Употреба речи казниш у књижевним делима


Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

За то сам вешт, то је истина, ал' то је друго. Затвори човек дућан на време, а ти га казниш што је прековремено држао отворен; позовеш га на неко саслушање, напишеш позив, али му га и не пошаљеш, и онда, разуме

држао отворен; позовеш га на неко саслушање, напишеш позив, али му га и не пошаљеш, и онда, разуме се, не дође и ти га казниш за недолазак на позив; рекне у кафани: „О господе боже!

” а ти га казниш за јавно псовање бога и богохуљење; рекне: „Тешка времена, боме, ето не могу крај с крајем да саставим”, а ти га

за јавно псовање бога и богохуљење; рекне: „Тешка времена, боме, ето не могу крај с крајем да саставим”, а ти га казниш за преношење узнемиравајућих гласова; пљуне пред вратима своје радње, а ти га казниш за прављење ђубрета на јавном

с крајем да саставим”, а ти га казниш за преношење узнемиравајућих гласова; пљуне пред вратима своје радње, а ти га казниш за прављење ђубрета на јавном месту. И тако из дана у дан, док му не досади па дође и зацвили: аман!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Веруј ми, ти што се рађаш ноћас да казниш моје године и на ђавољем гувну порастурану снагу, па не могох да заорем једину њиву што сам зажелео моја да буде, те

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Капетан Ђурашко одлази.) Сад, срце, стани крепко на меру Да казниш ону подлу неверу, Да на пут станеш своме деверу, Да га уништиш, смрвиш, растопиш — С поочимом му, старом лисицом —

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности