Употреба речи казали у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Тако су и сви други кнезови говорили, и опет су казали да ће морати сви од народа у Немачку бегати. После тога гдекоји се кнезови прикрију а мој отац, под изговором да

Тако су кнезови после немачког рата казали првом везиру, и Толико су после свагда држали, а оно кад порежу у народу по ожењеним главама, то дође по 8 или највише

Зато су и казали Шапчани Мус-аги: „Ја излази ти од нас, да не трпимо ми с тебе; ја ми ћемо сви Шапчани грнути напоље и раји се предати.

— Пође он с нама да нам толмачи. Дођемо везиру и кажемо да су кнезови дошли и од њега обећање његово казали да ће нас у добар мир поставити, и да ће оне наше пунктове које су кнезови јуче код њега представљали испунити, „и да

свагда по гди у тајности, да може свагда у руску мисију одлазити, и наставленије примати, као што су нам у Петербургу казали Руси.

Упарадимо све момке и питамо и̓ зашто су они оставили сама господара, и зашто нам казали нису, да они неће код њега бити, „ми би од сваке нахије од нас по пет момака дали да код њега буду, јербо је и гре̓ота

Па кад би све покупили, ми би нашега арачлију спремили откуда је и дошао а казали би: да ћемо ове арачке новце послати цару; а ми би оне новце лепо за џебану употребили, и не би нам било бадава што

Није смео никуд на страну, јер смо му казали, да ћемо ми за њим из шуме једнако гледати, хоће ли баш у Турке отићи. Везир, кад прочита писмо, заповеди одма те се

21. декембра преписао је г. Фрушић и однео сам Недоби, видно и одобрио тј. прошеније на цара; и казали смо да су исто тако и на друге цареве, само што су имена измењата.

Гроф: „Несумено он вас избавит.” 6. јануара одем г. Недоби и кажем, да сам био код Булгакова и грофа, и да су казали да ће нас император звати на аудијенцију, но в котороје времја, да ћемо преко јего знати.

” Молили смо и казали, да смо ради опет код Јего Величества на аудијенцију изаћи и лично молити га. Он на то рекне: „Добро, изволте молити,

15. маја оде г. Давидовић у канцеларију и питао за одговор, и казали му до 5 дана да дође. 20. маја. Оде опет г. Давидовић, но казали му да је послано г. Метернику. — Тај дан одем са г.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ. Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа. А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим.

Еле све су казали како је било. И свак им је давао за право. Чак су то казивали људи и у механи пред Трпком. Али ћир Трпко никако није

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ама откуд ти то знаш?! — Казала ми тица!... Донео ветар... Ти знаш да ја морам знати све... Нису ти лоше казали!... Тражиш хајдуке... Знаш ли где је Суви грм? — Знам. — Тамо... Из ових стопа крени се тамо!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Не, ја нећу да ласкам. — Сад сте се тачно изразили; нећете да ласкате. А кад бисте истину казали, она не би била ниуколико ласкава за ме. Нисам се више могао насмејати. Она окрете главе од мене. — Ја... ја...

(класично образовани — говоре латински и грчки као свој рођени језик) је ли Србија у Малој Азији; чудили се кад смо им казали да и ми пијемо кравље млеко, да месимо хлеб исто као и они, да имамо чак позориште и да смо хришћани.

Она се малу збуни: — Опростите, ја не знам шта је то дрр.. молим вас, како сте казали? — Дромбуља — рекох јој. Туманов лако прсну у смех. — То је флаута — истакла се Ана; — г.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ала сте ви смешни! Ако мене не љубите, Душе ми сте грешни! Чисто знадем шта мислите Кад се насмијете! Казали би, ал’ не смете, Да ме милујете. — Ју! Ју!

а они око њега зинули па слушају; понеки још четврт сата остао са ражјапљеним устима од чуда, све док му нису казали да заклопи уста и да иде спавати.

— А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида, која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула. — Па ви сте ми казали да отворим мало пенџер! — О, часни те, дете! Па што га ниси одма’ затворила? — Па чекала сам да ми ви опет кажете.

»шлајберу«, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, као, што казали, два петла на буњишту.

Још пре, још много пре, гнедиге. А зар вам нису то казали? Зар нисте то, милостива, знали? Од онда још ја њу не миришем кад смо биле обадве у Темишвару, па кад јој умро муж, и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Мати уђе у собу. — Девојко, приправи се, долази младожења, до по сата ће овде бити. — Ју, мамице, зашто нисте казали до једног сата! Шта мислите, док мало образ уредим и друге хаљине навучем! Фрајла Варвара се на врат на нос приправља.

Африка

До кафе изгледа да смо један другом све већ казали; и још пијући кафу друштво се журно дели у две групе. Швајцарац ће са мном у село на там–там, а евентуално после у лов.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Господар нотариус, ви сте паметно муж што сте ми једна лепа шпекулација казали. Ви мора бити да сте Грк. МИШИЋ (смеши се): То може лако бити. ЈАЊА: Е, што сум казао? Право Грк, право грчко памет!

КАТИЦА: Зар то није истина, господин Мишић, што сте му казали? МИШИЋ: То сам ја измислио. КАТИЦА: Забога, зашто сте га варали?

МИШИЋ: Видите како је то зло, кад немате свога код магистрата. ЈАЊА: Та ви сте мој, господин нотариус! Ви сте казали да милуите моја Катица. МИШИЋ: Ја и сад то кажем. ЈАЊА: Ево, узмите га!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Оно што је он рекао том шкопцу са Крфа, казали би му и сви они из Махале. Павлу се чинило да чак чује, као неку грмљавину, у даљини, Трифунове војнике.

Теодосије - ЖИТИЈА

Јер прво је син од оца пре многог времена, као што смо казали, био дошао у Свету Гору, где посни подвиг извршавајући веома изнуриваше младићку бујност.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Највише изненађује географско распростирање задруга. Казали смо да их има у областима свих јужнословенских типова, изузевши код источнобалканског или бугарског.

ће ми легниш до мене Стамено, лелеј, поље шарено, изгореф јагње за тебе, дури да се спавам до тебе, де мори Јано деј, казали јагње бре. Иако се реалистичке црте осећају у целом централном типу оне нису свуда подједнако развијене.

имућних људи, али су они друкчији но динарски, и за њихов живот и карактер потпуно вреди све оно што смо у том погледу казали напред за имућне људе централнога типа уопште. И они се увек туже и кукају. И код њих нема великога замаха и полета.

— Варијетет Средње горе. — Јужни или румелијско-трачки варијетет. — Помачки варијетет. Из овога што смо напред казали види се да елементи који чине источнобалкански тип нису свуда подједнако измешани.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Квари вам рачуне, не? СПАСОЈЕ (снебива се): Па, како да кажем! ЂАКОВИЋ: Казали сте већ; доста ми је да вас разумем. Дабоме, тешко је то враћати оно што је човек већ наследио.

ПАВЛЕ: Радознао сам какав? СПАСОЈЕ: Ми смо казали: разговараћемо искрено. Дакле, рећи ћу вам. Ја имам један врло добар план, по коме ни ја ни ви не би били оштећени.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

“ МЛАДОЖЕЊА: „Нема веће досаде него непрестано са женом седити.“ ДЕВОЈКА (смеши се): То је оно што сте ми отоич казали. (Извуче.) „Шта сад мислите?“ МЛАДОЖЕЊА: „Моја је највећа брига како ћу вас варати.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Не брините, господин Шербулић, биће службе и за вас. ШЕРБУЛИЋ: То сте ми јошт први дан казали, па на том је и остало. Родољупци, ви родољупци! Шта сте за народ учинили? СМРДИЋ: А шта сте учинили ви?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

је сам: »Да ја оне вриједности нашијех народнијех пјесама, које су Грим и Гете и Копитар у њима нашли и свијету је казали, нијесам познавао ни онда када сам прву ону књижицу штампао, то је цијела истина...

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Тако, прико, фала! Ти овде, а Каја ће на леђа менице да се потпише. Распитао сам, па ми казали да има права да се потпише.

Све су то давно казали ревизори, и сваки доцнији додаје у свом извештају по нешто ново, по неку нову ману, која је у току године украсила

има да исхрани неких деветоро своје деце, с којима, кад се ту скоро сликао, и слика му изложена била у излогу, сви су казали: »Ево бурске фамилије!« Од тада су њега и прозвали Радисав Бур, а кафану му Бурска кафана.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Шта би му на то казали његови стари, честите, поштене калајџије. — Их, Отпадник Мулић. Једино се усудио да се пожали свом коњу, Урагану,

Мора да је из фамилије каквог великог учкураша кад само на каву мисли? — Хеј, мој драги, па зарти нису казали?— уозбиљи се Милош. — Ко ће казати? Нисам имао кад ни питати, не знам гдје ми је глава.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ништа, пође кући но једнако мишљаше како би жену своју Баш-Челику отео, док му наједанпут падне на ум што су му зетови казали, кад му је сваки од њих по једно перце дао.

Кад се орлетица смирила, онда јој тичићи рекоше: — Мајко, ми би теби казали за нашега избавитеља, ако нам обећаш да га нећеш прогутати. Она им сад обећа.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАНОЈЛО: Аа, сад знам, шта је 24. предјел неба. Само не знам зашто климата. ДОКТОР: Ко климата? МАНОЈЛО: Ви сте казали предјел неба — климата. ДОКТОР: Видим да за тебе није ово, зато ћу прећи на благше ствари. Производ знаш шта је.

Грађанско земљеописаније учи нас познавати све оно што смо у ишчислителном и јестестевном казали опширније. МАНОЈЛО: Па кад је тамо опширније, шта ћемо сад наново да се мучимо? ти?

ШАЉИВАЦ: Колико је то велика несрећа, толико је с друге стране срећа. ДОКТОР: Како? ШАЉИВАЦ: Ви сте казали да је дух из коња прешо у вас.

ИСАЈЛО: Опростите, г<осподин>. доктор, али знате како сте нам казали, да вам разум код куће чувамо? ДОКТОР: Какав разум код куће? МАНОЈЛО: Ваш, што је седио код куће. ДОКТОР: Ти си луд.

ДОКТОР: Ти си луд. Како ће разум код куће седити? МАНОЈЛО: И ја се чудим. Али ви сте тако казали. ДОКТОР: То није истина. МАНОЈЛО: Ето, зна и Перзерин. ДОКТОР: Какав Перзерин?

МАНОЈЛО: Ето, зна и Перзерин. ДОКТОР: Какав Перзерин? МАНОЈЛО: Па ви сте му дали име српско Перзерин, и мени сте казали, да се зовем Освим. ДОКТОР: Перзерин и Освим, смешне речи! ПУТНИК: Уместо Призрен и Осим. ДОКТОР: Па ко тако говори?

ДОКТОР: Како бих мого ја тако што говорити? ПУТНИК: Јесте, то су ваше сопствене речи. Штавише, једном сте казали, да је разум човечески и код куће седећи јако помогао се, и да је разум изнашо пронађење печатање и знаке којим ће он,

АДВОКАТ: До три месеца, пређе не може. АНИЦА: До три месеца, тако сте ми пре по године казали, ја не знам шта ви радите. АДВОКАТ: Моја драга, разумете ли, то не може тако лако бити.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Шта срљаш у собу као говече? Шта ћеш са мном? СТЕВАН: Ви сте казали да се упрегну коњи. СУЛТАНА: Вози се ти с твојим дедом сад под ноћ.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Пустили те напоље са ланца и казали да се вратиш до деветке, а ако се не вратиш — да ћеш наћи кућу закључату па спавај где оћеш, јер овде ће бити онако

Онда су му казали да је у Јапану сва риба јапанска, као што је у Енглеској, претпостављам, сва трава енглеска трава, док су у Бечу све

И, шта — сутрадан је оцинкарили! Казали да је она све закувала! А ви сад видите шта ћете? — Ја одох! Према изјавама очевидаца, Суле је пришао прозору,

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Оно се тамо безбрижно ваља у густој шуми најљепшег чкаља, живи животом дембелан-краља. А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки, а миша има, све од њих врви.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

У аманет нам је оставила ћесарска војска своје мртве, своје топове и осталу спрему. Војници!... Ми нисмо још казали своју последњу реч.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А Љубица настави: — Било ми је врло рђаво, мислили су да сам умрла, па су и вама тако казали... Али је прошло све... Сад вас молим да ми опростите све... што сам вам учинила... Ни сама нисам знала шта сам радила.

Ја сам најсрећнији данас!... Она се диже и пође к вратима. Он гледа за њом, изненађен. — Добро сте мало пре казали: да оставимо разговор за сутра, да се мало приберемо...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДРОБАЦ: Ко зна ко море из овог мрака да наиђе. СОФИЈА: Па шта ако и наиђе? Нисте ми казали ко сте! ДРОБАЦ: Море да закоље. Море дубије батином. Море... море да насрне... Разумијеш? Не разумијеш!

ДРОБАЦ: Ово су опанци, капичари, телећа кожа. Не чује се кад идеш у опанцима. СОФИЈА: Још ми нисте казали како се зовете! ДРОБАЦ: Зовемо се... Дробац. СОФИЈА: Је ли вам то име или презиме? ДРОБАЦ: То ми је све.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Начинили су нашег капетана црњим од ђавола. Море шта ти му нису казали!... А баш хтедосмо сви да прснемо у смеј, кад онај у новинама прича како је дошла ова хартија у капетанову писму.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: Онако испод жита? ЈЕВРЕМ: А није, него као ви, на таламбасе! ИВКОВИЋ: А зашто не би истину казали јавно? ЈЕВРЕМ: Овај... у политици се не каже само истина јавно, него и неистина. ИВКОВИЋ: А, то не!

ЈЕВРЕМ: А, то? (Врати плакате под мишке.) МАРИНА: Ми кад смо просили ваше дете, ви нисте казали да хоћете да будете народни посланик, а то се противи искрености! ЈЕВРЕМ: Којој искрености?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Били смо врло изненађени кад су нам урођеници казали да ће тога ради повести с нама триестину полудивљих коња и мазги, који ће служити за лов тих јегуља.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Кад кућа гори, барем да се човек огрије. — Приповиједа се како је рекао Насрадин хоџа кад су му казали да му је кућа изгорела, и покућство и имање — све да су људи разграбили: Штета што нијесам био да и ја што уграбим!

да је некакав војвода Вук из Ерцеговине ишао с војском на Косово у помоћ кнезу Лазару, па га ту срели војници, казали му да је војска разбијена и кнез Лазар погинуо.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Девојчица је за оно време што је код Чивута провела, била увеџбала нешто Чивутски, те је разумела што су Чивути матери казали за њенога брата, па отиде и каже брату: „Брате, данас Чивути одоше некуда и заповедише матери да те испече; него ми да

” Па се напије воде и седне код извора као што су јој казали. Жена одмах приступи к њој па јој рече: „Да ти легнем главом на крило да ме мало поиштеш.

пође кући, но једнако мишљаше како би жену своју Баш-Челику отео, док му на једанпут падне на ум, што су му зетови казали, кад му је сваки од њих по једно перце дао.

А ону бабу што је њу учила, што је она и њен муж обдари, то отац тројином а оне министре, што су казали да може отац кћер узети, све погуби. 9. ТРИ ПРСТЕНА.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Ја нисам знâ то! — Јеси, јеси! Јесенас смо ти казали све потанко. Казâ ти је и Чагаљ, и Шунда, и Кљако, и Рора, и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду е њим!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„То сте паметно казали!“ „Но ја нисам човек од науке, па зато могу те књиге купити тек кад стекнем уверење да их могу добро продати.

„То је, боме, дубоко сазнање, од огромног значаја!“ Фарадеј се насмеши. „И други су, пре мене, слично мислили и казали“. „Други?“ „Моја оба претходника у Краљевској Институцији, гроф Румфорд и Сер Деви“. „Та шта кажете?“ „Дабоме.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И хиљадама сам пута, иза завесе свога прозора, чуо кад су казали: „То је Лазина кућа. Баш ми се допада Лазина кућа.“ — Колико ми је пута у таквим приликама долазило да прескочим

“ ОСЛОБОЂЕЊЕ Интабулационога протоколисту Митра Марамицу задесила је невоља. Прегледали су му доктори жену, па су казали најгоре од свега: да је операција једини спас, све што остаје, последња нада.

маршева и убројао се међу оне, у исто време, и срећне и несрећне што су видели Јадранско море па му после пуни туге казали збогом. Никад овај мали војник није изостао на маршу нити се коме пожалио.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Важна је и врста. Има физичких лепота које су лијепе некако из свог темеља, из подлоге, као што би казали ботаничари. То су, рекао бих, нужне лепоте, лепоте које су на силу морале да се роде такве: потекле од доброг соја,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

А где ли је Станка?... У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!... Да ли је дошло ? Није, казали би ми, разбудили би ме... А мора доћи, не може валити... Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

пође кући, но једнако мишљаше како би жену своју Баш-Челику отео, док му наједанпут падне на ум што су му зетови казали, кад му је сваки од њих по једно перце дао.

Кад се орлетица смирила, онда јој тичићи рекоше: — Мајко, ми би теби казали за нашега избавитеља, ако нам обећаш да га нећеш прогутати. Она им сад, обећа.

— Шта је, јеси нашô правду? — отац на њег већ издалека. — Јесам, — каже — ал̓ не тако како сте ми ви казали. Ево, ово је правда, — па он оцу покаже на вишњовац. — То? Та иђи, сине!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Ускоро је и старији пар путника ушао у исти купе, поздрављајући се са мном врло пријатељски, готово на дирљив начин. Казали су ми да се раскомотим и скинем свој кожух и да не бринем о својим торбама којима овде не прети опасност.

Када смо им казали да је наука о електрицитету једна од најегзактнијих природних наука, неки од њих су одмахивали главом доказујући тиме

Ћипико, Иво - Приповетке

— одговори он. – Но што ће с тобом? Сјутрадан изведоше их пред суца. Оба поновише и потврдише оно шт су већ казали. Судац, млад човјек, посматра их; види се, вјерује њиховим исказима, помаже им кад се у говору заплету, али они су

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

на њих бацамо нов аналитички поглед, одређујући им у исти мах вредност и место у склопу модерног српског песништва. Казали смо песништва зато што – и то је прво и најопштије запажање – сабрана дела не доводе у сумњу, него потврђују да је

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

НИНКОВИЋ: То је лепо од вас и, верујте, добро сте учинили што сте се мени обратили. ЖИВКА: Па, казали су ми. НИНКОВИЋ: Госпођа Драга, док је била министарка, није хтела ни најобичнији корак да учини док се са мном не

Петровић, Растко - АФРИКА

До кафе изгледа да смо један другом све већ казали; и још пијући кафу друштво се журно дели у две групе. Швајцарац ће са мном у село на там–там, а евентуално после у лов.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Наређено нам је да се јављамо команди места свакога дана у три часа по подне. Трећег дана казали су нам да дођемо на пристаниште у пет часова.

— Њу сви воле, мене мрзе. За њом трче људи, а од мене беже. — Ах, није тако... — Јест, јест... Казали су ми да не говорим да ми је она сестра јер се после посетиоци од ње окрећу... А ми од тога живимо... Такав је посао.

У предсобљу она стаде према мени, унесе ми се у лице, и запита: — Зашто идете? — Да сте у соби казали ма и једну реч да останем, не бих ишао... Ви сте ћутали. — Обукао сам шињел. — До виђења!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Гони Крајишнике! — Нали-де ми једну, Мићане! — Тако сам ја то ижињô и уредио. Али давно су јопе' казали: ђе је среће, ту је и несреће.

Ћипико, Иво - Пауци

Сигурно да су се договорили да се ствар забашури... А биће да су свједоци криво казали... — Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох

дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину. Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели?

! Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава. Ни га ча видит', а виче. — Испитали нас... дица и ја казали липо како је било. Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

нису имали свога мозга него су се служили Кирчиним, говорили су то као узгред, слично као и њихов учитељ, као кад би казали: ватра је врућа, или: вода је мокра, са таквом комоцијом као да је то једна од оних простих истина које су свима

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

И сада сам је мало прелиставао. Када бисмо се уживели у чудну мистику тога дела, ми бисмо казали да је наш сусед у Сунчевом систему, планета Марс, изнемогли стари господин, можда већ и леш.

Његови рачуни би нам тачно казали како ће се та кугла котрљати низ брег. Но, били ти рачуни изведени или не, већ сама њихова могућност доказује да би

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Швабица је, за своју срећу, лежала у болници. Петар је оздравио, а старац наставио да куња. Никоме нису казали шта је однесено, никога нису сумњичили, интервенцију власти су спречили.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

»Пак шта нисте таки спочетка казали српски, него сте узели египатски говорити?« Има и такови на свету људи који непрестано теже да се горе пењу, не

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— рећи ће учитељ, предвиђајући сву тешкоћу објашњења. — Знао сам ја да то нећете разумети. А шта би ви казали кад бих вам рекао да постоји и оваква цифра! — и он узе креду па на табли исписа 7,000.000. Ми се згранусмо.

Је ли вам сад јасно? Разуме се да смо сви казали да нам је јасно, иако сад тек нисмо ништа разумели, јер смо после професоровог објашњења водили међ' собом овакве

— брани се средња тетка. — Ију, ију! Сад ће још изаћи да смо му ми казали да напише песму! — узвикује најстарија тетка, која је иначе у души била врло задовољна песмом и која ће извесно ту

— А откуд ћу ја то знати? — Морали би знати, јер ја извесно нисам пропустио да вам то кажем. — Нисте ми никад казали. — Штета!

Најзад је дигла главу и рекла: — То сте ми сад казали, па никад више! Када сам јој једном стиснуо руку, она је најпре оборила поглед, поцрвенела, зажмурила и дуго ћутала.

Ја: Нисам, а не верујем ни ти честити људи, које сте ви цитирали, да су што слично казали. Све су то биографи измислили, или бар дотерали.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Једе мој шешир! — запањено додаде Стриц. — Еј, црни Сивче, зар не нађе бољег доручка?! Кад би сад казали да се Сивац правдао и клео како није ни такао шешира, то не би било истина, нит би нам ко вјеровао.

— Их, да сад сретнемо учитеља Паприку! —подвикну Стриц. — Ехеј, казали бисмо, ми смо већ прави домаћини, бринемо се о једној кући у селу. — О правој правцатој кући.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И каде тај глас зачу цар, он мнеде да је то права истина како су му казали и порадова се о тому, те на хитро оде, одброји јоште к тому повише блага и посла тамо у Ефес к апостолу с писмом

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

један, за Мана врло пријатан, извештај из уста Васке измећарке, после којег је извештаја Мани — као што би то песници казали — сунце лепше сијало, цвеће пријатније мирисало и птичице лепше певале.

је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавно носе са Зоном.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности