Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша итд.
— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи. Мислим, није скупо? — Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих... — Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић.
Ја знам најбоље од свију те ствари. Има тој плочи две хиљаде година! — Они људи избечише се само од чуда на њ. — Каких две хиљаде година! Јесте ли ви при себи, господине? То је гроб мога оца... — рече један између њих.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Гдје су толики новци? — Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката. Поп се забечи: — Каких хиљаду дуката, кака имања? Немам ја ништа. Њој је, истина, народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката.
), ипак бих се добро чувао сваког корака који би ме водио до ма каких изјава и споразумевања. Ти знаш да она није у оним годинама у којима се „проводи љубав”, стоји целу ноћ пред авлијским
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
вели, „у мога попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази и по свој прилици биће у њој новаца или каких других скупоцених ствари: него хајде довече спусти ти мене у јаму, па кад је опленимо, онда ћемо добит поделити, и ја
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
вели „у мо | га попа за кућом има велика јама у земљи, у коју он често силази, и по свој прилици биће у њој новаца или каких других скупоцених ствари; него хајде довече спусти ти мене у јаму, па кад је опленимо, онда ћемо добит поделити, и ја
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хм... да ли ће бити... Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао. Мало је што и остало од оних двеста... — Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти че тири стотине и двадесет! — Тако они увек раде.