Црњански, Милош - Сеобе 2
Па их је и она научила и сад их зна. Била је села, ту, код шедрвана, на неку камениту, ниску, ограду. Исакович се, ушепртљивши, вртео око ње, питао за Божича, и предлагао да уђу у трпезарију, да влажан,
Изнад ње, у магновењу сећања, Исакович виде и ону, камениту, витку, лепојку, што је имала на глави неку венецијанску капицу.
А са те покошене ливаде, утрча у неку камениту авлију, на којој су, на њу, испод ње, и изнад ње, полетеле кокоши. Коњушар, који је држао виле у руци, препаде се, код
Црњански, Милош - Сеобе 1
истурио до градских зидина, поручивао му је, по Вуичу, да покуша, право из логора, препад, једне ноћи, на велику камениту стражару, на којој беху по цео дан отворене капије.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
и бацали овамо, онамо; али лађица, као неким чудом, издржа све непогоде, док је, после дуга лутања, море не избаци на камениту, пусту обалу једне далеке, непозна— те земље.
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Душко скоро луд од страха и умора испењао се најзад на камениту косу. Није он бежао ка превоју, куда су сви нагли. Изабрао је други слабо тучени, али скоро непролазни пут.
Крај пута се црнела страшно надувена лешина погинулог коња. Најзад је батаљон стигао на камениту косу, ону на којој се прошлог јутра разбијен скупљао. Мали заклони на коси били су поседнути.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кроз јаругу, дубоко у Гају, мрмори узан поточић пун трула лишћа и брзо се губи у тијесну камениту понору. Нема те бабе у селу која би се усудила надвирити над то мјесто.
Опремљени тако они се једног јутра кришом спустише у камениту јаругу и увукоше се у пећину. Стари фењер, пун петролеума, одлично им је свијетлио уз пут.
— узбуђено упита Јованче. — Видим! — весело дочека Мачак. На рукама и кољенима, клижући се, они пожурише уз камениту стрмину. На два-три корака пред циљем заблијешта их из једног отвора тако јака свјетлост да обојица чврсто зажмурише.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Поклопи све Јегиптене доле на дну и махом их свију до једнога погуши... Потом тога, путем пак кроз камениту ходећи земљу толико дана воде нигде ни за лек. Опет на свога им воћа зло викнуше.
« — и шикну штапом у једну камениту литицу. Рече: »Еда из овога суха камена да напојим ја вас воде, је ли?« А како то удари, вода слатка, лепа ка
Пак шикну дупке са својим штапом у црковни патос. Проби шњиме кроз плочу камениту у земљу. Ту га тако укорени ома, те би дрво и гране на све стране испусти.