Јакшић, Ђура - ПРОЗА
лист је те жалостиве књиге тужан: на њему су нацртане високе јеле, мрачни борови, храпаво стење, а у подножију тога камења... гроб и мртвачка глава... Јест, драги пријатељу, живот је жалостан!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Волио бих ја наћи једно зрно јечма него хиљаду оваких блистајућих камења. Сад видим да су људи без памети, који толико маре за једну вешт што нит се да изести ни попити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Захвата их неколико хоризоната одједном, точкови камења, камени точкови ветра, цвет кременом укресан, кланац од кога хвата вртоглавица, кроз главе им севају златне
бежаније, кроз пожаре и глад, заустављај нас, и подижи нас, и учи нас, на страшном месту да градимо Град од камења којим нас каменују!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Начинимо прошенија како смо умели, попишемо од сваке нахије гдегоде има какви̓ зидина, развалина или гомила камења од цркве и монастира, и кажемо да су то све Турци сад поразоравали, да би со тим Руса на већи гњев подигли и ражалили,
” и одемо даље. — Кажу ми: кад је мала вода, онда скаче преко камења, које се млого из воде види, и брзак причињава, те се букови беле.
Запали се мунара усред вароши. Пролети једно ђуле и баш у метериз, где су око 200—300 Цигана од камења метериз начинили на Забучју, а кад ђуле паде иза леђа међу Цигане, и камење по њима прсну, наши ти Цигани не чекају
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ко зна шта је тамо сад? И, при помисли да је можда од толико жељакâ које она из целе горе купи и меће у ограду од камења а у којој огради, жељарнику, и она сама спава; да је можда која од тих жељака баш сада, док је она овде, испустила
И тај јој расковник дошао главе. После неколико година дрвари је нашли у тој огради од камења, њеном жељкарнику, мртву, згрчену.
Јеси здрав, Стеване? Стеван, занешен око тога камења, гунђао би отуда на хаџију и као претио му: — Ђиди, ђиди! Који од слугу, да би се удобровољио газди, потрчао би
И сад, кажу, да је путања која води од порте до цркве од тога његовог камења начињена. XИX ДЕДА ВЕСА Свако јутро чим се задани ето њега где онако слеп, висок, с лулом у устима, у дугачкој
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ИИ. Кад је престао двобој батерија, Христић, укљештен и раскречен усред неког оштрог камења, оста још неко време на осматрачници.
Африка
инсектима и биљкама своје име, различито деформирано, саставио збирке преисторијског оружја, накита и драгог афричког камења из свих доба. У Тулону сам био остао између два воза да узмем од њега још последња упутства за укрцавање у Марсељу.
Тешка врела испарења скоро сасвим бришу хоризонт. Боје бледог драгог камења које је без сјаја. Свет ћутљив излежава се дуго на крову у пижамама.
На Гореу има дивних залива за купање, усамљених али пуних полипа, ајкула и шиљатог камења. На пристаништу је напротив плажа, а под молом, подигнутом на колу, спасоносна сенка.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да коње морају да прежу, за вучу песка и камења, доводило је сироте Махалчане до лудила. Само су људи са ситном децом пристали да погну главу и изврше бефел из
А док су његови људи тамо, у Темишвару, почели да се врте, као чигра, ови су се људи повијали, као да носе камења. Удар ногу, међутим, чуо се, све јаче. Кад је одлазио, чинило му се да тај удар чује, кроз цео лазарет и воду.
које су били пренели из Сервије, у Фрушку гору, као и руку цара Лазара, биле су толико пуне златних икона, драгог камења, боја, шара, да су личиле на бајку. Зато што су биле на брду још су више сећале на причу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
потрудити, све док њихови коњи могу проћи, чак и са највећим напорима да уклоне дрво сваљено на пут или велике гомиле камења, које су се на њега стропоштале, и чекају да дрво сасвим иструли или да се камење само отисне или распадне.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Видевши из кола, над високим брдима, како пролазе облаци, учини му се да се сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова, под којима су белела се читава поља дубоког снега и великих, тамних сенки стена.
где су се разливале у јелове шуме, под којима је као вода, кад поплави, ширила се висока трава, растући преко пањева, камења, потока.
таме, поглед му се опет заустави у великим наслагама снега што се спуштао по урвинама у белим потоцима, пуним камења, изнад којих висови више као да нису били пред њим, већ у сну.
дивне чесме и ванредне лепотице, заносне, мирисне, међу зидовима и стварима од ружичастог дрвета, туја, свиле и камења, тако да је за вечерње небо, за најлепше наките, за божански заокругљене груди, за тишину, заборав, довољно само
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Омамљени августовском јаром, гуштери су их лењо гледали својим препотопски старим очима са врелог камења дуж пута. Стоњанин је вешто скакао с камена на камен.
нисам — јер да то учиним више не бих могао наставити свој пут, »а тада глас из таме рече том човеку: узмеш ли мало тог камења из таме, покајаћеш се — узмеш ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек узе мало, а када изиђе из пећине виђе да
па су тако стајали око њега, а он је само јечао, онако положен на комад црвене земље коју су претходно раскрчили од камења, и ништа се више није дало учинити, а на небу се осветли прва усамљена звезда.
Милићевић, Вук - Беспуће
и пријатне шуме ,са дрвећем које показује своје дебеле снажне, чворновате жиле, испреплетане, грчевито обавијене око камења поред којега се забадају у земљу.
се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано као да одскачу точкови од камења, уз труцкање кола и пуцкетање бича.
у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и
Уђоше на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладовине и свјежине.
ока на све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.
оне вечери кад ју је видио уплакану и несрећну, и онда гдје лагано махаше ногама над водом, и гдје корача преко камења унском обалом, а он хита за њом, не одвајајући поглед са њезиног струка, ни са плећа која се провиде.
Он се успава са осјећајима човјека који је убио: трзао се немирно и гонио привиђења; цијеле ноћи падала једна могила камења на његове груди, убијала га, притискивала, мрвила му мозак, и он једва дочека да прође та страховита ноћ и са искреном
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
не знам друго До да лежа у несвести дуго, Па кад једном опет дођо к себи Да никога украј мене не би, Кром горице, камења и ноћи, Сам ту самцит без сваке помоћи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Изиђох из долине и почех се пети нашем винограду, који се одмах познавао по гомили камења, бреста и оног реда од дивљих ружа и трња, што је било на међи и спречавало да се виноград не рони у долину.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' има један међу њима млад, Аскалон му је очевина град, на глави му је златан облучац, са груди му камења стоји сев, ал' жешћи још из очију му гњев: „Делила зар?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
у тамни вилает и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се! Гдјекоји помисли: „Кад ћу се кајати, зашто да га носим?
један врло се мучи да дигне један велики камен, али га никако не може дигнути, док не натрпа на њега много малога камења, па онда дигне врло ласно и носи куд год хоће.
Онда стари стане говорити: — Оно што човјек диже камен, па га не може дигнути док не натрпа још малога камења, значи да човјек не може учинити одмах велики гријех док не учини најприје мали гријех.
Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик. Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Земља је плодна на сваком житу, дрвима која жир роде, особито има доста камења. ПУТНИК. Ко би реко код толики планина. ДОКТОР: Владајући је језик српски, црковни старославенски.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На лицима људи су се још дуго оцртавали отисци камења, или некога бусена а очи им биле црвене и очни капци надувени. Возари су утрошили и последњу резерву зоби, а за људе
Онда гомила лешева, наших војника и аустријских... А педесет метара од топова, остатак живих полегали иза камења и плитких ровова и пуцају.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима..
И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе... Хоћеш? А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ветри ће место мене кличући да језде. У вртлогу камења и неба пашће, криком, у завејане, младе јеле, и посуће им крила, дахом нашим, што ће се следити у звезде, негде...
Живот је ту страшан. Да би се добило мало земље, треба месецима вадити камен из земље, која је црвена и пуна камења, међу којим је, некада, родила лоза. Свет овде ништа не зна, сем тужакања. Изгледа као да лелек прелази са оца на сина.
Далеко од свега мога, млад сам и миран. На дну морских обала видим боју мојих очију. Колико сам белог камења, опрана морем, нашао, које је било глатко и тврдо, као слепоочница моје девојке; а кад се загледам, над свим овим
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Окрећеш главу на другу страну. На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача. Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
се дешава да се кордон раскине; јегуљице се растуре по дну воде, зарију се у блато или се позавлаче између подводног камења.
Она лови већином ноћу, а дању лежи непомична, заривена у блато, у каквој рупи на дну воде, или између камења. Зими се зарије у блато, где у летаргичном сну очекује пролеће.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву улицу, која је, водом излокана, била навек пуна камења, те се није могло да иде у гомили, скупа, већ у реду, једно за другим.
Па не само то него чак и плодови од дрвећа, којега истина тамо, иза куће, услед наслаганих „камара“ дрва и камења, није било много.
И тако и би. С пролећа већ је била увелико башта прекопана. Извађене и набацане уза зид белеле се гомиле камења. Земља се црнела мека и изривена.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда змија рече чобану: „Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати штагод заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик. Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.
то насмеја па јој рече: „Даћу ја за твога сина девојку, ако начини ћуприју од мога двора до свога од бисера и драгога камења.
се мати врати кући не обзирући се, и како је ишла од царева двора, све се за њом ћуприја градила од бисера и драгога камења до пред њезину кућу.
сједе, погледа около себе и види врло мало земље у оно село, већ све гола литица и силне гомиле натрпане мали и велики камења.
„Бога, ради, побратиме, како ви овђе у овоме селу без земље можете живљети, и од куда ове силне гомиле и рпе од камења?“ „Зло и наопако“ одговори сељанин.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер боље је њу куповати, него злата и сребра ризнице; а скупља је од драгоценог камења; не противи јој се ништа лукаво, а слатка је свима који јој се приближавају.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Сва разграђена и са зидовима од наслаганог камења. На ниже, у дну, пружа се улица која води вароши, са поређаним кућама, торњевима од цркве.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па табанчину. Тај ће, Ђорђе, бикове да обара. Две вреће стотињајке носиће под мишком. Држаће на крстима пуне канате камења. Али неће за тебе, газда-Ђорђе. Зато што ја нисам заслужио... Газда-Ђорђе, да се погађамо.
Каце, бачве и бурићи разобручили се и расушили; у њима се легу комшијске кокоши. Разнели су кошеве и амбаре. У гомиле камења уселили се творови, оборе прерили јазбинама, у које вуку украдену живину.
Тишина није тишина. Чини му се да чује свађу будака и камења, која сваког свитања започиње. И као да чује отегнуту јеку жена.
Берите божје воће и цркве дижите!“ Настаде отварање црквица. Све свеце из календара обележише гомилицама камења. Где год би се нашао неки камен у пољу или шуми, веровало се да је ту некада манастир био који су Турци порушили, кад
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тама му се отварала и он је у њој био свој. Примао је поруке од камења и од вода, од ветрова и од урвина, од инсеката и од зверки: одавно се већ ничега није плашио јер је све разумевао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Чело главе крст ми не стављајте, Јер сам био распет за живота; Већ навал'те гомилу камења, Нек' се диже до неба високо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То се десило за трен ока. Одмах иза треска срученог камења, чу се врисак непријатеља. Месец који је баш тада био изашао, као што је Архимедес тачно предвидео, поче својом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Једнога дана, баш пред крај оног умирања између неба и камења, шетао сам новопросеченим путем куда су пролазили мали енглески камиони са муницијом коју су преносили на фронт, где
Затим се оно напуни светом. Међутим, у подножју бетонскога горостаса, доле, на гомили камења и малтера, младић је на леђима лежао непомично.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгог, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик. Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.
у тамни вилајет и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако оситно камење, и из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се! Гдјекоји помисли: — Кад ћу се кајати, зашто да га носим?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Мртви људи и мртве радости Гледају ме сном што се не мења: Мртва снага велике младости Сад ми прича о духу камења. О животу из седих даљина, Непознатом к'о дубине сиње, Без свог гроба и без ма'овина, Где не пада ни магла ни иње.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ваздух је влажан; ноћна роса кваси мрку земљу и суро камење и истиха залева бело зимско цвеће што се иза камења крије, да се зором смрзне и, кад сунце сине, размрзне и немилице га убије, Цвета, гоњена једном мишљу, ни на шта се не
Мирно слуша отицај живе воде што из голога камења отиче у море; вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах пође; мило јој гледати у мрачни простор и вреву
Одозго гледајући га, да се на некојим кућама цигла не црвени, није но гомила сивога камења. Часом, па иза наглих облака сунце извири и обасја их. — Нека сунца!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
„Видевши из кола, над високим брдима, како пролазе облаци, учини му се да се сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова, под којима су белела се читава поља дубоког снега и великих, тамних сенки стена“.
Облаци који се „сливају доле, као и огромни потоци камења са врхова” и облаци „што се ковитлају све наниже” свакако су две слике виђене истим очима.
где су се разливале у јелове шуме, под којима је као вода, кад поплави, ширила се висока трпва, растући преко пањева, камења, потока.
таме, поглед му се опет заустави у великим наслагама снега, што се спуштао по урвинама, у белим потоцима, пуним камења, изнад којих висови више као да нису били пред њим, већ у сну.
Краков, Станислав - КРИЛА
Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак... — крушуми ударају о камен и прште. 3а гомилом камења мајор Милорад је опружен и дрхти. — Пси, опет ће да јуришају. Цео се стењар покри фијуком и праском.
Те мисли пролазе кроз све који леже за малим заклонима од земље и камења. Ипак се понека шлемом покривена глава издигне и погледа у мрак.
Низа стране поваљаше се сумануте бујице бегунаца. Скакало се преко стена, саплитало преко шиљатог камења, али се јурило све брже. Ранци су побацани. Са мазги су збацивани товари и скакало се на голе самаре.
Мали заклони на коси били су поседнути. Батаљон опет полеже у збијеним постројима позади те танке мреже од камења и људи.
Петровић, Растко - АФРИКА
инсектима и биљкама своје име, различито деформирано, саставио збирке преисторијског оружја, накита и драгог афричког камења из свих доба. У Тулону сам био остао између два воза да узмем од њега још последња упутства за укрцавање у Марсељу.
Тешка врела испарења скоро сасвим бришу хоризонт. Боје бледог драгог камења које је без сјаја. Свет ћутљив излежава се дуго на крову у пижамама.
На Гореу има дивних залива за купање, усамљених али пуних полипа, ајкула и шиљатог камења. На пристаништу је напротив плажа, а под молом, подигнутом на колу, спасоносна сенка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Узео сам дах да командујем. Али неки унутрашњи напон издиже ме. Промолио сам главу изнад бедема од камења. Мртва ноћ... Живог створа нисам видео. Спустио сам се. А војници као да су се претворили у онај камен.
И други. Чују се повици: „Стој! Стој!“ — Ко ли то виче? Али замах нас је захватио. Иза једне ограде од камења скочише неколико Бугара. Сјурише се на једног четника и свега га избодоше. Опалио сам у гомилу. Дотрчаше и наши.
Експлозије рикнуше. Још су падали комади земље и камења, кад мој командир узвикну: „Напред, браћо!“ Строј се изви као леса и нагрну на онај један пролаз од раскрчених жица.
Освануо је осамнаести септембар. Из магле поче да лије хладна киша. Танки млазеви воде цеде се са камења и сливају у ровове. Покушавао сам бајонетом да каналишем и одводим воду.
Зажелео сам да ме убију, јер више нисам могао. Пренебрегао сам живот и померих се. Рањена нога вукла се преко оштрог камења и ја завукох главу у онај ограђени простор. Био је пун мртвих војника.
Иза једне стене њих неколико превијају двојицу рањених. Мало затим сручи нам се на главу читава река од камења, те се сабисмо у гомилу. Однекуда носе мртве. Једнога ударила у главу па му око искочило.
Овако насумице не можемо прелазити. Договорили смо се да се привучемо обали и осмотримо. Побауљке кроз трње, преко камења, растерујући гуштере, довукли смо се кришом обали. Под нама је Црна река, мутна, широка двадесетину метара.
Други легли... По песку прпоре куршуми као кишне капи на мирној води. Посматрао сам, заклоњен иза камења, агонију друге чете, забезекнут и згранут... Влајко уздахну. Онда извади марамицу да обрише знојаво чело.
Изишли су чак и мештани са букетима цвећа. Ми смо се испели на неку гомилу камења испод једног платана, да боље видимо, а и да се заклонимо од сунца.
Док се тек осуља камен испод његових ногу и он полете, вукући за собом још двојицу. За њима се сручи читава река од камења, готово до средине улице. Капетану „Фикусу“ тресе се подваљак од смеха. Смеју се и девојке.
Онда викну: — Сергије Николајевич! Онај официр погледа на нашу страну изненађен. „Фикус“ се сломата са гомиле камења и потрча у сусрет. — Серјожа, Серјожа! Сергије заустави коња. Батаљон застаде, али су војници и даље газили у месту.
Друже, опрости! Ми нисмо криви... Ветар се разбијао о оштре ивице камења, па нам се причињавало као да цвиле људски гласови. — Видите, шта сам нашао — говорио је раздраган млађи колега.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
смелост, освета, На мекојзи ће свили лешкати По којој престо сина Ивова Камења драгог зрна просипље... (Катуновић долази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Војводо, шта је? Твог ока тама шта ми доноси?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се, због тог са стране и, како се њој чинило, намерно убаченог камења. Отац би спавао кратко, бурно, рчући.
И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи стајало, чекало за нека зидања, потребу ако се укаже.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
не би повампирио, меће се врх њега, како нам у приповетки Проклети кам каже Стјепан Митров Љубиша, »ред плоча, гомила камења и навиле драча« (Прип., 202; упор. и Даничић, Посл.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и каца за воду беше празно), те сено је на измаку („И шта кад Брзан падне под Кулу, од чега ће стока живети, ваљда од камења?“), те семе труне по таванима а вратимљски сељаци немају са чим да засеју поплављене њиве.
дижем очи, то више није онај лепи младић у долами од тамноплаве чоје с богатим украсима од златних нити и драгог камења.
Доротеја који још ништа није покушао против стене и мене који се гадим од саме помисли на неки рад, поготово на туцање камења?
Клесање стене боље напредује него што сам очекивао. Расте рупа, но расте и гомила ситног камења и камене прашине што остаје после клесања.
пада сипећа јесења киша па сам приморан да седим овде и да по ко зна који пут покушавам са мешањем прашине од печеног камења, земље и биљних сокова не бих ли добио црвену боју. Све сам већ пробао.
сунчеве пецке, врцаве искрице с отрулих пањева у дубоким мрачним шумама, сва тајновита светлуцања са биља, буба, камења, воде и вијугајући одасвуд као шарке догмизале овде и избљувале то зрневље, окамењена мала сунашца. Овај песак греје.
Да ми је само знати, боже мој, где ли се скрива тај грбави копилан. Накупио бих камења, омањих, округлих, углачаних пешчара и гађао би у оно место све док се тај лепојко не би појавио скичећи као рањена
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Крај влажних зидина твојих гомиле камења стоје И урна бачена лежи... И по камењу твом Ја ступам уморном ногом, да име урежем своје На саркофагу том, У коме
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ударити највећи метеор о тле, ми не бисмо чули звука ударца: он би избушио пред нама велики левак, засуо нас парчићима камења, убио нас можда, а ми не бисмо при томе ни писнули.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А опет, кад види да му нема његовог камења, тек онда сасвим побесни, излуди. Тада го истрчи и показује на калдрму и, ево, видиш, из ове старе, тако збијене
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
мајко Тројеручице Пружи ми један длан Да се у чаробном мору окупам Пружи ми други длан Да се слатког наједем камења И трећи длан ми пружи Да у гнезду стихова преноћим Приспео сам с пута Прашњав и гладан И жељан другачијег
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Где се то догодило? — Код Лесковца. Онда зађосмо мало у страну, седосмо на једну гомилу камења и капетан Лазар ми исприча судбину пете батерије... — Кренули смо из нашег бивака сасвим изненадно.
Сироти пешаци. Трпели су паклене муке. Гинули су од граната, од распукнутог камења, повијали су се по рововима, претрчавали у рупе од експлодираних граната.
Али сем трновитих биљака и камења са црвенкастим лишајима, као да су стене крвљу попрскане, ничега више није било. Потпоручник Драгиша пронађе у своме
Иза мене нарамкује посилни Јездимир, и чуди се. — Као да је Бог чистио небеса од камења, па га изручио на ову земљу... Усред једног таквог крша и лома, зауставише нас да преноћимо.
Најзад стиже наређење за покрет. Ишли смо пространом равницом, необрађеном и пустом, пуном неког ситног шљунка и камења. Вођа извиђача нам објасни да се на крају ове равнице, одакле почињу они кршеви, налази црногорска граница.
Заједно са ордонансима вукли смо буаву лешину, од које се ширио тежак задах. Онда смо набацали камења, те једва пређосмо. Пута даље није било. Пред нама је широка, а стрма плоча неке стене. Лево је крш, десно понор.
Силазили смо. Све с камена на камен. Ноге подрхтавају од замора. На чизмама виде се бразготине од оштрог камења... Ама да ме само не згази коњ! Налети понеки пут, али се наједном заустави и дигне главу.
Војници се вуку млитаво по блатњавом друму, Често застану да предахну. Многи седе на гомили камења покрај пута, наслонили главу на руке и тешко дишу.
Када виде да стојимо на друму, застаде и он. — Помагâ ви бог! — каже и седа на гомилу камења. Онда вади кесу са дуваном и пуни лулу. — Одакле ти? — пита га неко. — Ја?... Са границе. — Па куда ћеш? — Ја дома.
У нама као да је утрнуло осећање живота, пролазимо поред мртвих равнодушно, као поред оних гомила камења покрај пута. Или зато што смо на мртваце толико навикли, те су нам они постали већ обични.
Иза једнога заклона од камења угледасмо војнике, артиљерце, који су држали нечије оседлане коње. — Која је то команда? — запита потпуковник Петар.
Када бих имао да јој предам неко саопштење јурио бих право у том правцу, преко ограда од камења, макар ишао и пешке. Али пошто ми је издато наређење да батерију доведем, то сам морао отварати добро очи, да ли је
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нико није знао где је тај Брег, али жена је настављала да га тражи. Преко трња и преко камења, преко ледника и усијаних пустиња ишла је жена не марећи ни за бол, ни за глад, ни за жеђ.
— Мирише људска кост! — рече вештица леђима окренута Варалици, а њему се заледи крв кад угледа хрпу камења из чијих су се очију круниле сузе. — Однекуд иза мојих леђа мирише. Погледај! — Нисам ћорава!
Други пут, био је сав у рушевинама, али је иза гомиле трошног камења, као џиновско зрно бисера, бљештао Замак њему намењен. Али, маколико да се трудио, није могао да замисли Кључ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад то виђе Тодоре везире, он извади од злата прстење са бисером и драгим камењем: разасја се соба од камења, — така му се учини ђевојка да је љепша од бијеле виле; прстенова Роксанду ђевојку и даде јој хиљаду дуката, и ђевојку
— плата унапредак — унапред Унгарија — Угарска унгарски — угарски унићи — ући унка — хумка, гомила од земље или камења на гробу ункаш — облучје на седлу уострити — уоштрити, наоштрити се у по подне — у подне Урвина — измишљена
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Избра себи местанце за ноћиште, сабра камења под главу и леже спавати. О, ал' те ноћи виде у сну чудно високе мердивени.
Зато и именује се оно брдо од оно доби Литостротон јелинским језиком, а по јеврејски Гавата. По нашки: Намет с камења.
), него три стреле напреже у лук и тако застрели га. Ископаше онде јаму и бацише га у њу; закопаше и гомилу камења с проклетством натоварише сврх гроба му.
на мору, такођер свакад редом по три сахата, по једна свака с променом стража чува, пазећи куд галија ходи, од низија, камења и прудова, заходна пута и морских харамија, кога ли друга налепа.
та га цар и распита је ли он којигод мајстор и што ли зна пословати; зна ли дунђерлук, дрвени или зидарски који и око камења посао? Тај одговор му на то апостол даде: »Ја, рече, то знам правити с дрвенога посла те плугове, ралице и кола.
било тих топова ни кумбара, а ни пушака, чим се градови бију и садања војска, него исто које стреле, праћке за хитање камења, сабља, копје, топуз и тим прилична; овнује главе на дугачким балвани чим су дуварове пробијали, и којешто исто.
Живот миран, благо нерастурено, него приспоравато. Верни је друг разуман бољи од туштена злата и драгога камења многога. Башча је он свачим накићена, тврдо обграђена и врло закључата.
старце не штеди, дечицу и младеж не познаје, удовице ни сироте не жали, лепоте и красоте личне не милује, блага ни камења драга за искуп не гледа. Све једнако мори како што косац траву коси и ништа не пробира...
А што су што и врсне чије земљане полате супроћ небесних, ако би баш све целе са суха злата с бисера и драга камења саграђене биле?