Употреба речи каменује у књижевним делима


Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О КАМЕНОВАЊУ Да се прељубница на тргу каменује. Ако немадне безгрешне себарке да се прва маши руком облутка, да се позову жене властелинке.

Нисам ни судија, њима је у руке закон дат да суде; ни џелат који веша, жеже, сече, каменује кога. Ја сам цар и немам рашта силазити као крвник међу људе, и мада владам по милости бога, нисам бог да праштам.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ставите бели шешир, обуците беле рукавице, раширите бели сунцобран! СИМКА: Ви бисте хтели да ме Ужице каменује? СОФИЈА: Могао би неко казати да се шалим, али ово је за мене било заиста пријатно, као најлепша гозба!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

хтио безумнога пожељет метежа, ђе зло гнусно свагда торжествује, ђе свак знаме од раздора носи, ђе гњилоћа душе каменује? Судба наша отрова је чаша; вјечне судбе свети су закони, ц'јела бића њима су покорна.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Зет њен прогласи се атеистом. Једва је скромнији део паланке научио реч, а кад је разумео о чему се ради, безмало да каменује безбожника. И школовани људи се узбунили.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности