Ћипико, Иво - Пауци
Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују... Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас ... Младић, устежући се, прекиде говор.
И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?... Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават' од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади,а ви што сте на управи трошите туђ новац, к'о
” испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...
По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве пијелим вином и половником. Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.
Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила... Тако каматници неће моћ гулит' на сваки начин наш бајни пук. — То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник.
— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија! Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.