Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара... Ни сам не зна куд ни зашто.
— Готово би боље за те било да га оставиш. — Ама како ћу?... — Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? — Аја!
Један измаче и стиже пре осталих, па оном путнику: — Ама шта ћете ви од тога гроба? — Да носим ову плочу. — Каку плочу господине? Окан'те се ви ћорава посла!... Не дирајте тај гроб! — О ја ћу то да носим — то је старина.
Сељаци се често искупе, па се чуде тој његовој мајсторији. После, кад су га већ свикли, чим убију или ухвате каку тицу, пошљу је или донесу учитељу Грујици.
Помене когод како је учитељ окитио своју собу тицама, а поп се Вујица тек похвали: — А да видите ви каку ја тицу имам, ништа су оне учитељеве! — Па камо ти, попо? — упитају га. — Тамо код учитеља, да је још мало дотера.
— Вала, људи, мени се чини — поче Марјан тако важно као да казује неку бог те пита каку тајну — да је то само капетанов инат...
Међутим, док се сиромах Симица узимао на протокол, дође капетану дућанџијо Ђоша. Потпуном учтивошћу и оданошћу, каку већ може показати и један дућанџија сеоски, поздрави капетана. Одмах ти ту они затурише разговор.
Обичне канцеларијске послове знао је у прсте. Але некако му се често дешавало, те учини ма каку лудорију, и то га смете те не добије ни унапређење ни премештај онамо где жели.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Свега си се сетио! — Још се овде има пуно посла!... Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... — Је ли се склонило све? — Још није.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Живели смо лепо и задовољно! Нарочито је моја мајка била задовољна што јој нисам довео „из Париза каку Швабицу”, па да „не уме с њоме ни говорити”. И ја сам био задовољан што сам нежењен.
„Срце” ме је вукло поново у болницу, али ми је „разум” казао да ње тамо није. Бојао сам се да мама не опази на мени каку промену, па чим сам је опазио да долази у моју собу, ја сам одмах трпао моју цигару у уста и тражио жигице, док ми она
Моја мати виде да је последње парче тако велико да не може у ковчег: — Каку службу, брат-Ђоко? — Па тако! На пример, код општине штогод. На пример... ја... тако...
Сваки час је запиткивао и момке и агента: Што нема лађе? Да ли има кака депеша? Је ли вода тако мала? Вуче ли каку теретницу, итд.
— Ала ми је и то лађа! Санћим онда иде брже од кола! Да је човек сео на каку му драго мрцину — где би био досада! Пиха! Шта велите, на добром коњу?
— Шта то? — рече Мојсило Прокић. — Мислим и кажем да се дијете даде у школу. — Каку школу? Ко је још видео да женско чељаде иде у школу? — Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.
У болнице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме кад треба начинити каку потежу дијагнозу. Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет шест фуната у њој.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па када би имô каку жељу, Једну б' имô само али вељу, Кад би тако смањао се туди Да те могу притиснут на груди, Та на груди и на своја
Јер тако ми моје славе, Све једнако мислим на те. Што л' сад чиниш на уранку? Да ли градиш каку Нанку? 6. Гради, гради, брате, приче, Биће добре, Нанка јемчи; Удри губу што пониче Да нам сеје све понемчи —
Погоди му вранца посред чела, За њом пуче опет једна друга, Престриже му џевердана дуга По ремику, кано трску каку, Задркта се срце у јунаку: „Ој коњицу, ваздања срећице, Ао пушко, дража од деснице, Да љуто ми на срдашце зави!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Али да видиш даље. Тако ти ја, ручо, па седим и пушим. Док ће ти она мени — да ти покажем сабљу. Каку сабљу, питам ја, каже: ону у соби. Ајде да видим. А осећам колко је сати. Уведе ти она мене у собу...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Да није то што и Немци зову дател? ДОКТОР: То не граничи ни на каку сумњу. МАНОЈЛО: Е, па код нас се каже урма. ИСАЈЛО: Урма? Урма? То сам и ја знао?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад царев син дође с папучом и запита имају ли каку ђевојку у кући, она му каже да имају и изведе му своју кћер. Кад јој папучу он огледа на ногу, али јој папуча не може
папучу он огледа на ногу, али јој папуча не може ни на прсте да се навуче; онда царев син запита имају ли у кући још каку ђевојку, а она му каже да немају више никаке.
У том падне ми на ум да имам једну малу сјекирицу, па је узмем и зађем у шуму да уловим каку звјерку да згулим мјешину. Кад тамо, а то двије срне скачу на једној нози.
испод њега се купе љети те на ђерђеве везу, пак ако каква младића опазе у ову гору, у они час очима га затраве и у каку гођ хоће живину обрну.“ Ово изрекавши нестаде га као да га земља прождрије.
да их једној слузи говорећи: „Хајде с овијем ковчежићем те га закопај у земљу у какој пустињи или утопи у ријеку каку; и ако то не учиниш што ти говорим, не долази ми већ на очи без свога ненаднога чуда.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
На шта вам! Изгледам! Једва. Говорим. Видите. Немам. Даха. ЦМИЉА: Да вам донесем воду и коцку шећера? ЈАГОДА: Ма каку! Коцку! Дајте ви мени. Вињак. И то дупли! ЦМИЉА: Побогу, зашто тако дрхтите? ЈАГОДА: Саћете чути! Пођем прво.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У том падне ми на ум да имам једну малу сјекирицу, па је узмем и зађем у шуму да уловим каку звјерку да згулим мјешину. Кад тамо, а то двије срне скачу на једној нози.
који је код намастира у сабору пјевао, па му пружи пару говорећи: — На ти, слијепи, пару, али да ми пјеваш пјесму каку ја хоћу, ја сам Турчин.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но да видиш Страхинића бана, каку има сабљу о појасу: ковала су сабљу два ковача, два ковача и три помагача, од неђеље опет до неђеље, од челика сабљу
браћу да сачувам ко дорасте у тој земљи нашој: тамо оде крвничко кољено, он ће дворит цара у Стамболу; издвориће каку војску силну, те ће земљу нашу погазити.
Кажи, сине, кака т' је невоља? Каку сам ти жалост учинио?“ Рече таде Новаковић Грујо: „А мој бабо, Старина Новаче, мене јесте голема невоља: ти си, бабо,