Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Милорад је стигао први и радосно објављује: — Ево га! Друг Василије Бариловац, село Горње Калиње ... Старина стругну дугим кожухом и растужено гргутну: — Јес видио, Душане: Василије, и то још друг!
Како мене лијепо почитује мој унук. И антресу ми зна: село Горње Калиње, вели. О, жалости моја, и села се сјетио. Старац поче да шмркуће.