Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хајде кући, куме, хајде! Сутра вала поранити... — Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући? Ти мислиш оно је моја?... Хеј, мој куме! Узловић — Узловић! Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.
Прошло је скоро пет месеци. По селу се слабо говори о звеци и тутњави око Симичине куће; кашто само на какој пијанци увече, поред осталих прича о вампирима, поменуће се и то. Нахоче је на месту. Капетан није одерао Симицу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Смиљанић истаче се напријед: — Ако је твоја воља, попо, и твој благослов, да узмемо добру жену дадиљу, или да га дамо какој бабињари да га прихрани док не узмогне само јести.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
у један ковчежић и добро запечативши да их једној слузи говорећи: „Хајде с овијем ковчежићем те га закопај у земљу у какој пустињи или утопи у ријеку каку; и ако то не учиниш што ти говорим, не долази ми већ на очи без свога ненаднога чуда.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и да их је тада компоновао Цлауде Гоудімел и Лудwіг Сенфл; да ли је који од њих компоновао баш Интегер вітае, и у какој су вези, ако јесу, евентуалне овакве њихове композиције са мелодијом Флеминговом, ваљало би испитати.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Е, бата-Таско, за тој те и позва’ да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. Знајеш какој си је... Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред... Не знајем си што се работи и збори по чаршију..
— Ухухуху! — прсну у глуп смех измећарка на ове последње речи. — Леле, тугооо! „Куче у чашире“, какој му је па то? — смејаше се једнако Васка и смех тај пређе и на Зону. — Ихаха!
— Бога ми ти казујем! — Вика: ти гу све то напраји; ти си заврзаја, ти саг па и одврзуј!... — Море, какој ће му па саг тој бидне? Чаршија збори да гу је Манулаћ уграбија, — па саг, бива ли ја да гу украднем?...