Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
излога кадива, кадифа — врста скупоцене тканине, сомот, плиш калауз — вођа, пратилац, кључ који отвара сваку браву камарат (фр. цамараде) — друг, пријатељ Цампаніле ді Сан Марцо — звоник цркве св. Марка (у Венецији) каноник (лат.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Живећи на подручју Војне крајине, уз аустријско-турску границу, Личани су швапску ријеч „камерад“ прекрстили у „камарат“ и њоме означавали сваког свог доброг друга, без обзира је ли то био војник или каква проста чобанчина с козјим
Шта је за сеоско момче био камарат у она лека вучја времена, то се из чиста мира, тријезно, не да исказати. Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако
Тек тада би знао да кажем шта је за тебе твој камарат, знао би кад би имао ријечи, али ту никаква ријеч не помаже. — Камарат!
Тек тада би знао да кажем шта је за тебе твој камарат, знао би кад би имао ријечи, али ту никаква ријеч не помаже. — Камарат!
А откуд би све то ишло и слатко било без камарата? Те чак ни војничка пуста туга не да се исказати ако се камарат не помене.
На сву ту причу камарат се рогушио као дурновито парипче, а онда би се одједном разгалио и загрохотао: — Ама, Радоје, ко те створи тако добра
Свој завршни, славни сукоб, због кога се прочуо надалеко у нашем крају, дједов камарат извео је у сеоској биртији, оној преко пута основне школе.