Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Још онда, брате, када оно млади Ми бисмо се, двоје детешцади, Час били се каконо петлови, Час љубили кано голубови, Још онда беше, било макар како, Све што реко за те, брате, тако: Један лабуд
И би пусти, а душе ми моје, Би нам грдне упртио јаде, Да ј' озада спреда каконо је. Ал' кô увек тако је и саде, Сваки јарац кâ и коза друга, Дуга репа Бог му не придаде.
страве, — Цвета једва да се с места маче, Чула речцу, па овако заче: „Здраво, брате, јуначе незнани, Здраво био каконо и знани! Што ме питаш, казаћу ти право, Право, брате, тако била здраво!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Христос воскресе. Нећу ја чекати да прођу две године за одговорити чловеку љубезнику и пријатељу, каконо ти неки обичавају.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад ја видим драгог у ђечерми, Баш каконо мулу у мешћеми. Кад ја видим драгог у белнуку, Баш каконо пашу у беглуку.
Кад ја видим драгог у ђечерми, Баш каконо мулу у мешћеми. Кад ја видим драгог у белнуку, Баш каконо пашу у беглуку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сад да си ми поздраво здрав, каконо бих и сам себе рад! Писмо најпре у добри час, помого бог и добри час! Писмо другу и у бољи час, помого бог и у најбољи
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXX Ход’те, браћо, певидрузи Нашег старог сплета, Добио сам мила госта, С непозната света. Да нас вид’те, каконо се Српски радујемо, Од радости ни ја, ни он Зборит’ не умемо.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Са обала је можда приморских Пун срца, душе, некад гледао Последњу румен чеда стидљивог Каконо крадом косу злаћену У безграничју купа провидном...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
насиља, овако описује своје мучење у шуми: Ходих млада по гори зеленој, пасох траву за петнаест дана, пасох траву каконо и срна, и не виђех леба залогаја. Хајдуке је — како казују многе песме — красила најлешпа другарска љубав.
“ Вели њему Туре Мустаф'-ага: „Ој, бога ми, каурине Марко, кад ме питаш, право ћу ти казат“. Све му каза каконо је било. Вели њему Краљевићу Марко: „Зашто, Туре, — да од бога нађеш! — нијеси му ране извидао?
Ал’ бесједе двије тице вране: „О госпођо, Крсманова љубо, ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте. Ми смо јутрос са Цера планине, а јуче смо ваздан почивали на бијелој цркви Чокешини.
“ Ал’ бесједе двије тице вране: „Ој госпођо, Кулинова љубо, ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте. Ми смо скоро од доње крајине, а од Шапца, града бијелога, са Мишара, поља широкога.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А и сам себе називљем бездном. Ти си бездна велика, добра гласа И луна си сваких божијих дарова Каконо си и сама о себи рекла — Учинио ми је велику, добру похвалу моћни!
Опасно ходите, не како немудри, него каконо и премудри, и скупљајући време, зашто дни су лукави, зашто ко том сакривају у миру ловци адови на нас, кано на
и обеђујући нас, да их Господ с крстном силом низложи под ноге наше да би ми достанули покој и мир у нашем борављењу, каконо се свагдар о томе молимо, уздајући се божијој помоћи.
мужаставна жено, свагдашна дево, да буде та луна, њино знамење, под твојим ногами, и сатри рогове Тој варварској луни, каконо си сатрла главу прегрдому кагану, што је био велико дигао своје рогове на крстне рогове, и повиси рог
Кад умре, у то му се тело опет и разиђе. ИЗ ПОТАЈЕ ТРЧАЊЕМ ПРИБЛИЖАВА СЕ СМРТ Каконо кад у лађи возећи се думенџија и возари спавају лађа самовољно плава, — куд је ветар окреће, туда и ходи, ама гдегод у
МОЛИТВА ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ ЗЕМЉЕ А труба је грло и глас, каконо вели господ Исраиљ пророку: »Уздигни — рече — свој глас, ка трубу, и прокажи мојим људма њихове грехове!
Онда у њему његова памет кликти каконо петао кад виче — глас му свуда иде, и буди га иза сна незнања, пак у то доби умре, — то му је доходење к њему
Пажећи памет своју да не полуди терајући никим нестигнуто и домишљено. СВЕТЛОСТ КОЈА НЕ СТАРИ Каконо сунчана и месечња и звездана јасност и светлоћа од њихова саздања нису се променили од оно доби, нит су остарили, ни
Јер који је видео знајући безакоње у граду, говори и ово: »Тко ће ми дати крила таква, каконо у голуба да одлетим и отпочинем на месту пустому од људи, где нејма беде?
проходи тамо љути звер из дубраве пуне густих и лиснатих дрва неплодних, и из мрака кромешњега, супостат ђаво ричући каконо лав; тражи кога би прогунуо.
И окишиће се вам време рано и позно, каконо је и од првашњих година бивало, те ће се вам напунити ваша гумна пшенице и преливати вам се бадњице с вином и смоком.
Него ће се већ одучити од боја и напунити ће се њихова страна сребра и злата, каконо ни броја им благу њину неће бити. И у тој прихватној божијој години не сунце, него божије ће око онда светлити.