Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Карађорђе одреди да у монастир Вољавчу идемо и тамо седимо. Већ ми каки смо таки смо, даду мени првенство, и одемо у Вољавчу. То је било августа 15. на Велику Госпођу 1805.
Срби били Турцима послушни, но Скопљак-паша, везир београдски, заиште од најбољи̓ фамилија 3 хиљаде момака да погуби; каки су ти осуждени уплашили се и побегли, како су други устрашени к њима сајединили се и на оне Турке напали, који су Србе
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад људи то чуше, све удари у пљесак и у смех. — А зато ли су међер говеда рикала! — викаху једни. — Каки си ти то момак? Уплашио се од газда-Раке и роге! — под смеваху се други ономе...
Удари зло време, немаш се где склонити. Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш. Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин! Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао... — Богме никуд! — рекоше неки.. — Шта ћеш, куд ћеш?..
Ето каки је данашњи свет! Ето каки је данашњи нараштај! И ми се нечему надамо?! Мрка капа, зла прилика!... Сутра да се нешто отм
Ето каки је данашњи свет! Ето каки је данашњи нараштај! И ми се нечему надамо?! Мрка капа, зла прилика!... Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина
— Ништа, неки шећер. — Каки шећер? Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...
— Па рекох ти, двадесет и пет гроша. — Хм! двадсет и пет! Не се прави будала... Ти платим шеснаест. — Каки шеснаес'? Ни за дваест ти не дам. — А осамнаест? — Аја! — учини Тиосав и подиже торбу да упрти.
— А где то, Трпко? — упита Веља и грохотом се насмеја. — Ето горе у Космају! — Море, каки 'ајдуци, каки курјаци? — Ама кад ја кажем, де! — Ти си, богами, то уснио! — 'А'де 'а'де, гледај свој посао!
— А где то, Трпко? — упита Веља и грохотом се насмеја. — Ето горе у Космају! — Море, каки 'ајдуци, каки курјаци? — Ама кад ја кажем, де! — Ти си, богами, то уснио! — 'А'де 'а'де, гледај свој посао!
Дође когод из вароши или из другог села, или ма ко са стране, па упита: »А бога вам, попо, каки вам је овај учитељ?« Он се тек само унесе пред човека, па разграна: »Нисмо одавно, што се тиче на прилику, имали
— Напослетку, ја не знам каки си Ти то! Ја се никад не бих ни упуштао с њим у таке разговоре... Знаш добро да он не мисли као ја и ти, нити га можеш
— Ене де!... Шта је теби, болан?... Нуто каки је!... Где се осакати тако? — навалише сељаци питати га и сви се згрцаше око њега. — Прођите се!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Није то лако гледати матора човека како плаче. — Јесте!... Јесте!... Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... — Додијало, брате, човеку!... Није то лако!...
— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? — Па ја... Што се, брате, џаба туђимо од човека!... Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!... Али добар човек!...
Маринко се реши да му још коју добаци. — А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи. Шта би хтели они? Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...
— Шта ће? — Да ти нешто каже. — Јесте, ја те тражим. Курјаци су солујили јагње са свију страна. — Каки курјаци, како јагње? — Јелицу ти просе за Лазара. Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! — Кад?
— Ти. — Па шта барата? — Ево, видиш!... Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!... Каки си ти поп? Поп се љутну: — Немој ти грдити! — Не грдим, иако би требало да те грдим.
Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце... Језа га прожма свега од главе до пете. — Лепо, богами! Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?... Срамота!... Младен сагао главу, па ни беле.
А кад оно, ето... — А шта је? — Девојка неће. — Нека је нагнају! — Ко? — Отац. — Каки отац?... Зар је оно отац? Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! — Немој се жестити.
— Шта, ефендија? — Лијепо, богами! И још он мене пита!... А зар ти не знаш? — Не знам. — Па каки си ти кмет? Јова не одговори ништа. — Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари?
И још он мене пита!... А зар ти не знаш? — Не знам. — Па каки си ти кмет? Јова не одговори ништа. — Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? И Турчин се диже па му се унесе у лице.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али тек што се врата притворише, а моја се мати исправи у кревету. За њом се диже и сестра. Као каки дуси! Мати брзо али пажљиво уста и пође вратима за њом приста и сеша. — Остани код деце!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ноћу обрнем капу са три рога, ставим крс’ у појас и идем где ’оћу, ја у то не верујем! Ма каки бре, још кад имам ватрено оружје...
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Знам да ти треба порез да платиш! — Па четири, рођаче! — одговара сељак. — Је л’ гроша? — пита Јова. — Ама каки’ гроша, рођаче! Динара! Четири динара. — Ма зар за то прасенце!? — Ама какво прасенце, кад је назиме!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако и ја друга свога Немам овде миленога, Тако и ја тужим, венем, Па да завек скоро тренем. Ал' каки се пра то диже, Каки коњик пред двор стиже? С коња сјаа — шкрипе врата — Помоз' Боже, ето злата! (1843, 25. дек.
Ал' каки се пра то диже, Каки коњик пред двор стиже? С коња сјаа — шкрипе врата — Помоз' Боже, ето злата! (1843, 25. дек.
Ој детићи, реко, здраво, здраво! Каки амо вас постави ђаво? Силна посла — о да среће клете — Чувајте се да с' не претргнете.
Кад и згледа, онамо поита, Па и вако млађане запита: Што плачете, што цвилите млади, Каки су вас задесили јади? „О јуначе, ћути, не говори, Гледни само преко оној гори, Красна ли је, ко јој се не диви!
насред срца седе, Де му гуја врелу крвцу пије, Крвцу пије, живо срце једе, Веће спава сладак, сладак санак, Ох каки ће бити му осванак!
“ 25. Па у дућан њој поита, Учини јој поклон лаки, Још је тио тад запита, Да л' кроглова има каки? И то зато он прозбори, Да се само пут отвори. 26.
Уз Миленка још је један пристâ, Сам он самцат, кажу, вреди триста, Име му је Јероглавац Бајко. А каки је, моја мила мајко, Каква плећа, а какова брка, Каква ока и погледа мрка, — Та нашто му пушка и пашњача, Нашто
“ Тако јунак мисли у себека, Још му на ум пада дивна Цвета. Ал' каки је то коњик, Милета? Сав је рањен одоздо до горе, Једва свога што се држи доре; Али није ни коњицу боље, Обоје су
тражи пукотину, Мисли моје, бели дан у свитку, Ви санови пуштени у даљину, — Ви слатки бјасте сањалу у трави, Каки њему бесте ту на јави? (6) Но сада само, брате драги, чуј.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Манојлу) Одлази! ((Манојло отиде) ДОКТОР: Мени је жао да сам вас отоич увредио; али ви знате каки су учени људи кад им се за право не да. ШАЉИВАЦ: Знам, особито од људи који су неучени као ја.
ДОКТОР: То? То је дјело подли и неваљали људи, које ћу позвати на сред, да се види каки су. ПОЗОРИЈЕ 6. (МАНОЈЛО, БИВШИ) МАНОЈЛО: Господин доктор, шта ћемо сад радити?
ДОКТОР: докажи, докажи! Шта фали, кад ја кажем: каким, нпр., каким телом? ШАЉИВАЦ: Чим оћете. ДОКТОР: Каки? Кака? Каке? ШАЉИВАЦ: Ха! Ха! Ха! ДОКТОР: Смеје се? А зашто је добро било каким?
Одговор морају добити, каки нису читали. (Шаљивцу и Пушнику) Ту останите, да вам платим за чаушлук. (Изиђе брзо.) ШАЉИВАЦ: Сад је бадава, ја сам
НЕША; Чујеш, Велимире? Оће мајка да вам прави уредбе. СТАНИЈА: Каки је то сијасет. Напустише људи закон, напустише образ; оставише аљине, отпадише се од Бога, посташе Турци и некрштени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
војници и цокћу језиком чудећи се величанственоме призору, док им Станимир, предњи возар, не објасни: — Ја, славу му, каки је. Ама тачно знам... јесте... пази, пази рупе. Оно је од неке тешке хаубице...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем. — Кажем ја: каки одбегла!... Којешта!... Отишла мало послом, нешто да припита за школу, а они: »Одбегла!«...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Правићеш ти мене једном од блата! ГИНА: Да тебе направим таквог каки си, и не треба ми други материјал! БЛАГОЈЕ: Мозгу! Од тога је и Адам направљен! ГИНА: Знам да си брз на језику!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече други. — Нека стане пред мој гарабиљ, па алал му мајци ако мрдне, — одговори Ђокић. — Ја каки си ти каплар, мој брајко, кад ни то не знаш, да куршум има опчине. — Ама, знам, брате... али знаш... није ваљад' он...
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Пођем прво. На станицу. Девети колосек. Кад ти се појави. Тај! ЦМИЉА: Вереник? ЈАГОДА: Опет ви. Вереник. Ма каки вереник! Него тај. Матори. Што напаствује. Девојке. Манијак! ЦМИЉА: Куку мене! Прво поинте! ЈАГОДА: Јурио ме.
Тако се брзо опамете, да ти се смучи! ИКОНИЈА: Зависи од тога ко је каки карактер! Ваљда си ти од тврђег материјала! АНЂЕЛКО: Ко је од каког материјала, не зна се док се не проба!
АНЂЕЛКО: Па шта? Оћеш да зато прекидам вечеру? СТАВРА: Има на месту да те изгазим! МИЛЕ: Прво погледај каки су ми налази! Ево: крвна слика, урин, крвни притисак, столица, екаге, — све ми дибидус негативно!
ЦМИЉА: Није, него баш онизак, жгољав, ко спечен. ИКОНИЈА: Потпуно ћелав. ЈАГОДА: Ма каки ћелав! Коса му густа, проседа, гругава. ЦМИЉА: Очи зелене. ЈАГОДА: Неће бити зелене. Као варнице, ватрене!
СТАВРА: Несретник се свачему понада! ЦМИЉА: А у ствари је био лимар... ИКОНИЈА: Ма каки лимар, није ни лимар, и то је било само фиктивно!
МАНОЈЛО: Све ми се зацрнело пред очима! ТАНАСКО: Ма каки зацрнело, погледај како сија! Сија Шабац, Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и она иста војничка униформа коју је у рату носио, а коју је примио док је оно још био у депону за распоред: око ногу каки увијачи, а на већ погрбљеним леђима војнички шињел који му држава није хтела одузети иза демобилизације, него му га
за коју се борио и ради које га је „констатовала“ граната на граничном фронту код Обреновца, а у оним државним каки увијачима и шињелу што га је примио као успомену на оне узалудне напоре и штрапаце, па сву ову злехуду платицу што од
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Аха дакле, и ти си правда! — вилиштањац ће њему. — А како да нисам, — онај ће — кад сам ја код бога надничар! — Каки си надничар? — Ја сам рисар који риса нема, и зато сам ја правда.
ја био ђутураш, онда би имô на то вримена, ал̓ је мени издато на дан колико откоса имам повалити, и мени је свеједно каки су, само нек су, и то је, брате, правда, — заврши слипац придику.
Ћипико, Иво - Приповетке
вели жени: —Видиш каки су, па да нас свети Спиридун неће каштигат! Ни ноћас не могу се уздржат!... — Имају правицу, кад сте пустили покопат
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Ал’ ево шта је жељица моја: Високородност кад би нам твоја, Путујућ’ с неба на крили лаки, Донела увек и дарак каки: На пример, деци кад би донела По пар ципела.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... — К'о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. Спопала га силна туга.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ А Србин ће њему: „О Господе јаки! Ја бих жељно искô новина ма каки', У којима пише шта ли доле раде, Какве нове сплетке пред изборе граде?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
држи силна Влах-Алију, па чадору отворила врата, она гледа у поље Косово, те ти турску силу разгледаје, прегледаје каки су чадори, прегледује коње и јунаке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЦАР НА КРАЈ СВЕТА Та тек ево овде да би на коликој страни и преко света хода било, а нашао би се који каки гдегод милостиван и богат цар, те би се прогласило да свакоме доходцу бадијава раздаје своје благо, — е да би на то с