Употреба речи каменити у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ништа нисам видео. Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! Ја сам се руковао то знам.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

2. По улица каменити Свуда силан народ грња: Црни, бели, поносити, Суви, товни, пуни прња, Здрави, кљасти, голи, боси — Сваког некуд

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Пст!... Чујеш ли?... Љубица седе на земљу, не дишући. Ноге је издадоше, снага је остави, она премре, поче се каменити...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Цели остров, дакле, кроме са стране високи[х] каменити[х] планина, представља се као чрезвичајне ширине град, пун с велики камени зидови окружени[х] садова и у њима кастела,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Мало после лепо видимо каменити положај са кога нам добро заклоњени стрељачки ланац непријатељски шаље убиствену, паклену ватру.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Рујевичку косу у североисточном правцу пресеца глоговичка дољача, а одмах иза ње диже се каменити ћувик, прозван шуматовачки вис. На врху овога виса подигнут је шуматовачки шанац.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности