Црњански, Милош - Сеобе 1
и жени и деци, посматрао је пажљиво, дремљив, како се на путу који се видео свега једно парче, беле, као пужеви, каменице, све једним истим правцем, недалеко једна од друге.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁴⁷) У Јарменовцима се као најбоља заштита од „каменице“ сматра метлица коју мајка треба да убере о Светом Илији и да је стави покрај свог детета.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Прије четерест година ти су млини усанули. Џомет униђе унутра. Не имајући гдје лећи, спусти се за млинске каменице и ту се скупи. Кад је било тако око поноћи, оћути се пјевање и свирка. То су били ђаволи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и жени и деци, посматрао је пажљиво, дремљив, како се на путу, који се видео свега једно парче, беле, као пужеви, каменице, све једним истим правцем, недалеко једна од друге.
- лежи на обронку испод јеле, али је динамика опажања постигнута тако што му Црњански поглед усредсређује прво на каменице што се једнолико беле „све једним истим правцем, недалеко једна од друге, па онда и на кочеве што се ређају „све даље,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И окрепи ме да га слушам. Зваше се чича Мојсил Златановић. из села Каменице у Горњој Морави, испод Новога Брда. Врло је имућан домаћин. Има дивну своју земљу, прикупњењу и од дедова наслеђену.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
учреднику Српског народног листа своје путовање лађом од Пеште до Фрушке горе, певао године 1839: Па кад се крај Каменице спустимо, ето Славонског, Којим се Срем поноси, Гибралтара, Петроварадина, гди, као што соко са стене На ловца изван
Историју тих руских стихова објаснио је Змај у једном писму М. Шевићу, из Каменице, 20. децембра („на појутарје Св. Николе”) 1901. год.
Ћипико, Иво - Пауци
Ухвати је за руку и поведе за собом. Зађоше у тјеснац, па се веру између стијена. — Видиш, зими су ове каменице пуне воде, прича јој. — Причекај! — И, пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије наједанпут. Посвијетли.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ти се можда сећаш сада, Каменице, Новог Сада? И сремскога рујна вина, И тврдога Варадина? Па и мене, па и оче, Па и оне гостионе..... 1888.