Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Хајде, па што Бог да. Каза ми Арса, да не ваља у скут љубити као везира, но само се гологлав поклонити. Кад уђем к цару, ја тако и учиним.
” Ја причекам, он ми каза да Турци посекоше кнезове. То је овако било: Турци свежу мога оца и Бирчанина, а Милована Грбовића пусте.
— — Као што сам горе казао, причекам ја стрица, и пошто ми каза да кнезови погибоше, потерамо коње што брже можемо и дођемо кући.
” — „Бре — вели, — како сам ишао, споро сам дошао.” Питам је ли добио моје писмо; каже, да није, но каза како су разбијени. Ја му каза да сам уговорио да Мус-ага са своји̓ 300 субаша сутра полази. Обрадује се он.
” Питам је ли добио моје писмо; каже, да није, но каза како су разбијени. Ја му каза да сам уговорио да Мус-ага са своји̓ 300 субаша сутра полази. Обрадује се он.
ваљевској нахији, у Бранковини селу; Протић у Пожаревцу; Теодор у Цесарији у Руми; Чардаклија, заборавио сам где за се каза, негде, чини ми се, око Арнаутлука, и даје био у Цесарској ритмајстер, да, „како се Србија побунила против Турака,
Чуди се поп Галоња зашто Чупић не доведе бегове. Док сутрадан дође поп Галоња и каза ми, да Чупић не сме нигде у војску да изађе.
Ја оставим момка, да ми, кад сване и разбере јесу ли Турци побегли, као што нам каза Гача и Никола, или јоште у шанцу стоје, хабер донесе.
Одем г. Павковићу, он мало болестан. 8. и 9. јануара нисам био. 10. јануара рано у 9 сати одем г. Недоби и момак каза: „Не има господина код куће, но дођи довече око 5 или б сати.
” У 5 сати по полдне одем и нађо̓ другога човека код њега, и не мого̓ се ни о чем разговарати. Само каза ми г. Недоба, да има једна соба за једну персону близу њега. 13. јануара ишао сам код г.
Павковић превео, да однесем г. Булгакову. У 12 сати однесем оно писмо и предам г. Булгакову. Он каза, да ће га предати грофу Неселроди, и да ће г. гроф предати самом императору.
Он каза то: „Ми смо јоште онај час писали Генерал-команди да нас добро и порјадочно у томе извести, раде ли Турци све оно што
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом. Мени обрече трећу пару...
« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом. Мени обрече трећу пару...
Њу је сазидао капетан том главом шећера. Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!... — Ама, опет ти не каза мени како се завадисте. — Стани да ти кажем...
Мало-помало утиша он Милуна, те пристаде да Среју још држи за неко време, јер му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме
Пред пашина мајка ће се не стиди! Тиосав искапи чашицу, намршти се мало и учини: — Их! ала пали! — Не ти каза', море! Ама ћир Трпко!...
— Мило ми је особито! — рече странац гледајући га некако важно, па му и он каза своје име и презиме и да је путник. — Зафаљујем на вашем часном имену — вели Пупавац фино, па пита: — А одакле
Нађоше неку сандучину од еспапа, стрпаше ово живинче и заковаше. Живан написа писмо начелнику. Каза му: како је ухваћен у његовом домашају један редак звер; како нико не памти да је таквих зверова било у овом крају;
— Е чуда, људи! — О, бог с нама! Али кад им каза шта је вампир узвикнуо — сви се замислише. Дуго су ћутали. Ту нико није умео паметовати.
— рече Пурко готово јетко, па упита: — А ти? — Кад ми каза Средоје, мени се нешто смрче пред очима. Сву ноћ ти нисам свео ока на око. Премишљао сам од сваке руке.
Нисам ја, дете, уморна! Та нисам ни осетила кад сам дошла... Ех, баш ти не ваља посао — што ми одмах не каза! Видиш ти њега!... Дај ми ту торбицу! Подне је ето превалило!... А је ли отишао одавно?... — Па и није.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Стид ме, јаране!... Стид, бога ми. Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!... Тако смо рекли!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њен је плашт сунчани можда ткиво лажи; Лаж с тих уста каза реч најдубљу њене Страшне мистерије; но док удар тражи, Све цвета под њеном ногом куда крене.
Повели сто бдења. — Гаврил, слуга Христа, Каза, а записах, ђак из Хилендара, Ја, Јеж многогрешни. У хиљаду триста...
Африка
Стара маварска капија на уласку у Рабат. Модеран Рабат је истога типа као и Каза. Кажу ми да је још много занимљивија од урођеничког Рабата варош Сале, која се налази са друге стране реке, отприлике
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он од селидбе одустати неће! Ђурђе хтеде да нешто каже, али, после, само одмахну руком. Павле му онда каза да је већ раније послао у Беч своје талире. Да му кажу, сад, отворено, и једном занавек, хоће ли да се селе.
То је дакле био тај њихов, чувени, рођак, у Бечу. Затим му каза да се они, преко писама, већ познају, а да Копша зна, и лично, његовог поочима и рођака Вука Исаковича, оберста, који
А кад пси у Црној Бари залајаше и стража јој довикну: Ко је? – она, газећи воду са мојом мајком, каза: Робиња! Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор?
Павле му онда, устајући, каза да његово високоблагородије не треба томе да се чуди. Сервија је планинска земља, у њој су удисали чист ваздух, а
А он се, каже, био тргао, па му каза да је удов, да му је прошле године умрла жена, на порођају, а са којом је био сретан, па на жене и не мисли, нити мари
Павле им каза и то да му се учини као неки, росијски, Гарсули. Кајзерлинг је, тог дана, био у дугом, версајском, фраку, од плаве
Од Тријеста поче несрећа да их прати. Преваром су остали и без оружја (чича каза „оружа“), а да нијесу, шетали би се они по Бечу.
Па да се боље прехране до одласка. Бајевич му на то каза да су Бечлије долазиле, да их гледају, с почетка. Нудили су им и неку милостињу, кад им је нестало шкуда.
У недоумици, куда ће, три пута се окретао, а шиљбок је трипут пред њим „пред перси“ узимао. Оно што му Енгелсхофен каза, подругљиво, није му више, из главе излазило. Нек се они само селе у Росију!
Обукла је хаљине туђе жене и мисли да је госпожа кад се надодолила. „Па добро, шта ти каза?“ Павле онда, некако замишљен, чудан, уморан, поче и сам да се пита, шта му каза.
„Па добро, шта ти каза?“ Павле онда, некако замишљен, чудан, уморан, поче и сам да се пита, шта му каза. Каза му, прво, да је она у кућу доведена, од Трифуна, а да је она била спремна, да је Темишвар, за убиство, као жену
„Па добро, шта ти каза?“ Павле онда, некако замишљен, чудан, уморан, поче и сам да се пита, шта му каза. Каза му, прво, да је она у кућу доведена, од Трифуна, а да је она била спремна, да је Темишвар, за убиство, као жену
Теодосије - ЖИТИЈА
И тако заврши писмо. А богоносни Сава, стигавши у Свету Гору и ушавши у манастир Ватопед, каза игуману и свој братији да је цар испунио њихову молбу, и сви благодаривши Бога величаху спасење цара, и светога што се
Сви око њега скочише, и запиташе га за узрок страшнога крика његова. А он, јадник, једва дишући каза: — Неки страшни младић по заповести Савиној — рече — на спавању је на мене напао, и извадивши мач мој њиме прободе
Црњански, Милош - Сеобе 1
по ком су биле извешане иконе, Аранђел Исакович, у мраку и хладу, после врућине и сјаја спољашњег, погну главу и каза калуђерима ко је.
Тада га Исакович мирно погледа и каза му да само светиње треба да се продужују, а да његов лик треба да нестане. О свом трошку пак наручиће, како му је већ
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кума пољуби у руку и каже му: „Сус божја мисла уф нидеља лагиме (мислимо) да крстиме!“ (ђевђелијска каза). На Косову кум се позива погачом на коју се ставе шећер и кита босиљка, а поред тога дарује му се и боца ракије или
Матавуљ, Симо - УСКОК
Милица се најприје збуни и порумени, па му на прекид поче одговарати. Каза му да је то попадија Гојача, жена попа Марка Пунишина, родом из Приморја, најдушевнија, вели, жена у браству, права
Уочи Малог госпођина дне скупи нас владика и каза нам: да је силном Наполеону дошао крај, да су се сви цареви и краљеви сложили против њега, да и нас Русија позива.
Нâко не каза нам, Јанко, је ли ти ожењен старији брат? — Јест. Оженио се баш онда кад сам ја лежао од ране. Нашли су му врло
највећу доброту? — Што могу драге воље! — рече Саво. Јанко изјави жељу да пише сестри; каза му своје сумње о пошти и своју наснову, како би могао доћи до одговора. — Ништа лакше од тога! — поврну Саво.
Јанку рекоше да ће тај мали Раде, ако поживи, по свој прилици, бити Владика и нашљедник Петра И. Кад Јанко каза Саву, како му је препоручио кнез да походи и гувернадура, Саво не допусти. Рече му: — Тамо не идите!
Хвала издашњости Јанковој, кућа Стијепа Мркова бјеше готово у обиљу. Бела му каза да се поп и Гојача још не вратише из Приморја и исприча му силесију ситница, највише о грађевини и зидарима.
Јегленисаше добар дио ноћи. Стијепо се смијао и лакрдијао као икад. У зору Јанко изведе Стијепа у двориште и каза му укратко и јасно све.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
овакви сликови, данас, могли да блесну поетски и невино: грип-џип, дугачак — Мачак, штипну—пипну, зуцну -куцну, каза - смаза, краљу — праљу, доба - гроба, принцеза — реза, воде — оде, збрци — брци, дремао— спремао, ђипио —згипио,
Милићевић, Вук - Беспуће
— Убио! — тупо и из дубине, с невјероватном тешкоћом у изговарању, каза она. Он осјети сву страхоту те, тако казане ријечи; он је у њој чуо и кратак, убилачки пуцањ са зрном које пробија
Грање је грозничаво дрхтало. Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу. — Да 'оће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето. Гавре Ђаковић не одговори ништа.
Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју ријеч. Једва једном, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући довољно мјеста, молећи га да му уступи двије собе, јер нема гдје да
— Ви се љутите? — запита он. — Зашто? — рече она и погледа га зачуђено. — Ја сам мислио... — каза он збуњено, љутит на своје питање и погледа очима у даљину, као да тамо нешто тражи. Како га је бунило њезино: „Зашто?
Он се мало замисли и погледа је у очи. — Чекати вас да дођете овамо до године, каза он лагано и тихо, отежући ријечи; присјећајући се из разговора с њезиним оцем да ће радови око путова у овој околици
— И привину је чвршће к себи. Она му се ропски покори, без воље и без радости. — Ви волите ову у вашој кући, — каза она поново, одлазећи, уморним и туробнијим гласом него прије, без икакве промјене у расположењу и без веселијег израза
Сремац, Стеван - ПРОЗА
дана сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левог палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му да је отпуштен. — А што — чуди се Јова — зар без саслушања? — Узми капу па ћути, па кажи: берићатверсун!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Њега нисмо ни уговорили. Овде он нема никаква посла; ама баш никаква. ХАСАНАГА: Ма шта ми каза? Младожења на својој свадби нема никаква посла? Чудна ствар... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Не знам због чега отежемо!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто не виђе нигдје, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости. Онда Грбо рече средњем брату: — Хајде, не би ли ти видно.
Пошто огња нигдје не виђе, сиђе доље и каза Грби да није нигдје видно свјетлости. Онда Грбо скочи, узе три камена, па им рече: — Добро пазите на коју ће страну
је толико година вјерно и поштено, и цар је био задовољан с њиме, но паде му жеља да види кућу и оца, па то и цару каза. — Добро, синко, — рече цар — како хоћеш нека ги буде. Служио си ме вјерно и поштено.
Пита путник царевог слугу ко је и одакле је, и овај му све исприча. Каза му и како је код цара служио, „па сада — вели — идем кући, већ сам се зажелио, а овдје сврнух да се мало одморим и
се за јуначко здравље, и путник напуни тикву водом, да би му било успут, па упита овог на коју ће страну, и кад овај каза, рече да иду бар у друштву. — Ма, ја хтједох да се мало заложим! — рече царев слуга.
Још се изрече те каза како му је цар рекао да, ако је изгуби те дође у цареве руке, никад је више неће имати. Послије вечере дуже
Дуго се колебао шта да учини, док се напошљетку не ријеши те посла цару писмо, каза му све шта је и како је, и замоли га да му врати мараму. Али цар ни да чује.
Кад видјеше шта и како би, сви се обрадоваше, а цар га загрли и стаде га питати ко је и одакле је. Он се онда каза и све исприповиједа шта је са њим било, а цар кад то чу, наљути се на своју жену и хоћаше је одмах погубити, али јој
Расрди се лисица, па отиде на тужбу, и каза им да ће им довести једнога царског чоека који ће жито право раздијелити.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен. У ритму бића окреће се она, по кршу врља; тек у час ће речен, кад тела зађу, кад се смори
Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза онај јагањце што пасе. Раздвоји склоп јој, Милости и Спасе, да махне, широм, вратима четворма.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А Тоша чеше сањиво ребро: „Ено и поља засута сребром!“ Дедица само замишљен каза: „Ево нам јутрос у госте мраза.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу
Шта ?... запита Љубица, дижући главу као из сна. Гојко је погледа, поцрвене као рак, па одједном отвори уста и каза јасно оно, што досад није смео отворено рећи: — Да се венчамо... то је!... и то одмах, што пре...
— О чем је бунцао ?... Испричајте ми све какав је тада изгледао, шта је радио ?... Веља таман каза шта је видео и знао, а Гојко стаде махати руком и опет удари у бунило. — За сад је обично бунило...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Богдан љуби девојку, Јело ле, Јело, добра девојко! Ој Јело! Гледала га звездица, Па казала месецу, Месец каза облаку, Облак каза кишици, А кишица травици, А травица овцама, Бело стадо чобану. 182.
Ој Јело! Гледала га звездица, Па казала месецу, Месец каза облаку, Облак каза кишици, А кишица травици, А травица овцама, Бело стадо чобану. 182.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Мислио је Аристотел, Стефане, мислили су Платон и Декарт, Стефане, а не ти! МИЛУН: Ти мени каза да се зовеш Василије? ВАСИЛИЈЕ: Василије, господине поднаредниче! Василије Шòпаловић!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Него, да се ја вратим у свет па да дубље орем њиву, као што ми каза старац.“ И Агатон остави пустињу и врати се у своје место. Али то сада беше сасвим други човек.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Зар истина? — истрча неко с питањем. — Хм, да видим... тек нек се и он уплаши. — Е, ваљано! Па шта му још каза? — и ту Митар крупно опсова. — Море каз'о сам му много; каз'о сам му... хм... ко ће то све да упамти. Кажем ти...
За њим одмах оде и попа, који се после кратког времена врати и каза нам, да се господин капетан помео кад је слао писмо у новине: место написане и готове исправке он савио и послао неку
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ено, там’. А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо. И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. — Е, зар?! Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити. Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ПОСЛЕ ТРИДЕСТ ЧЕТРДЕСТ ДРУГАХ ПРИЧАЈ СВОЈЕ СНОВЕ; СВАКИ КАЗА САН ЈЕДНАК, ДА ЈЕ ОБИЛИЋА ВИДИО КАО И ВОЈВОДА БАТРИЋ. ВЕСЕЛИ ИДУ У ЦРКВУ ДА СЕ ЗАКУНУ СВИ НАЈЕДНО ДА СЕ КОЉУ С
ВУК МАНДУШИЋ (мрко прича) На Шћепандан дође ми одива, из Штитарах љетос поведена, и каза ми: „Ево харачлије у Штитаре да купе хараче!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тетка, кад је виде, изненади се. Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све. Тетка од радости, среће, није знала шта ће.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он им у кратко каза да је бјегунац, да мисли остати у Црној Гори, и да би желио поћи на Цетиње к Владици. Све што је даље говорио све им
То ми каза неко момче што је пред њима пртило...“ Сердар Пејо помоли се на вратима и затутњи: „Помага ви Бог и на здравље!
Он им је повиједао све потанко. Говорио је већ лијепо српски иако је мало заносио. Каза им у кратко како је зимовао у манастиру, како се спријатељио с Крцуном те из њиховијех разговора и договора потекло је
“ Како му се мали каза, он га је дуго гледао право у очи. Мала Елвира, као да заштити брата, загрли га руком. Остала дјеца муком гледаху
Тај је старац познат био због своје велике глупости; он носаше сјекиру у руци. Дјеца му приповиједе све. Он им каза да је тај ловац главом гроф Павле Пшенел.
„Онда човјек и тице спадају и усти ред, јер су двоношци!“ рече она подругљиво. Затијем, у душак, каза она природнију подјелу животнијех, како бјеше од чике научила Венцел је слушао у чуду, па за обједом приповједи то.
Рана му не бјеше тешка, но за дуго лежао па му се крв источила. Пошто се извида и каза род и постојбину своју, Њемци га предадоше у Ћесарију. Тамо је трунуо годину дана у тавници.
Дјевојка сједе крај њега, загрли га и наслонивши своју главу на раме му, плакаше тихо. Па кад се умири, каза му што је ражалило. Сердар мучећи, диже се и оде к рањенику, па сједе на ковчег. „Лези ти дијете, ја сам се наспавао!
„Лијеп човјек!“ прихвати он. „Она два момка, оно су ми рођаци, по теткама!“ „Лијепи момци!“ опет ће он. Цура сад каза редом по имену свакога. Каза свакоме род и постојбину и што је иначе о коме знала. Јанко је слушаше и гледаше пажљиво.
„Она два момка, оно су ми рођаци, по теткама!“ „Лијепи момци!“ опет ће он. Цура сад каза редом по имену свакога. Каза свакоме род и постојбину и што је иначе о коме знала. Јанко је слушаше и гледаше пажљиво.
Сердар, пошто потоњи испи своју, а видећи е су сви прегли да кидишу Цуци, па да им сврне мисли, каза свој сан. Да речемо узгред, то бјеше и онако његов обичај.
Стрико ме тјешио сваки дан. Залуду ме тјешио. Ево ми данас каза што је учинио за тебе и да ти могу писати. Писмо ће моје, с његовим заједно, стићи у Котор на твога пријатеља Адолфа
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мајка се спази па викне на шћер: — „Што ми, кукавице моја, не каза!“ а она мајци: — „Богме мајко, и ја сам исто тако урадила, јер сам ја мислила да се овако на завјет иде!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Расрди се лисица, па отиде на тужбу, и каза им, да ће им довести једнога царског човека, који ће жито право раздијелити.
Расрди се лисица, па отиде на тужбу, и каза им да ће им довести једнога царског чоека који ће жито право раздијелити.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” „Ха“, одговара старац, „нисам ли ти ја рекао: пиј, не накањуј се, јер ћеш се кајати.” А кад му каза каква је то вода била, и прочаја. Ево, браћо, с хиљаду хиљада оваких бас[а]на пуна су житија светих.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза да је то мјесто за шест крава музара. Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и ковачем, који увијек
) Јево ћу вам по реду све исказати — додаде Бакоња сједавши. — Кад прикојуче ујутро допаде Стипан и каза да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису борме Приковођани, него Кркотићи!
Биће се попеја на гроб покојног фраФелицијана Фелицијановића... Још им Балеган каза да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може
Затијем пудалина каза да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он (Шкоранца) не отпјева мису у
Брне им онда каза двије-три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи. Докле је он говорио, она се двојица поглéдаху.
Брне им онда каза двије-три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи. Докле је он говорио, она се двојица поглéдаху.
, док се, најзад, Бакоња каза, а на то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости! Ми смо друговали толико година заједно кад је био
Послије овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака. Каза да међу сељацима доскора не бјеше верске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то
Бакоња закуца алком. Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана. Бакоња му каза ко је и кога тражи. Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође. То зачуди Бакоњу, али види није друге.
Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир предавши коња Шкељу, који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„Ето небо куд ћемо лећети! - каза ми га са снијежном руком и благости пунијем погледом - На њ је престол миросијатеља те у свјетлост биће окупао.
" Зла причина и зла предвјештатељ кад злу судбу легиону каза, на њихова божествена мртво, воцари се ухилење мртво, погибе им живост божествена на движења и на њина лица.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онде затече и госпођицу Стореј. Она га дочека веселим поздравом и слатким смехом, али нечујни говор њених очију каза му да је врло жалосна. И Њутн осети тешку тугу у срцу.
„Ух!“, рече госпођа Лавоазије. „Како можете бити толико стрпљиви?“ „Ја сам, што но каза стари Хомер, спороходна теглећа стока“. Присутни ми стављају још нека питања.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Лек ми је“, каза и она после прегледа, „лек ми је нож, и сама видим, није потребно да ми други говори, па нека буде што буде, нека ме
Па те молим испуни реч коју си ми дао код мејане ,Јадра‘ кад оно кадар ослужисмо, па ми ти каза: ,Где будеш да будеш, Милићу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. — Ја ти каза' да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике,
Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза. Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли.
Камо ти Радован? — Погибе. Једва и ја изнех главу — рече Ђурица и исприча му цео догађај код Чолића. Потом му каза да је свраћао к Вују и оставио код нега све новце, па се онда и он намести код Мата, леже и наскоро се учини да је
— Мишљах да ћеш одовуд, од станице. Зар те не прати Симо ? Ђурица му исприча малопређашњи догађај и каза да је пустио Сима нек иде кући. — Нијеси требао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Ето видиш, мати, то сам ти стекао за коња. — А што ти то не каза својој матери циноћ, него те онако избих? — Ево ти кажем сад, него кажи ти мени јесмо ли се сад помирили.
Доћи ће велики свеци, а ја ни божје капце вина у своме дому. Кад то чу најмлађи син, оде браћи и каза им све по реду што је од оца чуо. Сад се договоре да крену у свијет, и да потраже очев трс.
То се допало цару гдје му тако каза, па рече: — Знаш ли шта? Има до мене још један цар, у његовој башти велико је воће; насред тога воћа јабука је дрво,
Е, шта ће, јадник, и овоме цару каза све што је било, и како су га слуге ухватиле, и до њега довеле. Цару се допало његово причање, опрости му живот, и
га послуша, па узе три камена и испе се на врх јеле, гледа на сваку страну, па кад не виђе нигђе ништа, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости. Онда Грбо рече средњему брату: — Хајде, не би ли ти видио.
Пошто огња нигђе не виђе, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости. Потом Грбо скочи, узе три камена, па рече браћи: — Добро пазите на коју ће страну
Сиромашак изиђе у кућу, кад у кући стоје два човјека, па се врати у собу и каза жени: — Ево у кући два човјека гдје стоје. Жена, кад то чује, изиђе и рече: — Хајте слободно, старац је заспао.
Ти купи, а ја ћу биљежити. Калуђер се мисли, па мисли, док најпослије не пристане како каза Ера. Промијене се хаљинама, Ера узме тевтер, па пођу заједно. Таман на поласку, на једној ћуприји сретну кнеза.
Ћипико, Иво - Приповетке
Господин стаде пред њу и озбиљно је посматра. —Ето, и теби се хоће да просиш, а? каза, откопчавајући брижно свој зимски капут. —За невољу је, господару!... . Човек погледа на Марка, који гледа у земљу...
Уто, изненада, нађе се код њих опћинџки полицај.. —Не дајте ништа, господине! задихан каза нагло. —Пусти.. . Учини добро, па се не кај!... —Али је просјачење строго забрањено.
Господа се туже да им сиротиња досађује, — наставља озбиљно полицај. Затим показа Цвети пут изван вароши и каза оштро: — Одмах да ми се макнеш испред очију!...Иначе ћеш у затвор!
Бог никога не запушта, неће ни тебе! —Од чега умује? — Цвета каза као за се. —Познајеш га: радиша као нико у селу. И, онако неорну, не даде му се стати прекрштених руку.
—Посласмо по њ, али га није било у месту. Некуда бијаше отишао.... —Цвета, у плачу, у неке каза: —Хајд'мо, децо, у кућу! —Куд ћеш по ноћи? Бог ти се смиловао! Маши се, среће ти, да штогод поједеш — бићеш гладна?
Марко се у путу заустави код врела живе воде, па каза за њ Божици. Она га није опазила јер је врелашце закриљено големим каменом, у хладу поврх поља.
Малко узвраћена горња усница приљубила се уз беле зубе. Сврне погледом на Марка и насмеје се. —Мило ти је овде, — каза он, погађајући њену мисао. —Мило, да. .. Питомина!... Ти си и милија и питомија...
Диже се и гледа за њом. Жена се окрете и сачека онога младога човека са воловима. Он јој нешто каза. Жена пожури. „Сигурно је пожурила да наложи ватру и спреми вечеру”, помисли Миливој. „Срећни људи!
Петровић, Растко - АФРИКА
Стара маварска капија на уласку у Рабат. Модеран Рабат је истога типа као и Каза. Кажу ми да је још много занимљивија од урођеничког Рабата варош Сале, која се налази са друге стране реке, отприлике
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У кафани це нађох с капетаном Ј. Велимировићем. Он ми каза о смрти свога брата, и пошто ми је прво прочитао, даде ми да однесем ђенералу једно писмо.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— ну вељу неће бит лијепо? ЈЕЛИСАВЕТА: И није!... Одлази! ВУЈО: А ну, божа ми вјера! и не каза ми, госпођо, хоћу ли пуштит оно Латинче — што ли је?... те на те важдан ишчекује? ЈЕЛИСАВЕТА: Ишчекује ме?
Чека ме? — Али ко — не каза? Премда ме радост неће чекати — Сахрањена је — нема је, не! С бисером ситним и с коралима На дну је морском нашла
— Каза им: да нам је дужде Из Венеције послô штампару, Поздрав, оружја, џебане и свег! — ЈЕЛИСАВЕТА: Па?... Капетане! КАП.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сагорети — пречистој дар. ТУГА У КАМЕНУ 1 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза; а дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук. 2 И кренем, и родна коб све дубље ме корени.
И чудно, на рамену себи, светли свој сагледа лик. 9 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза. А дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук.
2 Лето и весну Господ сазда, што и псалмопевац каза, красоте у њима многе, птицама брзо, весеља пуно прелетање, и горама врхове, и луговима пространства, и пољима
Ћипико, Иво - Пауци
Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине! Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести.
Да си дао, не бих те тужио!. ... Одвјетник, као шалећи се, говори са суцем, а унеке преврну, па му каза неколико бесједа на италијанском језику. Војкан протрне.
Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше. Рубач му каза рашта је дошао и колика је свота. —Не мари, — прогунђа Војкан, — пиши како знаш ... —Порубано повешћу собом ...
Рубач нареди рондару да поведе краву. —Илијина је, вељу ти. —Не мари... Уто бане Илија и Петар; неки клапац каза им да је рубач у Војкана. —Моја је крава, — вели Илија, — зна све село... Имаш ли карту од суда?...
— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила? —Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој!
старијега синчића, што му се верига између ногу, мислећи да му је отац штогођ из вароши донио; и, намиривши коња, каза жени да улије у скленицу литру цијеле варенике, стави је у торбу и пође низ село.
— Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету, — каза јој Марко. А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко: — Скуп је сада новац, Раде брате. људи двовјерни.
А бог ти и душа! А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му: — Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!
Момак затражено стави на вагу и каза цијену. Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа. — Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како
обично, да од старе узме старијега сина к себи у кревет, да с њиме разговара и шали се док сване, већ се јави жени и каза јој да иде к дјеци; помешће их... —Зар си дријемовна? — упита је. —Нијесам, — одговори жена.
— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. — Фала! Колико имате ученика у школи? — Око... да, око двадесет... Сви су на окупу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Откуд му крила? И што се по селу смуца? Има ли, пита га, оца, и зна ли рођења место? Амор му показа име, а каза и оно ресто, Но ћата подмигну на то! „Батали!“ одмахну само, „Ми, каже, овакве тице по перју и гласу знамо.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И сада ево деде, ето долази. ТАШАНА (уплашено): Што си га звала? Или што ми каза да ме је волео, тражио, и због мене у калуђере отишао, и сад ме је страх због тога.
ТАШАНА (као извињавајући се): Нисам, дедо, за то ни знала. И да ми сада мати не каза, ко зна да ли би икада дознала.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Говори слободно, неће ми бити жао. — Павле каза право и отворено. Па додаде: да би он дошао да види друга и да се нису путеви случајно поклопили.
Ната тек тада каза: добро вече, и као задувана, из истог потеза додаде: — Ево, донела сам вам мало ораја, Мирко. — Мирко се сада
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал' да видиш чуда великога! Краљ Вукашин вјеру погазио, те он први својој љуби каза: „Да се чуваш, моја вјерна љубо!
И Угљеша вјеру погазио, и он каза својој вјерној љуби: „Не превар' се, вјерна моја љубо! Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет мајсторима ручак,
ситну књигу писат своме тасту, српском кнез-Лазару; не пише је чим се књиге пишу, већ је пише крви од образа; све му каза што је и како је.
“ Вели њему Туре Мустаф'-ага: „Ој, бога ми, каурине Марко, кад ме питаш, право ћу ти казат“. Све му каза каконо је било. Вели њему Краљевићу Марко: „Зашто, Туре, — да од бога нађеш! — нијеси му ране извидао?
Оде татар и каза царици што је рекô Краљевићу Марко. Кад то зачу царева ђевојка, скочи млада на ноге лагане, пак довати перо и
“ Проговори Туркиња ђевојка: „Прођи ме се, гола дервишино! Што ме питаш кад помоћ не можеш?“ Све му каза од краја до конца, од шта млада бјежи у језеро: „Најпослије казаше ми Марка у Прилипу, граду бијеломе, и казаше да је
води, јали је не проси: ти ми проси милу шћеру моју, ти је проси, и ја ти је дадох, и ми онда свадбу устовасмо, и ти каза до прве године, док ти роди вино и вшеница, и сакупиш хиљаду сватова; ево прође и девет година, нити има тебе, ни
Тад Љубовић посла свога слугу да опипа Пивљанина Баја. Оде слуга те опипа Баја, и врати се те он бегу каза да на Бају панцијера нема, него само танана кошуља, и по њојзи свила и кадива.
За писање крвљу в. бел. В, 11. Баш ћу поћи, да нећу ни доћи, тј. поћи ћу, па макар се не вратио жив. Све му каза од краја до конца, тј. каза му све од почетка до краја. Од његова страха великога, тј. веома се плашећи њега.
В, 11. Баш ћу поћи, да нећу ни доћи, тј. поћи ћу, па макар се не вратио жив. Све му каза од краја до конца, тј. каза му све од почетка до краја. Од његова страха великога, тј. веома се плашећи њега.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
штипну Пацијент нешто зуцну Доктор му леђа пипну Затим га у чело куцну СА МОЈЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НИЈЕ ТИ НИШТА То каза Па га смаза ТЕЛЕФОНИЈАДА На широком царском друму Што пресеца прашуму Срели су се Бели слон И један црни
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дође к оној глави; сви је гледају и чуде јој се. Каза цар чија је глава и рече: »Да јој учинимо поштење кано нашем првому оцу. И сви јој се поклонише.
И тако и учини, — каза својој војски како га је Богу наменио цела, да не чине штете по њему ни да што разбијају и пале кроме оноземце људе
Бијаху они сви на жетви, жњаху и везаху жито у снопје. Једне ноћи сни он сан и сутрадан каза им што је снио. »Видео сам, рече, ваше снопове где се поклонише сви моме снопу.
« На то синови му не имадоше што одговорити. Толико рекоше му: »А они не били прокурвати нашу сестру.« У томе каза Бог Јакову, те се пресели у другу нахију; одонуд у Ветил место, и закрили га Бог те не иде потера за њим.
Те тамо при својој смрти, Јаков своје синове благослови и каза им по времену минуту јер ће њихов род сву ону земљу хананску себи достати.
Зато учеником и каза се да им сав страх сними са срдца и обрадује их, ка да би се овако исказивао по целој натури му говорећи: »Ја сам тај
По вечери јоште за софром осташе седећи у разговору, ал' опет дође вратар и каза да је опет од царице други посланик дошао. Доведе и тога.
Доведе и тога. Каза се да је од царице донео вина и десет дуката; послала је — рече — за сутрашњи гостима што ће бити трошак.
Рече игуман, те их одведоше за спавање у припрату црковну. Пратећи их, запита како су им имена. Каза се онај, што рече да је од цара послат, — ја се, рече, наричем Авксентије.
Запитах у сукоб ми једнога човека, куда иду хитњом ти толики људи. Он ми каза: »Иду, рече, у Јерусалим, хитају да стигну у цркву на праздник ваздвиженија частнаго и животворештаго крста што ће
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ја већ и саг јоште видим што ме почитују... Ете, избери си једну оди тија што ги ти каза отоичке... Коју искаш, а мен’ ће бидне право... Све су си убаве... — Ех! — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве!
Преди нâс наши стареји нас не питаше; а саг нас па наша деца не питују! Тој ти је, Јевдо, што каза’, отоичке, наш к’смет!... — Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој! Неје, две ми очи!
— Па теб’ те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она... — Она ти каза то? — Ба! Не каза ми ништо. Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка.
— Па теб’ те видела... па не мога да си седи да не игра, веће се уфати у оро и она... — Она ти каза то? — Ба! Не каза ми ништо. Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка.
Откуд га извади па тај реч, магаре јорданско?! — кликну блажени Јордан. — Како га каза онуј реч, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже... А, што је саг за паре? А... како га рече?
Што си не ћутиш веће?!... Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!... — А што кој да ми казује кад си сама све знајем и све видим? Замилуваше се деца, та што...
— Ба! — пориче Мане. — Ти да си ћутиш! Све разбра’! Све си знајем. Све ми веће каза Васке, измећарка њојна. Ич да се риташ како пуле, ни па да ме л’жеш... Све, све ми рече Васке...
! — Ихаа! — засмеја се тетка Дока. — За тој па да ми је! Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори и које си песне поје, н што си шњева и како
— За тој па да ми је! Знајеш ли, мори, несрећо, да ми каза, — како из књигу да си четеше, све ми каза: и што си Зоне ваздан-дан збори и које си песне поје, н што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а
Све ми каза како поп из књигу да си чèти... А Мани мило. Брани се још неко време, пориче, спомиње разлику између кућа, али попушта
— одговара Дока. — Мори, знајем си све; све ми казаше, мори, како на кадију ми казаше све!... — Кој ти каза? — пита је тетка Калиопа. — Тој си је моје знање, кој ми је, демек, казаја, — ама ја си убаво знајем...
Ама жал да ти неје, криво да ти неје!... Несам си остала постидна!... Ама ги и ја, берем, убаво каза!... Знајеш ли, Манчо, да те неће више да погледну заради онија моји речови — кол’ко ги убаво каза!...