Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Аница је изродила пуну кућу дјеце, којој је очева грешна слабост за мелодраму поударала крупна херојичка имена: Норма, Калпурнија, Ерменгарда. Алда, Ђордано Бруно, Аздрубале, Танкреди.
Похитао бих на прозор према Егидијевом дворишту: Калпурнија је сједила на клупици под шипковим стабалцем, забачене главе, с танким кажипрстом између страница књиге приклопљене у
Таква је била моја Калпурнија из дјетињства, паунска љепотица међу гомилом ругобне браће у уском дворишту обућара Егидија.
опроштајне вечери, за мене је, а и за читаво мјесто, највећи интерес представљало то што је у покусима учествовала и Калпурнија.
незаштићеног одвјетка славног соја, и догађало све оно што се догађало (а што је, уосталом, по мом најдубљем увјерењу, Калпурнија потпуно заслуживала).
И тако се Калпурнија откинула од куће и од нашег мјеста — и она за некаквом својом звијездом као, нешто касније, и ја за својом — и
Преко уличице, у узаном Егидијевом дворишту, из кога је заувијек нестала Калпурнија, њена најмлађа сестра, мала Алда, израсла је у дјевојку. Као да је раније нисам уопће био примијетио.