Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дај ми сад онога јунака и иноверца, кога се ништа не каса као нас, да се држи и не заплаче, ако има и камено срце. Сва се вечера у плачевно позорије обрати. Ту је г.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Изнад њега у великом сунцу пролети бело јато голубова. ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ Отуривши своје огромно камено рало, исправи се Адам.
Африка
продају кремен за пушке или талисмане, најчешће продају ово камење које налазе свуда по обалама и обалским пећинама. Камено доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мали Емилијан у свом маринском оделу; трговац, добротвор и заштитник; споменик погинуле партизанке: једно камено лице с очима одсутним и занесеним; гроб детета дуг једва пола метра, с травом која би ме, кад год бих је додирнуо,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Кад у априлу грми, народ из тог краја и данас говори да то »Дуле Калпиш турира машину...« У то млађе камено доба технике уђе у моду и скакање падобраном.
Али, што су брже ишли, она љубичаста брда у даљини све су се више удаљавала, а камено поље као да није имало краја ни почетка.
Човек се насмеја од срца: – Чарапе! Млађе камено доба секса! Епоха пред хула-хоп цивилизације! Ко још данас носи грудњак? – Ја га носим! – Стварно?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Топал-паша су двадест хиљадах да поможе Новоме хиташе; сретоше га млади Црногорци на Камено, поље поузано. Турској капи ту име погину, сва утону у једну гробницу; мож и данас виђет коштурницу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Отуда се рече: „Над Херцеговином се просула Богу торбица“. КАМЕНО СИЈЕНО Ишао свети Саво са ђаком и тако дођу у Тодоров до; то је било усред зиме, када су чобани на торини и код оваца.
Обрне се ђак пут чобанинове колибе, па погледав, — у чуду рекне: — Ух, оче, ено сада камено сијено и камене овце! А свети Саво ће на то: — Е, па нека је, — и нека остане камено сијено и камене овце.
А свети Саво ће на то: — Е, па нека је, — и нека остане камено сијено и камене овце. И тако се и дан-данас зове Камено сијено у планини Тодорову долу у Дурмитору.
А свети Саво ће на то: — Е, па нека је, — и нека остане камено сијено и камене овце. И тако се и дан-данас зове Камено сијено у планини Тодорову долу у Дурмитору.
(Варница) 123 — Слама изгоре, појата не море? (Лула и дуван) 124 — Тијело ми дрвено, а срце ми камено? (Писаљка) 125 — Товар носи, а на глави иде? (Клинац у потковици) 126 — У кући се само гради?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
КРАБА 30 ЛОКВИН ЦВЕТ 34 ТАШКО ОРАШКО 36 ТАЛАС И СТЕНА 40 ВОДЕНИ ЦВЕТ 43 ГАЛЕБОВА СТЕНА 44 3ЕМЉА ВЕТРОВА 48 КАМЕНО ЈАЈЕ 52 МАЛИ СВИРАЧИ 56 КИШНА ПТИЦА 60 ЦРВЕНА ЖАБА 64 МАЛИ ВОЗ 68 ВИЛИНИ ЛЕПТИРИ 70 ЗЛАТНИ ТАЊИР 73 ПРИНЦ ОБЛАКА 77
А можда још и сад трчи ловећу златну птицу? Из 3емље Ветрова нико се није вратио! Стигла је само ова прича. КАМЕНО ЈАЈЕ »Гле, нешто се миче у мени!« —помисли стена израсла на самом врху планине. »Нешто се буни.
Оно што се појави из ње, очишћено од непотребних наслага, личило је на дивовско камено јаје. — Ух, што је шарен свет!
— Зашушта ветар крилима, па полете у Земљу ледених брегова, а лепотица пође да тражи Камено јаје... Ко зна колико је ишла распитујући се.
Дани су крај ње летели као пахуље узрелог маслачка, а она никако да угледа ни родни крај ни Камено јаје на врху планине. »Можда сам све то сањала?« —помисли.
« Лепотица уздахну и готово крикну од чуда: била је у подножју планине, а на врху је сјало џиновско Камено јаје. »Можда и сада сањам?« —уштину се за мишицу, а нечији оштри глас прекорно рече: — Вратила си се, значи?
»Можда и сада сањам?« —уштину се за мишицу, а нечији оштри глас прекорно рече: — Вратила си се, значи? Камено јаје покрете се у свом лежишту, а лепотица узмаче корак уназад. — Нисам се вратила. И нећу остати.
Петровић, Растко - АФРИКА
продају кремен за пушке или талисмане, најчешће продају ово камење које налазе свуда по обалама и обалским пећинама. Камено доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пред једном зиданом чесмом шофер зауставља кола да би налио воде у хладњак мотора. Поред чесме налазило се камено корито, где су сељанке испирале рубље. Сишли смо. Деца се окупише око нас. — Помаже бог! — ословисмо сељанке.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Он немарно дише мирис младе смреке И с досадом гризе испуцале усне. Камено му срце не осећа више Сунце што обесно гори врх планина, Сунце што из вода дрхтав уздах сише И кô пару пење до
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИВ Стамено између животâ по зид. Камено за хлеб се сваки стонтао на длану по жуљ. И брава, и мимо браву кључ кључа у вратима врата.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
њега тече време Десно од њега тече време Он корача по сувом У пратњи својих вукова ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ Чува бело камено стадо На зеленом обронку Помаже сваком камену У наслеђеној црвеној пећини Да се породи Куд год крене Стадо за њим
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Спроћу воденице кућица са доксатом. На среди дворишта »ћутук« и камено корито од старе, пресушене чесме. На капији стоји обешен фењер, који заједно са месечином осветљује воденицу и око ње
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Високе горе јеленом је боравиште, а камено подкапиште, вели се, зецовом је притрчиште. Луну је створио Бог за времена указивање. Сунце зна свој запад где му је.