Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ми се договорили! — свечано објављује старац. — Каже да је задовољан. — Та неће ваљда ићи да загледа ђевојку — какоће дјед. — Још ћеш ту некаквој доконој парипини ићи угађати и табане му чешкати, а!
Тако и обанђијају добродушну старину, па не може себи да дође. — Па гдје си ти, мој Радоје, што тебе нема? — какоће побро улазећи у двориште, а дјед се правда, весело ширећи руке: — Шта ћеш, обладао посао, притисле године, не мили се
— Шта га ја знам, то ти се код политике никад не зна. — Ехе, и треба му тако кад се беспослицама — бави какоће придошлица.
— Стали смо, стали у свако доба кад то наши свјесни другови нареде — весело какоће кочијаш и затеже узде. — О-оп, да се стане без дискусије, ово је наша народна цеста и наша рампа.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Борка једнако послужују. Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева Душа
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Изгубљен као брав у туђем крду. Изишао као мара (у пролеће) на сунце. Иде као гуска у маглу. Какоће као кока на сједалу. Као да је голуб зрно по зрно бирао. Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави.
Жив Филип? — Жив-жив! — Жив-жив! — Жив-жив! — џивџуће врабац са крова. — Ја носим, други купи: упропастих се! — какоће кокош кад снесе јаје, а петао кокодаком јој на то одговара: Ко покупи, закон му?! — Ја овај-ти онај!
Ја скраја! Ја с краја! — Ја се мучим и носим, а деца крааду, крааду! — какоће матора кокош кад снесе јаје, а на то петао кукуриче: То није лепо! — Како реку! — кукуриче петао.
— Како реку! — кукуриче петао. — Куку, куку, кô аков! Куку, куку, кô аков! — какоће кокош кад снесе прво јаје, чудећи се колико је велико. Куку, Лазар — бритвом заклан! — кука кукавица.