Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Приповедајмо штогод о њојзи!“ Посади се, и жаром питљивим Успламтеше шупљине очне му: Запит'о је о својој љубави. Казив'о сам му да се сећа на њ, и да ће њега памтит' вечито, Јер сећа га се, то зацело знам, Кад год се поје „памјат
Ал' кад сам крај Вас био, ја сам дуго, И врло дуго, казив'о све друго, Само не оно што сам рећи хтео... В. Рајић ЦXЛИX НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА И срушише се лепи снови моји, Јер