Африка
се радости у тропским крајевима дочекује ноћ у којој је човек сигуран за овој живот до зоре, у могућности да одбаци калпак, да се разголити, изложи кожу светлости звезда, месеца, па да се разуме откуд онолико несвесно огорчење код тропскога
Њена другарица Јо, не мање стара и спарушена, носи на глави нешто што личи на калпак, и њена је улога у игри да одговори на сваки покрет прве играчице.
добијене и несмотреним излагањем само руку, а причали су ми и да је било белаца који нису никада понели тропски калпак.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ Шамика иде у школу. Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди.
Тако господар Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али, наравно, са наџаком у руци. Обуче се по реду, узме наџак и каже да је готов.
Чакшире, чизме с мамузама, појас, долама, ћурдија, калпак и штап. Још и велики прстен хтеде на прст навући. Не даде му Чамча, но донесе му сабљу да опаше. Софра се смеје.
Матавуљ, Симо - УСКОК
и канда мало разговараху; сви, осим једнога, имађаху фесове без кићанка, а онај један, на средини клупе имао је кожни калпак, а испод струке му провириваху сребрне токе. Бјеше постарији, орлујскога носа и дугачких повијених бркова.
Ми смо умолници! — Ако је тако, ево ћу и ја вас слушати гологлав! — рече он и скиде калпак. Мргуд настави: — Ти лијепо знаш, синовче, да је твоја радост и наша радост, да је твоја жалост и наша, да, као што
Требало је још само да обуче зелену доламу, да натакне калпак, да припаше једну од онијех сабаља што вишаху у богатој оружници, па ето га, каква су га запамтили Турци и Французи
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ли кога још стварно жива да га пренесемо у своје собе крај црвеног гумна испод сунца на горње чаршаве ветра где се калпак за калпаком котрља? Децо где је семе? Зар да вас наследи трава?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
16. Пођо с пушком, коледо! у ливаду, коледо! Пусти коња на ливаду, А ја одо под крушчицу, Метну калпак на јабуку, А пушчицу на крушчицу, А рогљицу под главицу.
На њему је зелена долама, Извезена од сувога злата. На глави му калпак и челенка, На челенки девет перјаница, Окићене драгијем камењем.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ршум поново завитлај, те разагни сунчане зраке. Тако је бивало на измјену. Најзад додијало Свецу, те намаче самур-калпак на очи а ободе бјелца. Брзо Ђуро прејезди море и приморје и приспје на границе наше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Златнијем се штитом заштитио, на плећима му ћурак, а на глави калпак. Што ће њему ћурак и калпак? — Кад му треба плоска и наџак: плоску пити и наџаком се бити. У двору му била два пута.
Златнијем се штитом заштитио, на плећима му ћурак, а на глави калпак. Што ће њему ћурак и калпак? — Кад му треба плоска и наџак: плоску пити и наџаком се бити. У двору му била два пута.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
збрка калавртски — калабријски Калигула — римски цар из В столећа калпагџија — мајстор за израду калпака (капе) калпак — капа, шешир камара — соба камарад(а) — другар камилавка — поповска капа канаве — канабе канон — црквени закон
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
се — ви то сигурно знате — да сте некад били кавалеријски официр и да у свом ковчегу још чувате официрску сабљу и калпак. Дајте да послије толико година рашчистим себи ту тајну, реците ми: је ли то истина?
Петровић, Растко - АФРИКА
се радости у тропским крајевима дочекује ноћ у којој је човек сигуран за овој живот до зоре, у могућности да одбаци калпак, да се разголити, изложи кожу светлости звезда, месеца, па да се разуме откуд онолико несвесно огорчење код тропскога
Њена другарица Јо, не мање стара и спарушена, носи на глави нешто што личи на калпак, и њена је улога у игри да одговори на сваки покрет прве играчице.
добијене и несмотреним излагањем само руку, а причали су ми и да је било белаца који нису никада понели тропски калпак.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОГДАН: „Господар је с госпођом...“ А то значи: Госпођа се у мушко облачи. БОШКО: Она калпак, — а он перишане. — БОГДАН: Госпа токе, — господар вистане. — БОШКО: Е, бруке! Мушке руке — женске белензуке.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта ми имамо један с другим? Моја монашка хаља је за њега претесна. Његов калпак би мени падао на рамена. Ја бих можда и пожелео да будем као он, али он никада не би пристао да буде као ја.
Пуштам да ми вода силази низ кичму, сливајући се са голе главе. Калпак сам изгубио негде успут у оној паници која ме одједном захватила кад сам се окренуо и видео шта сам урадио.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Чисто плаветне чакшире, по најновијој моди начињене, преко који скоро до колена лепо извезена долама, на глави калпак показиваше да је Роман од велике куће, и за знак да је ритер, имао је чизме с мамузама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И ова — „хала халетина“ — дала јој је коња ластавицу, свилени барјак, буздован, сабљу, волујску камџију и самур-калпак. Коњ ластавица је полетео, а наши јунаци су се разбегли куд који.
Но девојка их је све скупила камџијом, испитала их ко су и откуда, а онда бацила на земљу свој калпак и наредила да га дигну, па ко га дигне и метне на главу томе ће бити жена а остале ће побити.
Милош је једва померио калпак, војвода Јанко га дигао до колена, Момчило више колена, дете Грујица до појаса, Реља Шестокрили до „белог грла“, а
јунака (у песми Женидба краља Вукашина): Што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен
токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола, а на главу калпак н челенке, један калпак, девет челенака, и десето крило оковано, а из њега до три пера златна, што куцају Груја по
оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола, а на главу калпак н челенке, један калпак, девет челенака, и десето крило оковано, а из њега до три пера златна, што куцају Груја по плећима, — ваља крило
Ал' да видиш чуда великога: што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен
су с' један другом завјерили: ђе се један у невољи нађе, да му други у помоћи буде; пак потеже дизгене Шарину, самур-калпак на чело намаче, те састави самур и обрве, а потеже сабљу оковану, на Богдана погледа попреко.
се онде деси на вратима кад се шета војвода Милошу: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре се и погледа на ме, с себе скиде коласту
За њим иде Косанчић Иване: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му бурма позлаћена; обазре се и погледа на
ћу теби ручни девер бити“ За њим иде Топлица Милане: красан јунак на овоме свету, сабља му се по калдрми вуче, свилен калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама, на руци му копрена од злата; обазре се и погледа
Оде Марко цару на дивана, седе цару до десна колена; самур-калпак на очи намиче, а буздован уза се привлачи, бритку сабљу на крило намиче.