Употреба речи кала у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” — „Кала, кала, сутра хоћем да вам дам фермав”, одговори Методије. Кнезови оду на конак, а митрополит Методије узјаше на коња,

” — „Кала, кала, сутра хоћем да вам дам фермав”, одговори Методије. Кнезови оду на конак, а митрополит Методије узјаше на коња, те ти

, мањи дахија КАБУЛИТИ, тур., пристати КАВАЗ, тур., стражар, пандур, вратар КАКАВ НИБУД, рус. слоб., ма какав КАЛА, грч., лепо КАПИЏИЈА, тур., вратар КАР, тур., брига КАРА, нем., мунициона топовска кола КАРАБИЉ покв.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Пресити се земља од крвавог вала, Али вам победа не осветли лице: Јер лавор не ниче с буњишта и кала, Он је за хероје а не за убице. ВАРДАР И уста пророкâ и мишца јунакâ, Напише се снагом твоје свете капи.

нејачи у светле ти пене, Сто пута је за те и пре умирала: Да је не полочу погане хијене, Да не метну у њу отрова и кала.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.

ЈАЊА: Кир Дима је моју пријатељ. (Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.) Душо Јуцо, иди у твоја соба, имам једна мала шпекулација. ЈУЦА (одлази). ПОЗОРИЈЕ 3.

(Чита.) О, дулос сас, кир Димо! Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.) Душо Јуцо, иди у твоја соба, имам једна мала шпекулација. ЈУЦА (одлази). ПОЗОРИЈЕ 3.

ПОЗОРИЈЕ 9. КИР ДИМА, ПРЕЂАШЊИ ЈАЊА: О, кала илтете, кир Димо! ДИМА (тихим гласом, лагано): Дулос сас!... Пос пигени и дуља? ЈАЊА: А’хара!

ДИМА: Не си брини, де! Ја, то Рошилдову писму. (Пружи му.) ЈАЊА: Е, кала. (Извади новце, пак му броји.) Ине кала? ДИМА: Евхаристо.

ДИМА: Не си брини, де! Ја, то Рошилдову писму. (Пружи му.) ЈАЊА: Е, кала. (Извади новце, пак му броји.) Ине кала? ДИМА: Евхаристо. ЈАЊА: Не „евхаристо“, нега кад га вратите, ондак „евхаристо“, а саде вексла!

) Ине кала? ДИМА: Евхаристо. ЈАЊА: Не „евхаристо“, нега кад га вратите, ондак „евхаристо“, а саде вексла! ДИМА: Кала, аделфе, кала. ЈАЊА: Нисам узио интересу. ДИМА: Кала, де. ЈАЊА: За три месеца триста форинти. ДИМА: Кала.

ДИМА: Евхаристо. ЈАЊА: Не „евхаристо“, нега кад га вратите, ондак „евхаристо“, а саде вексла! ДИМА: Кала, аделфе, кала. ЈАЊА: Нисам узио интересу. ДИМА: Кала, де. ЈАЊА: За три месеца триста форинти. ДИМА: Кала. (Броји му.

ДИМА: Кала, аделфе, кала. ЈАЊА: Нисам узио интересу. ДИМА: Кала, де. ЈАЊА: За три месеца триста форинти. ДИМА: Кала. (Броји му.) ЈАЊА (скупи новце, пак метне <у> џеп): Евхаристо.

ДИМА: Кала, аделфе, кала. ЈАЊА: Нисам узио интересу. ДИМА: Кала, де. ЈАЊА: За три месеца триста форинти. ДИМА: Кала. (Броји му.) ЈАЊА (скупи новце, пак метне <у> џеп): Евхаристо. Ето векслу. ДИМА: Евтис. (Потопише.

ДИМА: Кала. ЈАЊА: Ми смо људи трговци, што треба широко високо? Што ћи штафирунг, уа велико господско, не треба тра, тра, тра на

Мора, кад кажи папу! Да го шиљим у Атина, да пошљим у Америка, мора да иди, кад оћи папу. ДИМА: Е, кала. ЈАЊА: Да буди свадбу, не свадбу, да ти дјавол носи српско проклето обичај! Да буди, не да буди.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(В. В., НСП) — Боље син од кала него девојка од злата. (М. В., ЖуП) — Мушко да је ко маково зрно — оно је опет старије од женскиња.

највећа девојчура“; „Кад се роди ђетић и тигле се на кући веселе, а кад се роди ђевојка и огањ проплаче“; „Боље син од кала него девојка од злата“ итд.⁴⁹ Промене положаја детета током одрастања.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ИВ Меку је руку у руку дала, у суху руку седога кала, кале је води; кô пастир јање, нејако јање, кад води на клање; показујућ врата свога господара, унутра је пушта, врата

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

156 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА 158 НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ 160 НОВАЦ ДУШОГУБАЦ 163 СВЕТИ САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА

ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА Жена Премудрога Соломуна загледа се у некака другога цара, и намисли да остави првога мужа и да бјежи овоме другоме;

њега јахао на коњу запита га што се смије, а он му одговори: — Смијем се гледајући како једна гобела у као а друга из кала. Онда цар окренувши главу од њега рекне: — Хвала богу, људи говоре Премудри Соломун, а он будала!

1821) а потом у књигама нар. приповедака од 1821 и 1853. 31. ЈЕДНА ГАБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА: Све као под 24. 32. НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ: По причању Милоша Зеленовића забележио Никола Т.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Муте се боје бистрих вокала. Језик је мућак - блескање кала. Градови хукте. Гужвање, руља. Сметови смећа. Навире квареж. Витла се огањ сумпор куд куља.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

к’о некад, и данас; Тако прошлост среће, илузије, зáла, Прошлост свију снова, што је сузом прала Свет блата и кала, Поново нас зове царству идеáла.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ја ага, ти ага: ко ће коња водати? — Један коноп планину не окружи. — Једно коло из кала, а друго у као. — Јунака нема од глади. — Кад великаши буздоване ломе, народу кичма пуца.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

124 40. ЦАР ДУКЉАН. 125 41. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА. 126 42. ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА. 127 43. СОЛОМУНА ПРОКЛЕЛА МАТИ. 128 44. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. 129 45. КРАЉ И ЧОБАНИН. 131 46. КО УМИЈЕ, ЊЕМУ ДВИЈЕ. 133 47.

(Дјевојка цара надмудрила), 41. (Ђевојка, удовица и пуштеница), 42. (Једна | гобела у као а друга из кала), 44. (Лаж за опкладу), 45. (Краљ и чобанин), 46. (Ко умије, њему двије), 47. (Два новца), 48.

), 32. (Пепељуга), 37. (Зла жена), 41. (Ђевојка, удовица и пуштеница), 42. (Једна гобела у као а друга из кала), 43. (Соломуна проклела мати), 44. (Лаж за опкладу) и 48.

” 42. ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА. Жена Премудрога Соломуна загледа се у некака другога цара, и намисли да остави првога мужа и да бјежи овоме

њега јахао на коњу запита га што се смије, а он му одговори: „Смијем се гледајући како једна гобела у као а друга из кала.” Онда цар окренувши главу од њега рекне: „Хвала Богу, људи говоре Премудри Соломун, а он будала!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А тама је мека у глави. У топољацима, ветар. Не чује га. Ни Мораву што се кала на боковима њива и по помрчини опрезно гази по белуцима плићака.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Јер и код нас треба припремати духове и јер излаз из овог хаоса и кала не може се ни замислити без терористичке акције. Морате се у овоме са мном потпуно сложити.

Сестра ми се продала, а мајци су ми посекли седе косе. И ја у овом мутном мору блуда и кала, не тражим плена. Ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 САСТАНАК МАЧАКА И МИША 221 КРАВА И ВО 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 223 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА 226 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 228 КРАЉ И ЧОБАНИН 231 КО ЈЕ ЧОВЈЕКУ НАЈВЕЋИ ДУШМАНИН 236 БЕКРИ-МУЈО 239 БОШЊО У

Онда дијете устане, па узме погачу и отиде кући, а ћосо остане гледајући за њим. ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА Жена Премудрога Соломуна загледа се у некака другога цара, и намисли да остави првога мужа и да бјежи овоме другоме;

јахао на коњу, запита га што се смије, а он му одговори: — Смијем се гледајући како једна гобела у као, а друга из кала. Онда цар, окренувши главу од њега, рекне: — Хвала богу, људи говоре: Премудри Соломун, а он будала!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

бѝстијерна (по лат.), студенац, бунар (у Црној Гори). брен (цркв.-слов.), брȅнан, од блата, од кала. бора (тал.), бура, северни ветар. виц (нем.), досетка. во прецје (по цркв.-слов.), противно, насупрот.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

се пенуши, Слушаш фијук ветра крај речних обала, И осећаш маглу што штипа и гуши, Но не видиш сунце у бари сред кала.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

С оружја, као и с кала и чибука, жене су преносиле вез на одела, покриваче и јастуке, или, обрнуто, ваљда зато да би их се мужеви стално

коњи каквино су, веће шарен како и говече; нит' је јунак кô што су јунаци: на њему је ћурак од курјака, на глави му кала од курјака, нешто му се у зубима црни као јагње од пола године; како стиже, он заметну кавгу, и прогони стражење мимо

“ Но ето ти Старога Новака, на њему је страшно одијело: на њему је кожух од међеда, на глави му кала вучетина, и за калом крило од лабуда; очи су му двије купе вина, трепавице од утине крило; и он носи сабљу

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности