Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПРЕХИСТОРИЈСКА ЉУБАВ На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила.
Теодосије - ЖИТИЈА
Сунцем паљен, ветром и даждом мучен, у каменој пештери тело се твоје смрзава и труне, а због наготе кожа је твоја као земља поцрнела, а у њој као у врећи кости
Потом, из света одлазећи, нареди им да донесу секиру и мотику, и на тој подвижничкој стени у каменој пештери у којој и до конца живота поживе преподобни, гроб да му усеку умоли их.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада смо седели на још од сунца топлој каменој плочи нечијег гроба и почињао сам да се јежим. Слова на споменику нису више могла да се распознају, а у малом
Нешто што ми је понела на поклон. Вратих се по то нешто, заборављено на каменој плочи која је била већ прописно изфрижидерисана и приметих да је замотано у стотину могућих крпа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Примети да га и са других прозора посматрају и пазе. Тада, у свом гневу и стиду, прекрсти ноге на каменој клупи, пропуши и седе као Турчин.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Па се свијет поче згледати. На каменој клупи, недалеко од градске капије, сјеђаше пет Црногораца а четворица их сјело под клупом, на голу земљу.
Иза њих, у углу камене клупе, бјеше прислоњен сноп дугих пушака. Подаље од оружја, на каменој клупи, налажаху се: владичин послужитељ Мило Савов Његуш, кувар Лазо, коњушар Мираш Бјелош, говедар Зеко Угњанин и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Он станује у последњој улици у великој каменој кући. Његов тата је џамбас коме су у једној тучи Одсекли пола увета и два прста.
Живот Крсте Пепе зато је препун бола... Сам, у каменој кући, он не зна за другарство. Гледајте га: личи на цара без престола Коме су варвари отели дечје царство.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
СИМОНИДА (Фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НОЋ 95 ЗАБОРАВ 98 ПОТРЕС 100 МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГА СТОЛЕЋА 102 НЕМИР МРТВИХ 104 ГОДИНЕ 107 НА КАМЕНОЈ КЛУПИ 108 ЈЕСЕЊА СВЕЧАНОСТ 110 КРОНИЧНА СТАРОСТ 112 ИИ 114 НА ЦРКВЕНЦУ 115 ВЕКОВИ 117 ДАНАШЊИЦА 121 ЗОРА
НА КАМЕНОЈ КЛУПИ У мојој души шýми тако тајно У мрку поноћ и у вече сјајно Незнаних, мутних жеља црни лет, К’о јата тица раши
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ракић ЦXИВ СИМОНИДА (фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избô очи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Док она тако чаврља, излази ми пред очи сваки детаљ катедрале коју сам као дјечак, дуго сједећи на каменој клупи сучелице, небројено пута проматрао.
XXXВИИ Сједили смо на каменој клупи у тријему и разговарали. Тријем је око нас путовао смиреним ритмом својих лукова увирући неуморно сам у се, као
Ћипико, Иво - Приповетке
Око свеца обилазе, клизе на голим коленима жене и неки људи, а погдекоја старица пред светим кипом на хладној каменој плочи језиком чини знак крста.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Мртав је он!... Убијен... леш!... На стени тамо негде каменој Немилице се трују орлови Месишта тврдог љутим отровом...
ту не стиже ноћ, ну освијетли је огањ из пушаках, те ни показа многу неосвећену крв што је по голети каменој нациједи рука погане некрсти. КНЕЗ ЂУРЂЕ: А Ђурашко? ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Да није рањен? Да није пао?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Просипа се светлост по увелом лишћу ретких букових чечарица, по сивој каменој прашини на путељку. Голица ме смрад лешине и оштри мириси спарушене дивизме што се упиње да опстане у безводном тлу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Приступамо му на прстима и, кроз једну његову пукотину, видимо два човека где седе на каменој клупи. Ослушкујемо. - „Јеси ли, драги Теофрасто, добро закључао сва врата и капије?