Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Кучко проклето, што ми дајш ватра у моју срцу? Есмо ручали како фиршт? Есм казо да си чека већеру? Море, знајш што је то: Παν μέτρον άρησον της άναγχης!
Кад муж иди по своја посла, добру газдарицу треба да води виршофт... Разумиш што сум казо? Да си не макниш од твоја соба. Сад ћим ја да дођим. ПОЗОРЈЕ 6. МИШИЋ и БИВШИ ЈАЊА: (У! Проклето посла!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— заустави га Поп. —Триес пет — рече младић и одвуче своје ципеле до рецепције. — Шта сам ти казо! — рече задивљено Поп. — Триес пет! Онда су још мало седели и посматрали смучаре како се пењу ски-лифтом из долине.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ефендијо, шта то може да значи? Ово ми се апсолутно не допада! Ко би рекао... Је ли казо шта оће? ХУСО: Само ми је реко да је важно. ХАСАНАГА: Шта каш на ово? ЈУСУФ: Не разумем.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
тужнији од оног клинца што је плакао на Ади Циганлији изнад реке Саве, па га питали зашто плаче, а он им казао, он им казо, бог те мазо, да му хлеб пао у воду. —Је л' са пекмезом? — питали га људи. —Није ... —Је л' са путером? —Није ...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Пази, репетирам! И руке увис! Увис, кад говорим! ВАСИЛИЈЕ: Ми смо путујуће позориште Шòпаловић! Милун: Ја сам казо да се одложи оружје! ЈЕЛИСАВЕТА: Баци, ова будала мисли озбиљно! МИЛУН: Сви тамо украј! Уза зид!
ЈЕЛИСАВЕТА: Баци, ова будала мисли озбиљно! МИЛУН: Сви тамо украј! Уза зид! Ко ти је казо да спуштиш руке? Украј, чујеш ти, и нико да ми није ни писнуо! Имате ли аусвајс, или немате?
ГИНА: Не мораш зато да попијеш реку ракије! БЛАГОЈЕ: Јесам ја теби једном казо да не звоцаш? ГИНА: Ако звоцам, звоцам за твоје добро!... Ко каже да су избили на Волгу?
Нека вам објасне глумци, ја не умем! БЛАГОЈЕ: Шта да објасне? (Гини) И зашто је казо да се одричеш сина? ГИНА: Зато што је моментални болесник! БЛАГОЈЕ: Шта кажеш да је?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЈАГОДА: Колко је сад? ИКОНИЈА: Скоро ће дванес. Зато ја и кажем да не вреди. ЈАГОДА: Је ли ти казо куд путује? ИКОНИЈА: Није. ЈАГОДА: А шта, да одем на станицу, да питам за где иде воз у десет и триес?
Онај женски распад над распадима! Шта му сад мртвом вреди што је признала? ИКОНИЈА: Зато је онај казо руке крваве! Прво сам помислила да је луд, и да булазни, тек сам се после досетила!