Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Од чега би другог, вреднијег, и било. Љутио се само на немарног небеског колегу калајџију што је по тако лијепој бакарној куполи ударио неки плав калај, па сад пресвета божја черга неодољиво подсјећа на
рату, исцрпљена Аустрија заређала да по селима купи бакарне тепсије, сахане и бакраче не би ли с њима добила битку, за калајџију Мулића то је био први знак да је смак свијета на прагу.