Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
““ „Ништа за то“ старац одговори; „ево ја имам при себи каламар и перо, ако умијеш писати да ми се потпишеш, од свега свога, што би и гда имао, да ћеш ми половицу дати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
једноничити — једанпут на дан јести каница — каваница (која је често и берберница) када (кадуна) — турска госпођа каламар — перо од трске камара соба: хрпа, гомила кароца — кочија карпузе — лубенице касида — врста новца катил — крвник
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те се голем каламар голи паламар нарече! А мени доиста побоље, лепше и уљудније то се свиди по сиромашки се на земљи држати те и с два