Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Бог да га прости! ал̓ да радимо, да га осветимо!”) Док се мој отац у Каленићу око Колубаре са Црним Ђорђем и Јанком Катићем играли клиса, дотле дочује у манастиру каонском Јован Врбица, поврати се
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
година, месеци су прошли како је утекла из свога дома. У јарко августовско подне окупља се, у манастиру Каленићу, силан свет. Слави се празник, Велика Госпојина.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: А због чега? САВА: Због неправде. Целога живота коље ме неправда. ЖИВКА (Пери Каленићу): А... (збуни се) ви...? (Васи.) Је л' нам и господин штогод род?... ВАСА: Он каже да је род.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Другови погледаше у Павла, али се дуже задржаше погледима на другу Бранку Каленићу: „Ако Бранко не зна шта је то, нико не зна.” — Шта мене гледате?
Спира Омега (професор грчког језика) лепо рече неки дан: (Бранко говори малко кроз нос): „Станите, забога, Каленићу! не разабирам акценте, куд брзате, није то тројка, не касате са дванаест ногу.” И Бранко је писао песме.
Недавно је изненадио са Старим заветом и са историјом древних Јевреја. — Шта је сад опет то, Каленићу? — То ми је, господине професоре, постала права сласт. Ја те старе Јевреје видим као живи живот. Разумем их.
— Охо, Каленићу! А грчка трагедија? — То је књижевност, уметност. Али код старих Јевреја цео је народ играо трагедију! И Јевреји су
Како ћемо испливати... шта ће бити ако отац умре. — Чекајте, Каленићу. И ја сам изишао из сиротиње. Бриге не треба мазити. Оне пролазе као женски каприци, а свет овај даље држе мушкарци...
Зашто их онда гоне, презиру, мрзе... — Ја, драги Каленићу, не могу још да се конвертирам... Знате, нису сви Јевреји Павле, а није сав Павле Јеврејин...
Тако је било с толикима другима. Не дајте се, Каленићу! — Видећемо, господин професоре. Павлу једнога дана рече Бранко ипак више.
— Навикавате се, драги Каленићу? Моћи ће се и тако? Мало ће спорије ићи с вашим радом, али ви ћете стићи. — Како бих вам рекао.
— Као ја некада ваше. — И претстављају вас како одушевљено говорите. Одлично вас претстављају, златни су... Ви, Каленићу, палите духове, заносите младеж, ви ћете сигурно... Само ми то немојте спомињати, господин професоре!
Куда? докле? зашто само дотле? — Данас вам је опет тешко, Каленићу. Ја ћу да одем, а ви узмите и читајте нешто, читајте старе Грке, молим вас, Грке.
Што и мрежа пуштена у море, од мора. „Пуна је воде, а задржати не може ништа...” Понесите фењер. Каленићу, не видим, спустио се мрак.
— Ама, да ли се ви не варате мало кад сувише уздижете Павла, особито на свој рачун? Слушајте, Каленићу, ја му не волим она честа писања о најразноврснијим стварима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„Из те су школе цркве у Раваници, у Новој Павлици, у Манасији, Љубостињи, Каленићу, Руденици, Велућу, Наупари, Крушевцу и др.“ Тебе здравље! — била здрава, бог ти дао здравље!