Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Зар моје камените сводове, зар моје зидове вода да провали? — говораше богаташким поносом занесени крчмар. Али кад оде и виде, а он се,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као они кроз које се, у причу, улази. Затим су, одатле, широке, камените степенице, водиле, на тарацу мраморну, која је била у кући, изнад које су били прозори и балкони, и, на крову,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затим је опет настајала густа шума, горе у планини, а за њом, као огромне камените завесе, стење, врхови, врлетне зидине.
за врућ, летњи дан, иза хладовитог багрења, ни за све остало што се могло видети са брда, травуљине, кућишта, баре, камените зграде, на којима су непомично стајали, на чекрку, гвоздени петлови.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
моја, у теби нема врлета горостасних, ти се не намећеш поносном небу, не Нудиш му љубави твоје пружајући му голе, камените руке у разблуди силовитој; ти се смешиш, само се смешиш.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Још те р’јечи не изрече, К њој долеће плахи змаје; Сави младу под крилима, И полетну с ђевојчицом У те спиље камените.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мати јој беше рано умрла, а отац тако строг, да је у згради Варошке куће у Панчеву, која и сад стоји, морала да пере камените степенице, пред станом варошког капетана. И зими. На коленима.
Уплашено и дуго гледам старе камените куће, заостале иза пожара, пре четири стотине година, кад су Енглези све попалили и опљачкали.
Што само на обалама својим, у стењу високих планина, оставља шаренило шљунка и пене, камените шаре и, ситне, задимљене, облачиће. Небеса Лике. Над непрегледним, грозним, узбурканим, пустињама камена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У тој башти било је много лепог и разноврсног цвећа а поред свију стаза биле су понамештане камените клупе. Шетајући горе-доле по башти, оде до једне такове клупе, па седне и почне размишљати шта да ради, и како да дође
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Море се надимало, пенушави таласи се ваљали, и тек широким замахом ударали о камените степенице истерујући читав вихор воде. Деца су гледала престрашена и нема. Наиђе један од наших, али он заврте главом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ђорђе С њим погибе тридест хиљад' Турак'; изгибоше турске поглавице, по избору бољи од бољега од честите Босне камените.
Па се ниђе здржати не могох у држави Јерине проклете, већ побјегох до студене Дрине, па се маших Босне камените. А кад дођох близу Романије, ту сам турске сватове сусрео; они воде кадуну ђевојку.
Ава мача зелена, оба мача од једног ковача; опреми се Његошевић Мато, пак пођоше до два побратима од честите Пиве камените, машише се планине Трусине, и сиђоше пољу Невесињском.
С њим погибе тридест хиљад’ Турак’; изгибоше турске поглавице, по избору бољи од бољега од честите Босне камените. Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит’ се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Упала је у Гај са западне стране куд скоро нико не залази. Окретно је прескакала камените кречњачке шкрапе, рупе и пукотине.
они, ловећи голубове, отпузали уздуж читава црквеног крова, испентрали се по унутрашњим гредама торња, спуштали се у камените поноре по читавој околини тражећи гнијезда голубова дупљаша. За мање од четврт сата обојица су већ били у шумарку.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А знам и од камена зидати свашто и цркве, и домове, и царске полате, и камените ступове знам стесивати.« На то му рече цар: »Ја бих врло зактевао да би једне лепе себе полате справио тамо у ефескому
Ити ћу у моју очевину Витлејем. Ако ме нико од срамоте онде не прихвати к себи на пристојиште, а оно отићу у оне камените литице, те се завући у једну коју год дуплу пештерину, пак ћу тамо преборавити за неки дан чекајући ми мога порођења и
што бих вам хотио казивати по чему се називље каменом Христос и какав ли је он тај камен од кога но и ја просим камените тврде к њему вере имати ми и у садањем к вама проговарању дати ми бистроумље и слатку беседу.