Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Има нешто на његовом лицу што ми казује да ће кад-тад погинути. Миладин се ућута, припали наново угашену лулу и, удишући дубоко у груди густе димове крџака,
випушком на капи и на чакширама, сваки трећи дан долази му на ручак, па, осим што њему у очи, још и осталом свету казује да је његов побратим најваљанији човек на свету.
— и он ми показа прстом једно људиште, једног од оних трговаца што нити продају свилу ни гвожђе. — Вид’те, он главом казује да вас је видео кад сте с Милетићем ишли руку под руку, и то, нота бене, у Новоме Саду!...
Гле како пронађе онака зликовца, паликућу!... Човек је то!... Човек, вере ми!...“ Тако пандуру казује капетан, а он, опет, другима, и сви му верују... — Па признаде ли, вере ти, Јоване? — питаху га сељаци из Планинца.
отац толике ноћи будно размишљао, онда се разли по њеним снежним образима она танка румен што истинитије него све речи казује осећање узбуњених прсију.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
говорио. „Знаш ли како сам им кресао? Бре, нису знали шта ће ми одговорити, него само: „Шон гут! Шон гут!” И кад ово казује, варнице му из очију лете, јер за њега нејма блаженства над овим.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
а ти бар седи и слушај како ова деца читају” — и тако сам ти седио ја за асталом читаву недељу дана, а он ми ништа не казује да читам.
Они се спреме и оду до Болеча, пак онда се поврате натраг. (Ово сам слушао кад моме оцу неки Муја алај-бег у Уровцима казује о томе овако: „Кад се — вели вратимо из Болеча, а ми од Батал-џамије натоваримо помало сена на коње, покријемо одозго
Аганлија одмара војску, прави план и казује како ће Србима дати по оку ракије, да они напред газе на броду, а коњик да иде за њима.
Затим рекнем Дел-Амету да турски казује, а ја ћу његове речи српским словима писати Хаџи-Сали-бегу у Сребрницу, да измамимо од њега штогод барута и олова, јер
Србин от-Бенковић обрадовао, и кад је чуо да српски говоримо, нас све и по два пута пољубио, и својој жени (Пољакуши) казује: „Ово су моји слатки, прави и љубезни земљаци”; и она нас љубезно поздравља пришествијем, и каже, да се и она врло
Требало би да се дете онде роди и одрасте, па тек у старост о Москви штогод да казује, а не као ја, у планини почти одрастао, па као човек који из једне помрачене собе изађе те у бели свет или у снег
) Ми смо заискали међу нас Сирчића, како сам горе казао; али, како ми новски капетан онда казује, поп Лука послао писмо капетану Али-Видајићу (који је онда за пашу ванзирао), да се он као њи̓ов спахија за њи̓ову
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мојсило му нешто веома поверљиво казује, а он слуша, слуша, па само рече: — Ви се само ослоните на мене, а ја ћу то већ израдити.
Окретан је, жив, као, што се тиче, млад човек... Пентра се с децом сваки дан по брдима; ваљда им нешто казује. Што се тиче на прилику — смејао сам му се шта чини с њима;... А што му иде свашта од руке — чудо је!
Казаће сви да није у нашем атару, него у паштрићком. — Вала, људи, мени се чини — поче Марјан тако важно као да казује неку бог те пита каку тајну — да је то само капетанов инат...
Ћата Живан већ поче да се сплеће. Казује им, не само да има репатих људи него има и псоглава, главе псеће а доле тело човечје; има и дивљих; има их до пола
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па што онај није казао? — Онај не казује. Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. — Дева! — викну поп. — Јест, он!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник. Испред сваке куће почишћено и поливено, а све мирише на мокру прашину. Сво село чисто као умивено лице.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Вели: не ваља то што Павле ради. Павле је паметнији, али не би требало да казује све, о тој својој Росији. Требало би да научи да ћути. Ова кокош се ракољила, док је снела јаја, али сад ћути.
Ђурђе, кад то чу, поче да посматра ту мирну кућу, у башти, и цвећу, разрогачено, и замоли Павла, да то не казује пред Аном. Она је у трећем месецу и не треба да јој такве приче причају. Не жели да му жена спава у тој кући немирно.
Треба што пре отићи. Она је успела да се спасе. Нека дакле не казује Петру ништа; њу, од саме помисли да Петар сазна шта су дочекали, прелази језа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Песма казује, како је једнога дана неки харамбаша да би приказао какве су то муке, одерао маторог јарца и пустио га да побегне у
* У песмама које славе ускоке јасно се казује, да се они боре „за крст часни и слободу златну“. Андрија Качић Миошић, познати католички свештеник у ХВІІІ веку,
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
МИЛЕ: Умири се, Буби; то не може бити истина. РИНА: Истина је, о, истина је; нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује.
РИНА: Истина је, о, истина је; нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује. МИЛЕ: Али, забога, његов је леш нађен, утврђен је идентитет...
о, истина је; нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује да је истина; не знам шта, али нешто ми казује. МИЛЕ: Али, забога, његов је леш нађен, утврђен је идентитет...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Резултат магијске пробе, обично „немим језиком“, казује девојци с које стране да очекује суђеника: „После вечере удавача узима орахе и баца их кроз камин (оџак, димњак).
То веровање, такође, ништа не казује да ли се овај поступак упражњава или, напротив, избегава. Прописани поступци добијања женског детета најчешће су само
⁹⁷ Право, крштено име и у нашем народу се често крије. Нарочито страним људима нерадо се казује име детета. У Војводини, према приватном сазнању Тихомира Р.
“ Према писању истог аутора, у средњем Потисју, кад се не држе деца, па се роди син, онда се мајци не казује детиње име, а и она сама се труди да га кроз цео свој живот не сазна.
Само име момчаник, каже Тројановић, „јасно казује коме је намењен да га у пуној мушкој снази понесе и тако се пред друштвом подичи, а више још да девојкама отворено
Према Грбаљском законику из 1427. године: „Двије главе женске (вреде) за једну. кокошку.“²⁶ Када Црногорац казује странцу колико има становника његово село или племе, он жене и не броји, него само мушке главе, па вели: „Има нас
Деца су циљ брака. Нема веће среће него добити дете. (То казује пословица: „Највећа је срећа у колевци“.) О томе колико се цени пород у српској патријархалној култури, осим народних
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И човек од истине, искрен дух, он презире лаж, самообману, личну и националну сујету, фразу, »краснорјечија шум«, но казује нагу и тужну истину, ствари онакве какве јесу, неулепшавану »сушчност«.
у свим својим путописима он није уметник утанчаног укуса и више осетљивости који казује своје утиске и даје књижевне описе — но срдачан и природан човек који добродушно и духовито прича шта је видео и како
Овдје већ не гледаш духа на огледало, не гледаш слике његове, него њега сама; не казује ти га други, него ти он сам збори, он се сам с тобом разговара...
Он снажно и без устезања казује све што вређа и буни младу Србију, све што мисли и осећа млади напредни нараштај. У својим сатирама напада бирократску
У одсечним формулама он казује сву разлику која је постојала између романтичарског књижевног идеала новога нараштаја и рационално-дидактичких
се и жалостили, клели и благосиљали, он мирно и хладно прича догађаје и слика људе, не одушевљава се и не жести, ретко казује своје мишљење и судове, и остаје у већини случајева хладан и неузбудљив сликар људске рђавштине и моралне беде.
он у стихове меће откуцаје свога срца, и пева не као песнички занатлија но као човек који је та осећања сам преживео, казује мисли о животу до којих је сам дошао. Он воли своју земљу и свој народ дубоком урођеном љубављу којом се воли породица.
У своју критику уноси и личног елемента, казује своје утиске, осећања и схватања. У томе правцу радио је у Истоку и Отаџбини позоришну кронику, и ти чланци, у којима
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зар се не бојиш да ће те драги бог сажећи? Уживајући у дједовој забуни, Вук настави да казује шта све „паметан свијет“ ради у млину и око млина.
ћеш, таква су времена — скрушено признаје калајџија, видећи већ да његов нови надимак иде пред њим, отвара му пут и казује о њему више него читава прича. Пред Рожљикином кућом је некакав неуобичајен неред.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После отпочну разговори. Моја мати је пита код кога је тога дана радила и на чијој њиви. После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио.
После јој казује од кога је садашњи газда ту њиву купио. Онда јој набраја некадашње наше њиве, чивлуке, винограде; казује јој колико је то годишње доносило, с којим се имањем граничило, на који је начин То после отишло...
Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како
И онда отпоче да казује и набраја твоје дарове што си спремила. Говораше она, а сва беше уплашена, узбуђена и кришом, као са неким страхом
Сетих се тебе и уплаших. Мати отпоче да ми прича и казује све промене које се десиле за време мога осуства: ко је умро, пропао, продао њиве; ко се оженио и удао.
Прво се изговори мантафа на турском, онда се извуче кита, и оној чија је, као у неком преводу, казује се: мантафа. Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан.
А њој тада дође — сачувај Боже, као нека напаст! — да и она, као што се у причама казује, полети, седне до њега на коња, обгрли га, и да обоје, загрљени, на месечини, преко поља и гора побегну далеко, далеко!
— Кусни, Јоване. Обиђи. Ја баш за тебе оставих. Фала ти што си нас се сетио. — И не казује свој бол, не говори о себи, већем о мени. — Да му је отац жив, друкчије би сад било, а овако...
Па, ма да га нико од осталих не пита, он им казује чије је: — Митино. Мита што лане умре. А оно му је домаћица — и показује на њу, па се опет окреће детету: — Милане,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
преголеме по свом телу и оделу, по покућству женску целу, стриз по стризак, низ по низак; сад баш кипа кити мала што казује бога Бала, Филишћану знак побожја: — паде слика са подножја; делила се грозом стресе, обазре се, у грлу јој заста
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
торбу и метне у њу хљепца, соли и лука, и свиралу, па пође по трагу како је чуо од веселога газде свога, а никоме не казује шта ће и куда ће.
Али и ја нека једну проговорим: ја бих да га међу нама овдје у планини испечемо и брацки поједемо, а да нико не казује кутњој чељади, јер није право да од њега једе ко је дома лежао, него ми који смо се около зеца мучили.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
да видиш како се ту прави кур. СТАНИЈА: Шта је то? ЉУБА: Кад се момак у девојку заљуби, па јој казује како је милује, и она њему одговара. СТАНИЈА: Па то слушају људи?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А Жућа нато: „То ветар њише зелено перје и — ништа више.“ О цару глупом казује Тоша, па тек што причу сврши, упита Жућу: „Чујеш ли, друже, кукуруз неко крши?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Очекујем нови сабор к њему иде можда та девојка што носи чаброве с водом и казује како се зове биље какав труд и звонак говор далеко ли је Ариље?
Семирамиде све је пред ногама катастрофалног сељака само да с миром оде а он се диже на колена и хвата гусле и казује две речи: кука и мотика и виче по суседству: буна и комшија се одмах буни зар и последњег дана у војску све даље
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Али како можете, како смете, ко вам је то казао? АГАТОН: То се не казује; то се онако позна. О, имам ја за то добар нос. АДВОКАТ: Али, по чему сте ви то могли закључити?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...
Устане ћутећи, гледајући полусвесно око себе, иде у школу и ради, све са неким чудним, сањивим погледом, који јасно казује, да њена душа не учествује у раду.
Снаша Смиљка, бистра и паметна жена, одмах опази да у говору Љубичину има нешто нејасно, да јој она не казује све како је. Само се још није могла досетити свему јаду.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном... Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.
гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге. Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се казује: — Ја сам, дедо. Ја, Магда, Магда.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ То рекавши, ка вижлинић, обрну се хитро к официру и стаде њему за дуго да казује, ваљда оно што бјеше већ рекао сердару.
Најзад он доврши читање и одиже главу с дубокијем уздахом. Тога је пута погледао више себе, у кров. „Шта казује књига? Је ли што добро?“ запита сердар.
“ „Ако узмеш моју сестру!“ одговори Јан, растежући и раздвајајући сваку ријеч, као да их некоме у перо казује. Адолф зину и избуљи очи. „Да, мој пријатељу, ако се ожениш са мојом добром Елвиром, ти добри и племенити човјече!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“1 Да им се име не би споменуло, казује се „нечастиви“ за ђаво, „вран“ за враг, „дугачка“ и „неспоменица“ за змија, „окамењак“ за вук, „поганац“ за миш,
У стихованим пословицама нарочито се казује оно шта је у животу — по народном схватању — лако а шта тешко, шта боље, шта горе, а шта и најгоре, и не ретко низови
Загонетке скривалице засноване су на завођењу које се укрива у оно што се казује, или је то управо говорна смицалица, остварена најчешће изговором.
— гуче голуб, а ласта на то одговара: Платићемо га! Платићемо га! Платићемо га! — Ду-кат! Ду-кат! Дукат! — казује морка (мисирка), кад снесе јаје, као да оно вреди дукат. — Жив Филип? Жив Филип? Жив Филип? — Жив-жив! — Жив-жив!
! — Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај! — казује врана гаврану на разбојишту, показујући лешеве, а гавран јој на то одговара: Ја скраја! Ја скраја! Ја с краја!
— гракће гавран у лету. Отићи ћу — чак, чак, чак, и доћи ћу — сад, сад, сад, док попијем — каву, каву, каву! — казује ћурка кад иде да снесе јаје. Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук!
Сиј лук! — туче с пролећа голуб дупљаш, — и значи: већ је време да се сеје лук. Сучи цев! Сучи цев! Сучи цев! — казује, с јесени, сеница, наговештавајући време ткања. Ћију, ћију, изјео чича гљиву!
Сучи цев! Сучи цев! — казује, с јесени, сеница, наговештавајући време ткања. Ћију, ћију, изјео чича гљиву! — казује жуња у лугу, а на то јој друга одговара: — Није печена! Није печена! Није печена! Убио Илија Милију!
— Не чини све што можеш чинити, него само што је право, пак се нећеш покајати. — У правој руци и крив кантар право казује. — Боље је неправо трпљети него неправо чинити. — Криво сједи, а право бесједи (реци, суди).
“ А вô му одговорио: „Валај, нити сам чуо кад си дошао, нити ћу чути кад пођеш!“ Медвеђа услуга. — Казује се како је једном човек медведа спасао, и за то му је овај био захвалан.
ЗВЕЗДА Звезда кад полети преко неба, не треба да казује онај који то осмотри. Јер то роб, чија је то звезда, побегне из тамнице, па ће се обазнати и ухватиће га, ако се
(Срп) 328 — Који пет’о нема кресте? (Онај на пушци — пиштољу) 329 — Ко казује много прича, а нема ни грла ни језика? (Књига) 330 — Коме је памет у репу?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Па отолен свој пут, те дома. Казује оцу све шта је и како; | отац му се врло обрадује и велико весеље учини. Оне друге двије сестре пошто виђеше да им се
наком дугога препирања виђе већ да није куђ камо, те она шта ће, да је отац не вјенча и да пас пасу као приказаније не казује, науми да убије сама себе, те тако и учини: узме очин ханџар те њиме сама себе усред срца.
Досјети се сиромашица жена, али сврх свијех јада не казује мужу да не буде више трлабуке. Кад чује муж за несрећу, стане лелекати колико да је главом погинуо, па одмах опет к
“ Тада он поче да јој казује, шта му је, а она му не даде, него завика: „Доста, доста, ја знам што ти је, него узми ову траву што ми је у њедрима,
По том заиште од девојке мараму па повади свих језика девет и веже у мараму, а девојци каже да ником не казује ко је је избавио, он ће већ доћи кад буде време, па онда оде.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Онда он изиђе пред ћелију, пак гди год кога упази, зове, виче и казује како ја читам, све као вода. Једва дочека сутра подне, метне ме да читам у трапези житије.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ко је то прошâ? Који су то прошли? — питаше вра свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу. Њеколико пута промоли главу напоље и виче да се и даље чује: — Фра-Брне је болестан. Не може вас примити.
Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сад име вра-Брне! Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ти можеш да знаш, казује му погледом, а сећање јој брише осмех. „Кад те Аћим зове, врати се. Умри, али не дај лудима да се радују твојој
Рукама као врежама обви жену, не зна да га она мрзи, ћутањем јој казује грехе, не сме да пита кад ће родити, руке плашљиво миле по њеном трбуху, њој гадне као гуштери, па се одмаче и припи
мирише маховину, месец по трави зажегао бела огњишта, и слуша: толика шума, а све радовање једним птичјим кљуном казује.
— Ја сам, Аћиме, пре тебе много шта морао да знам — рече растужено. Срете Аћимов поглед: он му ништа не казује. — Србија није оно што људи преко Саве и Дрине мисле о њој. Све је ово јаничарска крв. — Не балави! Андра занеме.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ученици климнуше главом, у знак да им је то јасно, а Питагора продужи: „Све ово што смо сада видели и увидели казује нам да се све ове звезде налазе причвршћене на прозрачној, кристалној, лопти, сфери која се обрће равномерном брзином
Разлика у сјају и у жутини казује ми да је од злата, одмереног за круну, украдена бар четвртина и замењена сребром“. Краљ се подиже са свог седишта и
Латински натпис испод њеног главног венца казује ми да ју је сачидао цар Фердинанд ИИ и предао је Језуитима. Поред ње, прислањајући се уз њу под правим углом, видим и
Једна црна табла, прикачена на језуитски манастир, казује ми да је У њему смештен Универзитет. Ту ћу се распитати за младог Герика, и то најбоље код вратара зграде.
“ „Књига је“, одговара ми Монж, „као што већ њен наслов казује, елементарног карактера“. „Сматрам за велику вештину ту науку изложити јасно и тачно као што сте том својим књигом
Та умилна музика која је стигла и до Париза ублажује нашу тугу и казује нам да су крвави дани револуције давно прошли.
Сат мог прадеде казује ми да је пола једанаест; време је да потражим Кивијеа. Он станује у комплексу зграда старе Сорбоне.
Док ми он то прича, посматрам га пажљиво. Знам да му је 43 године, а и његов изглед то казује. Његова бујна проседа коса рашчешљана је дуж темена на лево и на десно.
Он ми казује још: „Зато ћете разумети, драги господине, зашто и како је путем Пиксијеве машине снага мишића мог служитеља била претв
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто видје да нема више ни једнога, стрпа их све у јаму, па се врати к ватри, пошто затвори капак. Сјутрадан не казује он везировићу ништа, но кренуше даље и приспјеше увечер таман до онога језера што је отац везировићу рекао да на њему
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Моје родно место је Идвор, а ова чињеница казује врло мало јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти. То је мало село које се налази у близини главног
Главна поука ове приче је важна физичка чињеница која нам казује да земаљски организми поседују способност да координирају некоординирано, и да на тај начин уводе ред зрелих година у
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Лепа песма која се о Велигдану у колу пева овако гласи: Долете челка од Бога, Казује лето богато: Велигдан шарен, прешарен, Ђурђевдан травком и шумом, Петровдан белим јечменом.
Паганске слике могу се спојити с хришћанскима, и стопити у нове, раскошније. Пчела која „казује лето богато“ паганска је, прилично је паганска и јела као црква, али је сасвим јасно да се и пчела као и јела може
У сну који је момак уснио, и казује га Цвети, њих двоје се промећу у голубе и, у љубавноме заносу, падају доле у ливаде, у често опеване косовске доње
Главни јунак приповетке „Пустињак и меденица“ (1921), који казује о свом животу још док су се наши словенски преци покрштавали, на самом се крају канда трза иза сна, јер се обрео у
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ ти сада већ разумеш Што се реч’ма не казује. Речима се не казује Како тебе грља вила: Речима се не казује Што је твоја душа снила.
Ал’ ти сада већ разумеш Што се реч’ма не казује. Речима се не казује Како тебе грља вила: Речима се не казује Што је твоја душа снила.
Ал’ ти сада већ разумеш Што се реч’ма не казује. Речима се не казује Како тебе грља вила: Речима се не казује Што је твоја душа снила. Речима се не казује Како си нам мио био; Речима се не казује Како си нас уцвелио.
Речима се не казује Како тебе грља вила: Речима се не казује Што је твоја душа снила. Речима се не казује Како си нам мио био; Речима се не казује Како си нас уцвелио. Речима се не казују Јади, које носиш собом...
Речима се не казује Како си нам мио био; Речима се не казује Како си нас уцвелио. Речима се не казују Јади, које носиш собом...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип! РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још у грудима... Вуче! Подај му нек’ се напије — У пљосци биће ракије — Нек’ се окрепи...
Понеку чавку видиш гараву Где густом маглом гракће храпаво И мудро куша очи упале: „Мртав је, мртав!“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни смрдљивом... ГЛАВАШ: А Ђенадије?
Ћерим гледа, па тек врти главом... ПРВИ ТУРЧИН: Ти како судиш, то бјеху прерушени хајдуци? А тако ми и Осман казује да је баш главом Станоје доходио... ТРЕЋИ ТУРЧИН: А дакако!... ПРВИ ТУРЧИН: Е, зла поганика!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Стога разгледај добро ову страшну слику. Из ње можеш много научити. Она много казује ономе који уме да је чита. Ево стани овде и погледај.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но све то ова књига даје само овлаш и узгред; јер она је ипак оно што јој име казује: антологија старије српске поезије.
Случај енглеског писца Конрада тако је усамљен и особит да заправо не казује ништа. Данте, Петрарка, Бокачо и још неки из њихова круга писали су додуше истовремено и италијански и латински, али
Битно је: већ у овој појави, хтели-нехтели, морамо гледати симптом који казује да се читав двојезички систем у ствари већ љуља, као што ће се ускоро дефинитивно и срушити, до у темеље потресен
Није језик на то да мадаме псује, нег' умно, умилно да штогод казује. Сам пас на пса режи — на кучку не лаје. Видиш, скот ког' љуби — поштење му даје.
96—9) опширно говорио о обема редакцијама Плача (очевидно је штампарска погрешка када се на стр. 97-ој казује како „обе песме имају 25 строфа”, када их имају 26).
горе надоле постранце положеним словима изложен кратак као садржај, или основни мотив, сваке поједине строфе, и ту се казује уза строфу И: Опшче всјем; уз ИИ: Цар.
„долазе са Србијом свих шест школа: Анадолија, Ифими, Граматика, Синтакса, Поезис и Реторика; свака пева песму у којој казује шта се у њој учи, слави архиепископа и митрополита Вићентија и захваљује му.” (Тих. Остојић, нан.
— један савременик ево шта казује о познатој иришкој куги: „Љета 1795. у месецу јунију у месту Керњешевци Петроварадинске регименте појавила се куга,
народних новина „торжество дана рождења” Фердинанда И, које је приредило „српско општество у Панчеву”, дописник казује како се на тој свечаности пре приказа Стеријине трагедије Бајазит или Светислав и Милева певала ова Видаковићева
или Светислав и Милева певала ова Видаковићева песма, а ево какав утисак је оставила: „Но тко би описати могао” — казује дописник — „оно усхићеније које се на лицу сваког присуствујућег Србина и Српкиње читати дало кад се именована
Оно је пак занимљиво не само по ономе што казује о српској народној поезији, него још више стога што, у неку руку, даје прву оцену Пачићеве поезије, — по свој прилици
После похвале поезији уопште и истицања њенога значаја у животу народâ, Објавленије казује следеће: „Серби су, као и братија њихова Славјани свих језика, красног овог жребија учасници, да у истином народном
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И сатани се ништа не мили, — Па опет тражи слуге, робове; А зашто?... Што ласка и казује Ђаволским смехом уверавајућ: Да је у њему милост божија, Под земљом да је баш прави рај. Зашто би варô?...
Ма што зборите као у инат, Хајд’ не чудим се нашем Вуксану, Он управ’ не зна шта је озбиља, Па му је нико и не казује. — Ал’ теби, Радошу!
слутит несрећу, Та и без ножа и без олова Мојих би жеља тешки ројеви Умртвили му сваку искрицу Што му куцањем била казује Пакосном срцу живот несрећан. (Капетан Ђурашко улази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И једва једном, Чекано злато, жељан бисере!
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта збориш, чедо, Последњи дан? ЈЕЛИСАВЕТА: Ја рекох — Јер ове ноћи Тако ми бедној казује сан... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сан?...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Дајте да се једе«, већ мирно, паметно, стојећи чека и разговара се с бабом. Прича јој и казује јој колики је био пазар, који је од трговаца долазио, тражио и вршио обрачун, или од кога је он узимао.
Младен гледа како она, слушајући пажљиво шта јој он казује, одударајући од црвенила, тамноће собног намештаја, покроваца, јастука, погурено иде од јастука до јастука, исправља,
После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор. Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.
Ћипико, Иво - Пауци
” помисли. И све би осим Раде за њу прегорио, да само не упадне у туђе руке. Дошавши кући, не казује женама што је урадио, и не спомиње ни о чему ни ријечи: казаће Ради кад се кући поврати.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Зелене палмове гране, И звекет звонаца јасних свечаност казује њину, И дете дисаше бурно, и у сну запева јасно: Осана Давидовом сину! И стари крпа се трже.
1890. ХИМНА ВЕКОВА Не знам је л' на сну само ил' збиља одлазим често У чудан предео неки. Ту свако казује место Трагове разорења; Кипарис зелено тавни и коров шири се само, И влажни, гробовски ветар океан таласа тамо, И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пођимо онамо, да их разгледамо! Ево, стигли смо већ пред главни улаз тога музеја. Оглас, окачен на тим вратима, казује нам - као и мени кад сам први пут овде хтео да уђем - да је данас Музеј неприступачан публици.
То су била, како им већ само име казује, страшна доба. Описаћу их са неколико речи. Топла, скоро жарка клима, владала је пре њих у Европи.
На њему је уцртан наш путоказ, млечна стаза. Вековима је човек размишљао шта нам казује тај небески знак, а наука је прочитала његова тајанствена сребрнаста слова.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А и јањци малени Никада не туже, И боја је весела У румене руже. И сунце нам весело Шаље луче сјајне, Те нам људма казује Све божије тајне. Веселост се огледа, Свуд на овом свету, У сунчевим зрацима, У мирисном цвету.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Остало је од Влаовића задужбина и грађевина, остало доста на пут изведене чељади, али то се слабо казује и памти. Сви они који у новцу оставе заслугу, имају чудну двојну судбину код потоњих нараштаја.
Марија Стефана Влаовића имала је право да мужу казује шта опажа у кући и на имању. Имала је свој сто у цркви, није стојала за степен ниже крај мужевљева стола и кад муж не
А кад се скупи, поставља питања из лекције, гледа задатке, казује имена животиња на сликама, ода понеку тајну Господинову у вези са излетом у околину, или и подаље, бродом по Дунаву.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сам једноме своме пријатељу, врло талентованоме и отменоме господину, за којега сам се уверио да ниједну ствар не казује онако како је она била, већ је увек допуњује, намешта и замазује, не би ли је улепшао.
Можете мислити како се шчепао за косе професор, који нам је бар седам пута прочитао песму „Марко казује на коме је царство“ и који је у својим лекцијама бацао тешка проклетства на Вукашина.
Па онда, кроз оно велико стакло видиш увеличанога књижевника, или научника, за којега се вели да казује последњу реч, чије се име исписује увек у врху и са поштовањем изговара, којему се они који га опкољују стално диве —
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ој, како је страшно пењати се да скинеш губареве ларве. Али, не казује ником Ведран свој страх, па га полако и сам заборавља. Чини све што му кажу. Зазелене се шума, заблиста.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (задовољан): Ех, када би још и то! А бакшиш хаџијски! И то не целу песму. Крај само. Он много казује. Она мртва а свекрва мисли да од ноћног првог миловања и целивања још не може да се освести, и зато не излази...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
из XВИ века, коју је Хекторовић забележио, и у којој Марко смртно рани Андријаша, и овај му на самрти поручује да не казује матери о томе кад се кући врати, а кад кроз гору пролази, да „кликује“ Андријаша не би ли се разбегли од његовог
Али тај бог говорили су попови и народ је веровао може да буде и милостив. Ето, на пример, он је како казује једна песма поморио деветоро браће, поморио их без разлога, а онда се ипак сажалио, подигао најмлађег брата из гроба
Погледајте само три последња примера. У првом сваки стих клетве казује једну негативну, сваки стих благосиљања једну позитивну Маркову особину, а сви укупно — укратко, али јасно — приказују
начин дочекује више лица (обично оних које је писмима позвао), или кад се ма која ситуација истим речима више пута казује. Али и ова понављања — утолико пре кад су освежена по неком новом речју — осећају се и као природна и као пријатна.
о косовском боју, о Марку Краљевићу, о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима, Угричићима и хрватским бановима казује нешто друго, а преко половине тих песама опева антагонизам наших јунака и страних завојевача (Турака у првом реду).
3оговићу ништа не казује ни Вукова мисао: „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако
3оговићу ништа не казује ни мишљење истакнутог совјетског научника Соколова да је вулгарно–социолошка интерпретација историје фолклора довела
Кад се ладна напијемо вина, о свачем ће Јуже бесједити, како који добар јунак јесте, изнијеће књиге старославне — да казује пошљедње вријеме; ти кад чујеш, вјерна слуго Лазо, а ти трчи на танану кулу, те донеси ону чашу златну, штоно сам је
Кад се ладна напојише вина, о свачему сташе бесједити, како који добар јунак јесте; Југ изваде књиге старославне, те казује пошљедње вријеме: „Видите ли, моја браћо красна!
Њу ми пита Вуча џенерале: „Што је тебе, моја снахо драга? Казује му Велимировица: „О мој свекре, Вуча џенерале, сједи јунак у пољу широку, у ледину копље ударио, за копље је коња
Ако бог да те ране извидам, честиту ћу тебе оставити и твојега брата Мустаф'-агу“. Оде цура двору бијеломе, те казује брату Мустаф'-аги: „О мој брате, ага Мустаф'-ага, добила сам рањена јунака на Марици, на води студеној; код њега су
Кад ујутру јутро освануло, она трчи цару господару, те казује шта је у сну снила. Кад је царе р'јечи разумио, брже пише сићана фермана, те га шаље бијелу Прилипоу, на кољено
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
А шта ће даље бити — брр! — страшно је и помислити. Тако, вечером, поред огњишта, казује бака забленутом унуку, а дјечак само шири очи и од мачка у ћошку чини му се да је незнана огромна звијер с ватреним
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЛИТОСТРОТОН, ИЛИ ГЛАВА АДАМОВА Казује се за Адамову главу да је онде, на оном месту, гдено и Христос — свију нас глава — распео се је.
) ИНДИКТ СЕПТЕМБРА То је постало понајпре од Римљана започетак лету од овога месеца. Индикт казује се — повељивање, римска заповест од ћесара њихових.
« МУДРИ АРИСТОТЕЛ УЧИТЕЉ ЈЕЛИНСКИ Мудри Аристотел, јелински учитељ, овако казује са шта се земља затреса. Каде, вели, где духајући јаки ветар зађе у које пуклотине, ил’ му пештерине земљане, те
Ал' Христос вечну храну спомиње им, да он зактева човечаскога спасења, а не онога јела. И казује им јер њима ваљаде пророчаско сејање жњети.
Те у ту, по поноћи насталу четврту стражу, казује се, јер дође Христос до онога кораба к својим учеником, ходећи му морем одзгор по води ка и по суху.
Не сми се много ни надговарати ш њима. А то и апостол нам казује, те вели: »По двоме, ја ли му троме проговарању, одреци се књижити с јеретиком и о другоме ти послу имај ш њиме
Него ли јоште некога незнанога бога казује по људи да верују и многе је људе за собом привукао на ту веру, те су сваки своје првашње богове пометнули.
« Како ја тај глас дочух, сверовах се јер се мени то казује. Плачући ми зајаоках и к Богородици подвикнух: »Госпо же Богородице не остави ме!
то бар недељом и свецем мало забав'те се у цркви и послушајте мучећи вам, што се овде проповеда, што ли се казује, колико год о Светом писму дознајте се.
Прах шаками фућарати под небо. О злу мудри, а о добру луди. Ако ти мудри по ћуди не казује, махнеш га се и волиш махниту веровати. Један човек вилајета не може заустегнути.
Не могу се досетити за то што код мене иште. Ангел ми се казује, а ка човек, онако са мном беседи: ангелски, бестелесни, врло леп ми хабар даје, јаснији од сунца, красна је угледа, а
Јер с временом је свашто добро радити и куд ходити, а без времена све узалуд и на штету бива. Казује нам сам Свети дух у Соломоновој премудрости: свачем год и бреме да нагледамо, под овим сунцем који смо!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Она ти каза то? — Ба! Не каза ми ништо. Што треба да ми казује?... — вели поносито Васка. — Знам си ја убаво, зашто: „куде си она топрв иде, ја се отутке врћам“, бата-Мане!
!... Што си не ћутиш, несрећо, кад ти никој ништо не каза, ни те па питује?!... — А што кој да ми казује кад си сама све знајем и све видим? Замилуваше се деца, та што... саг ги је време... — Ама, Доке, памет си бери!
и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име Ратомир, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.