Употреба речи казан у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

“ рече тетка изнемоглим гласом. Ја одем у подне на казан. Тужан је у то доба био призор око тих казана. Бледа, мршава лица пружају дркћућом руком своје лончиће, да им се од

ти не могу заборавити! Онај мали господин даде знак куварима да сипају. Гладна сиротиња јурну без свакога реда на казан, пружајући својим сувим рукама гараве лончиће; а онај мали црномањасти господин, љутећи се на толики неред, викаше:

„Нећеш ти више, Грлице, ићи на казан! Ја ћу тебе хранити, нећеш ти одсада знати шта је то глад!...“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине.

Ситније ствари, као: бурад, каце, казан и друге маленкости, распродаше; новци уђоше у касу, а Милисаву, на добру реч кметова и осталих сељана, оставише на

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

) кантарско се јаје у звону излегло! ОД ПОСЛОВИЦА ПРЕЉА И ШВАЉА Више је нахранио напрстак, него казан! Више је одржала игла, него сабља! Више је превезла дрвена кашика, него корабља!

У Доњем дими се казан, са Горњег топ: Горњи град брани Доњи, који га храни! У Горњем граду деспот подиже кулу, с које се прате сви

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

што се сеје у баштама; на једну кошницу по оку меда или наплате пошто је мед био; на казан 2 гроша; наједио маторо крме 6 пара — и који је спа’ија близу своји’ села, дотерају му по која кола дрва, и то је био

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

опет, причају како је неколико година путовао железницом, само да би му се догодила каква несрећа, или да прсне казан или да се сударе возови. И тако даље и тако даље. Еле, отприлике тако су настрани људи ти Енглези.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дјед пази на казан, а самарџија му само прави друштво, јер неће да се петља ни у какав посао непосредно везан за људе.

— Нас два одосмо, а ти чувај казан, старо млинарско кљусе. Дјед је толико забезекнут да већ не умије ни да се покрене ни да штогод упита.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХУСО: И таквог ти агу! Пушка убија кад је пуна, а казан кад је празан убија! И то боље него мерзер, да знаш! Нека он припази, То може и у његов трбу да опали!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу, па по казану лоит стругуће, назове му помози

Одмах застре добро пенџере, запали свијећу и почне копати оне дукате. Није мало копô, укаже се казан пун дуката. Онда он копај, копај, те ископа и осталијех шест казана.

па помисли у себи: „Овде ваља да је какво весеље или слава“, па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин. Човек онај ушавши у кућу назове домаћину: — Добар вече!

А кад седну вечерати, све је грабило једно од другога, и онај велики казан с јелом за тили час прође. После вечере дође редуша те покупи све кости на једну гомилу па их баци за пећ, а он се

сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на један оброк пун казан јела, па им је и то још мало.

Сад се мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воду, начини казан и препече ракију, а свети Сава тек њему, па му рече: — Шта је то ортаче?

равно поље, ђе нема ни трна ни грма, па на једном мјесту, пруживши руку у земљу, рече: — Ево овђе има закопан пун казан дуката, него сјутра дођи с колима те га ископај и носи кући.

Сад почне Паралаж Лажи: — А јеси ли ти чуо за они казан, што га ми сељани градимо? — Не ја, — одговори — а какав казан? — Казан, брате, чудо над чудесима!

Сад почне Паралаж Лажи: — А јеси ли ти чуо за они казан, што га ми сељани градимо? — Не ја, — одговори — а какав казан? — Казан, брате, чудо над чудесима!

— Не ја, — одговори — а какав казан? — Казан, брате, чудо над чудесима! У њему ће бити преко десет хиљада ока; изнутра ће га направљати седамдесет и седам

Упита га Лаж: — А, побогу брате, што вам хоће толики казан? — Богме, ако и код нас изникне онолики струк зеља колики код вас, да га у овом казану варимо.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Тек зрно зоби, Док беже звери, у сну се здроби. КАЧАРА, МЕСЕЦ ПОЈЕДЕН Качара: Месец поједен, уснуо казан чучавац, размрежен паук губавац, пацови, хлебац доједен.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Онда их вољним кораком одведох пред казан. Гибајући се с ноге на ногу, прилазили су лагано, подметали порције и одлазили на пољану.

Само Танасију срце да пресвисне што не могаде да понесе и један казан са купусом из неке позадње команде. Било је згодно: кујна покрај пута, а кувар отишао некуд.

И још налазе да им пасуљ није добар, па замичу у село за кокошке. — Једном баш ’нод’ код оног дрвета, пробушише ми казан. Срећом, бејаше купус. Истече чорба, али остаде густиш.

— Ја купим оно „претекавше“. И на крају изврнуше кувари казан и тако остатак покупи Танасије. Сунце се рађало, и зраци се весело расуше кроз забран и преко свеже земље.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

7. Мост преко воде. 8. Жито. 9. Брашно кад пада испод камена. 10. Звоно црквено. 11. Пијевац и реп му. 12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15. Коса. 16. Срп. 17. Ђерам. 18. Уши око главе. 19. Псето. 20. Ватра међу пријекладима.

ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава,” па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин. Човек онај ушавши у кућу, назове домаћину: „Добар вече!

” А кад седну вечерати, све је грабило једно од другога, и онај велики казан с јелом за тили час прође. После вечере дође редуша те покупи све кости на једну гомилу па их баци за пећ, а он се

сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на један оброк пун казан јела, па им је и то још мало.

Него ми казуј шта си друго видео?” Шура одговори: „На среди под ћупријом видео сам велики казан где кључа, и у њему главе мртвачке а одозго их орлови чупају.” На то зет рече: „Онака је вечна мука на ономе свету.

Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу па по казану лоит стругуће, назове му помози

Сад се, мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воду, начини казан и препече ракију, а свети Сава тек њему, — па му рече: „Шта је то, ортаче?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

инглески — енглески Инглитера — Енглеска ини — други, остали иногда — понекад, некад иносказајем — друкчије казан, пренесеног значења, алегорија инсурекција — устанак искључавати — изузимати искусан — вешт искуснејши —

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

добри другови из кадра, исписници, да су чак у једном истом шатору спавали, заједно пожарчили и неколико пута заједно казан с ручком носили, па Икета наваљује и салеће да се Мија прими кумства и одржи реч коју је дао код мејане „Јадра“ у

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу па по казану лоит стругуће.

Сад се, мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воде, начини казан и препече ракију, а свети Сава тек њему, па му рече: — Шта је то, ортаче?

Него ми казуј шта си друго видео. Шура одговори: — На среди под ћупријом видео сам велики казан где кључа, и у њему главе мртвачке, а одозго их орлови чупају. На то зет рече: — Онака је вечна мука на ономе свету.

Кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин. Човек онај, ушавши у кућу, назове домаћину: „Добар вече!

А кад седну вечерати, све је грабило једно од другога, и онај велики казан с јелом за тили час прође. После вечере дође редуша те покупи све кости на једну гомилу, па их баци за пећ, а он се

сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на један оброк пун казан јела, па им је и то још мало.

у зиду оплатити — начинити на нечему оплату (оквир) опретљати — одебљати опуцкати — појести оранија — велики казан срма — коњска опрана ороз — петао осанисати се — очамати осехирити — радознало разгледати осјевина — мекиње

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— О, ја на то никад не заборављам. Макар триста послова чекало, прво ваља заложити свој казан — то је моје правило, и ја га це свето држим. — Није свакоме дато, оче прото, да живи, што но реч, по нотама.

Баш до мене, увијен у шињел, прућио се по голој ледини доктор Владан, па кркти, дува и шиче као какав парни казан. А његово отомбољено, заспало лице, чије црте никад није грчила и омрачавала ниједна »бунтовничка« идеја, никаква

И ја сам уверен да влак још не ће замаћи ни тамо за оно брдашце, а казан ће му пући и влак ће це сав размрскати у ситно комађе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Овај нам мало после донесе вест да је један од кувара погинуо и том приликом преврнуо се казан са храном. — Није ми што је погинуо, него што остадосмо без ручка! — јада се овај. — Ја, богати.

У саобраћајницама срели смо куваре са казанима. Они се прибише уза зид, те морадосмо да прескочимо казан. Осетио сам мирис пасуља.

Они се прибише уза зид, те морадосмо да прескочимо казан. Осетио сам мирис пасуља. Хтео сам и да загледам у казан, али сам се сетио мерзера, а саобраћајница је откривена, те сам пожурио да се што пре склоним.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

На крају истури какву своју лакрдију. Каже како ће ме, кад нестане хране, лично исецкати на ситне парчиће, бацити у казан и скувати масну чорбу за своје људе. Осилио се.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тако, на пример, зна се ово: шеснаест пута сам преврнуо тањир и просуо супу себи у крило; три пута сам упадао у казан у коме је била спремљена вода за прање рубља; једанпут сам испао кроз прозор; једанпут турио сестри прст у око; два

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Најзад, ускликну од среће. Нашао је пакло чаја, те нареди да се пристави казан са водом и скува чај за официре и војнике. Али ко ће да нађе воду на врху ове планине...

Али ко ће да нађе воду на врху ове планине... Рукама су војници бацали снег у казан, док се не испуни прљавом кишницом. Али шта мари! Нека је само нешто топло.

Али шта мари! Нека је само нешто топло. Сручисмо у казан пакло чаја и војници дођоше са мањеркама. Изделисмо и последње резерве шећера.

и како да питаш ?? — Па... нашао сам кујну. — Добро, молим те, како си питао? — Видео сам велики казан на ватри. Кувају кромпир. Показао сам кувару на казан и рекао „Сербо“, а он климнуо главом. Лука се насмеја.

— Добро, молим те, како си питао? — Видео сам велики казан на ватри. Кувају кромпир. Показао сам кувару на казан и рекао „Сербо“, а он климнуо главом. Лука се насмеја. — Ови би требало пре нас да воде, него ми њих.

Прођох и поред кујне једне батерије: ватра, над њом гвоздени троножац, на којем се пуши казан. Изнад казана на четири узане мотке разапели шаторско крило. Мало подаље дрвљаник.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Није то у њиховој моћи. — Није ни у мојој да вам мараме вратим! — насмеја се Варалица. Али, могу да вас бацим у казан и потпалим добру ватру...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

(Почетак буне против дахија) Насупрот оваквим завршецима — у којима је сажето казан смисао читаве песме или, бар, једна мисао или осећање или слика који складно и снажно завршавају песму — стереотипни

“ Па ђогату покупи дизгине, удари му казан-бакрачлију, ражљути се бијесан ђогате, од три скока мени доскочио; па потеже златна шестоперца: колико ме лако

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

МОЈСЕОВ ШТАП Мојсеј воде мисирске преврну у крв прекрштајући му с оном палицом, и многу другу казан наведе ш њоме и напусти на Јеђиптене: пруге гусенице, шашке, жабе, љуте комарце, с неба горући град, дањом учини црни

Пакостан је био Доменцијан, римски цесар, којино је био узварио казан зејтина и у њега је свезана, гола, жива светога Јоана Богослова турио да се пражи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности