Употреба речи каменитим у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Прекодан је, тако, гледао, неку жену, или човека, у теме, како се крећу, доле, у каменитим двориштима. Као без смисла. Видео је и неке руке, које су спуштале корпе, на врпци, са високих спратова, на авлију,

неколико сати у великој кујни, која је била, уједно, и трпезарија, а у коју се силазило између гвоздених ограда, каменитим, стрмим, степеницама. Доцније је добио лепу, францески удешену, собицу, изнад улаза. Имала је три огледала.

На каменитим степеницама, под виновом лозом, и ружама, под којима се улазило у куђу. Два кокота, која је био купио, сујеверан, да му

Црњански, Милош - Сеобе 1

а што се тиче звоника, који погледа презриво, у дну дворишта, звоник у његовом насељу је виши, од већих балвана и са каменитим постољем. Нек то кажу патријарху.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

читају се са заборавом; за оне који се у вечност не возе колесницом лаком нити јашу на коњу брзу, већ се полако веру каменитим стазама козе.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Чини се да читаво то голо поле са својим ријетким сјенама и сувим каменитим понорима с времена на вријеме започне некакву своју бескрајну тужаљку, али све је узалудно — и ријечи и туговање — и

Милићевић, Вук - Беспуће

Звоно застаде у тренутку кад он ступи на црквена врата, скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушујући слабашно појање које допираше из пијевнице.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

мали путник опростио се баш на овој узвишици од родног мјеста, стијешњеног у долини ријеке, и отишао у свијет стрмим каменитим друмом.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Вечан бол и вечна патња на овим сивим, каменитим обалама. У врху брода, покривено крпама, једно мало псето. Из дубине брода вири пар ногу, одевених у нове, жуте

уседеличког стаса, са огромним, белим платнима око главе, као једра кад се, у даљини, смање и надују, пролазе доле, по каменитим, звонким улицама; обуће им, дрвене, дугуљасте, неотесане, сећају малих, циганских корита у моме завичају.

крај Висле, ни плав ни лак ни свилан, што шушти као рубље прострто, по зидовима, као онај што га Алпи разастиру малим, каменитим градићима на ушћу Пијаве, па од Снега брда, што из даљине бели, пред зору затрепери.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Титрала је од жеге морска плавет, а у њој сјало усамљено бело острво с предвечерњом песмом рибара и каменитим, тихим кућама, све док га нису открили луди из града. — Ту се најлепше плива! — рекли су једни. — се најлепше спава!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

После два дана клацкања на коњу по каменитим и вратоломним стазама стигох увече до резерве његовог пука, где ми рекоше да је он за ту ноћ добио некакав специјалан

Ћипико, Иво - Приповетке

Па порушене куле са уским каменитим степеницама, двориште у коме су се дерали осуђеници на муке. Свугде по кулама хладно, мрачно, пуно сурих ствари:

Краков, Станислав - КРИЛА

Прошли су кроз село, на газу су испљускали кола водом, и сада су ишли неравним каменитим путем. Једна је гума пукла, и кола су стала.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Јосиф је једаред дваред попустио, а затим је стао да једним каменитим ћутањем и немицањем с места одбија све како би само леш одбијао.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Мачак се стресе. — Брр, хајде ти први, ево ти фењер. Јованче је опрезно газио неравним каменитим дном пажљиво носећи фењер. Вода је постајала све дубља. Најзад им се попе скоро до паса. Мачак неодлучно застаде.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности