Употреба речи казао у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

А пријатељ Макса шнајдер још ми је и то казао да га познаје; па вели да је и он од оних што су палили Кекенду... Но већ то је међу нама речено!...

Он зашушти, а ја се тргнем — мислим: он је!... Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!... То је чудно!... Алексина је кућа далеко од наше, на другом крају Кикинде, а ја чујем

Ја сам дрктао од страха кад ми је казао да тим путем мисли своју невесту проводити, али се њему противити беше узалуд; он је тако решио и тако је морало бити.

Да и данас живе, Видовдан би казао: „Два црквењака!“ Али они погинуше славно, поштено, витешки! Па и не видеше грдила и бруку наших дана, рекао бих

и полугласно — али су га сви морали чути — рече: — Господине, ја сам јавио госпођи да нећете доћи на вечеру; казао сам и то да са једним својим пријатељем у „Шареној кавани“ ужинате — швајцарског сира... Ђаче се поклони и оде. — Е!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Јошт једну, пак нећу више. Један старац све би говорио да би оном добро платио ко би му казао како може умрети. Нађе се добар човек који му се обешта казати и без плаће.

С.: Не иштете ни нашега благослова? К.: Ја сам ти казао: благословите ви себе, да наше не просите, а ми у сваком селу имамо наше свештенике који ће нас благосливљати. С.

и остали људи, у недри носе, а притом мучније него сви други могу такова истинољубитеља наћи који би им чисто у очи казао шта мисли, од самога њежнога детињства окружени находећи се од такових који се силе како ће им већма угодити, и који

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја му нисам казао да је мени Арса поручио да идем. Мијушко не смеде никако сам да остане, и кад види да сам навалио да идем, пође и он,

” и мени се онда учинило да ћу свет да променим. Но после видим како је то лепо бити попа. Кад сам вам казао кратко владичино слово, да вам кажем како ме и отац саветовао: „Сине, — рекне ми он кад сам први пут у моју нурију

На то му алај-бег рече: „Ја сам ти казао и с моје душе скидам, а доста смо ̓̓леба и соли заједно појели!” (Баш сам ово све слушао, кад моме оцу говори.

” — Мој отац морао му је право казати даје 1800 момака свагда водио. — „Е добро, право си казао”, рекне Аганлија, „И ја хоћу да толико војске код тебе у скупу нађем, а доћи ће и Турци из свију касаба, да идемо да

То је било после на недељу дана кад су кнезови исечени у Ваљеву. — — Као што сам горе казао, причекам ја стрица, и пошто ми каза да кнезови погибоше, потерамо коње што брже можемо и дођемо кући.

Зар ти хоћеш да ми ово злато са шешира и сабље скинеш?” — Ја останем као што сам казао: „И опет вам кажем, да не смем водом покрај Београда, да ме Турци у̓вате; него молим да ми се отвори колеба да

” одговори Веса. — Ја се побојим да не чује ова војска и кажем: „Весо, о томе ћути, ником да ниси казао; јер, једном ако кажеш, тврда је вера: ти ћеш погинути”.

Колико сам могао, описао сам зулум који смо трпили од јаничара и казао сам да би још даље трпили, но они пописаше све у своје тефтере, ко је био официр, каплар и прост солдат у фрајкору,

у рату аустријском противу Турака војевали, и хоће све да исеку. Казао сам како су већ исекли кнезове у ваљевској нахији и у другим нахијама кнезове и главније људе; „које по̓ватати могоше

А Антоније Пљакић, као што сам му уз пут казао, стане с дугом пушком иза Црнога Ђорђа, а био је личан и обучен у најлепшим хаљинама.

Ово је било последњи̓ дана априла 1805. год. у Пећани. Казао сам напред како је Мус-ага јоште у августу 6. 1804. мимо Ћурчију прошао и у шабачком баиру преко 70 душа убио, у град

И био се неко време на Врачару, пак дође опет Шапцу, а Милоје остане у шанцу, у Циганској Бари како сам горе казао. Да, и ово сам мало прескочио.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Боље да га убијеш него да му се посмехнеш за што. — Немај ти бриге, газда-Рако — уверава га Сима. — Како бих ја то казао?... Ти знаш да смо ми увек... Ето тако, богами, увек као комшије... Куд бих ја то казао?... Ако смо се и споречкали...

— Како бих ја то казао?... Ти знаш да смо ми увек... Ето тако, богами, увек као комшије... Куд бих ја то казао?... Ако смо се и споречкали... људи смо! богами, газда-Рако, не брини се ти!

Дугачки практикант чита протокол, а Симица заинтачио: »Јес', јес', господине! Све је тако! Ама баш све како сам казао... Молим те... Еј, моје невоље!... Молим те, господине, нек се свуд добро потражи!« — Добро, добро!

— Аја, Радојка!... Ја те волим као своје очи... Али шта ћу? Онај рчин не дâ да се узмемо. Казао ми је све чича Средоје. Више ми није вајде ни помињати... Премишљао сам од сваке руке. Друга није, Радојка!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Да си кога грдио — он би га бранио. Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!... Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију

испуни га свега... И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио. Али... Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.

Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару. И рече: — Не знам. — Није ти ништа казао? — Ништа. — Чујеш, чича Машо... — Шта? — Ја не смем ићи! — Мораш!... Мени је субаша рекао да те доведем!

Људи га погледаху ћутећи. Све је село знало за јучерашњи догађај. Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао. Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговопан.

– Ја, ето. — И то ти он учини? – Он. — Знала сам. Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... — А шта вели таја? — Ништа.

Хајд̓ сад!... — Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. — Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао... Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута

Хајд̓ сад!... — Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. — Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао... Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу... Бос човек може ићи.

Дуго је гледао, дуго... Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. — Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. — А што ли ме зове? — Не знам. Знаћеш кад дођеш.

— Ружно вријеме? — питаше Турчин. — Ружно. Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао. А помрчина као тесто. Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!... Не види се прст пред оком!...

Него... — Шта? Шта желиш?... Ишти!... — Не желим ништа, али још ти нисам све казао. — Говори! — рече Турчин. — Лазар хоће да се жени. — Знам. — Севића девојком. — И то знам.

— Је ли то тебе оцрнио побратим? Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. — Откуд ти то знаш? — Казао ми воденичар. Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...

А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... — Јест. Тако је и мени казао. Ама ја не знам откуд он то све зна!... Да не греши он душу?... Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Јер је у помрчању тих огледала нестала и она сама. ОТРОВ Сатрап је казао блудници да отрује песника из Сусијане који му се руга. — Отруј га, свештенице љубави, јер ми се руга.

Сеоска луда био је при томе дочеку, и потрчао у село да јави долазак пророка. Казао је да пророк има браду која блешти као сунце, и очи као у курјака, и ноге као у патке, и да нико не разуме о чему

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Много сам мислио, много. И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао...

И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид. да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! Ух, а они у болници! Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па онај!

да сам могао, да сам смео, ја бих јој казао... казао бих јој: слатка моја мајка! Ух, а они у болници! Па онај што виче: „Јаој, моја мајко!” Па онај! Бестрага све!

„Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није. Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја

даље, да је Јоца покушавао још по нечим да задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања.

неко време, те је Јоца уграбио ту прилику да га пошље ближе кући, јер ће напослетку „морати пасти општини на терет”. Казао му је још да ће му може бити зеленило у манастиру и „природи” донекле задржати, па и поправити бољку, итд, итд.

Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... Али шта је, шта је то све? Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег

Не трпи никака запиткивања, одмах се испречи: „Гледај своја посла!”, или: „Имаш ли ти друге каке бриге?” Није вајде, казао сам ја: видео је он сам да не ваља шта ради; али га узео буди бог с нама на своју руку, па га не пушта.

То је занат од бога проклет! — Ама ја сам теби сто пута казао да ми не попујеш и да ми не слиниш без невоље! Није мени, ваљда, врана попила памет, да ми треба жена тутор!

Ено му Чифута!” — Мати не сме ништа више ни да прослови. Каже, једанпут јој казао: „Јеси чула, ти, разумеј српски што ћу ти рећи: ако ти мени цигло једанпут још што о томе прословиш, ја ћу себи наћи

Господствено се устури, диже главу у таван и накриви је мало: — Видиш, синко, сам си је изабрао! Јесам ли ти ја казао ни дела, ни немој? — Ниси, не дај боже! Свему сам сâм крив. Ђеди поново полете брада носу.

Обриса је својим убрусом. Обеси јој ђердан о врат: Све она сирота! Ал' ја вам кажем, пазите што сам вам и синоћ казао: „Ко је и у чем увреди бог га убио!” *** Људи! Истина је да се и небо неких пута чисто осмешкује и радује.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А чим сам казао шта је био, није нужно да напомињем да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а поетске наклоности, једном

Час криви, час правда себе, ал’ опет на крај краја, кад озбиљно помисли, па шта је то тако баш страшно казао; та ено и у песмама, трукованим још, — па шта се све не каже, па се нико не налази увређен!

« И право је и казао. Засад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о да одсад у миру и лепом согласију живимо. А њему прашта покушану

Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити. — Е, да!? — Та клевета; дабоме да је клевета! Та већ само то што је казао да сам употребио пентикостар, па то му је већ прва лаж. Није пентикостар, него часловац, мали часловац!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Како хоће? — почео поп да се јаче шали. — Па је ли ти рек’о, казао: да те воли. Наза, од стида, једва је одговарала. — Није ми то рек’о, али знам. Хоће ме. — И почела да наводи доказе.

Стид је било да га тако, невенчаног, код себе прими јер: „шта би после за њу казао свет?“ А овамо, зима све јача. Љуба, истина, није се тужио, али сав, онако гô, у кошуљи, најежен од зиме и, као у

Да су деца сирота, онда би их узео деда, отац њен, да их чува. Али толика имања, богаства. И свет би казао да је он узео децу да чува да би им приграбио имање.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Колико би' ја хтео искати, о том немојте ни питати, но само: колико се могу од вас надати? — Тата је казао да ће поред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, канапе, столице, два шифоњера и огледало.

— А шта има дете? — запита Гавра. — Дете има ову кућу и дваест мотика винограда; ал’ сам вам већ казао да на детиње не рачунате, јер ја са дететом располажем, а и матери сам куратор.

Неко је казао да је човеку језик дат да њиме мисли сакрије своје. Ако икоме, то је доиста госпођи Евици језик за то дат.

Мица од жалости болесна. Она се другом чему надала. Доктор јој одавно казао да Марко неће живети. И, доиста, Марко је већ у здрављу прогрижен, неће ни он дуго, већ мири на кољиво.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Њему се чинило да би се сва та јадна гомила одједном разишла кад би јој он просто казао ово: чуј ти дугоуха гомило, еј ви грађани чујте! Идите кућама и спремите се, рата мора бити!

Идите кућама и спремите се, рата мора бити! Само се њему чинило да он то не би казао онако обично, него би некако грозно заурлао снагом оне вере коју је осетио чим је вест о улти— матуму сазнао после

Он осети, исто тако, да је и оно што је дотле казао све слабо и јадно и некако очајно обично, па га обли руменило, и он се наљути на самога себе и одлучи да више не гледа

— Ја сам проклет, презри ме, драга. — Зашто да те презрем? Ја те обожавам. Зашто си то казао? Зашто се тако мучиш? То твоје лице, тамно и страшно, То страдање, тај неми ужас, раздире ми душу.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ПЕТАР: Таки. ЈАЊА (продере се): Гајдарос! Ко е посло ову писму? ПЕТАР: Шта вичеш тако, нисам ја глув! Ћир Дима је казао да му таки одговор однесем. ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!...

Ви мора бити да сте Грк. МИШИЋ (смеши се): То може лако бити. ЈАЊА: Е, што сум казао? Право Грк, право грчко памет!

ЈАЊА: У! Господин нотариус, скупо време! МИШИЋ: Ја могу вашу господичну кћер и не узети. ЈАЊА: Е, кад сум казао, казао да-ј просто! Ја сум господар од моје слово. Само да не идим у проклето мађистрат. Пропао сум. Ајде нека иди све.

ЈАЊА: У! Господин нотариус, скупо време! МИШИЋ: Ја могу вашу господичну кћер и не узети. ЈАЊА: Е, кад сум казао, казао да-ј просто! Ја сум господар од моје слово. Само да не идим у проклето мађистрат. Пропао сум. Ајде нека иди све.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Та где ми је игла?“ А одмах затим би се тргао, поцрвенео, застидео, па би питао ћерку да није, случајно, чула шта је казао.

Подиже своје хлебове и оде према лазарету, као да јој ништа није казао. Али у њеном ходу, њеном љуљању, било је нечег, лаког, чега дотле није било.

Неће заборавити, то, што му је капетан казао. Неко други, на капетановом месту, пожурио би да запроси Теклу. Она ће бити добра и верна жена свом мужу.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Прориче и погађа и унапријед и уназад. За тебе је већ прорекао страшне ствари. — А шта је прорекао? — Казао је, ако још икада навратиш у ову њиву, бићеш затворен у велику пчелињу кошницу, па кад тамо пчелама платиш рачун, онда

— дочека с вреће миш Брашнов. — Сијевај, бјежи, хитај, коњ скаче на миша!!! — Јесам ли ја казао: ко је мој, близу рупе стој! — зачу се из најмрачнијег угла гунђање неког ста-рог миша.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ето, тако ми је казао газда Ристић, који је лично с њим разговарао. РИНА: Ало! Ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију?

РИНА: Можете мислити како је тек мени било кад ми је господин саопштио. СПАСОЈЕ: У, 'ајде да си казао, на пример: угасило се сунце, лепо, примам; што светли мора се једнога дана угасити. Примам!

Примам! Да си казао, на пример: тутор те и те цркве прогутао је торањ црквени; лепо, и то примам. Има тутора који гутају црквене приходе,

АНТА (Спасоју): Па затим, ти би остао без имања. СПАСОЈЕ: А затим, ти би отишао на годину дана робије. АНТА: Опет! Казао сам ти да сам на ту реч осетљив. СПАСОЈЕ: Хтео сам, знаш, само да изложим све последице.

СПАСОЈЕ: Па тај што је умро. ЂАКОВИЋ: Ја вас не разумем? СПАСОЈЕ: Дакле, он је у ствари умро, као што сам вам казао, и сахранили смо га пре три године, али сад се наједанпут јавља да је жив. ЂАКОВИЋ (заврти главом): Хм! Хм! Хм!

ЉУБОМИР (долази). СПАСОЈЕ: Био је овде Марић, сад је изашао. ЉУБОМИР: Шта хоће? СПАСОЈЕ: Чудне ми је ствари казао, врло чудне ствари. ЉУБОМИР: Извесно, нешто интересантно са онога света? СПАСОЈЕ: Не, већ са овога света.

Тебе тужи за кривоклетство, а то је најмање годину дана робије. АНТА (нервира се): Знам, казао си ми, колико пута си ми већ казао. (Забринуо се.) СПАСОЈЕ: Као што видиш, није те прескочио.

АНТА (нервира се): Знам, казао си ми, колико пута си ми већ казао. (Забринуо се.) СПАСОЈЕ: Као што видиш, није те прескочио. АНТА: Није, а баш је могао.

СПАСОЈЕ: Неће то бити тако згодно. Знаш да сам колико јуче одложио свадбу и казао Вукици да не купује још венчану халину, па не могу сад тек. Него ако би могли што друго. АГНИЈА: Знаш шта?

Више него то, оном полицијском агенту којега сте ми упутили казао сам у десет и тридесет да буде овде, јер сам у то доба позвао Марића!

ШВАРЦ: Али како ја могу остати без пасоша? СПАСОЈЕ: Казао сам вам већ, сутра се обратите за нов пасош. ШВАРЦ: Хоће ли ми га дати?

) Може вам требати. ШВАРЦ (још више узнемирен): Али, господине, ово је... СПАСОЈЕ: То је то што сам вам казао, будите дакле без бриге! ИX ВУКИЦА, АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ АГНИЈА (излази из Вукичине собе): Ми смо готови.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Оде. — Збогом, Чамчо. — Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. — Је л’ био когод, Милане?

Знаш, као што сам ти већ казао, шљахтец је немеш, па Пољаци мађарске шљахтеце воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је,

Господар Софра, смешећи се, новце диже, па тури у буђелар. Чамча пун радости. — Нисам ти казао да ћемо продати? Штета што нисмо више понели. Но још нешто.

Чекаће се и онако дуже на ручак. Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор. Ако је господар Софра што неспретно казао што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео него што је господар Софра рекао.

Тако се донекле разговараше, па онда опет на стари посао. Кречар је казао својој жени, госпођи Агри, да не би више за цео свет тамо ишао; како их Чамча странпутицом водио, мало нису главу

— А како вам се допада Полачекова обитељ? — Добро. Све би добро било, само оно једно да није, што сам ти једаред казао. — Даће се све то изгладити. — Тешко. — Видећемо. — А јеси л’ јој том приликом што о томе говорио?

Опрости се и оде кући. Састане се са оцем и почну се договарати. — Отац, ти си имао право. — Јесам ли ти казао. — Полачек је страшан католик. — Као ја православан. — Врло ме учтиво примио, ал’ смета му вера.

— Ево добио сам писмо од Полачека. Чита писмо. — Ето видиш, нема ништа, јесам ти казао? — Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. — Е, свако себи вуче. Такав сам и ја. — Па шта ћемо сад?

Све је раскинуто, нема од женидбе ништа. Бадава, Шамика је „галантом”, али „драговић” никад. Онда је тек оцу начисто казао да од женидбе нема ништа. Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. XИX Шамика је невесео.

Скреше тринаест стихова. Добро му испало за руком. Више не треба. Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме. Сад опет белај са немачким стиховима.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Вук, бр. 1350) — Ко гођ што ђеља, предањ пада. (Вук, бр. 2257) — Махни и ти рукама, махни! (Казао Свети Никола чоеку који је био пао у воду и само викао: „Помози Свети Никола!

Деци својој она ће рећи: тата вам је то и то казао... Најчешће га обележава заменицом он“, пише Милићевић.³⁵ На Косову за жену је „име мужевљево табу, и није га смела

Ево те, за психологе изузетно занимљиве, приче како је забележена у Хомољу. „Кад је Бог створио свет, казао је како ће се које животиње котити. У то доба ни једна животиња није могла да иде до године дана.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

И када је наш солидно наоружани, самоходни рођак казао: »Здраво, другарице!« оној дивној старој дами која је била реакција, она се једноставно срушила у несвест, па смо јој

дама, комунисткиња, срушила се у несвест петнаест година касније, када је исти човек покушао да јој пољуби руку и казао: »РУ-КЕ, ГОСПОЂО!

Ја сам казао да желим вишње. Вишњевача ме некако није привлачила. Био сам трезвен радио аматер из Клуба народне технике »Никола

зрела, да не знам довољно добро француски, да моја уметност мора да проистекне и да се расцвета — да, баш тако сам казао — из овог тла, из овог поднебља, и штатијазнам; на крају рекох да је страшно лепо од ње што ми је купила карту за

– Јутрос. – Колико остајете? – Не знам. Можда до јесени... – Гдје сте одсјели? – Ту близу. – Фино— казао је шеф Терасе. — Значи, почело је љето! – Још једно... — рекао је носталгично.

»О, ђубради!« — помисли. »О, ђубради! Смета вам еркондишн!« – Заиста ми је жао... — казао је. — Понекад то стварно може бити непријатно! »Та вечна идиотска питања! Кад сте стигли? Колико остајете?

»Та вечна идиотска питања! Кад сте стигли? Колико остајете? Где сте се сместили?« — мислио је, а казао најмилије што може (стари лисац), казао је: – Дивно је што смо сви ту! Надам се да ћемо се виђати?

Кад сте стигли? Колико остајете? Где сте се сместили?« — мислио је, а казао најмилије што може (стари лисац), казао је: – Дивно је што смо сви ту! Надам се да ћемо се виђати?

– То фирма части — рече шеф Терасе. — Данас ће бити пакао... – Врло љубазно од вас.— казао је. — Како ваша фамилија? – О, добро су, добро... — рече шеф Терасе. — Старији ми је у војсци... – Ма стварно!

– Ма стварно! — извукао је једно мало дивно чуђење из тајне резерве. — – У Загребу. – Фино — казао је. — Загрепчанке су приступачне; неће му бити лоше... – Надајмо се — казао је шеф Терасе. — Али, војска је војска!

— – У Загребу. – Фино — казао је. — Загрепчанке су приступачне; неће му бити лоше... – Надајмо се — казао је шеф Терасе. — Али, војска је војска! – Па да — рече. — Војска је војска.

– Стигли сте — рече, устајући. А одмах затим: – Јутрос... — казао је. – Фино — рекла је. — А гдје сте се смјестили? – Ту, близу... – Данас ће бити пакао...

Матавуљ, Симо - УСКОК

Тога ради писао сам оцу и сестри, све им искрено казао и тражио њешто новца, једном заувијек. Надам се да ћу то примити и тијем подићи себи мало крова и купити мало земље,

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, да вам кажемо зашто смо, то јест, дошли. Као што сам казао, то јест, овај господар, млад као што га видите, има кућу, винограде, стаје и све што му је нужно, то јест, да може

ОТАЦ: Ја вам благодарим, али ви знате, као што сам и казао, ништа не може силом него ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено.

) ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, ви знате садашњи обичај. Истина, као што сам, то јест, и казао, наш младожења има кућу, винограде, воденице (младожењи), две или три? - уверићете се, то јест, свашта доста.

ОТАЦ: Еј, ћурке женске, па из тога ви држите да ће он њу да проси. Човек је казао, као што сви обично фале девојку кад се удаје, а ви то држите за готове новце. МАТИ: Он је човек поштен, неће да лаже.

МАТИ: Он је човек поштен, неће да лаже. ОТАЦ: Па шта је обећао? Није казао: идем да је иштем; него: и ја би је просио.

ДЕВОЈКА: Па шта ме не дате кад ме човек иште. МАТИ: Он те јошт није искао него је казао: да је знао, он би те сам узео. Па отац ти се боји: упустићемо ову прилику, а онај неће доћи, па шта ћемо онда.

Па отац ти се боји: упустићемо ову прилику, а онај неће доћи, па шта ћемо онда. ДЕВОЈКА: Како неће доћи, кад је казао? МАТИ: Тражи јошт десет хиљада. ДЕВОЈКА: Па додајте. МАТИ: А откуда?

МУЖ: Јесте ли ми при прстену обећали да ћете ми новце, кад оћу, положити? ЖЕНА: Јеси ли ти мени казао да ми код тебе неће ништа фалити? МУЖ: Је л’ то лепо? ЖЕНА: Је л’ то поштено?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Ех, да ми је чути шта му је казао. - Ми се договорили! - свечано објављује старац. - Каже да је задовољан. (Ти си коњ) Дете верује у таква чудеса,

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Но ја би реко да се претрпимо, док нам не дође помоћ. ШЕРБУЛИЋ: И ја сам тако казао. ЛЕПРШИЋ: Дакле, нико неће са мном? СМРДИЋ: А шта је вајде данас да метнемо, сутра ће га скинути.

ЛЕПРШИЋ: Права, цела истина. ЗЕЛЕНИЋКА: Та то је мађарон! ЛЕПРШИЋ: И ја сам казао. Да видите како је псовао што су спалили Дебељачу. ЗЕЛЕНИЋКА: Дебељачу, маџарско село!

ЗЕЛЕНИКА: Слаба штета кад није родољубац да ваља. Пешта и Будим важнија је за нас вјест. ЛЕПРШИЋ: Јесам ли ја казао да морају пропасти. ЗЕЛЕНИЋКА: О, хвала богу кад смо дочекали да и наша влада буде! ЛЕПРШИЋ: Одма да се одбор уреди.

ЖУТИЛОВ: Не може да буде. НАНЧИКА: Ја сам новце примила. ЖУТИЛОВ: Јеси ли ти луда? НАНЧИКА: Ти си ми казао да све примам. ЖУТИЛОВ: За Гринентала сто форинти? Хиљада је мало. Нек му се секвестрира имање, колико ће изгубити?

НАНЧИКА: А шта ћемо с оном облигацијом код Нађ Пала? ЖУТИЛОВ: Ја сам ти казао да је маџарски језик касират. Све што је њиме писато, ништа не важи. 3.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Што се тиче извесних особина самога дела, ја бих имао само да поновим оно што сам казао у предговору школског издања, које је писано на основу истих схватања.

Драма иначе нема радње, личности, историјске, митолошке и алегоричне, дођу на сцену, кажу шта им је писац казао, повлаче се да начине места другима који ће то исто чинити. Дело је писано у стиху, у пољском тринаестерцу.

Сам Обрадовић је изрично казао тај велики утицај који су реформе Јосифа ИИ учиниле на његов дух и на цео његов књижевни и просветни рад међу Србима.

Овај писац »веселих позорија« и велики забављач српске публике није био весео дух. Једном приликом је казао како је »главна черта мога темперамента меланхолија«.

своја дела писао на немачком језику, он је својим научним проучавањима дао Словенима једну идеју о њиховој прошлости, казао им оно што су некада били.

Своје дефинитивно мишљење о књижевном језику Караџић је казао у важној својој брошури Вука Ст. Караџића и Саве Текелије писма високопреосвештеноме господину Платону Атанацковићу,

Сав свој програм казао је у рукописној збирци својих песама коју је назвао Слијепац. »Слијепцем назвах књигу ову, еда бих се додворио хвале

Сва његова поезија је оно што је он казао за прву свеску својих стихова: »књига живота бурнога — у тренуцима дивље узбуне...

У »генијалности« он је био сјајан ђак исто тако »генијалног« Симе Милутиновића. Оно што је он казао о једној Змајевој песми може се са пуно разлога применити на велики део његових разбарушених песама: »То је смеса.

Песник врло великог талента чије развијање још није довршено, писац првога реда који још није казао своју последњу реч, Јован Дучић је један од твораца у данашњој поезији српској а у прози један од највећих српских

У један мах, после првих успеха, пошто је изнео топла осећања и јаке утиске своје младости, мислило се да је казао све што је имао да каже, да не може да се обнавља и да излази из себе, да је испевао своју песму.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у роману. Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној

Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!« Наљутио се био ту скоро Максим на Крла што му је овај једном казао »господине«, и овај му је сад зато дао прасе да заглади погрешку и да се помире.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Оно, истина, на сљезову цвијету једва да је негдје и било трагова модре боје, али ако је дјед казао да је модра, онда има да буде модра и квит.

Ех, да ми је чути шта му је казао. — Ми се договорили! — свечано објављује старац. — Каже да је задовољан. — Та неће ваљда ићи да загледа ђевојку —

— Пази га! Па шта ћу друго и знати ако нећу то. Коњ је Раде Ћопић, то си и сам казао. — Е, видиш, побро, да си бацио чифте у празно. Није тако. Не знаш ти, мој драги, шта је коњ, одмах се то види.

Даље се или не може или се не иде, ако већ путник није будала и „вантазија“, што би казао мој дјед, предобри душевни старац чија ме љубав грије и овдје, на овој опасној граници гдје се кида са земљом и тврдим

Аја, боме, не смијем. Ти би се тамо бечио у светитеље ко теле у шарена врата. И шта би ми онда казао драги бог, а? Раде, Раде, рекао би пријекорно и дигао свој свети прст, зар ти у мој дом шаљеш овако једно бесловесно

— А нама се ругаш, а! — весело дочека самарџија. — Па, болан, људи — то ни попу казао не би! — толико сам пута сањао како са истим овим својим злосрећним Савом идем некуд у крађу волова.

— Сакривај краву, јесам ли ти још синоћ казао. Кад виде да нема оваца, ето њих и на краву. — Ма ко ће ти на краву? — с досадом се отреса голема, прекрупна момчина,

— И ти га баш прећера. Шта ли му сад ја имам заједничко с бијелом кобилом, да ми је само знати. Да је казао бијел парип, хајде де.

— То, то, милени кумићу. Хајде, шта ти вриједи гледати. — Е, да ми је ико казао да Грмеч може бити овако плав, не би му вјеровао. У нас, код куће, има један таки лончић, донио ћић Вук из Крупе.

Спасоје лукаво укоси очи. — Ништа ја, бако, нијесам казао. Униформа је на мени, а она те ствари не допушта. — Де, де, добро је, знам и ја да нијеси.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

И овакав живот, и злостављање! Не вреди да пожелиш, ако он није пожелео! Не вреди да кажеш, ако он није казао! ХУСО: И баш разјурио? СУЉО: Ма, као кокоши!

Ко зна шта је све однела вода Док је и ово испливало на видело! Пази шта сам ти казао. ХУСО: Можеш ли ти мени да кажеш хоће ли стићи вечера? То ти мени кажи! МУСА: Па ето видиш, и то је неки знак!

Ни храна не стиже редовно! Шта то значи? Значи: ага има неке велике бриге! Све иде у прилог оном како сам казао... ХУСО: Боље да питам Суља... (Прилази Суљу и Ахмеду) АХМЕД: Ти то, богами, прилично успешно!

Мушкарчина! А кад сам теби говорила то, то за косу, руку, глас и покрете, казао си ми да је потуљен! Њему сте се и пред слугама смејали.

Можда човеку непријатно? МУСА: То је требало Хасанаги да саопштиш. СУЉО: Што су ме питали то сам и казао. МУСА: Ко зна шта је кадија с бегом смутио, можда је нека замка, или интрига... ХУСО: Политичка?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Да ли се и они уче као ја? После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао: — А, ’аџике, твој унук?!... — Па, шта могу ја? Дете на то пошло. Друго неће ништа... Мучимо се — одговорила она.

Ти се запрепастиш, образи ти побледе, очи засјаје и кршећи руке молиш ме, кумиш, да ти кажем онога ко ми је то казао: — Кажи ми, кажи, жива ти мајка твоја! Кажи ми га, па да му насред мâле главу разбијем. — Зар си ти таква?

И ма да јој, сем уобичајених поздрава, никад друго онако што није казао, ипак се она бојала. Не могаше да га види, а да је не прођу језа и страх.

Те морам другога, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што није казао, потужио се, а он нама ништа неће да каже. Испричах јој што сам знао.

И, заиста, Марику су му и узели. Мита, као што се и очекивало, ни речи није казао. Чак није дао да се ма шта примети.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате шта је наш отац казао? — па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита!

Јесам ли ти казао да не отвориш девету собу? Царевић му одговори: — Немој се срдити на мене, ја ћу да идем да Баш-Челика тражим и да

— па му жену отме и каже: — Ја ти сад живот праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути.

Царевић се препане и почне га молити да му опрости, али Баш-Челик рече му: — Знаш ли да сам ти казао да ћу ти поклонити три вијека?

Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се и захвали пустинику, па пође како му је казао. И тако путујући наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели,

Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да му је цар казао да га свагда он брије и покаже му дванаест дуката што је од цара добио, али му не каже да је у цара видео козје уши.

А он се сиромах стаде правдати да није никоме ништа казао, али да је видео шта он има. Онда цар истргне сабљу, да га посече, а он се препадне па све по реду искаже, како се

Цар га лијепо прими и рече му: — Нијесам ли ти казао да је добро чуваш, јер ако је изгубиш никад је више нећеш добити?

Цар се томе врло зачуди и увјери се да је истина што му је Соломун казао, па заповједи те се затруби и трећи пут; у том Соломунови војници стигну на оно мјесто те Соломуна отму, а цара и све

Онда му она извадивши ону карту рече: — Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом кад од тебе пођем.

Кад то цар каже своме зету, а зет се опомене што му је најпослије казао побратим на растанку, па не смије да иде, него се стане одговарати да је он већ побацио лијечење и да више не зна

Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: — А, побратиме, шта ћеш ти овде! Нијесам ли ја теби казао да ти више не идеш за мном? — Е, мој побратиме!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Свршила као наопако. Како си метнула онај пепео? СОФИЈА: Као што си казао. МАКСИМ: Онде је њему место. Нисам ли сто пута говорио, да се меће поред оџака.

СОФИЈА: Ти си казао да ти јошт требају. МАКСИМ: Ако сам казао јучер, то да се годину дана не дигну. Али, наравно, лакше је седити код

СОФИЈА: Ти си казао да ти јошт требају. МАКСИМ: Ако сам казао јучер, то да се годину дана не дигну. Али, наравно, лакше је седити код прозора и шити.

СОФИЈА (смеши се): Али, ако окупи тући, а ја нисам рада, да се тај обичај уводи. ЈЕВРЕМ: Јесам ли ти казао, да се сила одбија силом? Само му покажи, да штап има два краја, пак ћеш видити, како ће одма ретерирати.

ЛЕПОСАВА: Како ћу ићи, кад немам ни белу аљину? МАКСИМ: Ето, јесам ли казао! СОФИЈА: Пак? Треба јој купити, дакако. МАКСИМ: И на то да се новци троше.

СОФИЈА: Ко је тај луд, који дете иште да убије. Ајд збогом! МАКСИМ: Ха, јесам ли казао? Но јошт се може помоћи, ако својевољно пристанеш, да се од мене раставиш. СОФИЈА: Опет друга комендија.

СОФИЈА: Требало би и мужеве упитати. Ево мој би Макса баш истину казао. МАКСИМ: То би заиста. Тешко би слагао. СОФИЈА: Више се од мужа не може захтевати.

ДОКТОР (подигне обрве): Пикљеницо људска, ја сам само казао да се дател као производ у Берберској земљи рађа. Зар ти не знаш производе разни земаља?

(Отиде.) МАНОЈЛО (крсти се): О! О! О! да чудна човека! ИСАЈЛО: Јесам ли ти казао? МАНОЈЛО: Оће да ме пење у небо. Куку, мајко, шта нећу јошт доживити! ИСАЈЛО: Такви су доктори!

ИСАЈЛО: Нема. Како сам јутрос наместио собу, тако и сада стоји, а разума ни од корова. ШАЉИВАЦ: Јесам ли вам казао? ИСАЈЛО: Еј, тешко мени, не смем му изићи на очи! МАНОЈЛО (жалостиво): А како ће мене учити без разума?

ДОКТОР: И мој разум да се изгуби? Ко је улазио у собу. ИСАЈЛО: Нико, него нам је један човек казао да се неки провлачио кроз прозор. Тако је кад сте тврди, па нећете да метнете гвожђе.

То је сасвим јасно. МАНОЈЛО: Јесте, само молим, гди је на ђулету север и југ. ДОКТОР: Отоич си казао да знаш. МАНОЈЛО: Знам по сунцу, али на ђулету не знам.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Ваљда си чекала лимуне, ниси могла раније доћи? ПЕЛА: Сад ми је момак казао. СУЛТАНА: Угурсуз! У свачем ме мора једити... Кажу људи да млого на мене наличиш. ПЕЛА: Тако су и мени казивали.

) И то је чудо да пре подне у шетњу иде, ко јошт изјутра у шетњу одлази? СТЕВАН (крстећи се ступи): Да ми је ко казао, не би веровао. ПЕРСИДА: Зар ти ниси отишао, Стеване? СТЕВАН (крстећи се једнако): Овде човеку мора памет да стане.

ТРИФИЋ: Остави је, Срето, видиш да није при себи. СТЕВАН: Господине, биће оно што сам ја казао. СРЕТА: Шта, Стево? СТЕВАН: Сирота, била је синоћ код милостиве госпође, пак ваљда је мало више повукла.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

—Гле, стварно дише, сунце мамино! И звали доктора кад ти је температура скакала на четрдесет и два, а доктор казао: — Ништа, ништа, госпођо, код деце су те температуре увек високе!

како само она, кад су те сви лепо видели четири и по пута: и тетка Гина, и теча Дача, и кева, и матори, и још месар казао кеви: „Госпођо, видео сам вам синоћ малу на телевизији, па баш кажем жени: погле, колко је израсла мала из комшилука!

“ Ништа ти то не знаш, будало једна блесава, шашавице, зунзаро, ћорице ћорава са минус један и по (али, казао је доктор да ће се то с временом поправити!

Знате ли шта је тада казао зец? Не знате? Па и откуд бисте знали! Казао је, са дубоким кајањем једног тек пробуђеног јутарњег пијанца: „Мајку му

Знате ли шта је тада казао зец? Не знате? Па и откуд бисте знали! Казао је, са дубоким кајањем једног тек пробуђеног јутарњег пијанца: „Мајку му — рекао је — кад год се напијем, направим

Јер, знате ли када би успели да ме исфурају на чист ваздух? Никада! Добро, казао је деда Гаврило и одселио се у тамо неко двориште са заједничком чесмом у средини.

Да ли је то нормално? Једанпут сам била с њим у позоришту. Знате ли шта ми је казао после десет минута? Каже: знаш ли, каже, зашто не подносим театар? Зашто? Па, каже, због тога што је све у тоталу!

Писаће чланке и сећање под насловом: ,Мишелино — мој дужник'. Све ово не радим без везе, казао је: то је, у ствари, нека врста убирања пореза за уметност која више не занима државу. Држава, то сам ја!

Држава, то сам ја! Можеш то да назовеш како год хоћеш,“ казао је, „ а то зовем казненом експедицијом у малограђанским водама!“ Чудо једно колико је презирао свет око себе!

„Свет је потпуно излудео за сликама!“ — казао је „Не за мојим сликама, наравно, него за сликама уопште! О чему се ради?

Шта раде ти момци: пљују гледаоце, а ови уживају у томе и ослобађају се потиснутих жеља — ето шта ми је казао тај проседи тип, који би ми се јако допао, само да ми није нешто сметало на њему!

већ прилазио неком другом фином господину и руковао се с њим и богзна како, а затим је, показавши главом у мом правцу, казао да сам „слатка мала дивљакуша“! Како то да схватим?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

А овако тражи опет који је најотменији. Јесте ли чули како је бединтер казао? МАРКО: Хм! Хм! Ја се радо не мешам с оним пред ким стојим гологлав.

АЛЕКСА: Ви се варате, господине; ја сам казао наипаче, које толико значи као немецки зумахл или бесондерс. ЈЕЛИЦА: Јест, беѕондерѕ, беѕондерѕ.

МИТА: Љубим руку милостивој господични! АЛЕКСА: Потом немој заборавити што сам ти казао. МИТА: Ја ћу све по заповести извршити. (Поклони се и отиде.) АЛЕКСА: Добар младић.

АЛЕКСА: Јесам ли ти казао да о таковима стварма никада не приповедаш. МИТА: Господична су били љубопитни. ЈЕЛИЦА: Опростите му, господин

МАРКО: Јес’ чула, девојко, ја сам теби сто реди казао да ћеш ти мени главе доћи с тим твојим руманма. Више да те нисам видио с тим књигама, разумеш ли?

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Па књиговођа, дабоме! Али није о томе реч, ја сам то само онако узгред казао, а можемо и да прескочимо тебе, па да се упитамо, на пример: би ли овај Прока био кадар да управља имањем?

АГАТОН: Молим те, прија-Гино, да не сматраш ти то као увреду што сам ја казао за Проку. То је онако, само примера ради. Ал' ако ти то примаш срцу, ево не морамо ни говорити о Проки.

САРКА: А коме је он то, бајаги, казао своју последњу вољу? ТАНАСИЈЕ: Па јесте, његова последња воља то је тестамент, а тестамент још није отворен.

ћеш да причекаш, јер ту своју жељу да се тестамент отвори четрдесет дана после његове смрти покојник није само онако казао, него је то написмено изјавио, на записнику код суда. САРКА: Да ми је само знати шта му је то требало?

АГАТОН: Зато, видиш, што је покојник на оном записнику казао још и ово: „А дотле, док се не отвори тестамент, целокупна моја имовина има се предати на старање и чување том И том

ДАНИЦА: Тако? Значи, и ви се не осећате јаки пред богатством? АДВОКАТ: То нисам казао. ДАНИЦА: Како да нисте? АДВОКАТ: Уосталом, адвокати и лекари не примењују на себе мишљења и савете које другима дају.

” ТРИФУН: Па сад већ остави то што је он теби казао, него шта си ти њему казао! АГАТОН: А ја њему: нема закона који забрањује, нити има закона који прописује да се

” ТРИФУН: Па сад већ остави то што је он теби казао, него шта си ти њему казао! АГАТОН: А ја њему: нема закона који забрањује, нити има закона који прописује да се фамилија може уселити или не

АГАТОН: Осећао сам ја још од првога дана кад сам те видео! Сећаш се, Симка, кад сам ти казао: Осећам да ми је ово дете нешто блиско? СИМКА: А знаш шта ја њему кажем, велим му: Као да ми је од срца отпала.

” Није ми казао, али је јасно као дан да је то хтео да ми каже. Па хајд' сад, како да не послушаш и не испуниш покојникову жељу?

Ти ништа да се мешаш, ја ћу то да удесим. ДАНИЦА: Али, забога, прекините, ја вас молим, прекините! Ко је то казао; ја вам нисам ништа казала; мени није до тога! Мени није до тога! (Побегне.) СИМКА: Што отера, море, дете?

АГАТОН: Па мислим са овом нашом рођаком. АДВОКАТ: Али како можете, како смете, ко вам је то казао? АГАТОН: То се не казује; то се онако позна. О, имам ја за то добар нос.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Шта је ово, шта је ово? — зачу се строги глас батеријског наредника. — Ко вам је казао да се завлачите у шаторе. Напоље! Извукох се брзо. Али је наредник наишао прво на Траила. — Па то онако...

Танасије у кукурузу занемео, а ми полегали један преко другога и телима нашим заклонили убојна зрна... Јер Рајко је казао, а Рајко је баксуз, па да несрећа не буде страшнија... Сад је на нас ред... Злослутни и језиви шум...

хиљаду и четири стотине метара... — Господине капет... — Ћут! — дрекну наредник. — Е, морам да те бијем. Ко ти је казао, стоко једна... Сада кажи: хиљаду осам стотина метара. Боље је да кажем више него мање, па да наше побијем.

— Позајмили смо од командира треће чете. Тамо је један погинуо. Само, казао је командир да му је вратимо кад неки наш погине. — Добро, онда води ти рачуна. — Разумем!

Ја сам нешто муцао правдајући се, али од његове вике ни самог себе нисам чуо. — Још ће да испадне да сам ја то казао! — он ми се унесе у лице и шкрипну зубима. Онда се окрете и викну: — Ађутант!

— Онда ти, две ноћи пожарни, што ми ниси казао. Затим уђе у шталу где прими рапорт. Све је у реду. Чисто му криво што не може ништа да за мери.

— А шта раде? — Господин капетан се смеје, а господин потпоручник налева вино и вели: „У здравље наше домаћице.“ И казао ви, да му се спреми овде, јер ће и он доћи вод’, да спава. Наскоро наиђе и Александар, срећан и озарен.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу. Али је одмах прекиде глас Стојанов: — Господин казао скоро ће подне... Да пустиш децу кући. Она опази да је Стојан гледа некако укосо, некако необично, љутито.

»Шта он хоће ? размишља Љубица о целом догађају. Нисам га добро ни разумела. Управо, он ми није још ништа ни казао, него све онако... поиздаље. Час говори некакве одвећ необичне комплименте... Хајде већ то... не мари.

издаје некакве оштре поруке за Љубицу, па стане на врата и слуша хоће ли чича онако исто оштро изговорити, како је он казао. Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута...

Ето и сада чича зна поуздано да Гојко слуша на вратима... нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута... Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу.

Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу. — Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву. И ви да се спремите да идете са вашом децом.

— Казао сам, братићу, и оно господин управитељ; виђу да он тако баш хоће«. — Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву

Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње... Дође једно јутро и стаде пред њу: — Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака. Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они...

Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме. Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само

Гојко се пожури за њом, вичући: — Само немојте да се промените до сутра... Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...

— Ја... ја... казао сам вам... ви сте ми све!... Дајте да заједно страдамо... Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо.

И сама жудиш за миром... Па хајдемо, хајдемо, голубице!... Казао сам ти већ, копаћемо злато... Ја ћу одмах закупити рудник, па као Монте-Христо!...

Које је доба ?... Заранци... Па он је већ мртав... мртав!... убијен!... А онај ће сад доћи, тек што није дошао. Казао је до мрака... Јест, сећа се!... И он ће тражити награду!... Он?!... Он... То ће бити четврти!...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: Није крив само Филип! Василије му је дао шлагворт! ВАСИЛИЈЕ: Кад сам му дао? СОФИЈА: Казао си, обраћајући се поднареднику: „Бар то је лако објаснити, ја мислим...” Сети се одакле је то!

СОФИЈА: Није то једно од другог одсечено ко сабљом! ВАСИЛИЈЕ: Боже, па зар сам ја казао да јесте?... Уосталом, Филип и не каже да између позоришта и света не постоји граница!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Е, ето — рече ђаво — јесам ли ја казао?... Опет ја крив!... А ко је терао да игра?... 3ар је то за њу?... Него, дед, да ја њу извучем напоље, па ће људи

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. — Ја мишља' ти нећеш доћи. — Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш. Но ви, ка' да већ отпочели. Имаш ли доста комишалаца? — Није, море, још ни половина дошла.

Без твоје наредбе нико да не пуца, а ти пази — к'о што сам ти казао. Кмет се начини још важнији, као човек, коме је поверена нека »државна тајна«, па му и цело лице доби неки тајанствен

— рече господин Бурмаз после дугог ћутања. — Тхе, шта велимо?... да важе мацке, ја бих ти сад казао, — поче газда Митар, — а овако не знам.

велиш ти, а светли кнез, обрадован, прекиде, па вели: »Доста, капетане: с то мало речи казао си много«... Поп се намршти.

— Биће копрцања, не бери бриге! — Бога ти, како си му казао? — пита га чича Ђорђе. — Море, зар ти ја све памтим. Читаћемо кад изађе, па ћеш чути. Само сам... 'нако...

хм... не знам шта му рекох после, али му ту казах: »за злато се рђа не пријања!...« — Е та ти ваља; то си му истину казао, — вели Митар. — Ја.

— Па теби Милан није казао да сам ја ову њиву узео под кирију и платио му погодбу унапред. Баш теби је и послао тај новац. — Каква кирија!

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: Знам, ал' ово је друго! ПАВКА: По чему друго? Ни по чему. Није да кажеш да је човек отворено казао, него тако: била његова тетка два-трипут, проговорила о томе, распитивала колико носиш и... ето, то.

ДАНИЦА: Нису то празне речи. ПАВКА: Него шта су? ДАНИЦА: Ја знам да нису. ПАВКА: Ти знаш? Казао ти ваљда? Ама, ја сам крива, нико други није крив него ја. ДАНИЦА: Шта имаш ти да будеш крива?

ДАНИЦА: Па има доле на улици фирму. ПАВКА: Има на улици, али нема овде. А казао му је Јеврем да метне и овде, па ето... ИВ ЈЕВРЕМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ (улази забринут, пуни му џепови новина.

ЈЕВРЕМ: Не могу да разумем шта је казао, ал', види се, лепо је казао. ДАНИЦА (чита даље): „Тежње су, пак, модерног друштва: стално сузбијање консервативних

ЈЕВРЕМ: Не могу да разумем шта је казао, ал', види се, лепо је казао. ДАНИЦА (чита даље): „Тежње су, пак, модерног друштва: стално сузбијање консервативних институција, заснованих на

ЈЕВРЕМ: Ама, није то, него оно друго? ДАНИЦА: Које друго? ЈЕВРЕМ: Оно друго што ти је казао? ДАНИЦА: Па то... каже, хоће да се кандидује за народног посланика.

МЛАДЕН: Јес'! (Одлази.) ЈЕВРЕМ (радознало развија и тешко чита): „Сад сам разговарао са Секулићем. Начелник му казао да ће те звати да разговара с тобом. Ствар можемо сматрати за пола свршену. Пијемо на твој рачун!

књигама, које му је послало министарство за поклањање добрим ђацима; па је онда, братац мој, пред лудима у кафани казао: да је господин министар просвете једна обична професорска стеница, и још, брате мој, свађао се са женом пред ђацима,

и још, брате мој, свађао се са женом пред ђацима, па се жена пред децом пљескала где је стигла, а он јој јавно казао да је она полицијско подсвојче, а та се увреда има односити на мене. ЈЕВРЕМ: Е, тај је, боме, много загустио!

ЈЕВРЕМ: Баш умеш ти то, Срето. А јеси ли му добро казао? СРЕТА: Коме, Јовици? Слушај само: „Наша нација преболева једну тешку болест, којој је једини излаз препород!

ЈЕВРЕМ: Против владе? Ја против владе? Зар те није срамота у очи да ме погледаш? ИВКОВИЋ: Није ме срамота, јер сам казао истину. ЈЕВРЕМ: То што си пљунуо, одмах да полижеш! Телеграфски да полижеш. Ја ћу да платим депешу, иначе...

(Жени.) Кажем ја теби да пожуримо. (Полази у Павкину собу.) СПИРИНИЦА (оде за њим): Ти мени казао? А од јутрос ти говорим... СПИРА: Казао сам ти: 'ајде брже, а ти? СПИРИНИЦА: Ето, сад ће да испадне да сам ја крива..

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Не да он да рогови прођу мимо уши. Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику! Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га

па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. — Добро вече — рече Срета кад уђе.

»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна. И овај бедни Максим из

« — Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. — Знаш ти! Шта знаш! Па добро, шта сам сад казао? — Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек.

Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.

Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде. Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио. Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.

— рече Вујица па сиђе с коња. — Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. — Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.

) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Херодот је, пишући о јегуљи, казао да је то свети створ о коме само божанство може дати рачуна. У средњем веку су јегуље сматране као живи доказ

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Српкиња га јошт рађала није од Косова, а ни пријед њега. КНЕЗ ЈАНКО Јошт нијесам лијепо казао око шта се на станак покласмо. — Утркмисмо Вука с капетаном.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А да и њега као и друге бије, није могао, јер га је и он много волео. Истина, то никада није казао, чак, када би се овај и разболео, старац није хтео да сиђе да га види, али ипак да и на њега, као на остале, слуге и

А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника. Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио —

А и сама родбина као да беше о томе начула. | Ко зна ко им је казао. Али Софка је знала да се поред свега кријења и ћутања ипак није ништа могло сакрити.

устима, због срамоте и стида што мора пред њом, својим чедом, Софкицом, да се сада открива, и да оно што не би казао ни самој смрти — њој мора да исповеди и каже, а то је: да се нема ни хлеба а камо ли што друго и о чем другом да се

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„А каква Ћесаровца, то водиш?“ запита га Владика, пошто се Пејо ижљубио бјеше са свима и казао у кратко рашта је задоцнио. „Ваистину, солдат неки, ускок!

године. Из Котора бјеше писао сестри и чики и казао им што бјеше наканио. Како је било њима јаднима кад разабраше е га, по свој прилици, неће више видјети!

То се кадгод догађа у Катунској нахији и о Видову дне. Сердар им је онијем погледом очито казао е би желио да се и одмах одмакну, јер — по прилици — жељаше да сам остане с видаром, пошто овај рањеника прегледа.

Још онда, ако се сјећаш, био сам постојан у мојим одлукама, а тијем више данас. Синоћ сам ти казао моју коначну одлуку и потврдио је мојом часном ријечи.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Остави ме без друга, родићу ти за два друга. — Казао кукуруз, јер што се у копању ређи остави боље роди. Уклони се ти мене а ја ћу тебе, па ћу родит’ и за тебе и за мене.

— Овако је рекла лоза лози, јер што су ређе боље роде. О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати. — Казао во жени кад је од глади пао, а она му онда стала давати кукољ да једе. Болан здрава носа.

Ја сам лањски и ономлањски! — Казао врабац кад су га питали како ће презимити. Кисело грожђе, не ваља, трну зуби од њега.

— Рекла је лисица кад га није могла дохватити. Ко је мој, близу рупе стој. — Казао некакав стари миш осталим мишима кад су се негђе с мачком мирили. Комар стануо волу ча рог.

Отуда ова изрека. Не гризеш ти мени уши, веће онај што се вије изнад мене. — Казао зец жаби кад му је гризла уши, а он од орла није смио да макне. Нијесу биле ни зреле.

А кад је љекар одговорио да није, он га оћерао и казао да зову човека који је падао с тавана. Кад кућа гори, барем да се човек огрије.

— Приповиједа се да је казао Турчин кад му на хришћанском гробљу нијесу дали да једе док не плаче. Још да ти платим и жвакалицу!

Ласно је орати и копати: сиј, виј, па у кош, него је тешко плетиће игле теглити, — што казао Циганин. Нек’ осуши, ал’ за што пресуши?

— Приповиједају да се нашло у тефтеру некаквог калуђера. Тука, буби штука! — Казао поп или калуђер, кад су негдје уз пост преда њ донијели печену туку, и овијем речима као претворивши је у рибу, стао

— „Бунца баба“ — рече Турчин — и оде у друго село. О НАШИМ ЉУДИМА Ако сахат лаже, сунце не лаже. — Казао је некаков (човек) те је био огладнио. Аџе Рамо, добар ти си! — Хвала богу, јер не могу.

— а он би им на то одговорио: „Хвала богу, јер не могу“! Благо мене, ево мога кума, самљеће ми без ујма. — Казао некакав у себи, који је ишао у воденицу, па нашао кума воденичара; али воденичар опазивши њега са житом, помисли у

Клапило се, не клапило, јешћу те, платио сам те. — Приповиједа се да је казао Херо кад је јео сапун који је купко мјесто сира. Куку мене до неба.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Српскога језика), да не би ни с једне стране било прећерано, него да би могао и учен читати, и прост слушати; а ја сам казао у предговору к Српском рјечнику, како је то за мене тешко!

Кад то цар каже своме зету, а зет се опомене, што му је најпослије казао побратим на растанку, па не смије да иде, него се стане одговарати, да је он већ побацио љекарину, и да више не зна

Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: „А! побратиме, шта ћеш ти овђе? Нијесам ли ја теби казао, да ти више не идеш за мном?“ — „Е! мој побратиме!

ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. Послао отац дијете у воденицу, па му казао, да не меље нигђе у воденици, ђе нађе ћосу. Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо: „Помоз' Бог ћосо!

да умијесимо колач од твога брашна.“ Дијете једнако држи у памети, што му је отац казао, да не меље у воденици, ђе нађе ћосу; али сад већ мисли: што је ту је; па рече ћоси: „Ајде де.

ја сам у Давидовићевијем новинама наштампао неколико нашијех народнијех приповиједака и загонетака, уз које сам ово казао: „Ја сам прије неколике године дана хтио да издам малу књижицу народнијех Српскијех приповиједака и загонетака, и био

Српскога језика), да не би ни с једне стране било претјерано, него да би могао и учен читати и прост слушати; а ја сам казао у предговору к Српском рјечнику како је то за мене тешко!

” Кад ујутру сване, царев син устане, оправи | се, и захвали пустинику, па пође како му је казао. И тако путујући наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели,

Макар ти шта цар казао, кад се вратиш не осврћи се док нашој кући не дођеш.” На то се она склони па пође к пару. Кад дође у царев двор, слуге

отиду куда су знали, а најмлађи управо к царевој кћери, па кад изиђе преда њу, она га запита: „Шта ти је сад отац казао?” А он јој одговори: „Казао да донесем ланац који се може обавити девет пута око наше куће.

” А он јој одговори: „Казао да донесем ланац који се може обавити девет пута око наше куће.” Она га опет лепо нахрани и напоји па га уведе у жуту

” Онда старија браћа отиду куда су знали, а најмлађи управо к царевој девојци, па јој каже шта им је отац сад казао. Царица му на то рекне: „Сад треба још у једној соби да преноћиш, па ћемо онда и за то гледати.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Нећу да бата на мене после: какав сам ја твој брат и, како сам знао за то, што му нисам на време казао па да он њега, као што треба, за перчин ухвати... Не може се више, сестро, мора, мора да се каже...

И као што ми ти нареди, нисам хтео да му кажем да су то твоје паре, да се не би олењио, него сам казао да сам од другога, комшије, узео под интерес и да, ако не вратимо на време, да ће нам све продати.

И не могу ја више. Одавна сам ја чекао да кажем, да скинем са себе. Нећу после да сам ја крив, да ја нисам говорио, казао... А сад, ето она, и сад сама нека, како зна, говори, брани се... (Повлаче се у кујну.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

С овим мој тетак Никола учинио [је] особито познанство; казао му је да је наумио, кад се добро изучим, оженити ме и запопити, препоручио ме је њему крепко и своју препоруку често

ове моје случаје, нека не [х]ити пре судити и нека не чини никаква закљученија догод не очита и оно што ће следовати. Казао сам да ја нећу себе имати за поглавити узрок и конац ове књижице, но ползу ближњега мојега.

И тада, ако што позна да је добро учињено, нека следује; ако ли погрешено, нек се уклања. Ја, како сам мало повише казао, био сам сасвим наумио и навалио да се посветим, и то без сваке шале и сумње. Добро, добро, видићемо и ту светињу!

Што се првога каса, врло је мало потреба говорити, јер сам ја мало повише казао да је љубљење м. грљење верни[х] и љубезни[х] супруга од самога бога не само допуштено, но благословљено, посвећено и

А мени се види да сам ја и оно друго чисто српски казао, да сва у супружеству наслажденија јесу праведна награжденија за труде и муке које су с[а] супружеством соједињене.

За напитак није нам било бриге, јер је Ники Тодор казао да ћемо све покрај Бегеја ићи. Ја кажем да имам три грошића од они[х] што ми је последњи пут мој тетак дао (а да је

А навластито, ако те гди калуђери у’вате, тешко твојим леђˋма! Немој рећи да ти нисам казао. Али ништа, с пребијени леђи добити чест да се српски Сократ назовеш, опет много више добијаш. Ја: „Иди ти збогом!

Како би му ко казао да је та и та икона чудотворна, он би питао: „Стоји ли она сама собом на воздуху или је приковата, прилепљена за зид

У Риги, 3-го августа 1788. ВІ ДРАЖАЈШИ ЉУБИМИ МОЈ! Полазећи из Хормова казао сам мојему другу да кад ми буде писати, да управи писмо на Антонија Шћавуна у Корф, будући да сам ја туда имао и проћи

Један добри јуноша Болгарин почео је плакати кад сам му казао лане да ћу поћи, него да тражи себи другог учитеља. И ја сам тешко сожалио.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ја би те и сад повео, па било и насилу да није тако са фра-Брном као што си ми казао. Дакле, дијете? Бакоња скочи с коња, па приђе попу те се изљубише.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ „О мом деди.“ „...Јесте, о мом оцу. Можеш да заборавиш.“ Зашто сам му то казао? А то што ми је у писму написао да је о деди мислио целу ноћ, слагао је.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Он, учитељ, тако је казао!“ „Немојте тако чинити!“, пуочи их Питагора. „Сваки од вас треба да мисли својом властитом главом.

„Аутос ефа!“, потврдише сви у глас. „Добро“, рече Питагора, „овога пута можете слободно рећи, ваш учитељ је казао: на путу сазнања не долази се никад до краја“. Питагора упре свој поглед на пучину мора.

Да ли је Демокритос чуо речи номофилаксове, споредна је ствар, овај гест му је све казао, а то му беше толико смешно, да се, кикоћући у каденцираним колоратурима, мал’ не задави од смеха.

„Ја? - Боже ме сачувај! Ја нисам - ви сте ме, надам се, добро разумели - никад казао да празан простор не може постојати, већ само то да наше несавршене машине нису у стању да такав празан простор

Са Науком, садржаном у њој, могућно је, као што је Ернст Мах тачно казао, прозрети, без употребе каквог другог принципа, сваки практичан проблем механике, па припадао он статици или динамици.

„Врло добро речено, а ко је то казао?“ „Професор Кенигсбершког Универзитета Имануел Кант; ту његову интересантну тврдњу нашао сам у његовом делу

„Монж је сам признао да се није могао одупрети чаробном дејству Наполеонове личности. Он му је, додуше, често казао своје мишљење у лице, али је, напослетку, у свему му попустио као отац свом размаженом сину“.

Док је тако говорио, урадио је све као што је казао, па онда настави своја тумачења. „Недавно сам се бавио питањем способности електричне струје да раствара хемиска

Пазио сам добро што Фарадеј говори, запамтио сваку његову реч, и јамчим да је све казао баш као што овде саопштавам. Он ми казује још: „Зато ћете разумети, драги господине, зашто и како је путем Пиксијеве

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Имаш ли очи? Руку немаш, знам. И не кајеш се што си је дао. А ја бих се кајао, видиш. Ето, сам си ми казао: стегне ли мало реакција, афере се заташкају, а ратни богаташи измиле.

Кум, без цвикера, гледао је разроко и са чашом у оној краћој руци, казао: „Никола, спремио сам био дивну здравицу на латинском, сад ни на српском не умем да говорим.

трпимо губитке, а резултати никакви, па поводом тога. Али, веруј ми, не мучи ме оно што сам тада казао, већ што нисам говорио сасвим онако као што мислим да треба да говори поштен човек.

Требао сам одговорити: „Господине пуковниче, Ви сте... сви смо ми највећи ниткови.“ А он би казао: „Ви сте полудели, ви ћете бити оптужени и деградирани.

“ Ја не говорим о изванредним природама... И, ево, како је даље навео моје речи, ево шта сам још казао: „И да не смем говорити када се без потребе наређују крвави јуриши и напади што редовно стају живота неколицину

Како доста, брате, молим те? Казао си ти, па да кажем ја. Увредио си, враћам увреду. Како, брате, молим те, овде нема командовања.

“ А кад ми нека течност уђе у рукав неко је опет казао: „Пустите му руку, нек' исцури.“ Уплашио сам се да није крв, јер знам да сам једног тренутка помишљао да убијем

— Господине пуковниче, на рапорту сам по заповести команданта другог батаљона, што сам пред скупљеним војницима казао: лако је команданту и официрима што имају коње, али је нама тешко што пешице гацамо по блату и води, те нам мокре ноге

— То си ти, ваљда помислио у себи, Стеване? — Није, части ми, него сам баш гласно казао и чуо је командант. — Е, јеси сила, Стеване, није вајде, сила си, осветио си му се.

„Треба издржати само до сутра, ето тако неколико дана, и онда ћу бити спасен.“ А синоћ је полугласно неко казао: „Видео сам осмејак један муњевит на његовом лицу, тако рећи у тренутку примљене вести о несрећи.

писао, па га тапшао по рамену и пустио га да седне и пије воде,; а он одобравао, све одобравао и говорио за њим и казао да познаје, него шта, све оне бестидне учеснике, а да је оног означеног дана био негде око парламента скривен и

! Па је обема рукама шамарао редом по оним подбулим образима и онда је некакав поп, међу њима, казао ко је он, да га нико никад није тукао и да би волео да га убију те се тресао у стиду и грозници и брада му

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Ви сте увијек били благи према мојим сагрешењима... — Не, Иване, немој ме криво схватити. Ја сам то казао сасвим озбиљно, сасвим искрено: ти си чисти, рођени умјетник. Искључиви умјетник...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: — Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене. Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? Чиновник плану. Изненади га толика дрскост.

— Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник. — Ама шта ово би? — поче Ђурица. — Би оно што не ваља.

баш сам остао без марјаша. — Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! — Све, како си ми ти рекô.

Говори, хоћу ли да цуцам? — Пуцај!... Казао сам једном. Станка поче да нишани... Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.

Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи. Ти га мораш задржавати од тога. Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти успротивиш, да он не сме радити против твоје воље.

Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. — Јеси ли и Радовану казао то за новце? — Јесам. А на овога Миту пазићеш добро да се где не опије, јер онда може да вам начини сто чуда.

— Добро те се није дао да га ухвате; издала га рана. — Море, неки веле да га је Ђорђе познао и казао одмах, чим се освестио. — Зар није Ђорђе погинуо? — Није, али је опасно рањен...

Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. — Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно. Шта Има још? — Сутра ће да дижу потеру. Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села.

Баби не треба више. — Дај ми, засад, десет. — Хм... да ли ће бити... Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао. Мало је што и остало од оних двеста...

Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао. Мало је што и остало од оних двеста... — Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти че тири стотине и двадесет! — Тако они увек раде. Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више.

А ја ћу већ гледати да се јо данас нађем са њим. — Чуваће је он, синко, не брини се ти. Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њега. Само бих ти рекла: кад раздајеш што другима, да и њему даш...

И знаш ли још шта? За ове моје речи, кад би их ма коме другоме казао, ја знам шта би ме снашло после неколико дана ; а видиш, ја их теби говорим слободно, не бојим се ничега...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Деца се обрадују и отрче на брег где им је Петар казао. Петар сад дигне руку, махне на децу, а деца потрче, но кад су дошла већ близу њега, он онда прекрсти штаком, и деца

овдје поставио да само он к теби улази, а ја не, па те је он отишао питати, а ја сам остала вани; а кад је он изишао, казао ми је да си ти рекао да идем највеће брдо раскопавати и вадити камен из земље.

Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се, и захвали пустинику, па пође како му је казао. И тако путујући, наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме десно, и тако око подне угледа град где се бели,

Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао? — па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита!

Јесам ли ти казао да не отвориш девету собу? Царевић му одговори: — Немој се срдити на мене, ја ћу да идем да БашЧелика тражим и да

— па му жену отме и каже: — ја ти сад живот праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути.

Царевић се препане и почне га молити да му опрости, али Баш-Челик рече му: — Знаш ли да сам ти казао да ћу ти поклонити три вијека?

Коњ то све учини како му је цар казао. Чуди се цар, онда га узјаши и оде с њиме далеко у шетњу. Путем ће запазити цар: сва му грива од злата, само једна

И лаж чуо, лаж казао, и бог ми те веселио! ЗЛАТОРУНИ ОВАН Био један ловац, па кад једном отиде у лов у планину, изиђе преда њ ован са

Кад момак отиде кући, запита га мајстор како је у цара, а он му одговори да је добро и да му је цар казао да га свагда он брије и покаже му дванаест дуката што је од цара добио, али му не каже да је у цара видео козје уши.

А он се сиромах стане правдати да није никоме ништа казао, али да је видео шта он има. Онда цар истргне сабљу да га посече, а он се препадне, па све по реду искаже како се

Кад то цар каже своме зету, а зет се опомене што му је најпослије казао побратим на растанку, па не смије да иде, него се стане одговарати да је он већ побацио лијечење, и да више не зна

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Сећам се да ми је отац казао једног дана: ”Ти нећеш никад бити царски војник. Цар је погазио своју реч, цар је издајица у очима граничара.

обавештењима која сам добио на исељеничком броду, свако у Америци мора служити свој шегртски рок као ”жутокљунац”, казао ми је да је то вероватно рекао неки европски ”жутокљунац”.

Знао је много о Србији, чак и о Србима у Аустро-Угарској. Када сам му казао да сам у Америку дошао да стекнем знање, топло ми пожеле да ме једног дана види као студента универзитета у Принстону.

Младић који је издавао књиге и који је умео писати обема рукама, касније ми је казао да је тај старац Питер Купер, оснивач школе ”Купер уније” и да је он један од тих славних људи насликаних на оној

По повратку у Њујорк, рекао сам Џиму да је имао право када је казао: “Енглези су нас подстакли да створимо “декларацију независности”, а усто су нам дали и парну машину, којом смо могли

Зато сам и казао Џиму да парна машина не би много користила да иза ње нису стајали велики људи. ”Тако је” - одговори Џим, - ”нити би

То сам му и казао, на што је он додао још једну пословичну примедбу да, ако не избацим из главе све оне луде европске појмове, и тако

Када сам Луканићу казао како се зовем, он ме упита за име мог оца, а кад му рекох да се звао Коста и да је живео у Идвору, у Банату, његове

Захваљујући овом искуству са трком, јасно сам схватио шта је млади Луканић мислио када ми је казао да ми веслање може много више помоћи на Колумбији него све знање грчког и латинског језика.

После повратка доказао је да је то озбиљно мислио, па чак и више од онога што је казао. Ни рођени отац не би могао више учинити и више водити рачуна о мени и мојој будућности него што је он то радио.

- Не - одговорио сам му. - Ви сте срећан момак! – рекао је Енглез, додајући да би много дао да је на мом месту. Казао ми је да сада мора да се пење на врхове Алпа да би доживљавао она узбуђења из старих дана, када је био мојих година, и

а ми смо овде као и наша драга Аустрија, као и сви стари људи, не мењамо се и само постајемо старији и истрошенији. Казао је тачно оно што сам осећао гледајући кроз прозор вагона који ме је водио у Будимпешту.

Ћипико, Иво - Приповетке

и долазио је до самих тврђава, а за рђава времена заклањао се у војничке бараке, и нигда нико није му ружне ријечи казао.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Он је једном приликом, у огледу о Борисаву Станковићу, казао да је највећи писац „нарочито онај који пише најбољом синтаксом“, а затим додаје: „Синтакса, то је геометрија мисли.

Отприлике онако као што је он сам једном казао о својим утисцима са пустог, каменитог Херонејског поља, где је некад вођена можда најкрвавија битка у старој Хелади.

Као што је и Дучић – по свему судећи, нимало случајно – најпре казао да су слике неодољиве, а онда додао да је музика свемоћна.

или, боље, дисциплина која песника води ка „чврстој композицији унутрашње грађености“, како је то управо Петровић казао поводом успешне кубистичке конструкције47.

године о сликарској композицији Саве Шумановића поред осталог казао: „Какве чврсте и снажне конструкције избацује из себе, чвршће но стене.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

МОМАК: Јесте! ЖИВКА: Ју, тако су ми се наједанпут одузеле ноге! Је л' вам то господин казао да му однесете цилиндер? МОМАК: Јесте, он. ЧЕДА (и он се заинтересовао): А где је господин?

ЖИВКА: Одиста, где је он? МОМАК: Ено га у министарству. ЖИВКА: А је ли вам казао шта ће му цилиндер? ЧЕДА: Ето ти сад! Откуд ће момку рећи шта ће му цилиндер? ЖИВКА: Ох, боже, тако сам се збунила.

Тата је постао министар. ЖИВКА (љуби га): Е, а ко ти је казао, чедо. РАКА: Кажу ми деца и мене су одмах прозвали министарско прасе. ЖИВКА: Мангупска посла.

РАКА: Доле влада!... ЖИВКА: Куш, кад не умеш да говориш као паметно дете! РАКА: А нисам ти ни казао! Ево га иде отац! ЖИВКА: Иде? Па што не говориш, марво једна, него брбљаш којешта. (Збуни се.

Мени је одвратно и да вам кажем шта је тај човек кадар да каже! ЖИВКА (Раки): Говори! Шта си јој казао? РАКА (он је обучен у бело морнарско одело са кратким ногавицама те му се виде гола колена): Баш ништа!...

НИНКОВИЋ: Међутим, ништа лакше од тога. Од свега што сам вам казао, бриџ је најтежи. Јер, шта је пушење – искашљете се мало па готова ствар; а шта је љубавник – искомпромитујете се мало

Е, јеси ли чуо, томе се нисам надао од тебе. Ја сам тебе, брате, сматрао за паметна човека. А, чекај, нисам ти још ни казао све. Казала ми је Живка још и ово: ако лепим оставиш жену, ти ћеш, пријатељу, добити као награду класу.

ВАСА: Роткве теби стругане, ти хоћеш лубендињу? ЧЕДА: Чекајте, нисам вам све ни казао. Још више бих волео жену са две класе. ВАСА: Уха!

ЖИВКА: Е, па кад неће лепим, окренућемо и ми дебљи крај. ВАСА: И то сам му казао. ЖИВКА: Тражићу још данас да га преместе у Ивањицу. ВАСА: И то сам му казао. ЖИВКА: Па шта вели?

ВАСА: И то сам му казао. ЖИВКА: Тражићу још данас да га преместе у Ивањицу. ВАСА: И то сам му казао. ЖИВКА: Па шта вели? ВАСА: Ићи ће он и у Ивањицу, али ће повести и жену. ЖИВКА: Роткве му стругане!

ВАСА: Ићи ће он и у Ивањицу, али ће повести и жену. ЖИВКА: Роткве му стругане! ВАСА: И то сам му казао. ЖИВКА: Шта? ВАСА: Па то: роткве њему стругане. ЖИВКА: Мисли он да му ја не умем и ту доскочити.

Окренуће Дара од њега главу и никад га више неће погледати. Видећеш већ и чућеш, ако бог да, још данас. А јеси ли му казао да га више не сматрам за зета? ВАСА: И то, и рекао сам му да само званично може к теби доћи ако има што.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

да им ваља дати прво место у српској књижевности, али је за синтаксу у другој верзији свог изврсног огледа (1907) казао да је „невероватна и немогућа”, да би касније ту узгредну примедбу широко развио: „Ја ту његову синтаксу сматрам

дојучерашња противност; рецимо, језичка „муцавост” наместо ,,отменога стила и изврсног језика”, како је то Скерлић казао за најхваљенијег представника београдског стила Слободана Јовановића; или неправилна „искривљена“ композиција наместо

лик који у ВИИИ глави улази у роман, газда Марко, не разговара с јунакињом; једино што јој је при љубљењу руке казао: „Жива била, кћери!

Што се у оно доба сматрало главним недостатком Станковићеве композиције, то је он сажето казао овом реченицом: „Ни композиција није његова врлина: несиметричност је њена мана”.

у ВИИ глави рано ујутру тобож послом одлази мајци у собу, да по њеноме изгледу докучи нешто од онога што је отац ноћу казао.

Само тако ћути”. 177 Приповедач Миле није имао шта да саопшти мајци, јер ни њему Мита ништа није казао о својој болести.

Оглашава се само једном, и само у следећим двема речницама (подвукли смо све што је он у приповеци казао): - „Па? - упитах мога пријатеља који ми ово причаше. // - Па? . . . - рече он клонуло и тужно. - Па ето!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Па после, прото? — Ех, после!.. Ето видиш. Мало сам ти већ казао... Нисам више могао горе да останем. Преломило ми се на души. Побегао сам овамо.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: (Дед сад, Јоване!) ФЕМА: Не парле француз! ЈОВАН: (Право сам ја мајстор Митру казао да је полудила.) ФЕМА: Јохан, морам и тебе да дам учити француски.

РУЖИЧИЋ: Безумне, не знаш шта је сладост. То сам славјански казао. Би ли могао овај сат и бурмутицу гдегод заложити за десет форинти? ЈОВАН: Ако ми штогод дате, могу.

САРА: Шармант, ма шере. ФЕМА: А, комифо, зашто ниси одавно казао да си нобл, пак би добио Евицу. ВАСИЛИЈЕ: И она је моја? ФЕМА: Уј, само под тим уговором да ш њоме француски говориш.

Краков, Станислав - КРИЛА

Забринут је. Јуче је много јео лојаве овчетине. Сада је узео горку со, и она га је мучила по стомаку. Неко је казао да свако нерасположење и брига долази од рђаве столице. И сат му се данас покварио.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ВУК: Много си казао! ИСАК: Ил’ боље рећи, ја сам учио! РАДАК: Шта? ИСАК: У Маџара сам морô гледати Надуте жабе празну мешину Где

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ту се јасно показало колико вреди концентрисати један артиљериски пук па њиме дејствовати. Казао сам већ да је при другом јуришу наша артиљерија са Рујевице избавила Шуматовац од побочнога јуриша који би се морао

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Они су били у ровчићима... Причаћу вам. При поласку казао сам војницима да се крећу без лар-ме, узвика, у највећој тишини.

Једва сам се сетио. — Скини бајонет! — рекох војнику. Он ми га даде гледајући ме шта ћу да радим са њим. Нисам му казао прави разлог, већ онако... да и ја имам нешто од одружја у руци. Злу не требало.

Али тачно иза мојих леђа. Војници се узнемирише и почеше да се окрећу. Позвао сам поднаредника и казао му да саопшти војницима како ће сада један наш пук прелазити и да се нико с места не макне. На реци паљба све бржа.

Брана нам је одмах казао да му је надимак „Фикус“. Наредио је управник да га сви потпоручници сачекају у павиљону. У одређено време наишао је

— Удри је, сунце јој њено! — Викну Коста и сав се нарогуши. — Јесам ли вам сто пута казао да ми те џукеле, мазге, не изводите овде! Јеси ли чуо, поднаредниче? — и унесе му се у лице. Онај само затрепта очима.

— О, „мистер“ — јавља се отуда командир. — Одакле говориш? Казао сам му. — А, ти си дошао због онога баража. То је иначе мој сектор. Елементи су готови.

Али ова објавница је отворена према нашој позадини, и ја сам се стао окретати осматрајући где бих могао да се склоним. Казао сам војницима да се прибију за зид, где сам и ја пришао.

— Јес’... А, ш’а кажеш... невини људи страдали... — Ја нисам ништа казао... — Боро, молим те, не говори. Није човек ништа казао — љути се Радослав. — Казао је, казао! — распаљује Коста.

А, ш’а кажеш... невини људи страдали... — Ја нисам ништа казао... — Боро, молим те, не говори. Није човек ништа казао — љути се Радослав. — Казао је, казао! — распаљује Коста. — Не!... Није он ка-казао, већ ја!

— Ја нисам ништа казао... — Боро, молим те, не говори. Није човек ништа казао — љути се Радослав. — Казао је, казао! — распаљује Коста. — Не!... Није он ка-казао, већ ја!

— Ја нисам ништа казао... — Боро, молим те, не говори. Није човек ништа казао — љути се Радослав. — Казао је, казао! — распаљује Коста. — Не!... Није он ка-казао, већ ја!

Није човек ништа казао — љути се Радослав. — Казао је, казао! — распаљује Коста. — Не!... Није он ка-казао, већ ја!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ето баш малопре разговарамо ја и отац; вели има пара, а и воли те човек, казао је оцу да те воли. МАРИЦА (дочера чашу с цвећем која сшоји на столу и тресне је о земљу). АНЂА: Е, јеси бесна, кћери!

И то због једног полића ракије. Ја, видиш, још нисам казао ову тајну својој жени, а ти је кажеш чаршији. Ако те почем сврби језик, а ти узми четку од ципела па га прочеши, а

ЖИКА: Неће. Вели, може онај имати бомбу, па – бум! А он, што каже господин Милисав, не би рад био да погине. Него је казао да почнеш ти ислеђење и без њега. ВИЋА: Вала и не треба ми, и волим сам да руководим целу ствар.

БОКА: Нисам тако казао! ВИЋА: Него како си казао! (Грађанима.) Је ли тако казао? СПАСА, МИЛАДИН (једногласно): Тако је, господин-Вићо!

БОКА: Нисам тако казао! ВИЋА: Него како си казао! (Грађанима.) Је ли тако казао? СПАСА, МИЛАДИН (једногласно): Тако је, господин-Вићо!

БОКА: Нисам тако казао! ВИЋА: Него како си казао! (Грађанима.) Је ли тако казао? СПАСА, МИЛАДИН (једногласно): Тако је, господин-Вићо! БОКА: Молим вас, ја сам казао да је то моја тајна.

(Грађанима.) Је ли тако казао? СПАСА, МИЛАДИН (једногласно): Тако је, господин-Вићо! БОКА: Молим вас, ја сам казао да је то моја тајна. ВИЋА: Па твоја, дабоме да је твоја! Али сад, кад смо те уловили, сад је наша.

Али сад, кад смо те уловили, сад је наша. Пиши ти само, господине Милисаве, како сам ти казао. XВИИ КАПЕТАН, ПРЕЂАШЊИ КАПЕТАН (улази обазриво, тргне се кад се сретне са Ђокиним погледом, па кад види да нема

Другачији па са мном нису излазили на крај, те ти ћеш! Јеси ли почео, господин-Вићо? ВИЋА: Јесам! КАПЕТАН: Је л' казао име, презиме, године? ВИЋА: Јесте! КАПЕТАН (спазивши Миладина и Спасу): А шта ће ови овде?

ЖИКА: Сами сте ви наредили. КАПЕТАН (сети се): А јест, боме! А јеси л' ти, господине Вићо, казао овим грађанима да држе језик за зубе? ВИЋА: Рекао сам им!

(Вићи.) Признаје ли? ВИЋА: Признаје! ЂОКА: Не признајем ја ништа! КАПЕТАН: Ћут'! Реч да ниси казао! Гле ти њега! Признајеш, него шта!

КАПЕТАН: Чекај, де! Чекај мало! (Грађанима.) Ама, јесам ли ја вама казао да не слушате! Пази, немојте ви да ми платите за све! (Жики.) Је л' мора, господин-Жико, да се чита писмо?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч. Још мање да га кадгод нема у дућану, да као друга деца оде где, заборави се и остане по читаве сахате.

замери, већ, ако попије више, можда ће се загрејати, заборавиће се, постаће разговорнији, живљи, црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?

Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће. Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он —

се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: — Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан.

— да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео

уништи све то: сузе, бол, стежући грло, још једном сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

лијек нож под грло«, ГНЧ, 32, 1913, 344; »кад су Нијемци ухватили ђавола па га питали шта је лијек од метиља, он им је казао: кад полипшу све овце до једне, онда ону пошљедњу треба обнијети око тора, па више ни једна неће липсати осим ње«,

Ћипико, Иво - Пауци

Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба, дођу у варош, — а доћи ће за своју корист.

Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, обазирао се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!

Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!” мисли улазећи у своју собу. — Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

су му доле да је калуђер отишао у Јањину, због лечења неке деце или тако нешто, не сећам се више шта ми је Богдан казао. Макарије Ово не слути на добро.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Зато је Швајдар казао својом примедбом само оно што егзактне науке говоре и што сам и ја у свом француском делу казао.

Зато је Швајдар казао својом примедбом само оно што егзактне науке говоре и што сам и ја у свом француском делу казао. „Да ли је одговор егзактних наука дефинитиван?“, питаше ме Вегенер. — „Није!“ одговорих му ја.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Јеси чула? Сви овде мора да су! И то да им каже да сам ја тако казао, да сам ја тако наредио! ТАШАНА (уплашено): Зашто, дедо? Немој, страх ме је! МИРОН (утишава је): Не бој се ти.

Наредио клисару да га сви испред цркве чекају. Јер казао: »Ко хоће живе људе да закопава тај ни у цркву не сме да ступи.« И кад изашао, толико их напао, а нарочито хаџи-Ристу.

Откада мислим на то. Ех, када би ти то могла, али само ти. Јер ови, хаџије, кад би им за то казао, једва би дочекали да они приложе; а ја бих волео да само ти приложиш, да то буде само твоја задужбина.

И нећу да знам. САРОШ (одлучно): Знаћеш! Знаћеш! А кунем ти се: ни на самрти, ни на оном свету, никад не бих казао. ТАШАНА (прекида га, узнемирено): Шта то? САРОШ (решено, спремајући се): То! Ево... Сада! (Пауза.

(Нази): Јест, она, Ташана. И види колико си ми сестра: што ни рођеној матери не бих казао, ево теби казах, јер знам да из твојах уста неће изићи. НАЗА Нема сам као ноћ! САРОШ Да.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Убица је признао злочин, казао је да је другог вребао, и плакао је док је говорио колико жали Станоја. У мраку јесење ноћи није добро распознао

Нећу више никога до доктор Мирка. Ја знам да ће он мене подићи. — Али, Нано, баш се доктор Мирко јуче забринуо, и казао ми нека дође и тај за срце. — То вас двоје преузесте власт нада мном. Хајд, хајд, устаћу ја ваљда.

Буђелар, кажу, као глава купуса. Газди је страдало једно око. Добиће на то око, казао је Влајко судијама, монокл, па све у реду... Баш да га човек и не жали, газда Мојсила.

— Настас се смеје у себи: — Прогледаће газда Мојсило; кажу, већ назире. — А Влајка су добро тукли у апсу, али није казао где су новци. Кад изађе с робије, он ће, казао је судијама, у Америку... Шта велиш, Настасе, би ли и ти у Америку?

— А Влајка су добро тукли у апсу, али није казао где су новци. Кад изађе с робије, он ће, казао је судијама, у Америку... Шта велиш, Настасе, би ли и ти у Америку? И ја бих.

Лепа, сад има и мираз, али нешто је у њој како не треба. Оно трзање уста се поправља и губи; добро је казао онај мој доктор, ваља му памет. Али ето, школу, није волела, а и домаћи посао не ради с радошћу. Нешто је распиње.

— Слушај, Лука, ми сад говоримо као људи. Лепо је што си скроман и захвалан; али твој бивши директор ми је казао да си ти младић лепих способности, и да тебе чека можда нешто што се не постизава сваки дан.

Тако ми је казао, а он зна шта каже, паметан човек, и добар, и воли ђаке као своју децу. Ја сам сматрала да ми је дужност да ти признам

— Нисам учена и не умем ти лепо и тачно казати шта сад осећам. Немило ми је на души, и хладно. Ти си ми казао велике похвале, а ја похвале не волим, и не разумем добро шта ће оне старој жени. Похвале су за млад свет...

том је старешини казао Павле једаред: — У мени има грађе много, и ја то осећам; али она је сва збркана, а ја, место да сређујем, само додајем.

Матери својој, кад је једном опет спомињао велику сиротињу Каленићевих, рекао је Павле скоро с правом претњом: — Казао сам ти, нађи начин, правим или кривим путем, да се помогне отац Бранков, господин Тома, иначе да знаш да ћу ја почети

Другови га задиркују, Бранко признаје: — Ма јесте, волимо се, а не видимо се. — Професор је једном казао Бранковим друговима Србима: — Ваш земљак није свакидашњи тип студента.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Али сам му бар и казао. Знам да би госпоје другојаче известије о њиовим аљинама и о тјехже дјејствију дале, но будући да наш циникер само

Што се други телесни њени качества тиче, ништа не могу назначити, јер, као што сам казао, она је тако на добродетељ гледала да нико није помислио ни издалека у њу завиривати; камо срећа да и наше девојке

) Старији, међутим, из друге собе дошли, и девојка изилази напоље. Прводаџија. Е, како се допада мома, јесам ли казао да је лепа? Младожења.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Тим речима: „Желим да се бријем!“ мени је изгледало као да сам у томе часу нешто врло крупно казао, као да сам извршио известан прелом у животу; као да сам, после мучних напора, отворио тешка гвоздена врата, кроз која

Овим довде нисам казао све о школовању. Преда мном је још био универзитет, али универзитет некако нисмо сматрали као школу у којој се учи,

Но ни о ономе школовању у средњој школи, где човек скрха најлепше своје године, ја овим нисам казао ни све ни довољно.

Због познате фирме „Каин & Авељ“ извукао сам три пута батине. Једанпут зато што сам казао да је Авељ убио Каина, други пут што сам казао да су Каин и Авељ били апостоли, а трећи пут, не сећам се, а чини ми се

Једанпут зато што сам казао да је Авељ убио Каина, други пут што сам казао да су Каин и Авељ били апостоли, а трећи пут, не сећам се, а чини ми се зато што сам казао да је Каин продао Авеља

Каина, други пут што сам казао да су Каин и Авељ били апостоли, а трећи пут, не сећам се, а чини ми се зато што сам казао да је Каин продао Авеља мисирским трговцима за тридесет сребрника.

“ што нам је било тако исто јасно као да нам је казао: Децо, за идућу недељу писмени задатак: „Бифуркација Патагонаца у односу према осцилацији Ескима“.

И читао сам одиста, а кад је дошао накнадни испит, ја сам не само казао да је Вукашин убио Уроша, но сам ишао корак даље, те сам тврдио да га је двапут убио; једанпут пре, а други пут после

затим ћемо обићи Земљину куглу и доћи на супротну страну света... Ја сам ти, Сретене, још прошлога часа казао да ошишаш ту косу.

— Црни сине, шта си јој казао? — пита очајно мајка. — Рекао сам јој да је хипотенуза. — Ју, а шта је то? — Што га питаш шта је; то је извесно

Она је врло слатко изговарала оно: „Волим те!“ а и ја нисам муцао кад сам казао: „Ох, драга моја Хуана!“ И мени се и њој допало и одлучили смо да ствар у том смислу наставимо.

— Е, сад долази оно што је најглавније. Ви ћете отићи на састанак, а ја, међутим, нећу отпутовати, као што сам жени казао, већ ћу остати и са два грађанина, као сведоцима, банућу у кућу баш кад се ни ви ни моја жена не надате.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Срам те било! Исајло и нехотице стаде мирно. — Ја баш нисам тако казао, господине поручниче... — Ниси?... Подбочио се као пиљарица и „господин“ као да тражи изјашњење од мене: ко ће да

— А до врага! — лупи се Драгиша по потиљку. — Јесам ли ти казао? — обрати се Топлици. — То му је све што има од живота. Пусти га!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Цела вера у победу заснива се на људском хероизму. У томе је и изузетна снага реализма наше народне епике. Горки је казао да је колективу „својствена свест о бесмртности и увереност у победу над свим непријатељским силама“.

говорити: „О мој брате, Бошко Југовићу, цар је тебе мене поклонио, да не идеш на бој на Косово, и тебе је благосов казао: да даш барјак коме тебе драго, да останеш са мном у Крушевцу, да имадем брата од заклетве“.

руке око врата, па и њему стаде говорити: „О мој брате, Југовић-Војине, цар је тебе мене поклонио, и тебе је благосов казао: да даш једек' коме тебе драго, да останеш са мном у Крушевцу, да имадем брата од заклетве“.

Да је Фортис казао мјестимице гдје ју је чуо и преписао, ја бих путујући по Далмацији ишао онамо и питао најстаријих људи и жена; али он

Што сам прије поправио, нешто сам задржао, као што мислим да би народни пјевач према осталијем пјесмама казао; а гдјешто сам се и повратио к Фортису, што сам чуо да се у народу говори и пјева“.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ево, по- гледај. — А због чега је тебе? — Због Дунава, ђаво га однио и Дунав! Казао сам да се Дунав улива у Јадранско море, а кад учитељ скочи: „Ево ти, вели, Јадранског мора, испружи добро длан!“!

— Паприка! Ко је то казао? — Молим, отуда, од задње клупе. Док је страшни учитељ прилазио посљедњој клупи, Стриц је осјећао како му се његове

Ех, кад баш он измисли онај проклети надимак?! — Ко је од вас двојице оно казао? Одједном, неочекивано, Јованче устаде с мјеста и мирно, чврстим гласом, одговори: — Ја сам рекао.

— Па тамо гдје не туку! — викну Ђоко враћајући се трком. — А гдје је то? — Да, збиља, нијеси ми још ни казао. Гдје је?

— викну Стриц. — А ја и Жуја чекаћемо хиљаду стотина и педесет година! — гласно се продера Николица као да је казао највећи број на свијету. — А ја ћу се на дрвету и оженити, па кад ли те моја дјеца појуре штаповима кроз Гај!

Ако би малишан казао да неће, он би почео злурадо да се смјешка: — Нећеш, је ли, момче? Е да видиш како ћеш сад хтјети.

Пришао би затим другом ђаку, а кад би овај, уплашен судбином свог друга, казао да хоће батине, подозриви учитељ би се разгоропадио: — Аха, и ти ли си као она јогунаста дјевојчица: тобож хоћеш

Зна се ко је, зна се шта је! — Говори јасније. Ко је то дошао и што је то донио? — Па јесам ли ти већ казао: дошао наш Николетина и донио пушку! Разумијеш ли сад? — Па тако реци, будало! — поскочи Јованче. — Кад је дошао?

сам куцну у раме и озбиљно напомену: — Чујеш ли, прави се ти да не знаш ни за какву пушку, добро је теби твој стриц казао.

Јованче кришом намигну на Стрица што је имало да значи: — Истину си казао, донио је пушку. Два-три дана касније на сеоској крчми освану страшан оглас потписан од њемачких власти: ...

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

њима мешто Димитрија: »Ако бих ја то, браћо, пре знао, толико вашега овде доласка бесрамство и бригу, то ја не бих ни казао за вас моме господину да сте ви овде дошли, нити би му његова ћивота рад вас отворио, а ни ступова оних красних с

— Пак на то рече слепац хромцу: — Та помагај, зашто ти ниси мени и досад казао. Та ја ако сам и слеп, те ништа не видим, то бар сам здрав на ногу и снажан сам у леђи, могу те носити.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кад је дошао, казао је „Помози, боже!“ јер је био лепо дочекан, слатким послужен и кафа поручена, али кад је отпочео једним подужим уводом

Ратомир хоће да га метне у новине, онда му је исувише разговетно казао шта га чека ако то учини, јер га је само запитао кратко и хладно: задржава ли се он подуже увече, зна ли шта су то

Мане је отишао задовољан кући. Пољубио мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига! Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две

Јевда је сва срећна била кад је чула то, и није се љутила кад јој је Мане казао да иде да се нађе и мало проведе с друштвом. Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим Друштвом.

Те је вечери Мане отишао и проџумбусио са својим Друштвом. Ником није казао зашто и крошто, — само је Митку, оном Петракијевом, све поверио, испричао му што је било, зашто је вечерас весео, и

И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. Па тако је и урадио. Казао је домаћима да иде; иде, вели, једно, да се после силних брига одмори и разоноди на недељу-две дана тамо на чифлуку, а