Употреба речи каменчићи у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Трифун, сиромах, мислио је да је цела хаљина Марије Терезије, сухо злато, а безбројни каменчићи, који су на њеној хаљини и њеном шлепу блистали, брилијанти.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

свадби: остали састојци који се у проју мешају, могли би имати хтонични значај, и то су, поред осталога, ораси, речни каменчићи, трн (за орахе и трн в. доцније ѕ. в. Орах и Трн, да су речни каменчићи сеновити по превасходству цф.

доцније ѕ. в. Орах и Трн, да су речни каменчићи сеновити по превасходству цф. СЕЗ, 31, 1924, 67 ид). По б. врше се и гатања о удаји.

Ћипико, Иво - Пауци

Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи. Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. — Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности