Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
мекленбуршким коњима, који су тромо и гломазно газили средином улице, оно заглушујуће тандркање по неравној и шиљатој калдрми измешано са узбудљивим, гласним жагором и узвицима што су долазили са свих страна, стаде неиздржљиво мучити Јуришића,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је био изишао на улицу ћутке, а пустио сабљу да му се вуче по калдрми. То је у Бечу било чудо невиђено и људи су се за њим освртали.
су да оду читави пукови, и цела Чрна Гора – а официри почеше да сањају, како се шећу, и како им се сабља вуче, по калдрми, али не у Бечу, него у Москви. Гњаватори – који су били стихотворци – химне су о Петру писали.
Исаковичи су били навикли, по сирмијском, хусарском, обичају, да пусте да им се сабље по калдрми вуку, па их је тај звек, домаћи, развеселио. Витковичи су имали лепу команду.
је аустријски официр знао, кад је Првобанска, или Другобанска, пролазила, ко пролази, и чији је то корак, што, по калдрми бечкој, одзвања.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Видевши да се за њим опет појављују, батргајући се, по бомбама разлупаној калдрми, велика путничка кола барона Беренклау, Исакович нареди војницима да пуцају у високе прозоре, а код нижих, у куће.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Како то — оде? Опет га нисам чула. Какви су му то коњи, кад се не чују? Ни глас, ни звекир, ни потковице на калдрми... Боже ме прости, ко да ти је магла била у гостима... Шта сте толико до ово доба, дина ти?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној, свакидашњој калдрми. Младост! Да ли је ње икада било код мене? У чему беше она? Не! Ја нисам имао младости.
Навише, изнад угнутих, старих кровова и башта, диже се велико, жуто здање, окружно начелство, у чијем дворишту по калдрми, обраслој травом, и испод багренова одскора посађених лешкаре у гомилама сељаци и чекају да их позову у „заседаније“.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да су меци из пушке пресекли само један једини од тих каблова, мртвих би демонстраната, и жандарма, било остало, на калдрми, на гомиле. Ситуацију је спасао у том тренутку један студент који је носио заставу.
Као да плаћа порез. Док полазим у Париз, сусрећем, последњих дана, на калдрми Београда, и оног Биримца, кога је читалац познао на почетку ових коментара, у Бечу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније. Од дворишта преграђена тарабама, зеленила се и пружала чак иза куће њихова башта.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
На калдрми мога рођенога града Колико сам чудних доживео ноћи, У друштву фантома радости и јâда, Све у чудној вреви и опет само
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
зимњег јутра, године 1817-те, у Котору граду, ударише бубњи и свирале, стаде трка по граду војника, стаде звека по калдрми равној од сабаља и од потковица...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
За четвртог сина.“ Улица се стесни, кривудава линија ћерамида под снегом примаче му се до трепавица, и он, по калдрми и балези, с муком стиже до колоне воловских кола.
а они су смрдљиве капутлије што живе од сељачког зноја и грбаче, покварене ћифте, нећете ни ви још дуго пљуцкати по калдрми, доживећу ја да ви просите хлеб по селима, и старе мотике да клепате па поштено децу да храните, пужо чаршијска,
Чује: по калдрми неко брзо хода. Аћим устрепта: Милунка утрчава у његову собу и виче: „Мушко! Унук!“ Од радости не може да устане. Унук.
Зна одавно да је, јадник, јаловак. Зна то и он што ћути, мали, црн на калдрми. Ђорђе подиже очи ка оцу, ништа не пита, не тражи, не моли, само их показује, јер, као чини му се, отад жели да их
Мушко је, несрећниче, знам шта мислиш, сви тако мисле. Чује: коњ треска копитама но калдрми. Куда ће на њему? Кад би га смрт сад згромила, овде пред њим што дрхти, али зна да га смрт неће, и зна да Мијат седла
Десетак жутих пловчића дошепа до његових ногу. Ситно пиште, кљуцају травке по калдрми и јуре се пред њим. Сваког јутра на овом месту хранила их Симка. Чује: дете плаче.
“ Никад сељачко дете није тако безобразно као ова господска напужа, мислио је брзо одлазећи, а штап је по турској калдрми лупкао болно, као да по његовој глави неко туче.
Аћим се приковао уз липу и сенку, ветар је разапињао фењерско светло по калдрми; у башти се јалово дрвеће с рујним лишћем раскрвавило од светлости шареног стакла, иза кога је плакало дете и чула се
Он је скочио и изишао, ветар му је збацио шубару и дуго је ваљао по калдрми... То је био његов последњи говор и последњи одлазак у Скупштину. И како је сад могао да спомене тестамент и наслеђе?
Боже, зар ниси могао мене да мимоиђеш? Све, значи. Ја све да платим. Пас по калдрми вуче трупац. Опет кашаљ. То је она. Ђорђе јекну кроз нос и полако пође у кућу. Тако мора да буде. Нема куд, мора.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Иста је војска (да ли иста?) пролазила, десеткована, и у повлачењу, а по калдрми Позоришне улице, као и некад, у време Кочине крајине по палисаду шанца, ударале су аустријске гранате.
Кад је, једном, ишао ка својим магазама, трговац Пешика је на каљавој калдрми приметио неки црн, мало отрован а мало замаман сјај.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
а у баштама са клонулим главама, као обешени људи, блену погурени сунцокрети, он се поводи пустим улицама по усијаној калдрми, обилази целу варош: — Боза... ледена...
слуша како хрчу мајстори на тезгама, у поливеним дућанима, и гледа како се тешко гегају и шичу гуске по врућој калдрми, а у хладу боса и голуждрава деца играју пиљака и чаврљају као и врапци под стрејама.
великој гвозденој капији, уз стаклену чекаоницу облепљену наредбама и разним полицијским забранама, на шиљатој голој калдрми и благом мартовском сунцу, греју се и пуше десетак просјака у похабаним војничким униформама, слепи или са патрљицама
Тапкао сам штапом и корачао по шиљастој турској калдрми уском улицом која води кроз сред вароши и шљапкао по барама и спотицао се о ноге војника који су лежали под ћепенцима,
У оном треску који су она производила по неравној калдрми, у вртоглавом вихору свега што сам помућено гледао, ја сам слутио да до растанка нашег остаје само неколико тренутака.
Ћипико, Иво - Приповетке
Преко обједа о тому се већ није говорило, и по обједу тмица и непрестано монотоно падање кише по калдрми и стаклима успављује их, па је у кући, за мало вријеме, прави тајац.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— и тера даље. За десетак корака точак излети и возар се закопрца на калдрми: — Гле, истина се пребила! Ао левчу ти материну, где ме осрамоти! Ал' док се вратим кући, сву ћу је у гвожђе оковати.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Онда би се појављивао и улазио на мали капиџик, затварајући га одмах за собом. Тешким, крупним корацима по калдрми, испод свода од лозинака долазио би.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рекао је: „Није време за метанисање. Ово је рат.“ Не кажем да би било прикладно ако би ми монаси клечали около по калдрми док ти чупави разбојници секу главе нашим браниоцима, али се не слажем ни са овим што Макарије од нас захтева.
Прилетеће прозору, нагнуће се да дохвати ландараво крило капка и онда ће онде на калдрми под прозором видети мене док стојим у кошуљи, окисао, промрзао и нем, загледан горе у њу као у репату звезду што се
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ти хоћеш да изгорим. Ти хоћеш. Тебе ћу ја, тебе! (Сагне се и тражи по калдрми да би који камен извадио и њиме Ташану ударио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја се онде деси на вратима кад се шета војвода Милошу: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре се и погледа на ме, с
За њим иде Косанчић Иване: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му бурма
и светим Јованом; ја ћу теби ручни девер бити“ За њим иде Топлица Милане: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му копрена од злата;
Нас четири када устанемо, устанемо на ноге лагане, а магазе с благом отворимо, просућемо рушпе по калдрми, на дукате покупити војску, нас четири велике дахије начетверо разд’јелити војску, начетверо кô четири брата; поћи
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми. А тек по одајама! Какав раскош и какво шаренило!
Гледа бесвесно по оном шаренилу које промиче испред ње, слуша свирку, трупкање кондурица по калдрми и слуша песму, чује сребрни девојачки глас Калинин где пева... Да ме младу дава за наше комшијче!