Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
један практикант у начелству у протокол акт с оваквим натписом: »Да се унутра именовани због насртања на мирне грађане казни телесно са 25 удараца и протера...« Међутим је ишао пред пандурем покуњен кроз чаршију Мојсило Пупавац.
држи он — учитељ — што се тиче, јаја и мекиње; а за све то молим, на прилику, власт ту да учитеља Грујицу подвргне казни по закону.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зар да се одрекне Јелице? Па како ће проживети оне дане до смрти?... Е, али како да остави Лазара? Зар да не казни греха његовог?... И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... Душа га заболи...
Црњански, Милош - Сеобе 2
да је госпожа Хумл сигурна, да она зна да сербски официри долазе у Вијену ради својих, нерешених, молби, и неправедних казни, да се туже – Исакович помисли да та жена може, и нехотице, да га изда. Њена кућа је, свако вече, била пуна света.
Послушност официра, према старијем, ма каква он стављао питања. Он, Костјурин, неће капетану ништа. Неће да га казни, да му затвори врата, у Росији, већ на првом кораку.
Виткович је тврдио да Костјурин брзо заборавља, и прашта, иако је лудачки строг кад казни. Кад отпочну, септембра, кијевски маневри, Виткович је обећавао Павлу да ће га представити понова Костјурину и све ће
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Зевсов, отац Пелопа и Ниобе, краљ у Фригији; због одавања тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан
Црњански, Милош - Сеобе 1
Марије Терезије, затим поздрав у његову част са заставом и виком његовог имена и титуле, које су војници, крај свих казни, нехотице, изговарали Ренбеклау, уз громко „виват“.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У нашем народу постоји прилично богат и разноврстан репертоар физичких казни. Најчешће се детету које не слуша опали шамар или га родитељ истуче руком по задњици, а за мањи прекршај само се
Од физичких казни најчешће се појављују следеће: „пет удараца“. „одређен број чврга“, „пацке“ итд. Морално деградирање и исмевање
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако му нађено само преноћи у недрима или под узглављем, да се за утају казни по закону који кажњава окорелог тата. О БОЖЈЕМ СУДУ Да окривљеном који рекне како је невин, а нема за то
Лалић, Иван В. - ПИСМО
У залог дајем ти блесак Мог постојања по казни Ил милости, и сипки песак Клепсидре што ми се празни; Глосе о теби се гложе, Разум је разјео чула, Ми смо тумачи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Видела га цела батерија, чак и командир. А по извршеној казни, поднаредник Траило држао му је лекцију као за утеху: — Добро, украо си. Молим лепо...
Јесте ли разумели? И уместо одговора војници уздигоше рамена, очи им се раширише, а лице опусти... Да их казни!... Под суд!... У борби су били похваљени, и зар сада, за време затишја, због једног точка да одговарају!... Никада!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
због неке увреде... Истукоше ме пред друговима, осрамотише... Директор наиђе и оштро ме казни за неред. О, како сам тада страдао!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
се оклеветани и прогнани Карл појавити у последњем тренутку, да освети оца, да одбрани љубљену Амалију, и да као муња казни свог злочиначког брата?
Или коцкар? ВАСИЛИЈЕ: Зар вам ја личим на коцкара? ДРОБАЦ: Питам. Због Уредбе о телесној казни. По члану три, телесном казном кажњаваће се и скитнице, беспосличари, коцкари, пијанице и лица која проносе лажне
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Та стара жена се није излагала само опасности инфекција, него и казни за скривање мародера. Одатле сам пренет у болницу, у Вуковар.
) Кад би се припремало вагонирање маршбатаљона, саботажа би се појачала. Поред свих казни, било је пуцања самом себи у ногу, у руку, и инфицирања болестима. Венеричним.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ — Па зар се ово кажњава? — упитам пренеражен од чуда. — Разуме се, јер то је већ крупнија ствар. За овакав случај казни се кривац, ако се његова погрешка докаже сведоцима, од десет до петнаест дана затвора!
Чл. 7. Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. Чл. 8. Казни се сваки онај који мисли о државним пословима. Чл. 9.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? — Врло добро, врло добро, славно!
речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част: О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до
затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. — Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... — Како да не може? Како да неје; јес’ је тој све тако!
му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Неки дечак шутнуо је лопту, Прсло је стакло на његову прозору; Предложио је да се „деран најстроже казни”. Ја, ја... Било је свега. — Деца су крива. Никад се ни на једног од њих он није испизмио; Оно, јесте...
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
и не одгурни мене, рабу твоју, нити ме јарошћу твојом, Владико, обличи у час доласка мојега, нити ме гневом твојим казни у дан доласка твојега, јер пређе суда твојега, Господе, осуђена сам савешћу мојом, ниједне наде спасења нема у мени
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Нема већег зла од зле памети. — Црна памет — готова погибија. — Кад бог хоће кога да казни, најприје му узме памет. — Бољи је укор мудрога, него хвала лудога. — Тешко луду и у рају.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Синови не изнемоћајте у казни Господњој, нити слабите од њега прекоревани. Јер кога љуби Господ, онога укорева, и бије свакога сина кога прима.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе ме је тукао, ни криву ни дужну. Тада, у љутњи Ми се причинило да бих с другим. Нећу с Толом. Раном смрћу казни ме, Господе и свети великомучениче, у паклу нек се кувам, само ми сина дај, њега ми, Господе, дај, да живи после мене.
Он би одјурио у стају по виле, претраживао сењак, набадајући сваку гомилицу мрака и сламе. Света славо, казни само мене, само мене. Сумњао је у све мушкарце у Прерову. Јесам, боже, јесам, ђаво ми по души играо.
па ипак је страховао за Вукашинову судбину, још више за судбину његове деце, јер проклетство народа стигне сваког да казни. Жалио је само децу што ће очеве грехе да испаштају.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сусед му објасни како је Мирко, добовањем, давао тајне знаке бунџијама а Мехмед заборави на своју доброћудност и казни Мирка бичевањем по табанима. Од те се казне Мирко опорављао три месеца.
Вишњић је такође упознао узбуђење, али у оном трену када је у преузету песму, први пут, унео своје стихове о казни над Хасанпашом. Нико од оних од којих је чуо ту песму није паши, за казну, одузео вид. Вишњић јесте.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Шта да се ради?“, рече краљ. „Правда захтева да се кривац казни, а недужан поштеди. Ко ће ми моћи казати да ли је и у колико је Диоклес грешан? - Нико други но ти, Архимеде.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
свога земљака и Шапчанина, одлучи тада Илија Васић да онако једно грубо полицијско изврдавање некако парира, и чак казни, на тај начин што ће и сам са своје шабачке стране предузети један исто онако практичан и полицијски маневар.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мутно се сјећам једног драматичног поподнева кад је, послије неких избора, по казни премјештен један учитељ, њихов ватрени присташа, који се у изборној кампањи и одвише залагао за њих.
Ћипико, Иво - Приповетке
“ И паде му на памет закон, да неко мора да се и за то брине, мора да се кривац казни, а он осећа да се њој не може осветити: некако тукао би је и миловао, а то не ваља.
Али страх га спопаде да га бог тога часа не казни за учињено зло дело, па, стрепећи, обрати се Мајци божјој за милост.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И Нечиста крв није роман о греху и казни. Премда се Софкино жртвовање може схватити и као казна, а ни грех није далеко од њенога лика: повремено ју је као
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ВИИ ИСПАШТАЊЕ СНА Кад су ти две тужне птице вечност дале Стрпљивост простора и свој лик по казни, Главо низ црне стубе у непролазни Дан патње, какве се ватре распламсале? У дну је сунце и време је ватра.
Провидност лепоту опседну да плане Кад презиром казни све излишне дане Где досада је врлина без наде Пепео одблеска који упознаде Испражњен југ и посвећене руке Сјајем нове
дубоком и празни Забрањени славуји славни ал без моћи Твоје је срце узрок дана и ноћи Да све што прође врати се по казни Тужна посестримо чемера и буне Пелен је једини лек и горка нега Срцу још горчем што се тобом куне Тужна посестримо
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
дакле, кад Висока Порта шиле војску, она нема намерење опустошити ову страну и разорити населење, али само и само да казни оне, које без икаквог узрока доведоше ове повреде народу, кој је толико време живјо спокојно, и оне који са оружјем у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али не од оних легалних. Пардон. За време рата нисам имао част да их видим. Него један од оних, који је по казни преведен у пешадију... Кажу, није био погодан за позадину, јер је имао чврсту кичму...
Који год скриви нешто у позадини, они њега по казни на фронт. Само кад је у питању овај другар, коњаник, он је по појмовима људи, који живе у рову, частан човек.
Она нешто одговори. Ах, била је изванредна. Из моје земунице излете тада један коњички поручник, који је по казни премештен у пешачко митраљеско одељење. Зовем га „Гроф“. Чуо женски глас, па изишао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Докле јунаштво, поштење под кивним пропадати ножем, Сваке без обране, освете праведне, накнаде, казни? Драга, о жалосна браћо! Ја већ трпити нећу. Врату ми с’ неће у гвоздени јарам свирепа врага.
Ћипико, Иво - Пауци
— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако. Иво не одговори. Поздрави их, па се упути прама својој кући.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
У људе се увукао страх. Неки су говорили да је све то у вези са Прохоровом смрћу, јер, кажу, Бог је послао звери да казни оне који су пакошћу и исмевањем натерали у лудило и, коначно, у смрт његовог слугу. Ипак некако издржасмо. Дуну југ.
На несрећу и он и сви остали су заокупљени Доротејем, па се на испразно нагваждање о његовим гресима и примереној казни троши драгоцено време, уместо да се све људство и товарна стока упути према истоку, да се тамо негде у Борачу,
О судбини преступника није имао да одлучује ни он игуман, а не обичан монах какав је Никанор. О казни је одлучивао владика моравички, епископ моравички господин преосвештени Евсавије, а не гомила заблуделих поживинчених
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
сагласни као да смо сви и криви — с обзиром на милост, казне ће бити временске, и, надамо се, да ће доћи и до скраћења казни. Све млади људи, радни људи, способни људи...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Они се с њиме опросте и, Романа узевши са собом, одведу га у град и кадији предаду да га он његовој кривици соразмерно казни.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
све несреће, жели да се врати мајци; И, не излазећи више никада, хоће Да избегне - бар вечно - тој гнусној казни, тој хајци. Ал залуд!
овај сиромаштва, ни излажење из лудила, Сви ти стицаји и искуства, дакле, само линије, Ја се никада нећу истрошити у казни; Већ, као река својим целим током из планине, Тако духом потекосмо одједном из матере, Тело нам само прва брана коју
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У другој прилици, кад је Марко хтео да казни крвника Бећир-агу, моле га они које је ага злостављао: „Богом брате, Краљевићу Марко, пушти нама агу Бећир-агу, да
Можда је то случајно? У доба кад су стваране песме о Марку било је много нечовечних казни. Можда је народни певач случајно неку од ових казни везао за Марка.
У доба кад су стваране песме о Марку било је много нечовечних казни. Можда је народни певач случајно неку од ових казни везао за Марка. Чињеница је да Марка у већини песама одликује висока човечност.
која тражи од људи да је носе, да са осталим кугама живи у некој земљи преко мора и да је бог отуда шаље када хоће да казни људе, итд.).
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
ИИ Почетком те школске године у село Липово стигао је нови учитељ, злоћудни старији човјек, кога су, по казни, због пијанства, премјестили у село из оближње варошице.