Употреба речи казати у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ја сам се испрва устезао, али, кад ми он сасвим озбиљски рече да ми има нешто казати, примим понуду и први густ и плаветан дим пустим и нехотимице на започету икону. — А шта си то узео у посао?

А трећег или четвртог месеца чуће како се његову сину у влажној тавници ране позледише, затим ће му казати да је умро, па ће га одвести да види сина, и он ће га гледати, дуго ће гледати у свога јединца; неће уздахнути, неће

А и шта сам друго могао чинити?... Мрзео сам га, али то му нисам могао казати. Видео сам да се у тој црној мантији крије најокорелији зликовац... Али где ми је власт да га казним, да га уништим?...

Ја погледам боље и видим капетана, а за њим три-четири до зуба наоружана пандура за које се могло казати да су одиста лепи људи! Али г. капетан? „Да не бјеше под оним именом, не шћаше се бојат’ од урока“.

Сад, госпо, знате моју тајну... Е, тако је то! Нерону, цару латинском, за живота нико не смеде казати да је тиран, а после смрти беше пуна историја његових недела.

— питао је учитеља. — Као рекао бих да сам је негде видео, — одговараше збуњени учитељ, — али ти не могу тврдо казати где и у кога је видех. — Био ти је некад ђак тај што је доцније носио ову дуванкесу... Сећај се, учо!... — Сад знам!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Плутарх имао је прекрасну браду (право ваља казати, има и брада весма лепих), но он врло виче и изобличава неке лажљиве философе онога времена што се за саму велику

А да што ћемо сад? Да обријемо браде? Не. Нека оне стоје с миром онде гди су јошт у обичају, но ваља казати већ једном људма да с брадом или без браде бити, то не придодаје човеку најмање мрве ни памети, ни науке, ни

„Видиш да сте луде, праве кокошке без мома! Које икада до данас чуо да ће лисица што добпо казати кокошкама?” Наравоученије „Тων κακών και πονηρών κάκισται εστίν αι συμβούλαι: Злихи лукавих злејши јесу совјети.

Ево како мудрује сврх тога најпросвештенији у Европи народ (нек ми се дозволи њиховим језиком казати): „Не тхат цоммуницатес трутх wитх суццес муст бе нумберед амонг тхе фирст бенефацторс оф манкинд: Они који

Нађе се добар човек који му се обешта казати и без плаће. Рече му да стане код једне међе, а он оде подалеко, узме пушку, пак почне на њега нишанити.

А кад се врати на прво говорење, пак не може да га нађе, него нас мучи чекајући и вели: „Помозите ми казати,” зато нек вргне у кутију два ф. и 30 к., зашто се то мучно трпи.

Он мисли гди ми не читамо којекакве књиге, да ми ништа не знамо.” Ево овакови људи, кад | што смешно знаду казати, мисле у себи да све знаду, и мораду тако мислити, зашто не имаду никакова поњатија о оном што не знаду.

То се зна, али, против тога, кад се о исправљенију человеческих нарава говори и пише, ваља право казати да је много бољи они народ који поштење, правду, истину и чистосердечност љуби, неголи они који све ове божествене

Како дошло наопако, тако и прошло! Педесет штапа по туђи бутина, шта је то? Филип, његов отац, у овом што ћу казати, паметније је поступио.

„Али си за ништо, кад из толиких места друго казати не знаш него какве су гди жабе, рече лисица, окрене јој реп, и оде од ње.

“, он или не зна казати, или ако што и каже, оно му је горе од истога незнања, — против овога се овде говори. Наш добри комшија Стојко, он

Доброје лепе вешти и знања достојне знати, али је у исто време поштено и паметно оно што не знамо — казати да не знамо, и искати способно средство к правом познанству онога што желимо доћи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Питам се шта значи реч Сињајевина. Неко би могао казати сиња Евина: сиња Евина зеница или коса! А да овом имену на почетку можда не стоји и не сија Синај?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Кнезови на то сви сложно одговоре: да они то не смеду народу казати, јербо ће и̓ народ побити камењем, — и да би Турке већма уплашили, придаду, да ће они (кнезови) морати у Немачку од

Ни ја вам, после толико година сопственог искуства, не умем о томе ништа друго казати, него да је цела истина: да ко је год на ову капу лајо, он се кајо. Ја сам одма затим и протом постао.

ти најмудрије говориш; они ће те зато слушати што си њи̓ов попа, и што си мој син, и кад што погрешиш, нико ти неће казати: није тако, али сваки ће помислити.

И то могу слободно казати да у нашој нурији, — сва села која цркви у Бранковину иду — нико на какав други суд није ишао нити је кавге било.

” — „Ја” рече, „то Србину кажем, а не Немцу; а и Немцу ћу то исто казати, и сваком.” Мој отац не хтене остати, него се врати кући у Бранковину, а за њим Лазар Илић из Јабучја и Петар из

” — Мој отац морао му је право казати даје 1800 момака свагда водио. — „Е добро, право си казао”, рекне Аганлија, „И ја хоћу да толико војске код тебе у

” — Онда рекне Милисав из Дупљаја плачући: „Није, кнеже, овде, но кажи мени ја ћу му казати”. — „То му — рече — кажи, да ни он и нико од моји одсада Турцима не верује.

питајте базрђанбашу Петра Ичкоглију или Јанка Зазића из Скеле или Еладију из Забрежја, они ће вам из уста све казати. — — —” О том писму које су Турци у̓ватили, на другом месту казаћу пространије.

(Заборавио сам казати, да су Турци Ваљевци, одма како су кнезови посечени, своје жене и децу одселили у градове, у Соко и Ужице.

Коњици около стоје, а ми са Карађорђем уђемо у чадор везиру на разговор. Катић толмачи. (Заборавио сам казати: ону ноћ, кад је везир на конак на Беле Воде дошао, све четири дахије седну у лађе и низ Дунав без фамилије побегну.

(не може) — рече. „У нашега цара земљу не сме се нико мешати; у нашега цара доста има верни̓ Турака који ће му казати ко буде крив.” Пођемо скуту и одемо.

То је било 6. августа 1804. године, лицем на Преображеније. Заборавио сам казати: како је дошао Црни Ђорђе са Пожаревца са прочима — одма Ђорђе Ћурчија зовне: „Ко је ћурчинац, хајде за миом!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Треба ошинути обешењаке. Хтедоше да ми поморе онолику живину... Начинили читаву епидемију!... Шта је хтео казати овом »епидемијом« овде — бог би га знао!

»А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан. Оно одмах, јечећи, скочи на кола.

Ћир Трпко је имао и тај обичај да никоме неће за живу главу казати од кога што купи. Питај га ваздан, он ће ти само одговорити: »хе, хе« и куцнути се прстом у чело, токорсе каже: »То

— Да, да. По томе видећете да ли вас девојка доиста воле и да ли ће понети ваш поклон... А ја ћу јој казати већ од кога је. Оно би ваљало да јој ви сами то предате.

и заноси се ваздан с њима, казујући им: како та тица живи, куд се сели, шта ради, како се зове — и шта ти им још неће казати!... Еј, еј — баш штета што се свадише поп Вујица и учитељ Грујица, а тако су, болан, лепо живели!...

— Оно, лако је то казати — прихвати Манојло — ама ко ће га копати?... Дању се не може, видеће когод, а ноћу, ја, бога ми, не копах га, па макар

« У том чуђењу капетан и заборави упитати Ђошу, кад пође, којим је послом дошао. Но, може бити, ни он му не би умео то казати начисто. Капетан је још вртио главом, док ето ти из собе Симице и дугачког практиканта.

Баш бих волео да ми кажеш ако те снашла каква невоља. Страхиња поћута мало, па рече: — Вала, Пурко, могу ти казати; али мучно ћеш ми помоћи... Могу ти казати тек да ми мало одлакне. Ти ваљда знаш нашег кмета? — Живана Душмана?...

Страхиња поћута мало, па рече: — Вала, Пурко, могу ти казати; али мучно ћеш ми помоћи... Могу ти казати тек да ми мало одлакне. Ти ваљда знаш нашег кмета? — Живана Душмана?... Знам, јакако... И кумови смо неки...

Може бити да му се већ ни корена не зна... Кад је себе то било, није шала!... Питаше још баба Мирјану би ли знала казати местимице где је. Аја! Баба ништа не чује. Ћебо промукао, па не може ни да подвикне, а остали не могу ни колико он.

Ћебо промукао, па не може ни да подвикне, а остали не могу ни колико он. Ни Срећко им не умеде ништа казати. Не сећа се да је баба Мирјана икад причала што о томе.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Чудан човек беше Маринко!... Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати. Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару. И рече: — Не знам. — Није ти ништа казао?

Диже се. Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом. Осећао је да се мора с њом састати. Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој... И још много требало је да јој каже...

А кад му она приђе, њему се свеза језик!... Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... Али је осећао да јој мора нешто рећи. И рече: — Залучујеш телад? – Ја. — Колико ћеш имати „зимкуља”?

О, брате, лома си начинио! С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!... А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!... Ја њега најбоље знам!...

Нико то не умије као Маринко!... Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек. Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... — Не зна, не зна! Питао сам га ја, па не зна...

Бога ми!... А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. — Нећемо о том говорити!... Него... Лазар је мени на срцу!...

— Ама, остави ти то, драги ага!... Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!... Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...

А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?... Не знаш!... Чуо сам ја, али нећу казати од кога... Него хајд, хајд!... Видећемо и то!... Лазар изиде. Срце му је играло од радости...

Иван погледа попа, па се чисто трже: — Бог с тобом, попо!... Прекрсти се ти!... Како бих ја то њему могао казати!... Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. — Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно.

Како бих ја то њему могао казати!... Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. — Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. — Па зар баш ја?

— рече Ногић, па се насмеја. Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... — Добро, па шта хоћеш? — Не може се то казати у две-три речи!... Треба мало да седнем... да разговарамо. — Па, добро, седи!

Тешко, боже, Младену, казати се не може! Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Па где је, где је? — У болници. — Знам! Али може ли му се отићи... Штогод однети?... понудâ?... — Може... Ја ћу казати... Па наш Јоца! Видео сам још како се „плави од истока”.

” „Сирото оно дете!” — Верујте, — каже Јоца — и мени је тако тешко, да вам не умем казати. Много ми је, чини ми се, лакше гледати човека за кога знам да ће наизвесно умрети. Али ово!...

— Па тако! На пример, код општине штогод. На пример... ја... тако... Ето, могао бих, на пример, како ћу ти казати? — Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. Дигоше се. — Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути.

Па ипак, смешно је казати, али опет, опет је он био добар човек. Јесте, богами! Али тако... Једанпут врати се он у неко доба кући. Није сам!

Ђеда је био... био... као ћу вам казати? Знате; стар човек — готово дете! Прсне неких пута за најмању ситницу, грди, псује, праска, па богме хоће и да удари.

Ко зна зашто он тако чини? Ко зна шта је поп о њему мислио? И тако се учитељ осами. У прсте бих вам могао казати сваку његову ријеч, тако је мало говорио.

— нико нам ништа не умједе казати. — Отишли су преко Јаруге! — викну гомила, и све наже, као јато чворака, натраг. — Овуда! Овуда ћемо га пресрести!

Изби 4 сахата. — Сад морам да идем. Морам вам само казати да се бојим е ћете се покајати што сте такав уговор са мном закључили, јер... остајте здраво!

Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе. — Не! — рече она. — Нећете да кажете. Не, ви морате казати. — Никад! — Ал' ја знам шта је. — Ви не можете никад знати шта је. — Пароле д'хоннеур18 велите да не знам.

— Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? Она баци поглед на ме. Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати. Некако поуздање, поверење, сила. Тај се поглед разли преко свега мене.

Ја углавим свећу у пескаоницу од дивита и метнем је на мокар сто. Моја ми соба дође тако тужна, да ти не умем казати. Научио сам да ми увек гори лампа, а свећа ми је, опет, тако шкиљила, да ми се чинило да ништа не распознајем у соби.

, итд. Писмо је било написано пола у шали пола у истини, или, боље рећи, тако да сам се ја у свако доба могао повући и казати им да је то све шала и да сам их ја хтео мало поплашити.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Које је то село, нећемо вам казати, да не би село, ни криво ни дужно, потрзали и излагали га подсмеху, пошто оно није ни најмање криво за све ово што ће

— О, бог ти помогао! — одахну поп Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати. Па тако и урадише. И поп Спира се лепо извукао из шкрипца, а био је већ жив обамро!

Дâ детету три крајцаре, а ово одлети заборавивши казати: хвала! Лупајући се од радости и силне брзине петама у леђа, оде да се похвали друговима (јер добити три крајцаре

— Да, да, баш сасвим тако к’о што изволесте лепо казати. За сада као учитељ ђацима, пастир јарића, к’о што рекосте, а после, ако бог дâ, као парох пастир богобојажљивим

Сад, да ли је баш чаша била прљава или није, то вам писац не уме казати, јер такве ситнице у стању је само женско оштро соколово око (па чак и кад наочари понесе!

А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорету. (Спиро, треб’о си видети, а ја ти не умем све казати!

Ето тако смо време, Ћиро, доживели и дочекали. К’о да смо последњи у селу! — Та ’оћеш ли већ једанпут казати: шта је то било? — Та... она тамо... она поп-Спирина, гром их спалио! Немој ме ни питати.

Баш вам могу отворено казати, и уверити вас, да госпоја Перса, кол’ко је ја познајем, да она, напротив, баш к’о своје рођено дете воле вашу Јулу.

Сад како је то требало да буде, — то вам сад не умем баш казати и екшплицирати, — али доста до тога да је то поп Спира дочуо, па лепо сео у кола па за њим; и срећно му поквари тај

— рече жалосним гласом гђа Габриела. — Уосталом, — трже се па настави, — сад вам ја баш не умем казати откуд му баш штогла... ал’ тако сам чула... пошто сам купила, по то вам, што кажу, и продајем... — Откуд само штогла!

— Па шта ти он каже? — Па, каже да има надежде. Само, каже, да испланира још мало, па ће ми данас казати шта је искумстир’о. — О, дај боже да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида, па се прекрсти кришом од попСпире.

— Е, е, баш ти фала. Е, кад баш спомену отоич ти Голијата, онда после оваког срећно окончаног дјела могу и ја казати са царем Давидом: »Да постидјатсја и смјатутсја вси врази моји; да возвратјатсја и устидјатсја зјело вскорје.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!” — И Љуба се Анки допада. Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чикаГавром разговарао.

Ружичић се смеје. — Ал’ кажите ми, молим вас. Можете о мом карактеру уверени бити да нећу ником казати. — Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати. Јоца Нерић је мој добар друг.

— Кад је тако, казаћу вам искрено, ал’ и надам се да нећете ником казати. Јоца Нерић је мој добар друг. Поред њега сам се са његовим сестрама упознао.

Јоца Нерић је мој добар друг. Поред њега сам се са његовим сестрама упознао. Само ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту сам

Ја сад идем. Где ћемо се после састати? — У башти. — Збогом и донде! — Збогом, само паметно! — Тако ћу ја лепо казати да ћете се зачудити. Љуба оде к матери. Фрајла се шета по башти. Она је све то фино уплела.

Расрдио би се. — Е добро, а ви му изволите казати. — Хоћу на сваки начин. Само није сад код куће, отишао је у Пешту на вашар. — Па кад ће то бити?

— И вама ништа не фали; изгледате као ’раст, па какав сте у образу леп и румен! — Ви ђаволите! Хтели сте, ваљда, казати да изгледам као слепачка тиква, кад се смешите.

— А знате, фрајлице, зашто се тако зове? — Не знам. — Сад ћу вам казати. Мени је приповедао то један трговачки калфа, који је био у Бечу у кондицији.

Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разговарати. — Можете и овде све казати. — Нећу да ови чују. Чика-Гавра је све то шапћући говорио. Његова компанија је међутим пила и певала.

— Није баш ни тако! Знам ја њу; ђаво је ова; само се чини тако, да ме лакше улови. Та, можеш мислити, кад ти већ казати морам, кад ме је девојком волела како не би као удовица?

Неће ли и овде бити као и код фрајле Варваре? — Овде је сасвим друго, видићеш; ал’ фиранге не дирај, јер ће казати да ниси васпитан. Ту уђе госпођа Гледићка. — Опростите што сте нас овако нашли.

— Чула сам да бисте је ради узети. И она би радо за вас пошла. — Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени? — Разумете мираз? — Погодили сте.

Африка

Ко их је научио да се дописују? Сматрају за природно да белац чим стигне буде услужен пре њих. Казати црнац увреда је, треба рећи Црни; то мање показује разлику у раси.

Оно што сам зидао досад, или сам продавао или поклањао црнцима. То је било увек тако ружно. За мене ће вам казати овде сви, сви: ,Онај што једнако зида!' Свеједно. Не тера мене на то нека чежња за Европом.

није имао права да постане људождер или бар сличан људождеру, чак иако је његов живот тежак и горак. „Не може се казати да је хистерик мислио сам у себи, „јер не губи власт над собом, али да је извраћен можда луд, то је сигурно.

Питао сам је да ли је сама ту дошла, или је ко послао: — Се мусје мон мали моа дил тоа! (То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан? (твој бели муж ти рекао). — Моа селуман мали блан (ја имам само белог мужа)! — Тоа Бобо?

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Треба да ми магистрату јошт плати штета, чрез тако угурсузу. МИШИЋ: То можете у суду казати. ЈАЊА: Пак сад што ћите ви сос мене? МИШИЋ: да идете у варошку кућу. ЈАЊА: У варошка кућа? Па што ћи после да буде?

Црњански, Милош - Сеобе 2

у сећању, како му жена оцу одговара, неким тупим гласом из груди, који није био чуо од ње, пре: „То се, отац, не мож казати, речима!“ Тај глас је био изненадио Трифуна. Али је то било пре седам година.

Пољубила је капетана, наочиглед родитеља, нежно. Она му је шапутала да јој је јазик завезан, али да хоће казати му да је разумети изволела да није изабрао њу, него њену матер. Место праве љубави, девојачке, оде у туђу жену.

Теодосије - ЖИТИЈА

Не стидим се да кажем, јер ћу Давидове речи казати, рикаху с плачем од бола срца, и са уздисањем, и као лавови чупајући ноктима из средине утробе дозиваху љубљенога,

Зар се нећемо задивити овоме? Апостолски ћемо казати: ,Јер Бог није забораван да заборави труд и награду дела слугу својих, који учинише у његово име, послуживши светима и

Хоћу, пак, овде да испричам његово безумље, иако дужим повест. Обогати се много, тако да се о њему може згодно казати: „Угоји се, одебља и рашири безумљем, и заборави Бога узвисивши се умом“.

не имајући мере сузама, а игуман са иноцима и благороднима и многи остали, сви су се тискали да виде и чују шта ће казати посла ница, шта ће се јавити и шта ће бити.

од вас да не затаји у себи богомрску јерес којом ако је ко међу вама до сада у незнању био обузет, апостолски ћу казати: „Бог презревши године вашег незнања, ево сада вам запрећује преко мене, да се вером и покајањем обратите к њему, јер

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Зашто су ме спремили у џак? — питаш ме, пријатељу мој ! Е, то ти ни ја сам не знам тачно казати. Лијепо сам живио код свога газде, чича-Трише, млинара.

Ето, тако ти ја прођем, а ни крив ни дужан. Откуд се сланина одједном створила у мом трбуху, то ти ни ја не бих знао казати. Деси се, опет, да чича Тришо улови рибу, а ја само приђем да је омиришем и — гле чуда!

— Уф, уф, сад смо обрали бостан! — закука чича. — Ко ће нам сада казати који је од нас крчмар, а који чича Тришо, стари млинар?

Читав дан и ноћ Миш пророк пропитивао се за мачка Тошу, али му нико ништа не знаде о њему казати. Најзад, кад је већ посумњао да је чича Брко бацио Тошу у воду, неки му сеоски миши сутрадан дојавише да се у

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

НОВАКОВИЋ: Па ништа, узећемо и ми адвоката и бранићемо се. СПАСОЈЕ: Бранићемо се? Лако је вама казати: бранићемо се, јер, најзад, шта ви имате да изгубите, ништа? НОВАКОВИЋ: Како ништа?

МАРИЋ: То је врло интересантно. СПАСОЈЕ: И за полицију је врло интересантно. МАРИЋ: Мислите ли ви казати што ближе о тим мојим радњама и махинацијама?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— А како ћемо сутра започети? — Сад ћу вам одма’ казати. Само, Софро, немој да мудријаш; само онако учини како ти ја кажем, па ће све добро бити; немој да ми кажеш: ја то

Господару Софри је дан дугачак као година. Наступи двадесет први дан. Лечник каже до сутра ће сигурно што казати. И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен. Но сада треба Кречар да се мало опорави. Бар осам дана.

Приликом заподене разговор. — Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! — Шта? — Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац.

— Шта ће свет рећи, кад чује да се тако брзо женим? — Шта може казати? И другима је мати умрла, па су се оженили. Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била.

Никад се неће са каквом женском успоречити, и увек ће о свакој лепо казати, модерни Фрауенлоб. И ко би рекао да ће такав човек отпасти од тако мушког значаја као што је господар Софра!

Ја се сад баш у мору купам; то је врло здраво, тако овде кажу. Млого људи сам овде видио, све вам сад не могу казати, но кад се вратим, исприповедаћу вам. Млого свашта сам ту научио, о чему никад ни сањао нисам.

јер венецијански филигран је у свету најсавршенији; па онда јапунџе „венецијанер”, са јакама на катове, да може сваком казати да је то баш из Венеције; па онда „карбонари”, то је сад у моди.

— То ништ’ не чини. — То ти кажеш. Питај твог стрица шта ће он казати. Стриц тај, брат старог Полачека, у другом селу је свећеник и богат. — Дало би се све то изгладити.

Чамча је са оцем у договору. Вратиће коња Пери. Пошље Пери коња, и да му казати да му врати новац кад узмогне. Али ипак Пера остаје при своме плану; пролеће није далеко, биће за коње и живад хране.

Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити. Чамчу зове на страну. — Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. — Је ли тајна? Јер ако је тајна, то ми немој говорити, јер ће још данас цела варош знати.

— Није то лака ствар. — Не треба је држати за тешку, па онда лако иде. Видите, ја ћу вам нешто казати, али то држим да ће тајна остати. — Зар се о том сумњате?

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

девојка, желећи дознати хоће ли се, те године, удати, пререже два пера од црна лука подједнако, и намени које ће јој казати ту тајну растом својим.

⁹⁸ У Црној Гори се сматра да „прије године не ваља детету казати како му је име, да живи до дубоке старости и да буде срећан“.

⁸⁰ Пре истека прве године живота „не ваља казати како му је име, да живи до дубоке старости и да буде срећан“.⁸¹ Не ваља ни да дете види месец „јер би га мого попит“.

⁹ Сваки прави припадник патријархалне заједнице највише страхује од тога „шта ће гусле казати“, односно хоће ли се пред заједницом осрамотити.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА ЛАЖИ ИЗГОВОРЕНЕ ИЗ МИЛОСРЂА Тражим помиловање за оне који немају снаге зломе казати да је зао нити рђавоме да је рђав, за онога коме је жао човека истином унесрећити, за људе који лажу из милосрђа.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Погледам лево, кад тамо ја— сав у коцкицама и пругама. Телевизија! Да сам само знао, могао сам још тада казати равно у камеру: »Драги гледаоци, данашњи дан обиловао је догађајима; како у земљи, тако и у иностранству!

– Оне држе до себе! – Глупаче! - Пуфку се учини да то није довољно: – Будале! Потребно је само прићи столу и казати: »Хоћеш ли са мном?« То је све што треба да се учини!

Возиће три сата кроз слеђену равницу, све док не избледи брбљање локалног диск-џокеја. Његов ће син казати: »Гле, како је висока трава!« а он ће казати: »То је кукуруз, кретену један!

Његов ће син казати: »Гле, како је висока трава!« а он ће казати: »То је кукуруз, кретену један!« и још ће казати: »Научићеш ти мени шта је кукуруз или не био ја — ја!

Његов ће син казати: »Гле, како је висока трава!« а он ће казати: »То је кукуруз, кретену један!« и још ће казати: »Научићеш ти мени шта је кукуруз или не био ја — ја!

« и још ће казати: »Научићеш ти мени шта је кукуруз или не био ја — ја!« а жена ће казати са стражњег седишта: »Остави дете на миру, откуд да дете зна шта је кукуруз?

« а жена ће казати са стражњег седишта: »Остави дете на миру, откуд да дете зна шта је кукуруз?« и још ће казати: »Преморен си, изгубио си сасвим живце!

« а жена ће казати: »Ма, ништа, ништа, само ви радите!« и пољубиће хладан новембарски ваздух изнад десног сестриног рамена, јер не воли

Отац ће казати: »Што нијеси јавијо?« а мајка ће казати да је баш гледала кроз прозор, кад стиже неки ауто: »Чији ли је, оће ли бити

Отац ће казати: »Што нијеси јавијо?« а мајка ће казати да је баш гледала кроз прозор, кад стиже неки ауто: »Чији ли је, оће ли бити твој, неће; а, богами, нијесмо се надали!

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Ништа. — А колика мислиш да је Црна Гора? И то не знам. Е, ево ћу ти ја казати, колико ти треба. Права Црна Гора има седам племена: Цетиње, Његуше, Ћеклиће, Бјелице, Чевљане, Цуце и Пјешивце.

“... — Сад што иде даље, не умијем казати у пјесми, но умијем по просту, ев’ овако: „Господару, жељни смо те као озебао сунца, и ти нас дочекујеш као своју

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА: О молим, ви ме бешемујете. Іцх бін еіне Деутѕцхвердерберін: МЛАДОЖЕЊА: А, то се не може казати. ДЕВОЈКА: Какви су код вас балови? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепи. ДЕВОЈКА: А ви имате и музику лепу? МЛАДОЖЕЊА: Врло лепу.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Шта, Српкиња, па не зна ни каква је боја српска! НАНЧИКА: Што нисам досад знала, то ћете ми казати ви. ШЕРБУЛИЋ: Ја... ја... опростите, то мој посао није, него ево господин Лепршић, он је од ученог реда. ЛЕПРШИЋ да!

5. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ШЕРБУЛИЋ: А, ево госпође Зеленићке, и она ће знати што казати. ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли чули, господо, да је Диштрикт сав у пламену? ГАВРИЛОВИЋ: Шта, изгорео?

ГАВРИЛОВИЋ: Ја сам увек говорио да се тако не пише. Забога, све се може на леп начин казати. ШЕРБУЛИЋ: Претерани, господине; млади, па претерани! НАЂ: Али тиме шкоду себи чине. „Србљи су јунаци!

(Одлазе.) 4. ЖУТИЛОВ И НАНЧИКА СТУПЕ ЖУТИЛОВ: Но, шта си хтела отоич казати? НАНЧИКА: Ову нашу просе. ЖУТИЛОВ: Милчи?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

29. децембра 1825. писао је он из Беча једном пријатељу: »Не могу вам казати, у каквој сам ја сад невољи. Вјерујте ми, да на Божић нијесам имао зашто купити фунте меса, а камо ли печенице!

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног тунавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима, нити да вређам отачаствене поштаре. Дакле, прво ћемо почети са домаћином.

и дању и ноћу спава — дању, јер је то таква служба, а ноћу опет, јер је ноћ од бога за то дата — ниједан вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.

јер баш не знам како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин Павле, који је зачудо волео женске с младежима. — Па шта нам доносите? — запита домаћица полаженика.

Кад пођемо повијарцем, онда видимо у присоју село Максимово. Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем.

ГЛАВА ДРУГА Рекосмо да је газда Радисав имао повише деце, деветоро на броју. Ако се игде, то се, вала, овде може казати да бројеви најречитије говоре. Дакле, није нужно ни да кажем да је крај много деце и много бриге имао.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Још женско беше једно од то двоје, Већ ако очи свараше ме моје. Но засад ово примите овако, Друга ће песма казати је л' тако.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ја први дигох руку. — Ево га, Бранко ће нам казати. — Вук је зелен! — окидох ја поносито. Учитељица се трже и зачуђено подиже обрве.

Ово можеш, а оно не можеш, ово је добро, оно није, ово смијеш казати, оно не смијеш. Ничу тако забране са свих страна, јато љутитих гусака, хоће и да ударе.

— Послушај ти, старино, мене, ја ћу теби казати ... И тако из дана у дан: дједове жалбе све су краће и безгласније, док се најзад не сведу само на мрмљања и потврдно

И баш међу таквима нашао је мој дјед свога камарата, Дану Десницу. Како је до тога дошло, то ни он сам не би знао казати.

ти поручили да код мене оставиш толико и толико дуката, а волове ћеш одмах наћи сјутрадан, везане тамо гдје ћу ти ја казати.

— Шта ли ћу сад казати комесару? — хукну интендант. — Ко ће ми вјеровати да сам овога ту замијенио за марвинче? Ово си ти нашао негдје у

— Хеј, мој драги, па зарти нису казали?— уозбиљи се Милош. — Ко ће казати? Нисам имао кад ни питати, не знам гдје ми је глава.

туђи, и све се чинило да ће то бити неки злосрећни молилац који се већ унапријед збуњује како ће почети и шта ће казати. Кад сам га ословио, чича се само закратко поколеба, а затим се осмијехну нечем што је он само знао.

Погледах зато старца саучеснички и чврсто загризох усну. — Шта, мислио си казати: нема их, нећу их наћи, сажаљиво зашкиљи старац. — Ништа ти, друже, не брини. Главно је да сам ја довде стигао.

— А око чега је запело, бако? — Ајме, ћери, јадна ти сам и жалосна, то ти од чуда не могу ни казати, помислићеш да је бака сишла с памети. — Причај, бако, причај.

— Јесмо ли те нешто увриједили, а? Ко то у читавом овоме крају може казати лошу ријеч за чувеног митраљесца Стевана Батића. — То ти боље знаш. — Ех, ја.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Није тај ни за шта. Извини, али тако ће казати, То није моје мишљење, ја само цитирам. А ако је пустиш да се опрости с дететом, казаће: види ти њега, стрпљив је

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Силом их задржавам да бих што краће исказао оно што би. А било је много штошта, што се не може лако казати. Доста боли и ово, а камо ли и остало. Ја сам продужио школу.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

би своје шуре исјекао кад би их само виђети могао; ја ћу њега најприје кушати, ако ти ништа не ћене учинити, ја ћу му казати за тебе. Па тако и учини: брата и коња му сакрије.

А цар га стане сјетовати. — Немој — вели — даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме,

И мене је тако ухватила, али сад се нема куд. Онда он настави: — Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од

је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем. После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици.

да нису виделе, „него — веле — има један стари орао, који не може да лети, па је остао у шуми: може бити да би он знао казати за тај град“.

А она уздахне и заплаче се, али му не смеде казати да је имала три кћери па да их је нестало, бојећи се да не би Стојша тумарно у свет да их тражи, и тако да не би и

Зашто то не зарониш? Змај му одговори: — Е, мој шура, не могу ти од срамоте ни казати шта је то. Има овамо један змајевски цар, па с нама често има рат, и сад скоро имамо рок да се ударимо; па кад се год

Тада му старац рече: — Ја ћу ти казати ђе ћеш све ово наћи. Хајде онамо ђе се ја бацим овом балотом гвозденом, онђе ћеш све три ствари наћи, него знади: кад

— Е добро — рече татарин, — кад ниси шћео њима казати, а ти кажи мени, ја сам царски човек, па ћу цару казати, и ако буде што добро, може и за тебе лијепо бити.

— Е добро — рече татарин, — кад ниси шћео њима казати, а ти кажи мени, ја сам царски човек, па ћу цару казати, и ако буде што добро, може и за тебе лијепо бити. А овај му одговори: — Макар да си и сам цар, ја ти казати нећу.

А овај му одговори: — Макар да си и сам цар, ја ти казати нећу. Татарин отиде, но чим цару дође, одмах му све каже, како је једног дечка на путу нашао и што је с њим

А јуноша му одговори: — Вала ако си баш и цар, ја ти опет нећу казати. Сад га цар затвори у једну собу до које је била једна велика соба где је била царска кћер у кавезу.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Увек чисто и пристојно обучена, али се не кити као гдикоје лутке. Ко такову жену има, може казати да има добру жену. МАКСИМ: Ти и не знаш, шта је добра жена, кад тако говориш. 4.

Истина, каткад и забадава пропсујем, али зато се не може казати да жену кињим, кад она има увек понешто старога дуга. Ено, тек што је омирисала бал, па већ оће и она да прави.

МАКСИМ: Тако ми треба, кад ти нисам показао врата. СОФИЈА: Светозаре, смем ли и ја једну реч казати? СВЕТОЗАР: Изволте. СОФИЈА: Ја нисам тражила да добијем награду, и не знам јесам ли је и заслужила.

Ајде да видимо! ИСАЈЛО: Мани се тога. Може бити да му је што поремећено, па ће казати, ми смо му покварили. МАНОЈЛО: Али мене све нешто копа. Ако ти нећеш, идем ја сам; и тако сам докторов ђак.

Сад могу и ја казати да ћемо отићи до 24. предјела неба. ШАЉИВАЦ: Гди је тај 24. предел неба? МАНОЈЛО: То само доктор зна.

МАНОЈЛО: Куд га знамо тражити? ДОКТОР: Ја оћу да ми се разум нађе, јер иначе — у полицију. ИСАЈЛО: Ја ћу казати да нисте ваш разум никоме показивали па може бити да га нисте ни имали, него нам само беду правите.

МАНОЈЛО: Знам по сунцу, али на ђулету не знам. ДОКТОР: Кад ти се јасно протолкује, немој казати не знам, јер ћеш бити оскудан на мудрости. Дакле, даље: Знаш ли, шта је пол? МАНОЈЛО: Знам, пола има два.

ШАЉИВАЦ (поклони се): О томе не сумњам. ДОКТОР: Шта сте ми имали казати? ШАЉИВАЦ: Ја ћу вам соопштити, али молим, да се даље не чује. ДОКТОР: О томе можете бити уверени.

Ко говори: испуњето? ШАЉИВАЦ: Кад ви кажете: учињето, онда могу и ја казати: испуњето и ожењето, сочињето и сакупљето. ДОКТОР: То је чаушлук. Ти си луд.

На то дође једна пикљеница (а шта је пикљеница, може ваша књига казати) и рекне да ће с једним другом из марвелекарног училишта купе, али не купе од вина, него купе на кули скинути и

КУЗМАН: Ја не држим. Ал се свашта може догодити. ДАМЈАН: Кад би то било, то би ти и ја могао казати, да није пробитачно новце дању копати. Ти знаш, новци се ноћу копају.

ПИЈАДА: Зао ми је. Могла би отичи у Топћидер, ЉУБА: Нећеш се кајати што си дошла. Скини виклер, пак ћу ти казати. (Пијада скине, па га метне на кревет.) СТАНИЈА (Пијади): А што си ти, кјерко, замочила руке у креч.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Ах! (Пева.) Ти, серце, не мучи ме, О, само дај ми мир, Јер љубити ја не смем Нит казати ја смем. СРЕТА: Ти, жено, не мучи ме, О, буди паметна, Јер Срета нема шале Он оће да лупа! Пело! СУЛТАНА: Чујем.

(Прети јој.) Бре ћу те муштом, те ћеш се окрећати. ТРИФИЋ: И ти можеш по души казати да је ово твоја жена? СРЕТА: Господине, ја сам, истина, пио, али, фала Богу, нисам јошт мозак попио.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

). — Извини за тренутак! — рече матори и отфура у кухињу да се консултује са маман. После ће казати: „Ми те нећемо задржавати. Ради шта хоћеш!

“ . —Ја ти то, брате, никако не могу попамтити ...казао је њему Аца Кец. — Ако ме буду питали како си, ја ћу казати да си ти, брате, умро!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Красоти света исмејан је пурпур те она служи да се узме ушур за речцу какву, сумњив ред до ретка, а друго слово казати се кани: О „Или, Или, лима савахтани!“ У сваком џану дах је грешног петка. ИВ По пуклом слуху још ми цвиле чавли.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Знам, само да има ко да шиље за трошак. ЈЕЛИЦА: Ја ћу Батићу довече казати, па макар ми шта радили. МАРКО: А ја теби кажем: гледај твоју кућу и економију, па кад стечеш, и твој муж буде исте

Може ли бити већега шчастија него од таковога ангела љубљен бити? ЈЕЛИЦА: Господин барон, ја се не стидим казати да сам готова и пред олтаром моју љубов потврдити; тако је и Цораида казала свом љубимцу; но само то молим да се у

МАРКО: Ти си дете, не умеш о том да судиш. Но ја ћу вам, господин барон, друго што казати. Нисам, истина, пребогат, али опет толико, фала богу, имам да можете по вашем карактеру лепо живити.

Како ме је ожалостио!... Ништа, само кад је код вас. Али како га добисте, за име божије? МАРКО: То ће ти најбоље казати господин барон. (Показује руком на Алексу.) БАТИЋ: Господин барон? Зар барони варају старе жене тантузима?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Боље је да кажете онда сада. Говорио сам јој лагано: — Не могу вам казати сада, јер немам шта да вам кажем. Бићу само просто бескрајно срећан ако дођете.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Земљи сам близак, она боље памти речи но крв; у недра ћу јој казати, загрљен са зовама, све што о љубави знам. Мали је ваш мач да читавој земљи главу посече.

Јадно то самољубље бића збијених у гроздове меса! Шта да се с њима ради? Да ли им отворено казати да се више ништа не очекује од њих, или им пустити веру у плодове патње на овој страни свемирског врта?

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Зберите се прво сви! ТАНАСИЈЕ: Сви смо ту! АГАТОН: Е, онда, седите, па ћу вам све по реду казати. ПРОКА (седајући): Јеси ли разговарао?

СИМКА: Како, зар нећеш да примиш те три хиљаде? ГИНА: Па примићу, није да нећу примити, али му нећу казати хвала; нити ћу му отићи на парастос; нити ћу му пожелети лаку земљу. ВИДА: Ни ја, боме!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан. Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.

А ти треба вешто да се прикрадеш и предаш ово писмо његовој госпођи, разумеш? Не смеш јој казати од кога је... Реци прође железницом један господин, па ми да де динар и замоли ме да вам ово предам.

— Хајдемо... хајдемо у нашу школу... Тамо ћу све казати... Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и

Али да знаш само шта сам измислио... Слушај ! Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби... Тражићу негде па граници... далеко...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Ви бисте хтели да ме Ужице каменује? СОФИЈА: Могао би неко казати да се шалим, али ово је за мене било заиста пријатно, као најлепша гозба! Филип: Зечетина је била потпуно неслана!

Онда и плетење корпи може да буде представа! СОФИЈА: Па нека буде! ВАСИЛИЈЕ: „Па нека буде!” То је најлакше казати! А ко ће то плетење корпи да гледа, и да га плаћа, као представу? ЈЕЛИСАВЕТА: Ја без те границе не бих знала где сам!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Ко си ти? — упита га Агатон — и зашто се смејеш? — Ко сам ја, то ти нећу казати одговори старац — а смејем се зато што ти се крчаг разбио и што се ти због тога љутиш.

Него чуј синко — настави старац — ја ћу ти казати једну причу па је добро упамти и размишљај о њој. Један човек имао је њиву коју је немарно и рђаво радио.

3нај да је све добро што је из Божјих руку изишло. Ти мислиш да је зло што је и нас Бог створио. То може казати само охол и горд човек и једна незналица као ти што си. Ми вам, додуше, понекад правимо штете.

А ко је терао да игра?... 3ар је то за њу?... Него, дед, да ја њу извучем напоље, па ће људи једаред и мени казати хвала... И ђаво се одупре, па изгура краву на обалу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...

Између вас не сме бити веће растојање од двадесет корака. Кад их угледамо, ја ћу казати ко ће пуцати... — Е, кмете, а шта ћемо, рецимо, кад нас двојица или тројица нагазимо на њих, а тебе нема.

И опет се настави читање, које се понови равно седам пута. Ја ви ни сад не умем казати све што се ту читало о нашем капетану и његовим »неделима« и »безакоњу«.

— (ово је име пређашњег капетана) — бушкара по народу и буни га, ненадлежно и бесправно пискара и адвоцира итд.« »Казати Петку баштовану да ми спреми краставаца и паприка за летњу туршију«. »Поручити Станојци у Б.

Да ли би ми могли казати какви су узроци навели господина министра на тако необичан преврат? — Пре свега, господине, ту нема никакве

Мајка му пригрли главу, а отац стаде да му љуби ножице. Стадоше се отимати обоје ко ће му лепшу реч казати, ко ће га милостивије обласкати, очекујући да дете са своје стране једноме од њих већу љубав изјави... Умирише дете.

— Ни са оним, што се саплеће? Девојка се збуни... Оћута, па онда настави: А ако мислиш казати мами... ако што видиш, онда ћеш изгубити тетицу... — Слатка! ... Рођена! ... Ником, жива ми ти!...

Дођоше кући. Чим угледа мајку, дете у себи говори: »Нећу јој казати... нећу! ... Заклела сам се! ...« и у исто време осећа, како би славно било наћи маму где насамо, да не опази тетица...

Заклела сам се! ...« и у исто време осећа, како би славно било наћи маму где насамо, да не опази тетица... — Нећу казати... нећу! ... жива ми тетица!... шапће дете и непрестано обилази око мајке... Ала је ово мука велика !

Ако не оде тетица, казаће пред њом... Тетица оде. — Нећу казати!... шапће, а лице јој се искривило, пребледело, ручицама чупка кецељицу... као да се спрема на убиство... — Мама...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

(Оде.) ИX ПРЕЂАШЊИ, без ЈЕВРЕМА ПАВКА: Не знам како ћу Даници на очи, и како ћу јој казати да јој је отац растурио прошевину? СПИРИНИЦА: Па велим, Павка, ако ниси почем противна, ја да јој кажем?

Морам и ја поћи с тобом да ти помогнем. СПИРИНИЦА: Таман, ако ти пођеш, онда јој нећемо ништа казати. СПИРА: Молим те, жено, ваљда толико умем... СПИРИНИЦА: Пусти ти само мене, а ти ћути, јер ти кад почнеш...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

? Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш? Што дижеш ларму по новинама?

Фамулус Максим га дочека на вратима. Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом. А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се.

Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа. Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која

Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест. Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко

— »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!

И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. »И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.

Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«. Добио је једну комотну службу: постао, у

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЧУДНОВАТ ДАН И Да ми је знати одреда Казати Оно што се ни за живу главу не да Исказати! Покушаћу, (Нек буде па шта буде): — Чудноват дан За биљке, птице и

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВОЈВОДА БАТРИЋ (кнезу Раду) Имаш разлог, али не толико. То се могло све љепше казати, да му тако ране не вријеђаш и грком га не отрујеш тугом. СВИ МУЧЕ НИКО НИ У НОС.

ИСТИ ЦУЦА Ево смо је довели са собом да пред вама ово посвједочи. Она збори да ће све казати; и кажује, Бог је посјекао, кâ да човјек све очима гледа. ИЗЛАЗИ ПРОРОЧИЦА И ВЈЕШТИЦА.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Е, али шта ће онда гробови на гробљу, па родбина, па особито шта ће свет казати! | ИВ Софка је од увек, откако памти за себе, — знала за све.

Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. Што да не? Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати! И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?

Истину само. И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео да ли ће му истину казати, ухвати је за раме. Рука му врела утону у њено меко и обло раме. И гушећи се поче да је моли: — Кажи, кажи...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Истину је рекао, ја знам. С његове стране та чегрст није притрунила да се крв пролије, а што ће мени, под исповједну казати, то се вас не тиче!“ Те ријечи и могући поглед његов, утолише ту часовиту буру.

„Богами, право ћу ти казати, нагонио сам је. Па се шчињала све до јуче, е хоће, е неће...“ „Богами тако исто и моја стопаница!

“ „А да ћаше ли се ти добро бити, да збиља ко удари на вас?“ „Право ћу вам казати“, одговори слуга шапатом и нагну се да га боље чују, „ово сам промишљао: Мој господин хоће да гине и без невоље.

Мјесец је још мало шкиљио иза брда, као да види како ће се двоје младијех растати. „Зашто?... Не бих ти умио казати зашто, али је ред да то буде!... Би ли ти жао било, Стане?“ рече он милосно, узевши је за руке.

„Зашто, чоче? Шта је теби?“ понови сердар милосно. „Ништа... рад бих к Владици... Оно, рад бих му казати да сам остао за вазда овде... па и без тога, жеља ме поразговарати се с њим.

Грех...“ „Нећемо се гријешити, не!“ прекиде је он смијући се. „Ти ћеш му казати истину, овако: Стана је вјерена, то ти не тајно кажем, а без мога знања. Поздравио ти се сердар и рекао да опростиш.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Залуду је разлог (имати), када нема правде (кад га не имаш пред ким казати). — Што је разлог, то је закон. — Што је од обичаја, то је од закона. — Обичај је спрам закона.

запитали како је на пољу, а ишла киша и снијег и цигани; а како се то треће вријеме зове, никако га није ћео по имену казати, него најпослије рекао: „Онако као што се ми зовемо“.

Кокош лије ћела казати, јер би то било по српски а она је ћела да говори као Туркиња; а тако му је и Влаше рекла као да га не познаје.

Наше жене брашно крале. — Сад ћу казати. — Жене молиле некако дијете и поклониле му нешто да не каже људма што су оне домаће брашно давале за нешто, и дијете

дијете и поклониле му нешто да не каже људма што су оне домаће брашно давале за нешто, и дијете им обрекло да неће казати; а кад се људи увече скупе, оно пред њима стане говорити: „Наше жене брашно крале. — Сад ћу казати!

— Сад ћу казати!“ Не зна још ћерка што је завјет. — Приповиједа се како је одила мајка и кћер на завјет у некакав манастир, па, кад

2 Питали рају: — Што давате агама на годину? — Немам ти кад све редом казивати е ми одоше коњи, него ћу ти казати само оно што не давамо. — А што не давате? — Душу. 3 Питали су рају: — Који вам је до данас био најбољи паша?

(Кад ће престати) 300 — Шта не може иструнути? (Име) 301 — Шта не може ни један човек о себи казати? (Да је умро) 302 — Шта није још нико на свету заборавио? (Да умре) 303 — Шта човека ћелавим чини?

, а уза сваку напосљетку мора казати: „Себи на глас, а свој браћи на част!“ (тј. донио). Б) НЕВЕСТИНСКЕ ДАРОВЕ 1 Ево познаје млада кума свога лиепим

(А он одговара): — Ја бих вам имао много којешта казати, ако имате гдјегођ мало вина да поквасим језик. (Домаћин ће му донијети да се напије, говорећи му): — Ево вина, ама

(Сви у смијех). (Рећи ће му све друштво): — Дану приповиједај, цркве ти, што је било! — Ево ћу вам казати све право и здраво, а знате да ја до данас нијесам ни за паре, а камоли бадава лагао и зубове тупио!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ја ти на то не умијем ништа казати, него иди премудроме (т.ј. Соломуну), он ће ти знати казати, шта је боље; па дођи послије, да ми кажеш, шта ти је

ја ти на то не умијем ништа казати, него иди премудроме (т.ј. Соломуну), он ће ти знати казати, шта је боље; па дођи послије, да ми кажеш, шта ти је рекао.“ Онда човек отиде к Соломунову двору.

„Ено оно је премудри.“ Човек се зачуди, па помисли у себи: „Шта ће оно дијете мени знати казати! Али већ кад сам дошао довде, ајде да видим, шта ће рећи!

Кад изиђу на суво, он није смијо ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије ранити, него се

Ово је казано онда, а сад уз ову књижицу ваља казати јоште што. Приповијетка у народу нашему, особито по јужнијем крајевима, највише се зове прича, као што се говори и

(Два новца), 48. (Све, све, али занат), а остале су све женске. Као што има пјесама за које се управо не може казати или су женске или јуначке, тако има и приповиједака које су између женскијех и мушкијех. Приповијетку овдје 1.

свету, и тако путујући за дуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога пустиника, па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница. Пустиник му одговори: „Е мој синко! срећан си, сам те је Бог упутио куда треба.

Онда рече царев син њојзи: „Кад дође змај, литај ти њега где је добио онога коња, па ћеш ми казати, да и ја тражим онакога, не бисмо ли му како утекли.” С отим отиде из двора.

” А она уздахне и заплаче се, али му не смедне казати да је имала три кћери па да их је нестало, бојећи се да не би Стојша тумарио у свет да их тражи, | и тако да не би и

За што то не зарониш?” Змај му одговори: „Е мој шура, не могу ти од срамоте ни казати шта је то. Има овамо један змајевски цар, па с нама често има рат, и сад скоро имамо рок да се ударимо; па кад се год

И мене је тако преварио и довукао амо с онога света, а и ја сам крштена душа. Него послушај ме што ћу ти казати. Ја ћу тебе учити свему његову занату, и он кадгод дође, питаће те јеси ли што научио, а ти му свагда кажи да ниси

И мене је тако ухватила, али сад се нема куд.” Онда он настави: „Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Не би ли, дакле, била крајње ползе вешт добрим. људма сврх овога отворити очи? И казати им да они могу бити и једне и друге цркве и ништа мање кумити се, пријатељити, почитавати и љубити?

Дође са страхом да се исповеда, а никаква зла у животу није ни помислио; нејма ти ништа казати разве да је кад у среду и петак јео (за хиљаду глава не би ко погодио да му се не каже) — рака! Ништа друго.

да сам по вишој части пешице [х]одио, зашто ово је много боље за ме било ради многи[х] узрока; но ова два, која ћу казати, стотине вреде. Прво, што је за здравље много полезније пешице [х]одити него у коли; а шта је боље на свету од здравља?

Само ћу још једно казати, пак ћу ови период закључити. Редут бечки, који је оглашен на свету, комедије, опере [и]талијанске, музике, царске

Јадни Турци чекају да што паметно чују од дервиша! А бедни и удручени христјани од калуђера! Но шта ће им ови казати кад нигде ништа друго под небом не знаду него - дај милостињу, дај све, што год имаш, а ти умири од глади, и мрзи и

Љубезно су ме и радо настављали и учили и често би се отимали ко ће ми што боље и лакше казати. Кад би год лепи дни бивали, и домаћин мој, мастер Лâрд | зовоми, кад не би лекције давао, всегда би ме водио кад по

Овде би на ме ред дошао смејати се, видећи да нико од њи[х] управ не зна што сам ја казивао. Накратко казати, ови је дан био дан совершеног весеља.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А она се приби у угао, па поче испод гласа: — Па ош ли мајци казати, шта је то! — Ма чућеш сад, чим дође ћаћа. — Знам, али би рада, да те посавитујем. Али, јопет, ради како знаш.

Притрпи се за вико вриме! — Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замиритâ ти десет талира...

Чимавица, пошто је четири дана лежао гдје и прије, одједном навали да га премјесте. Он не хтје казати од чега се препао, но кад га ко запита о томе, он набури, а на лицу му се читаху страшне приче.

— Па причекајте да свршим — рече Тетка. — Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!... Ја не вељу да Стипан није посрид тога, или да јест, ил да би мога бити Петар, а не бити Павâ!...

Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад. — Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати? Да није шта зло? Кнез заврти главом и хукну. — Није зла вала богу и Дивици, него... Али, да иђемо редом!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

- Слеп као што сам, нисам те одмах препознао, па ти дадох одговор са којим сам се сваког купца ратосиљао. Но теби ћу казати голу истину. „То је било овако. Јуче имадосмо добар пијачни дан и пазарисмо сто драхми за рибу.

„Шта да се ради?“, рече краљ. „Правда захтева да се кривац казни, а недужан поштеди. Ко ће ми моћи казати да ли је и у колико је Диоклес грешан? - Нико други но ти, Архимеде. Изведи ми ту ствар начисто!

„Паљевине?“ „Пазите добро што ћу вам казати! Чим хришћани, кад тад, отму целу Шпанију из руку Ислама, изгореће у пожару, потпаљеном од њих, велике библиотеке у

„Зар папе?“ „Да, синко мој, то ти могу овде казати у поверењу и испричати како се то догодило“. „Причај ми, оче!“ „Е, онда слушај!“ „Слушам“.

Али све то не беше оно што ме баци науци у наручје“. „Већ шта?“ „Сад ћу вам казати. Дипломатске мисије које ми беху поверене побркаше мој начин живота и рада.

Деца слушаху ову причу разрогачених очију, гутајући сваку реч. Мајка им мораде тачно казати како је Хектор изгледао и шта је све умео.

„У којој мери се то испољило у клими тих предела“, пита ме Лаплас. „То Вам, господине Лапласу, не бих могао тачно казати јер, као што Вам рекох, нисам још стигао до физикалног дела постављеног проблема.

- Како ли ће мене предусрети? Сигурно је да ће ми, кад му се претставим казати да је очаран „аншанте“. Али та звучна реч не вреди ни пола луле дуване, јер се, из претеране француске учтивости,

„Добро, господине Дарвине. Када вам је моја посета мила, поновићу је првом приликом“. „Дивно! - То ћемо казати мојој жени и нашим унучићима да би смо их утешили“. Тако је и било.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Све, све ћу вам казати — гушио се Свилар. — Све? Заиста све? Браво! Е тако, ето. И ко те је увео у „тројку“ и где сте набавили експлозиве, а

Браво! Ето тако! — Све, све ћу казати: упропастили су ме, убили су ме, крв су ми пили. А ви, ето, говорите ми братски и зато вам хвала.

То „спокојно проживети остатак живота“ није Ни био баш тако скроман идеал. Ја ћу ти одмах казати шта сам ја под тим „спокојно проживети“ разумео. Ти познајеш моје дане, месеце и године проведене на фронту.

Очекујем да у таквој прилици морам доживети част за којом горим, да председавајући мора казати, као што је уобичајено: има реч господин Лазар Пардон.

Сви ће они доћи и руку му ћутећи стегнути, и понеку утешну реч казати. И председник суда ће му свакако неку утехицу рећи, и мање ће се бар неколико дана на њега издирати.

Ја сам, вели, за чисте рачуне и чисте руке, па да смеш противнику казати све у брк, да га можеш гађати посред цименте, а не да поцрвениш кад помислиш да оно што ти нападаш није нимало боље ни

Да нам кажеш шта ради Лојда Џорџа. Жив ли је, здрав ли је? — Јакако, — вели говорник — све ћу вам казати, и понављам: ви мислите, браћо, да на први поглед, а ја вам кажем и ово. Шта вам ја кажем?

и 12. октобра 1912. године. 11. октобра, у четвртак, моравска дивизија ИИ позива заноћила је, скоро се може казати, на ивици вароши.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

осмјелио, штипао жице нешто слободније и радознало слутио бојажљиве звукове, као да чека да ће му они нешто поњатно казати.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Још ниједан момак не могаше поуздано казати какве су очи у Станке Радоњића: црне или граорасте или, можда, зеленкасте?...

са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: — Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати. Ваљад' познајете господина Миту? Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. — Тсс...

Твоје ми признање не треба ништа, али ми мораш казати, с ким си извршио похару. Ноћас се добро промисли... Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и

Није то шала... Шта је било. јесу ли те позивали горе ? — Ја, па ми рече да сутра морам све казати. Иначе, вели, има неке мајсторије. — Хоће, хоће поганац, знам ја њега...

— Куд ћемо сутра? — Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати. Ја одох да посвршавам још неке послове, а ти седи ту. — Зар опет сам?

Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом. Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.

На Станку опет наиђе неко ново осећање: стаде да се љути на Јелицу, а да је запиташ зашто — ни сама не би умела казати. Беше јој неправо све, а највише оне Ђуричине речи, што их Јелица сад каза.

Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом.

— Зашто, газда Јанко? — Ја ти то не могу рећи, а питај Вуја, па ће ти он, може бити, казати. Даћу ти сто дуката, више ни паре.

Истина, ја и заборавих да те питам: зна ли Вујо да си овамо отишао? — Не зна. То ћу му после казати. Хтео сам... — Е, па онда се ми не можемо више о томе разговарати: ја такве ствари не вршим без њега. — Зашто ?

јок!... — Добро — рече Ђурица — ја ћу то казати Вују шта ви тражите, па сад видећемо. И мени је правије да ја и побратим сами раздајемо нашим људима, а богме и за

— То су, брате, свиње — одговори онај први — а свињче... истина јесте, у неку руку, како ћу казати... као човек, али опет није човек. А човек је, брате, човек!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И ЊЕГОВО ПИСМО 375 УЧИТЕЉ И УЧЕНИК 376 ЦАР И ДИЈЕТЕ 377 ТИ ЋЕШ СВИРАТИ 378 ЗНАМ И ЈА КАО БОГ, ДА СМИЈЕМ КАЗАТИ 379 МЕНИ ЈЕДАН, А ТЕБИ ОСТАЛО 380 НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ 382 И ТО ЋЕ ПРОЋИ 383 ШТО ЗОВЕТЕ МРТВЕ?

староме код кога служи и кад му је година, јер он не зна ни кога служи ни кад му је година, а враг му неће хтјети казати, па ће га тако до смрти служити.

Једном ће он њој: — Вала, посестримо, ја бих те нешто молио, ако ми даш вјеру да о томе нећеш никоме ништа казати. — Тврђа вјера од камена, побро, казуј слободно. Онда ће он њој: — Видиш овај прстен?

Он је добар и поштен човјек, па сам се с њиме побратила, те ме је он, пошто сам му задала божју вјеру да нећу никоме казати, замолио да пилав окренем тако да прстен дође преда те.

— Добро је, него сада да и мени вјеру задаш да ћеш шутити, па ћу ти нешто казати, а безбели ћеш и ти са мном срећна остати. — Тврђа вјера него камен стјена, слободно говори.

Најпослије цар зовне ону исту баџу, па ће њој све казати, а она ће њему: — Имадеш у ашчиници једнога јабанџију. Он је онај исти што ти је кћеп одвео био, ја сам га одавно

па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница. Пустиник му одговори: — Е, мој синко, срећан си, сам те је бог упутио куда треба.

Онда рече царев син њојзи: — Кад дође змај, питај ти њега где је добио онога коња, па ћеш ми казати, да и ја тражим онакога, не бисмо ли му како утекли. С отим отиде из двора.

И мене је тако ухватила, али сад се нема куд. Онда он настави: — Слушај добро што ћy ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од

је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем. После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици.

Онда рече свекрва снаси: — Како, ћерко, забога, остаде трудна са змијом? А она јој не хтедне одмах казати, али кад је свекрва заокупи неколико дана једнако за то питати, најпосле јој рече да он није змија него момак да га

муж проклео и како иде по свету те га тражи — па сам, вели, дошла питати твога сина, не би ли ми могао он за њега што казати, није ли га где видео, јер он преко свега света прелази.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

!” Док је то говорио, Џим ми се смешкао и намигивао, стављајући кажипрст на чело, као да је тиме хтео казати колико се памети налази у практичној глави једног довитљивог старог ложача.

Ћипико, Иво - Приповетке

— Кажи господину све што знаш! — умијеша се Антица мирно. — Није у томе зла! — А што ћу казати? — попусти он. — Она је, ваља рећи истину, мајка овога шкоља.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: И доћи ће овамо Никарагуа да је гледа? ЖИВКА: Разуме се! ЧЕДА: Е, то је лепо! Слушајте, па треба казати девојци да се обуче. А, шта мислите, треба ли ја да се обучем? ЖИВКА: Ама, шта ћеш ми ти?

Истина, мој министар ће вам казати: па он је добио класу пре два месеца, али ви му реците: то је било под старом владом а потребно је и под овом да

) Деде, тетка-Савка, шта би ти имала да замолиш Живку? САВКА (још увек увређено): Нека ме пита Живка па ћу јој казати. ЖИВКА: Е па ти, тетка-Савка, са твојих двеста динара овде ми се попе.

Ако ми даш два динара, ја ћу бити још чвршћи карактер па ћу ти казати. ЖИВКА: Говори, где је? РАКА: Два динара, па да чујеш? ЖИВКА (даје му): Ево ти, стоко божја, говори!

Срамота ме је да изађем у свет; сви се гурају, сви шапућу и подмигују се... ДАРА: Па зар није било боље казати јој све то и разговарати са њом озбиљно? ЧЕДА: Разговарати са њом озбиљно?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Могло би се без претеривања казати да се радња развија, призори и описи се смењују тачно у два корака: прво Софкино предвиђање, па испуњење.

За чежњу се може казати да је посувраћена баш зато што је окренута унутра, према сопственоме телу; еротска жудња која из тела допире до свести

Она нам несумњиво може нешто казати о такође загонетној вези између тела и простора која је раније помињана. Јер, на крају крајева, Ташанин страх да

212 У сваком је лику, могло би се казати, до извесне мере присутан и писац, али се ниједан лик не може поистоветити с писцем, чак и кад је хотимично рађен

књижевност редовно греше у тако простој ствари као што је име главног јунака романа, онда нам та грешка понешто може казати не само о њима него и о роману.

У поезији, могло би се казати, језик је уопштено-апстрактан; у прози, међутим, он је ситуативан, будући да се не одваја од замисливог конкретног

Штавише, може се казати да је он у плодним 20-им годинама - а углавном њих ћемо у овоме раду и узимати у обзир - са изузетном лакоћом прелазио

Поступак постпонирања придева у вези је, дакле, с паузом која нас занима. Могло би се казати да он порађа паузу. Постоји врло једноставан начин да се провери да ли постпонирање збиља уноси допунске синтаксичке

Црњански је разграђивао синтаксу управо с оне стране с које се за њу може казати да је „геометрија мисли”. Отуда његова реченица, ни сама ни у уланчавању са другима, не води читаоца према

Степен приближавања толико је велики да би се смело казати како су можда, после старе, средњовековне књижевности, први пут код једног српског писца стих и проза дошли на сасвим

Могло би се чак казати да има много синестезијског преливања у опажању. Нека као пример за синестезију у Сеобама послужи овај случај: „виде

Сваки ратни поход, могло би се казати, тече сличном путањом; али је зато, може се одговорити, ретко који романописац успео да дадне ону метафоричну (тј.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Али сад оће да ме да за неког филозофа, пак ето наше несреће. ВАСИЛИЈЕ: А шта ће твој ујак казати? ЕВИЦА: Ах, и он ми не да да за тебе пођем. ВАСИЛИЈЕ: То не може бити!

ЕВИЦА: Верујте, мајко... ФЕМА: Пст! (Врти главом на њу.) Мама, мамицхен... Но, шта си хтела казати? Сан тундер, мамзел. Сан тундер. ЕВИЦА: Ја нисам ништа разумела што је овај господин говорио.

ФЕМА: Коми фо! Ја не знам шта ви с овим желите казати. САРА: Ах, гледајте како сте срећни, како сте алобонер. Господин филозоф, мој рођак, који се у Паризу могао оженити,

И она је имала обичај каткад љутити се, али то јој је тако лепо стајало, тако лепо, ја вам не знам казати. ФЕМА: Коми фо! Не би ли добро било мало проћи се, док кафа готова буде. САРА: Шармант, ви врло лепе аинфеле имате.

ЕВИЦА: Молим, слатки господин филозоф, ја то нисам разумела, не би ли доброту имали простије ми казати. РУЖИЧИЋ: Најпростије јест то да ја за никакову боју не знам кромје црвене. ЕВИЦА: А где је бурмутица?

ФЕМА (дуго га гледа): По три?... Мужа? МИТАР: Питај сваког који је год био у Француској, па ће ти сваки то исто казати. ФЕМА: Али тамо прости нису као овде? МИТАР: А, тамо су последње жене као код нас ти што си.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ко их је научио да се дописују? Сматрају за природно да белац чим стигне буде услужен пре њих. Казати црнац увреда је, треба рећи Црни; то мање показује разлику у раси.

Оно што сам зидао досад, или сам продавао или поклањао црнцима. То је било увек тако ружно. За мене ће вам казати овде сви, сви: ,Онај што једнако зида!' Свеједно. Не тера мене на то нека чежња за Европом.

није имао права да постане људождер или бар сличан људождеру, чак иако је његов живот тежак и горак. „Не може се казати да је хистерик мислио сам у себи, „јер не губи власт над собом, али да је извраћен можда луд, то је сигурно.

Питао сам је да ли је сама ту дошла, или је ко послао: — Се мусје мон мали моа дил тоа! (То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан? (твој бели муж ти рекао). — Моа селуман мали блан (ја имам само белог мужа)! — Тоа Бобо?

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ИСАК: Тужна би кáжа отуд испала Шта сам на свету досад чинио, И опет све бих могô казати Са једне речи мучним теретом: Ја сам робовô! ВУК: Много си казао! ИСАК: Ил’ боље рећи, ја сам учио! РАДАК: Шта?

Па, бако, кажи каква је голема невоља што је уза сваку спомињеш?... Да и ја могнем везиру казати... СТАНА: Јединац ми је овде доведен... ПРВИ ТУРЧИН: Баш од своје воље слабо ко у град доходи...

) СЕЉАК: У гори сам био, дрва носећи... ГЛАВАШ: Ах, брже!... Свршуј!... Ил’ ћути, боље, немој казати, Или изричи спорим језиком Животу моме смртну пресуду: „Видео сам је!...

П’ онда и теби, старо клепало, Што ти се образ давно збрчкао, Преживајући честе налоге, Требаће једно збогом казати... (Пуца.) То је последње!... Све гушћи дим!... Више пламена! Исаче, збогом!... Ти скачи тамо!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ако ме питате где су и шта је сад са личностима, које сам спомињао, говорећи о шуматовачкој битци, могу вам казати ово: шуматовачки јунаци, они дивни неустрашиви сељаци, разишли су се по селима својим кућама да својим знојем опет

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Из свачије повеснице Зна казати до ижице Све старо и ново, Само о свог листа гори Не зна, кад се о том збори, Ма ни једно слово.

Но да не заборавим казати: Свириле да буду управо бачванске, крупнога и дебелога гласа, а не маџарске танкогласне. — Мени су свириле нужне зато

— — — Но поред свију поменути (а и други сваки, које би ко нашао) погрешака може се слободно казати, да је Лука био прави естетически мајстор начинити стихове; и са самом овом, овако после смрти његове издатом

„Ове се оде ваше све нама допадају неисказано; само ћу вам ја пријатељски то казати” — писао му је 28. нов. 1816 — „да се чувате славенских речи као живе ватре: само славенске рјечи и ова смјеса

Кад је ово читао, очи је своје на мене подиг’о, као да је казати хтео: Ти си та Српкиња!” САБЉА-МОМЧЕ, ЦВЕТ-ДЕВОЈЧЕ (стр. 241).

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

) Ал’ мени памет зане несрећном! БОШКО: Да — ал’ ен’ и Вује! Вујо зацело не зна лагати, А лаже л’ песма, он ће казати. Вујо! Хеј Вујо! Ма чу ли море, не оглувио!... ВУЈО: А што ћу ви?... Ха?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Тако су барем они говорили и народу казивали. Ко им је то доносио, ја вам ни данас не знам казати. На моју душу, не знам, браћо! Лепешине су стизале, они су учили, а ја сам износио из подрума ардовић по ардовић.

Како се то зове њивица: Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска? Како то? Давид: Е, лако, господини моји. Све ћу вам казати по реду и закону. То је њивица крчевина. Ја сам је искрчио, па велим: моја је. Око те је њиве царска шума.

Како то? Давид: Да, да, од млоге ме је биједе и напасти ослободио. Све ћу вам, господини моји, казати по реду и закону. Имô сам сина. Снажно младо и витко момче кô јела. Није био нимало на ме налик.

Судац: Не знамо, не знамо. Давид: Ама, како то да не знате? Е, 'оћете ли осудити овог јолпаза, па ћу вам казати? Казô ја вами не казô, ви њега по закону морате осудити.

Давид (сједа): Чудновату прáву, главати господине, траже газде. Не знам ти ни казати. То ти је некаква варица, нешто шарено, нешто буди Бог с нами!

Судац: Е, овај ми је човјек потпуно загонетан! Ама, откуд ти знаш да је господину име Дане? То ти је морао неко казати, или си од неког чуо?

Судац: Како говори, Давиде, тај лопов; којим језиком? Давид: То ти, главати господине, 'нако посигурно не умијем казати. Бркљачи кô и ти и ово дијете кад сте се нешто малоприје договарали.

Не знаш! Давид: Ама, пиши, господине, кад ти кажем, толико му је. Судац: Ама није то тако! Мораш казати по чем то знаш.

Давид: Е, 'вала ви за то! Сад видим да си чојек од реда и закона. Ја сам заборавио малоприје казати колико му је година. Чојек нек иде по реду и закону, па да је црни Циганин, он ти је одма' код мене добар.

Давид: И за то 'вала. И то сам заборавио казати. Ожењен је, кости му у Зеници сагњиле! Ама, не знам што се и уплећем у послове славног суда?

Писарчић: Онда би био и ваш? Давид: Е, то ти посигурно не умијем казати, јер се не мере сваком рећи: Царе Лазо, честито кољено! Јок, господине, то се сваком не говори!...

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Ама како ако пристајемо? Нити знамо ко је, ни шта је, ни... МАРИЦА: Па питај ме ако ти треба, па ћу ти казати. АНЂА (крсти се): Господе боже! Па добро, ево да те питам. 'Ајд' кажи ми: који ти је тај Ђока?

АНЂА: Где бих му то казала, побогу, дете! Не бих ја то њему смела... МАРИЦА: Ако нећеш ти, ја ћу му казати. АНЂА: Немој, боље немој. Наљутићеш га, па још горе. Пусти мене, ја ћу полако, издалека, лепим. Немој, молим те, ти!

ЖИКА: Е, да чекаш још. Да умреш, бре, па да дођеш пред рајска врата па би ти онај тамо морао казати: „Чекај...” – ако је само тамо на небу уређена администрација и ако има неког реда...

(Боки). А знаш ли зашто си ухапшен? БОКА: Не знам! ВИЋА: А можеш ли ти мени казати, зашто си уопште и којим послом дошао у ову варош? БОКА: Не могу... то је тајна! ВИЋА (значајно): Тајна? Аха, ту смо!

” КАПЕТАН (размишља): Хм!... Побегло... Добро, може Ђока и побећи, али списи, антидинастички списи? Не могу ја казати господину министру: „Побегао Ђока и однео антидинастичке списе”. Је л' да не могу?

) Слушај, готово ћеш ти да имаш право. Сам га спроводим, понесем и ове списе и овај... дабоме, могу господину министру казати да је све то замесио господин Вића из љубоморе. Господину Вићи и онако не треба служба! (Одлучи се.

Ћипико, Иво - Пауци

—Кажи чисто! —Похотан је на жене, иако је свештеник, а друкчије му није мане ... А кад ме питаш, право ћу ти казати. Онога часа кад нас вјенча, зовну мене гори да ће ми дати госпину медаљицу на успомену...

Међутим, селом се одмах о куповини пронио глас. Жене се замислиле, али жацају се питати га; надају се сам ће казати, па, док зине, мисле: но сад ће!

— Друго ништа? — приупита судац. — Не! — једва дочекају браћа. — Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ја знам да ме ти чујеш и да чекаш шта ћу ти казати. Прохора свога раба желиш да саслушаш, хоћеш да сазнаш има ли шта да ти каже, он најнеуспелији и најбеднији у твоме

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Црни домино 22. јануара 1887. г. Али слабо богами да ћу казати где сам. ТЕЛЕГРАМИ Академији наука Париз Геније људскога рода, Наш Богдан Поповић млади, Јавите, је ли већ стигô И

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Галилеји није сисао мудрост Аристотелову, а знате зашто? Ја ћу Вам казати! Што има простачки обичај да мисли својом властитом главом. То Ваш отмени Кремонини сигурно не чини.

Но сме ли се казати да међу њима нема светова сличних нашој Земљи? И када се једном увиди да, не само на Земљи, него и на другим небеским

Тако ће се и историја наше Земље моћи тек онда назвати потпуном и поузданом кад узмогнемо казати када су се њени велики и мали догађаји одиграли у току времена.

Ја се учиних невешт, чекајући шта ће казати испитивања, вршена у Америци, која су имала задатак да измере топлотне количине што нам их шаљу зраци Марсови.

Ни за Сатурн не можемо још казати са каквим успехом он врши ту своју сунчану дужност. О томе нам не говори ни његова орденска пантљика коју носи

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Не бој се ти мене. (Пауза.) Или не! Чекај! Имаш право! Не можеш ти мени ништа казати, док ја прво теби све не кажем. Треба! Откада ја мислим да треба све да ти кажем.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И сад да свршим. Ја сам, господин докторе, поштен човек: предложила сам вам нешто, ви ћете казати да или не, и остаћемо пријатељи у сваком случају.

А ја: па зар ви не знате да је црна кафа са шлагом одлична, а бадем или орах у црној кафи, то се већ не може ни казати колико је то фино.

Примили сте туђина који слабо зна ваш језик, ево једва уме казати вам што мисли и што је дужан казати вам. То је велика ствар. Ја то знам ценити, и што сте мени учинили, неће пропасти.

Примили сте туђина који слабо зна ваш језик, ево једва уме казати вам што мисли и што је дужан казати вам. То је велика ствар. Ја то знам ценити, и што сте мени учинили, неће пропасти.

— И за љубав и за новац понављала је тихо госпа Нола. — Нисам учена и не умем ти лепо и тачно казати шта сад осећам. Немило ми је на души, и хладно.

— Саслушао сам вашу причу до краја, зато да бих могао казати морал те приче. Сви знате да без наравоученија прича не може проћи, и да нам је то леп аманет од нашег Димитрија

Да, да, ја сам пре осам година још имао ону детињу тешкоћу да лепо кажем р, и имао сам оца, матер и сестру. Сад знам казати р, али имам само оца... Осам је осам, господо!

како не би промашио час кад ће Милан дићи руке — тако је веровао старац — или још једаред отворити очи и нешто казати оцу. Није стога приметио да је и болничар изишао. После пола сата ропац стаде разређивати своју неуморну уједначеност.

Хвала ти увек на лекцији о штедњи, јер, морам ти казати, ја поред свег крпарења живим пристојно зато што штедим... Оца ми је жао.

Па одједаред, муњевито, не би знао казати како и зашто, дође му на ум отац његов, измучени горки чиновничић, и Бранка прође нешто хладно као да је змију

Још ћу ти више истине и исповести казати. Добро ми је дошло да прођем кроз нову пробу, која ће ме охрабрити, или обесхрабрити, свеједно, али некако смирити...

Пусти ме, пусти ме, да ти све кажем, само теби могу све казати... Уз велику енергију за стварање, у мени је сталан страх, једно млитаво покоравање свачијем суду.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

знатне маленкости остављам онима који су више од мене о труду своме уверени; а ја, кад се у предговору штогод важно казати мора, само наводим да моје дело ништа друго у себи нема него оно што Латин каже салес ет фацетиае, Немац Wітз унд

Ко ће забранити шаљивцу истину казати? А што се апатије тиче, признати морам да ја са жалоснима плачем, а с веселима певам, ил’ ми се оће ил’ неће, па ко

— »Охо, г. списатељ, шта је то? Толико сте књига издали, па се не стидите казати да штогод не знате. То би по нашем мненију најбоље било таки спочетка перо оставити.

списатеља водим од седам година и трудим се дознати што се год дознати може, али о музама не знам ништа постојано казати, јер ја у оно време нисам био на свету кад су музе и грације, и Јупитери и Аполони на Олимпу владали.

Он се јамачно назвати могао комет, то јест репата звезда ондашње, пређашње и, ако смемо казати, и будуће деце; јер је тако нешто од себе издавао да је сваки, како би га видио, морао внимателније на њега погледати.

извезеног пруслука; бог да содржи красну вашу ћурдију млого година на радост ваше фамилије и проче — не знам друго казати него да је то план за оног филозофа који жели по начину вашем нову републику правити. Но сад, г.

— Она га спочетка доста дуго како спава гледаше; потом помисли да је боље на јави му што има казати, и метне руку (ја управо, госпоже, не знам гди) да га пробуди, које би и учинила да јој није у исто магновеније старац

представи му како тисућама људи на њега иду да га заробе; со тим скине руку, премда не радо, с њега, у забуни заборави казати »ни о пањ, ни о кладу«, него »и о пањ и о кладу«, почне ударати главом о свако дрво, и тако испребијана и излупана

у две трубе дува, и да ли обадве с једним ветром у једну напред, у другу састраг дува, то ми не знамо, само то можемо казати да прва лепо, а последња ружно звони, и зато називају списатељи једну добар, а другу рђав глас, по оригиналу Гоод и

Ја те, дакле, ослобођавам, но то ти јошт казати морам да ја с тобом заједно побећи принуждена јесам, јер би иначе муке тебе ради трпити морала.

) »Ја би баш радо у месец ишла да видим како се ти мужеви с многим женама слажу.« Госпожа је хтела казати како се жене с многим мужевма слажу. Но ја сам заборавио на предмет моје повести, сирјеч на магарца Муамедовог.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Отац ми није умео казати ништа, пошто граматика нема никакве везе са трговином, већ изгледа да ту чак важи правило: што мање граматике то више

Воз је на крају своје мисли стао и не иде даље, а то значи, и на крају реченице треба казати: стани, не даље! Е, то „стани и не даље“ бележи се тачком. На крају реченице, дакле, бележи се тачка.

— Па онда... гуска... — наставих, тражећи шта бих још могао казати. — Гуска баш није ништа тако... то није увреда. Ето, ја на пример... ја волем гуску.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Добро, а на чему ћеш то да напишеш? — На једноме исцепаном листићу из „Правила службе“... А то ћу исто казати оној двојици. — И Душан се диже. — Чекај! — задржи га Лука. — Молим те, пусти нека они напишу... — А што?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Несрећа због смрти једног јунака није се могла казати рељефније него овом наивном и ипак веома поетском сликом коју је створила узнемирена машта материна.

Сви питају куд је Крсман ошô, а ја, јадна, казати не смијем. Јуче су се пушке испуцале, сву је Мачву тама попанула: није тама ода зла времена, ни година што родити

То је може бити зато што је у стиху горе било тешко казати крило орлово, као и овдје лабудову перушину“. Новак је у другим песмама везан за Романију, а овде за Стару планину

Не будите срца удовичка, тј. кукавице. Ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло наводиле, тј. нећу казати (нећу одати дружину, јатаке и крчмарице да бих спасао очи) за лажљиве очи, које су ме наводиле на несрећу, на погибију

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ето баш није мене, него Боку Потрка! — злурадо закрешта свадљивица. — А кога још? — Е баш ти нећу казати! — Не знаш, па зато нећеш. Не знаш, не знаш, баш, баш! — Знам, баш знам: Ђоку Потрка и Лазара Мачка, ето ти!

— Нешто се спрема — прошапута Стриц. — Дјечаци! — поче Јованче. — Ми се морамо заклети да нећемо ником казати гдје се налази наш логор, да један другог нећемо издати и да ћемо један другог свуда бранити и помагати.

— А што да кријеш? — зачуди се Јованче. — Зар осталим дјечацима нећемо казати за ову пећину? — Боље је да не говоримо — предложи Мачак.

— Хајде, де! — сложи се Мачак. — А шта ћемо у логору казати осталима кад нас виде да овако утроје долазимо? — Рећи ћемо да нам је Луња повјерила шта ће јутрос у школи закувати,

— Ту сам, кнеже витеже. — Дедер, пољару, би ли нам знао казати, јеси ли у посљедње вријеме опазио неке дјечаке да се скитају око воде и лове рибу? — упита кнез.

— Само док видимо какви су ови наши другови, знају ли тајну чувати — опомиње он Мачка. — Стрицу бих већ и могао казати за пећину. Могу и Вањки и Нику. — Чекај док је ми најприје добро извидимо — предлаже Мачак.

— Шта мислиш, мајсторе, би л сада ваљало казати за пећину, па да се сви тамо сакријемо? Мачак одлучно занијека главом. — Не, то никако.

Убрзо је заспао и Јованче. Колико је тако проспавао, то ни сам не би умио казати, али кад се пренуо, прва му је мисао била: — Ваља опет у извиђање.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И од тога веруј нам да ништа нејма, него ли то ти правије знамо казати, да је твоје оно благо што си му до руке издао, — све је оно ништим и убогим тамо раздато.

Овако заказа им казати грађаном: »Не будалите се ви, нит се варајте уздајући вам се на вашега бога, што ви у њега верујете!

оним светлим мужем изрече, и они пак њему на то одговорише: »То ћемо ономе рећи што нас је послао и цару ћемо то лепо казати, еда се како не оскрби на ту прошњу, него се смилосрди заради тебе.« И како то међу собом избеседише, таки се расташе.

с друге стране ко запитао имамо ли књига, какве ли књиге имамо, то би остао блекан; ни имена којој књизи не би знао казати, а камоли из које књиге да би што известио. Сасма смо се занели с памећу за ту светску грижу, а душе се своје отпадили.

Ко год од тебе иште, ако имаш — подај; ко твоје заноси, не дирај га; што ли даш у зајам — не чекај враћања; ко те нуди казати му пут дуж њива — иди сашњим две; супрот зла не стај, клони се. Нитко не узима плаћу докле не заслужи и овде на земљи.

Толико буди справна и готова к његову у тебе доходу. Лепо сам с поштењем ти дошао казати тај добри глас, што ти је остава заштеђена дати се сад пре века и света. Девојка (На то одговори...

Девојка Што ме толико коштуниш, човече, кад ја не умим ти ни знам за кога више казати, кроме што сам ти рекла, рекла сам.

попа скроз пророка Језекиља: »Ја сам те метнуо стражу цркви, да кад видиш мач летећ на земљу, да имаш мојим људма казати нек се клоне и чувају се! Ако ли ти, попе, то узвидиш а људма не објавиш, ти си им крвник.

УЛАК Овде сам ја послат, предитеча, што но вели се један улак пред царем, казати вам јер иде да га дочекате поштено. Небесни то је цар, а не земљани.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И то вам ни писац не уме казати, јер то ни сам не зна, али оно што зна, то је: да ко је год и кад год је ко — у време ове наше приповетке — запевао ту

родитеља, Јордана и Персиде, и никада ваљда ни у Старом ни у Ноном завету ни за једно дете није се тако с правом могло казати и написати да је васпитано у страху Господњем и да је ишло стазом добродетељи — која, као што се зна, није никад

као што се зна, није никад примамљива, ни лепо утрвена — и било радост и утеха родитеља својих, као што се то могло казати за Манулаћа. С њим је био задовољан и отац и мајка још од најранијег детињства његовог.

Ништа. А Зона и Васка биле су ту, али оне неће смети никоме казати. А сачувај боже да је још ко ту био! Пуцала би му сутрадан брука по целом граду.

Па тако и сада. Оно што је знала тетка Дока, није знала мајка Јевда, јер Мане није хтео, а други јој није смео казати то.