Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Креће солдат за Оточац, у војни округ на распоред, и јадикује: Ком ћу своју оставити драгу, или брату или камарату? Камарате, мој рођени брате, припази ми на моју ђевојку.
— Камарате, куда ћемо сад? Рекао је то нарогушени, чупави Дане и дјед је истог часа осјетио да је доље у вртачи заувијек оставио
— Дане, Дане, камарате мој, одакле ми то дође! Одакле? Из оне скровите вртаче гдје су, заједнички, оставили дјетињство.
Хајде, камарате мој, дижи се да се проходамо по селу. Није ме требало двапут звати, за скитњу сам био увијек спреман. Пролуњали смо