Јакшић, Ђура - ПРОЗА
као леп венац од самога цвећа — и, одиста, учо, каткад ти се чини као да га је нека вештачка рука у оно модро камење уплела, тако су дивни и шарени.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
(без хвале), ја по вишој части волим више слушати него говорити, али бих опет волио у манастиру Крупи с ћускијом камење крчити, каоно сам и онда кад сам из Хопова утекао, или по каменитој планини Вучјаку за Јариће водицу светити, него да
Шест месеци све народње бање с оним књигама су затопљавали за које би данас премудри Инглези све индијско драго камење као толико песка дали. „Δεινόν η άγνοια!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Дрвље и камење ваљајући, дрина, Тимок, загрцнут мутним кишама, Лаб, пун потопљених топова и свиња, глибовита Колубара, штапом
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у метериз, где су око 200—300 Цигана од камења метериз начинили на Забучју, а кад ђуле паде иза леђа међу Цигане, и камење по њима прсну, наши ти Цигани не чекају друго ђуле, но сви широм оставише метериз и преко Ђетиње граду побегоше.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На друго, и ту — шапа! Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима. Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже... Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.
— Шта учини, Ћебо, да од бога нађеш! Поп очита нешто над вампиром, па га онда одмах закопаше. На гроб натрпаше камење, клада и свакојака трња, највише глогова.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камење на гђа-Сиду. Госпођа Ћириница била је сва зелена од љутине, и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер,
— Но, па шта је било то опет сад? — Па од оног јаузна, Сида дрвље и камење на нас овамо... Да пропаднем у земљу пред оним младим човеком! Од њега ме највише срамота! — Охо!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
- Не ли тада берем биље? У глухо доба, кад гора, вода, све се смири... Кад трава око мене почне да расте и камење по гори да пуца, а тад се биље, у то, глухо доба, оно види... тад оно од Бога пада.
шта ће ти то? Баци то. Имамо кући то. — И почела би да му из појаса, недара оно пруће, камење, крпе, што је он уз пут покупио, вади, чисти. Али он не да, пригрћава оно што му она узима. — Имамо си, имамо...
у своје одаје, већ би застао и спазив Стевана како обично тамо у дну дворишта око амбарова и штала, као увек вуче неко камење, трпа на гомилу он би почео да га зове, пита: — Стеване, како си, Стеване? Јеси здрав, Стеване?
— Не дирај га, не дирај! — И опет продужавао да се с њиме разговара, као шали, пита: шта ће му и за шта толико камење које он једнако вуче.
И заиста он је увек, где год ишао по чаршији, улици, вукао, скупљао камење и трпао у недра, појасеве. Кад негде наиђе на много, он изује чакшире, гаће и пошто увеже ногавице трпа у њих, пуни их
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пред њом, унаоколо, разбацано тамо-амо, штрчало је мокро и оштро камење о које се, у вртоглавим коловратима, разбијали они задувани прљаво сиви и пенасти таласи.
Јест, они су умрли као цели људи, неизразбијани о ово оштро камење реалности. Они и не познаше ово мрачно доба неспокојства, све ове страшне супротности, све ове болне двоумице и
Африка
Врачаре и друге црне трговкиње, кад продају кремен за пушке или талисмане, најчешће продају ово камење које налазе свуда по обалама и обалским пећинама.
Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини. Осветљени великим лампама црни укрцавају тамно камење из шлепова. Дакар блиста.
Она, као многе црне жене овде, носи око грла право неизглачано драго камење: рубине, топазе и аметисте; њени зуби су добро зашиљени, што значи да их је од раног детињства још почела стругати
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тада су те несретнице дрхтале, чезнуле, а каткад и падале, вреле, као камење које избацују вулкани. За Варвару се то није могло рећи.
На саонама се клизи, брзо. Овако, изложени су опасности поплава, муњама, пљусковима. Стабла дрвећа леже на путу, камење се сурвава. Вишњевски тај план није одобравао. Биће онако, рече, са осмехом, Павлу, како је од старина остало.
Долину реке Ондаве, тако, Исакович је памтио, као неко чудо. Виде сребрну јасику. Виде лишће у злату. Виде камење, по врховима, као да је драго камење, устрептало. А кад се магла разишла мало, виде снег на једном врху.
Виде сребрну јасику. Виде лишће у злату. Виде камење, по врховима, као да је драго камење, устрептало. А кад се магла разишла мало, виде снег на једном врху. Кроз ту чудну маглу, он је скоро плачући пролазио.
била при крају, изненада, било је и, јаких, претпролетних, ветрова, тако да су Исаковичи морали да пењу цепанице и камење на кров, над својим главама. А било је и неколико страшних, последњих, мећава.
Каткад би само засузила и понављала да је то, што се на њу, тих дана, као камење, сручило – много, много! Питала га је, зашто се, толико, задржао, у Кијеву, кад ће и он доћи, да буду опет сви заједно
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
сваљено на пут или велике гомиле камења, које су се на њега стропоштале, и чекају да дрво сасвим иструли или да се камење само отисне или распадне. Увек имају довољно времена и готово никада не журе.
Црнога Дрима се непосредно изнад њега дижу високе, шумовите и мрачне планине средње Арбаније, нарочито Мали Прот, Црно камење и Јабланица.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Када би јој господар Софра куповао какав адиђар, прстен или штогод у косу, то није волела много ситно камење, по један, али леп, све је вољу имала на „солитере”.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
људи верују да трудница „не ваља да вади воду из бунара, ни да обрће чекрк, ни мотовило, нити да гледа у воденично камење, јер ће јој се онда при порођају обрнути дете у трбуху“.
¹⁸⁰ Камен, као постојан и чврст метеријал, такође се радо употребљава за амајлије. У ову сврху посебно се користи камење специјалног облика, у виду стрелице.
За ове приче с правом је речено да су узор народног јунака у прози. У њима се не налази само закопано благо, драго камење и чисто злато, већ и најлепше језичко благо: сочне, живописне речи и изрази, маштовита поређења и ритмични прозни
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
недељи два дана пронијару, један да коси од јутра рана, један да у винограду копа; један по жези, уза летњу јару, да камење носи на друм цару; један да на жрвњу меље манастиру; један да поправља властелину слеме, један да му спрема за сетву
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—говорила је, размичући ниско полегло грање. — Стари манастири, старе тврђаве, старе зидине, старо камење, старци... Све саме старе, половне ствари! – Зар ти нисам лепо рекао да останеш доле? – Сама међу оним мувама?
се — узмеш ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек узе мало, а када изиђе из пећине виђе да у рукама држи драго камење и покаја се што није узео још!
а дан касније — у потпуно пустом и претужном Месечевом пределу, на некој црвеној земљи, по којој је било расуто оштро камење обрасло маховином и кржљавом травом.
Били су уморни и жедни од тог тако светлог, а толико суморног предела из сна. Кажу да је баш ту, на том месту где је камење било веома ситно, а чудног облика, професора ујела змија!
Тада, причају они што су били тамо, старац поче да подиже камење око професоровог тела и да чупа разне травке које су тамо расле, једну по једну, са љубављу и са пажњом, да их гњечи
Ево Београда! Ту, изнад ушћа, побијен је први словенски колац и прикупљено разбацано камење римског утврђења. Сингидунум. Син-ги-ду-нум. Синг. Ин. Дум. Дум. Дум. Откада не сањам на матерњем језику?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Три стијене собичка не бјеху окречене, те се видјело неједнако, нетесано камење, околишено малтером; четврта страна, према њему, бјеше пријебој од дасака, на коме је била оружница, а са страна
му пажњу њеколико капитела и основица од ступова, узиданијех међу незграпнијем каменима, у цркви тесано четвртасто камење, а на олтару, позади, лијепо израђен двоглави орао Црнојевића; знајући за постање манастира, Јанко замишљаше како је
Милићевић, Вук - Беспуће
планине, с голим главицама на којима увече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се
Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица. Или иде дуж обале, дерући ципеле о оштро камење, запињући и цијепајући одијело о дрско, црно трње, крвавећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у воду и да
застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.
Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо; једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се
јој руке, влажне од суза, притискују лице: њега прожимаше вјечно њезин тужан, заплакан поглед, њега притискиваху као камење њезине жалобне ријечи, пуне суза, бола, срамоте и једног јада, тешког као олово: „Како сам несрећна, Боже мој, како
да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га носи, не марећи за камење које запињаше за ципеле, ни за трње које зауставља.
Уна се замути, набуја и прели се преко својих обала, напунише се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим. Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Пева путник, па силази Кроз камење низ планину, Пут се вину, он упази Дивне драге и долину. Гледа путник с стене голе: „О красоте, о дивоте!
Црна Горо, поносито стење, Круне српске ти драго камење, Успомено пребелога данка, Ког се сећа Србин кâно санка! Када гледнем твоје стене дивне, Срце младо у менека
Стругнем јадан онамо Пегазу, Ал' се збуним, те промашим стазу, Па ударим кроз камење неко, Бог поможе, већ мисли утеко, Уједанпут зину пакô на ме, Та јаруга, брате, пуна таме, Оцек страшан, ао мога
Ово реко, прогута ме јама, Груну о тле, зачу чудну вику: „Амо брже, помози ти нама!“ Падо, лупи о камење доле, Ни се уби, ни ме што заболе, Том се чуди, ал' не мого дуго, Јер за часак виде чудо друго: Вика, јаук: „О
па и сретан грли, Па још збори речи овакове: „О јерови, моји соколови, Децо моја, моја веља снаго, Сјајно моје ви камење драго, Куда отац са вама поити, Бежи нојца, а данак засвити.
“ Те је узе и опет потпраши, А загледа бијесног Мехмеда, Пушка пуче, Турчин се зањиха, Удри челом о тврдо камење, А Мухамед за перчин га лати, И однесе тамо пред хурије.
Небо ведро, зелена горица, Сунце сјаје, а пала росица, Пуно росе: дрво, цвет, грмење — Сјаје роса кô драго камење. А са грана оне тице миле У попевке дивне удариле. Ох мој Боже, тако красна гора Да ли море бити без извора?
Раде бесмо кô два брата И за мира и за пуста рата; Беше л' мирно, заједно смо били, По горици са пушком одили Кроз камење, растовик и церје, Преметали пред собоме зверје; А кад дође време за јунака, Свак појаха свога коња лака, Па
Нити тражи путање ни пута, Та рана ме освојила љута, Лати с' горе, па држ' кроз грмење, Те прескака кладе и камење; Јоште наго преко јарка нека — Ту је мене иштетио зека; Јесте коњиц јарак претурио, Ал' је предњу ногу саломио.
Та пуста је воља у Србиња. Једна мала долина се вије Кроз камење и кроз провалије, Травом, цвећем, жбуњем окићена, За песмице дивно угођена, И за врулу и за те славује, Ал' се
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И Нушка је гледала цели дан. Покупила камење и трупове што је нашла по башти, наслонила их уза зид до вишње, и попела се на њих, те гледала оро.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад су ушли у тамни вилает и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако поситно камење, а из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се!
“ а гдјекоји: „Дај барем један да понесем!“ Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење: онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели, што нијесу више.
брату: — Хајде, узми три камена, па се испењи на највишу јелу и на којој страни видиш свјетлост на ону страну баци камење, па ћемо ићи на ону страну.
Онда Грбо скочи, узе три камена, па им рече: — Добро пазите на коју ће страну панути камење. Онда се испе на врх јеле и одмах угледа свјетлост, те баци сва три камена један за другијем на ону страну гдје је
један за другијем на ону страну гдје је видио свјетлост, па онда сиђе доље и упита браћу: — На коју је страну пало камење? Они му покажу. Браћа пођоше на ону страну.
ЗЕЦ И ЛИСИЦА Једне дуге и оштре зиме огладне све звијери, па и лукава тета лија. И, једном ноћу, кад је камење пуцало од студени, нађе сиромашка зечића гдје скакуће пртином да се загрије, па науми да га превари.
Сви пристадоше, добаве клак и камење, наруче доњи и горњи жрвањ, те на сву прешу доврше сву нужну радњу наврх једне главице посред села.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Ваљда вам је познато из мога Земљеописанија, да се у Ческој налази млин или воденица, гди се драго камење углађава и саставља. ШАЉИВАЦ: Срећна земља, кад и воденице имају посла с драгим камењем. Но послушајте!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Као прво: бакуту исфуравају из ливинг-кујне. Укида се вечера, преполовљава ручак, а за доручак само неко камење од препечене пање и чај без шећера.
Ту се изгрле и изљубе на мртво име, а зачују се и два тупа ударца о паркет — то им је попадало камење са срца! Оду до Зокијевог бифеа да се поврате од страха са по једним ТАЏИКСАДВИНСОВХОЗТРЕСТОМ.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крај букве лежи њивица проса, по њему, јутром, сија се роса као да блиста камење драго, па врапци Ћоси мира не дају, од саме зоре подижу грају: „Ух, алај имаш велико благо!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Са стране је још једино велика једноспратна зграда која није никада завршена. Испод траве је велико камење; из ње излазе стене покривене маховином, тако да се тешко корача.
Идем на мали моло, који је саграђен тиме што је између неколико пободених коља набацано камење. Гледам у апсолутну тамнину воде.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Међу чобанима подземља живим: куле су овде високе и војске многе и драго камење зелено и деца белозуба жарко у прса мајке своје љубе. Сва царства су иста и сунца, и вид без сунца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Иако нису могли разговарати, ишли су тако поред батерије, саплитали се о камење на путу, или се држали за ограду предњака, гледајући нетремице сина или брата. — Живље, живље!... У запрежнице!
Онако напуњена разорним гранатама и шрапнелима, крцкала је под теретом и мрвила камење на путу. У почетку је за мене била разонода да посматрам како пршти шљунак и како севне варница са неког већег камена.
Гранате су уз страховити тресак риле земљу, превртале ровове, обарале дрвета, камење је прштало... Пушке замукоше пред ужасним и величанственим призором.
да се одвоји од обезглављеног трупа, одакле крв лагано отиче, људска крв, а поточић се пробија кроз прашину и ситно камење као црвена трака, коју људи кидају својим ногама.
Прштало је камење под челичним шинама, а са коњских копита су одлетали комади блата, ударајући по лицу возаре и послугу на топу.
Затварач шкљоцну... Урлик се разлеже планином, а пред нама на две стотине метара, из онога крша, полете камење увис... И први топ поче да дејствује. Војници нишане непосредно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Запљескаше баре од каљавих ногу, које падаху у њих као камење .. Гојко зинуо па трчи из све снаге, а за њим се спотиче и пада Стојан, псујући мртву учитељицу и чудећи се лудом
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
175. Покрај пута родила јабука: Све бисерје и драго камење. Све високо грање поломише Гледајићи на врху планине Где два брата лова половише, Уловише срну и кошуту, И јелена
“ Кад то чула лепота девојка, Она иде у гору зелену, Те премеће дрвље и камење, Док је нашла гују отровницу, Заклала је злаћеним прстеном, Уточила по кондира једа, Оно друго вином доточила, Па
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дошло је доба да нам душа све воли и трпи. На најгорој крпи сања, благодари, благосиља. Тела нам се узнесу, као камење у небеса. Да прште грме и горе у мржњи, разочарана, у бесу. БЕЛЕ РУЖЕ О, немој доћи кад те зовем.
Осмех би ти разочаран и благ падао са крста, као голуб бео и драг. А да небо загрми и распе камење са путева стрми у девети час. Очи твоје не би дизо криком.
Остаће на мени, и овде, само онај мир што га остављају на души камење, вода и небо. По улицама су забодене светиљке; оправљају калдрму ноћу, и пруге трамваја.
Велике, мраморне вазе, на којима се витлају богови и баханткиње, и цветају тирзоси, ређају се у даљини као гранитно камење којим се означава међа на земљи.
То је било лепо. Нестао је онај отужни барок, који још и данас траје. Они који познају камење халдејско, или музеј Гиме, радо ће поверовати да има „дивљих“ народа, али прастарих, који нису гори од Грка у
Да, ово је једина земља где се зна да мртваци нису ђубре да нагноје земљу, и где туга дуго остаје туга, камење поцрни, и људи носе свој горак осмех до смрти.
И, као махнит, на врху ове цркве, чије је зелено камење некад било биље, негде, ко зна где, па се стабљике, чашице, лишће, сва виткост, још виде; пред којом би ме пре шест
Љубичаста, стострука бића, што личе на цвет, цветала су у води, и модра као летње руже, прилепљена на камење, осула су ми ноге бојом која је као крв.
У тишини се опет смирим, и уморно падам на једну клупу. Високо гаре, видим како се камење љуља, а кроз отвор и лукове зидова, тамно небо. Јавља се жуд за мраком.
Црква мрачна и зидови, које као да су махнити зидали, полако зазвуче. Чује се небо, чује се камење, чује се земља. Са таванице се цере задригла сељачка лица, у дрворезу, а из угла вире црна мртвачка носила, ишарана
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
олује чупале су из корена и с хуком обарале огромно дрвеће, набујали потоци јурили су као помамни по ждрелима и ваљали камење; звери подивљаше: лавови су рикали тражећи плен свој, зверови се клали и прождирали једно друго, змије су сиктале и
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Остави трице, молим те!... То код нас не може да буде! Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред против те нове напасти.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...
Видиш понеког како се провлачи улицом, вукући папуче низ камење, не смејући корачати, да не би папуче лупале... Жене готово да пресвисну: само претрчавају по мекој трави из дворишта
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Као што је казано, она ноћу лови, а дању лежи непомична, заривена у блато, или у каквој рупи, или увучена међу камење.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВИ ГЛАВАРИ Кажуј, бабо, рашта си лагала, ал' на нашу душу под камење! Није шала што си учинила: помутила три мучна племена и крваву сабљу извадила!
“ Та ме сила, браћо, наћерала те помутит хоћах Црногорце. ТАДА СКОЧИ НАРОД ЦИО, УЗМИ КАМЕЊЕ ДА ЈЕ ПОД ГОМИЛОМ МЕТНУ, АЛИ ЈЕ НЕ ПУШТЕ ГЛАВАРИ, НО ЈЕ С МУКОМ ОДБРАНЕ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Напољу опет поче по трећи пут мрак да силази, и све ово као да се смирава, малаксава. И само камење по дворишту, вађено коњским копитама, више не прска и не тандрче, већ како који и где у рупу запао, тако застао и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У давно доба, једна велика душа, преко умјетникâ, то исто камење, сложи у велељепно здање: храм Матере Божије и манастир на Кипурији.
Пут пред очима му бијаше непрегледан; камење све то оштрије газио је... Већ бјеше малаксао; заљуља се да падне... Кад црномањастâ, висока нека дјевојка, украј
Напријед праскаху пушке и покличи се чујаху да се разлијегало планином. Турци, и они бјеху запали за камење и стабла па се брањаху јуначки.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сретнога ће причекати мајка, А несретног никад ни до вијека. Турци поље, а Латини море, А хришћани дрвље и камење. Ту су мајци танки разговори. Ту се, Мујо, осолити нећеш.
Не бије мене торба, већ оно што је у торби. — Казао некакав кога су тукли торбом у којој је било камење. Не гледа бог на каљаве ноге, већ на чисто срце.
Кажу да се и данас може виђети у некаквој планини (гђе се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње.
бију између себе, па који надвладају, они род од љетине привуку на своју земљу; они и онако ломе горе и ваљају велико камење. (Јак као вједогоња).
Далмацији, имају два језера, од којих се веће, које нигде не пресуши, зове Црљено језеро (зато што је око њега црвено камење); више овога на брегу познају се некакве зидине, за које се овде прича да су остаци од Гаванових дворова, под којима
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда.” Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима.
и шарену као највећа змија и поче у њу свирјети да се од мила Бога не могаше слушати, и на ови глас поче се све камење и дрвеће шикати. Цар се уплаши па запне стријелу на овога чоека и љуто га обрани кроз обадва крила.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ. зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриље и комади опека.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и гладне, изнемогле жене што се мотикама придржавају да се не би срушиле на грудне, суве и крупне као гробљанско камење.
Зашто је манастиру дао сто дуката за звоно, зашто је воденицу затворио изговарајући се пред сељацима да се млинско камење иступило, сваког дана по врећу ујма губи, зашто јој је дозволио да иде у манастир и понизи га пред калуђерима?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ја ћу стићи! — рече принц и пође. Уместо траве из земље је стршило камење. Што се више пењао, било га је све више. Био је гладан и жедан, а пред њим је била висока, стрма стена.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Недељама је експлодирао барут, постављан у темеље бедема, а камење и крупна цигла летели су у ваздух и распадали се на комађе које је падало по пустарама и задржавало се у јаругама и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим, љубим, тешим Ал' суморно вече К'о да песму
Попа, Васко - КОРА
да те пустим На сунце Ти мислиш пољубац сунца Ти појма о томе немаш Понорнице моја Болиш ме Односиш ми дрвље и камење Шта ти је вртешко моја Развалићеш ми бескрајни круг Који још дозидали нисмо Црвени змају мој Теци само даље Да
путује Друм уздахне Дубоким тамним уздахом За уздисање времена немам Путујем даље Не спотичем се више О уснуло камење на друму Путујем лакши Не заговара ме више Беспослени ветар Као да ме не примећује Путујем брже Мисли ми кажу да сам
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тешко је и замислити како је то камење довучено из даљине и подигнуто до оне висине“. Питагора ућута, размишљајући нешто, па онда запита: „Који од вас је
златне чиније, ибрике, шоље, пехаре, сребрне кондире са златним рукаткама, сребрне легене, бокале и вазе, разно драго камење, сваковрсни други накит од бисера и слонове кости, свилена ткива, пурпурне тканине, шарене ћилиме - све се то блистало
Једноруки палинтонон, назван касније онагер, бацао је камење 5 стадија далеко. Једна нарочита справа за бацање био је тако звани манганон.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он је вукао ноге и сваки час спотицао се о шиљато камење калдрме. — У ногу, друже, у ногу, еј, море, у ногу! Стезао сам нос да не прснем у смеј. Тако ми је нешто смешно било.
У ходу, узимајући ме присно под руку, мој друг прекиде ћутање: — Не волим да гледам — рече он — ово камење, плоче и ове споменике под чијом тежином, у разним фазама распадања, налази се читав један свет. Ајдемо брже.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ јаругу, док не окрете реком дубока корита, која беше обрасла густим шибљем и врбаком.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда. Кад она оданде пође, поклони јој месечева мајка златну квочку с пилићима.
брату: — Хајде узми три камена, па се испењи на највишу јелу, и на којој страни видиш свјетлости, на ону баци камење, па ћемо онамо ићи.
Потом Грбо скочи, узе три камена, па рече браћи: — Добро пазите на коју ће страну панути камење! Онда се испе на врх јеле и одмах угледа свјетлост, те баци сва три камена један за другијем на ту страну, па онда
те баци сва три камена један за другијем на ту страну, па онда сађе доље и упита браћу: — На коју је страну пало камење? Они му покажу, па се на ту страну и крену.
Кад су ушли у тамни вилајет и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако оситно камење, и из мрака нешто повиче: — Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се!
А гдјекоји: — Дај барем један да понесем! Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење. Онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели што нијесу више.
Па разви бошчу. Синуше, мајчин сине, дукати, бисер, драго камење и други скупи адиђари, те деди стадоше очи, па ће весело: — Хоћу, ханумо, што нећу?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
ојачала и постала слична крокодилској па се често питам да ли можда захваљујући овој вежби чак и данас могу да варим и камење. Исто тако, не могу да прећутим своје играрије с праћком, са којом сам запањивао гледаоце на хиподрому.
Ћипико, Иво - Приповетке
Огањ се ражгао. Од жестине зачас прождире што се у њ баца. Жерава и камење креси се, рекао би и оно ће пламеном да пламса. Точак се врти и шкрипи. Око њега одапиру се и окрећу младе девојке.
Увукла се у доце и провале. У околу нигде жива гласа. Ваздух је влажан; ноћна роса кваси мрку земљу и суро камење и истиха залева бело зимско цвеће што се иза камења крије, да се зором смрзне и, кад сунце сине, размрзне и немилице
и презаво обазиру на њ, а старији, Спасоје, упознаје га боље и мисли: „Сигурно је он; чини се невјешт и пренаша мирно камење, као да ни за шта не зна”. Једнако се страхиво погледају, све им очи бјеже на њ.
Сјели су као и други на ивицу пута, до самога мора, на одваљено камење што лежи по још недограђеној цести. Ваде крух из торбе, крмадају га, но некако им се не прима залогајем у устима;
По подне, начелник, не могавши га гледати да селом љеншкари, пошаље га да тријеби с пута камење и да га на гомиле слаже. Пође низ поље и цијело вријеме, не журећи, диже камен по камен.
свјетлости, прислушкује и пиркање вјетра и о нечему као да размишља, па наново мирно, са спокојним лицем слаже камење и — креће даље...
Шљегавши у дражицу, свуче јакету, омота у њу скленицу, духан и крух, па стави под смокву. Чучећи преврће влажно камење и прстима мијеша црницу да извуче црвића.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
нам то и строфа која одмах следи и која садржи прикривени цитат из Матејевог јеванђеља: А да небо загрми и распе камење са путева стрмих У девети час.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На њојзи је бисер, злато, драго камење, Пред њом клече и уздишу многи робови, А она их грди, псује, па и чупа их. Старац гледи из далека па се поклони:
С овим рупцем отари ми Хладан с чела зној. Ако очи сâм не склопим Ради посô свој. Два новчића нису тешка Као камење; Ал’ обрве не вуци ми На мргођење.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О нек се ветар с биљкама измотава Нека се камење пред невидљивим раскршћем успава Само да л ће на скелету осмех мој препознати?
изгубљене које поседују сунца Крв моја заспала под каменом не бунца због пакла из земље ископаног ко жива Овде камење пева и птица се скамени сива Овде су сви први пут мртви иза последњег сунца О зашто смо тако сами и слаби и крти Док
ГОЈКОВИЦА Итако будућност мрачној нади поста Сужањ и талац зло животу верно. Грлицу опева камење што оста У пределу који расте лаковерно. Јеси ли живи стуб града ил мртва Бели бедем дојиш превару све већу?
Краков, Станислав - КРИЛА
Има их још код Бејаз—куле. Поседали су по улицама. Рука са корбачем описа љутити покрет. Уплашени вранац скочи. Камење врисну под копитама. – Лудорије. Растурили се! Хоћемо ли и у смрт ићи поравњати? Лако је њему са коња причати.
Све то надвишава хучање, рушење. Као да се црна бујица ваља низ падине брега. Хучи и ваља се све брже ка јаругама. Камење се отиска под ногама и јауче. Све се слило у једно. Ни једне сенке издвојене.
По дрвећу су цвилеле поломљене гране, камење је вриштало, а набрекла стабла прскала помамљено. Шуме су поружњале и постариле.
Петровић, Растко - АФРИКА
Врачаре и друге црне трговкиње, кад продају кремен за пушке или талисмане, најчешће продају ово камење које налазе свуда по обалама и обалским пећинама.
Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини. Осветљени великим лампама црни укрцавају тамно камење из шлепова. Дакар блиста.
Она, као многе црне жене овде, носи око грла право неизглачано драго камење: рубине, топазе и аметисте; њени зуби су добро зашиљени, што значи да их је од раног детињства још почела стругати
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сви спавају, и Срби и Турци, Све је немо и поноћ је нема, Чадори се расејали бели, Ко на гробљу гробовско камење, Ах гробови и постаће сами, Трава биће црвенога листа, А цветови од крваве пене...
»Видовдан« опет, који је дотле ваљао на нас дрвље и камење, називајући нас »комунцима,« »Адамовцима,« »безгаћницима« и сваким чудом, наједанпут сад окрете лист и поче
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци — На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема, — Ја је љубим, грлим Рукама обема, — Грлим, љубим, тешим — Ал’ суморно вече
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чудио сам се како су могли опстати у овако плитким рововима... Над нама је звездано небо. Изван рова напипаш неко камење. Никако не могу да разумем зашто је оно ту и ко га довуче. Војници су дохватили ашове да продубе ров.
И зато, да би се заштитили, они су грешници слагали плочасто камење испред себе, да би повисили заклон. Не потраја дуго, а кроз ров се довуче до мене мој водни официр.
Људи су прислонили пушке на рамена, прсти су били на орозу. Видело се само непомично камење. „Осматрај, осматрај!“ — чуло се како шапућу десетари. — Само кад се појаве, пуцати! Пренеси даље!
Заиста нису били даље од педесет, шездесет метара. Укопали су се на исти начин као и ми. Испред ровова наслагали су камење и местимично оставили пушкарнице. Другојаче није могло да буде. Али то камење дошло им је наскоро главе...
Испред ровова наслагали су камење и местимично оставили пушкарнице. Другојаче није могло да буде. Али то камење дошло им је наскоро главе... Између наших и њихових ровова лежали су мртви војници. Артиљерија је одмах отпочела.
Ровови потпуно отворени, а испред ровова камење. Не може се маћи ни лево ни десно. Имао сам осећање као онај кога су везали за колац и сад чека плотун...
Сигурно им је осматрач био далеко. Али наша?... Помлати их као марву. Кад удари у заклон, оно пусто камење распрсне се на све стране, па долеће чак и до наших ровова. Било је тешко посматрати.
Кад се човек испење на ту висину, има утисак као да осећа близину неба. Ветар је дувао и наносио нам ситније камење у ровове... — О, брате, ти поче као песник — дира га Светислав, нестрпљив већ да он настави своје причање.
У почетку је ватра била лагана, као да се колеба, а потом осу, осу, гранате наше и њихове се укрстише, а камење поче да лети. Разлеже се рика, тресак. Рововац као да грми и у бугарским рововима отвара читаве кратере...
Из таме истрчавају други. Настаје бодење, јаук, болни крици... Натрчасмо на неко камење. „Трећа чета за мном!“ — чује се кроз хуку глас. Пред нама се наједном створи читав строј Бугара. Лица су им ужасна.
Други паде. Уби га неко. Чујем нечији ропац... „Држи везу!“... „А-ха!“ — допире крик. Опет ровови, камење. Отуда сунуше на нас бајонети... Ми прилегосмо с ове стране. „Предајте се!“... Ура! Ура! Уре! — Вичу и наши и Бугари.
“... Ура! Ура! Уре! — Вичу и наши и Бугари. Мој добровољац кресну бомбу, и само је пребаци преко насипа. Грр-у! Полете камење. Готово ме затрпа. Чују се јауци. Мигољим да се извучем. Онако збуњен, гледам унезверено, где су наши.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вериге су златне биле, ил' подобне злату, Кљученица и преручи — све чест своме млату; Роговље је све китило изрјадно камење, По странами увајаних образа знамење; Једним словом, к'о у чем' се свете мошти хране.
Сва древеса и камење И зелене траве, Све дубраве и све стене И пећине старе, Сви ви мени помозите Овде туговати, И до жељне смрти моје Са
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И сад без вере у магле јесење Дршћемо бледи и плачемо стравно: Срушеног храма дави нас камење. Пустош без искре светлости што плама Свуд око нас је, а нама се чини Истине зубља да гори у нама И да нас води
(1913) ХИМНА ПОКОЛЕЊА 1. ВАСКРС Свуд јесен мрка разапела нити, Камење плаче и прозебле гране, А Покољење Суза болом кити Гробове своје још непокајане.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
а коленом клеца Каменито срце Млава јој просеца: Зајазит се не да, мумла, јечи, стење, И у муци тешкој прождире камење; На њу, грешну, сунце никада не сија, Само гром је, мразну, са хуком пробија, Пламенита муња опали јој лица, Да
Поноћ гледа силу беса, Па се јежи, стрепи, стреса, Вихор диже урнебеса, Риче страшно, јечи, стење, Ломи дрвље и камење; А са крова запаљена Пуно гара, дима, жара Повијајући, сила њена Често сипа из недара А у недро граничара.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Увек шврља, нешто шушка, чисти, прибира камење и парчад ћерамида палих, пребачених са суседних зидова, увек наглас гунђајући, сама себи говорећи, као свађајући се,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У гатању на Св. Илију »пун орах означава срећу, а кваран несрећу« и тога дана се, ако загрми, »ставља камење на орахе, да би се сачувао њихов плод од опадања и квара« (СЕЗ, 58, 1948, 251, Гружа).
Ћипико, Иво - Пауци
Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к'о да пушташе бијелу млијечну пару,
Обоје, к'о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља. Сигурно их је мајстор угађао...
Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење. Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи... На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме.
— вели јој и гледа је равно у очи. — Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије. Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
грленим и распусним, гледам их како се гурају ко ће од њих пре уставу да дигне и дивљу воду у бадањ да пусти, да се камење покрене, издроби ми месо и кости, у кашу да ме претворе, а крвљу мојом да задоје своју обест.
Није односио злато, накит, драго камење, скупоцене тканине и украшено оружје. За њега су то биле бескорисне дрангулије које су измислили лукави Грци да би
Међу зубима ми густа лепљива пљувачка а непца сува и скорела. Не смем да погледам ни горе ни доле. Камење се отискује и звонко пршти по љутом камењару у подножју.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ко да прича историје ваше? Вас, растурене, маховина крије По пределима отаџбине наше. А сêдо време камење обара, Где се мученик у смрти одмара! 9. Ко је тај младић што овде почива? Је л' имô рода или верне љубе?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сат шкрипи и режи, али слуша. - Изненађени, гледамо око себе. Разбацано камење је, као метлом, почишћено; сваки се камен вратио на своје право место, зданија Акрополе блеште у својој првој младости.
Удубљујући класичне ликове у племенито камење, мој се руски племић удубљује у она класична времена. Он ме често посећује да у разговору проживљујемо велико јелинско
Ви изволесте мало час рећи да Галилеји говори као пастир. И горе од тога! Он има обичај да својим „противницима баца камење на главу.“ - „Како, како?“ заџакаше многи и скупише се око ове двојице. — „Ето тако.
Глечери су оставили долине, али су на својим некадањим крајевима оставили наваљано камење, да те глечерске морене посведоче докле се распростирало царство леда.
Пажљивије посматрање учи нас да се растопљено камење Земљине површине почело да скрућава у камене санте, но ове се уз страшни прасак разламају и понова растапају.
При тој температури, било је све камење њене данашње коре истопљено, и сва њена вода испарена, тако да се, у облику прегрејане водене паре, обавила као
Овде препуцава на жеги и зими камење и стење, али не пушта гласа од себе. Ово је мртав свет. А онде горе у зениту, камо још нисмо бацили наш поглед, онде
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Натошевић издаје прерађене морално-религиозне приче Бисерје и драго камење на украшење детиње душе и срца 1860; покреће Школски лист 1858.
Ђорђе Натошевић: Бисерје и драго камење. Моралистичко-поучни текстови (преводи и прераде) 1862. Рођен Војислав Илић Бранко Радичевић: Песме ИИИ У подлистку
Станковић, Борисав - ТАШАНА
а зна да само ми, слуге, сељаци, тако крваво печено волимо, помислио би да сам ја то за себе скрила и онда би дрвље и камење на мене.
МИРОН (чисти Парапуту од земље): И где оволико земље и блата нађе? Сав се земљосао. (Вади из његових недара камење и земљу.) ПАРАПУТА Је ли за Свету Богородицу то узимаш од мене и чуваш?
Види да је празна. Уплашено): Па њега нема, море! ЈОВАН (као ситећи се): Нема, дабоме! Натрпа око себе све крпе и камење што нађе, и ухвати маглу.
Не знаш ти, да се од страха излуди! Буд морам да га чувам, туд морам и све камење, што са собом донесе, да извлачим и склањам.
И то с муком, тешко, јер он неће да легне на постељу и душеке него на земљу и на то своје камење, којим хоће тобож да се брани кад почну да га »пале«.
И зато морам готово целу ноћ испод њега то камење полако да извлачим и склањам, да не би — кад, по обичају, ђипи и почне (тобож се упалио!
) од себе све одело бацати — да не би бар то камење око себе имао, те њим или себе осакатио или овамо мене ударио. А опет, кад види да му нема његовог камења, тек онда
Тада го истрчи и показује на калдрму и, ево, видиш, из ове старе, тако збијене калдрме почне рукама камење вадити и, тобож бранећи се, бацати на све стране, ударати куд стигне, да све пршти и одскаче, и дере се кроз ноћ: »Жиж!
Што не идете за њим? ЈОВАН (решено): Не смем, хаџике. Диже се, потрпа све што нађе, све крпе, све камење, и затура по појасу и кошуљи, и оде. Хтедох за њим али, бојим се, окренуће се и неким ће ме каменом можда у главу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
побила доста клинаца и ексера; повешала сваки отпадак и потрошак, а кад је нужно било, довлачила старе цигле и камење, и све после игре остављала где се нашло. Па су и одрасли почели да употпуњују сметлиште.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
знао спушта ли се бели град Из облака у мене Или ми из утробе у небо расте Вратио сам се с пута Да сазрело камење из завежљаја Овде на тргу разделим ГОРЊА ТВРЂАВА Шириш руке Високи Пред свим капијама белога града Дочекујеш изворе
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
од радозналости и стрпљења, почели су се као мољци увлачити у старе књиге и међу прашњаве листине; почели су превртати камење и гребати зидове, узели су се пети по бедемима, лутати по развалинама, копати темеље и раскопавати гробове и од
кад сте већ и тај напор постигли, ви наилазите на трећу препону: један широк простор и по њему расуто огромно стење и камење бесконачних и уображених количина, а прескочити једну бесконачну или уображену количину теже је много него неуображену.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ни прст се пред оком није видео. Газили смо воду, саплитали се о камење. Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија.
Потрчим као без душе на осматрачницу и видим како пурња земља и лети камење изнад наших пешачких ровова. Угледах баш и њихову батерију.
Онда наваљено камење као у речном кориту и при најмањем додиру осипа се као бујица. Пустили смо коњима дизгине нека сами бирају.
— Е, богуми, никад ни довијек! — Црногорац пребаци ногу преко ноге и завали се на оно камење. — Ако је жедан, нека заити воду сам; ако му је зима, нек тура ватру сам. На ову причу смеју се и ордонанси.
А када се изиђе на оцедно место, вода пишти из поцепаних чизама. Онда опет настаје крш. Оштро камење пара расквашену обућу, или са ципела и чизама отпадају и онако исцепана пенџета, те људи газе босим ногама.
Једна кућа на њему, онда неке бараке, шатори. На обали се беласа нека гомила... Али то као да није камење. А ко би сада го лежао на обали... Међутим, личе на људске прилике. Опет талас преко брода. Лађа брекће.
је дудињацима, избраздано и разривено врлетним потоцима, који хучно јуре са оних планина, ваљајући у долину стење и камење. А засеоци местимично, овде, онде, и нахерене куће вире тужно из оних дудињака, као красте на болесној кожи.
Са стране нешто шушну, и преплашена змија замаче међу камење. Наш вођа застаде. — Ево, овде су. Међу стењем, а заклоњени сасеченим грањем од погледа непријатељског, налазили су
Људи без размишљања појурише низ литицу, вукући за собом коње, а за њима се суљало камење и стење. Дохватио сам из руку сеиза коња, који није могао силазити са два, и сунух низ падину. Омакох се...
Омакох се... Пустио сам дизгине. Коњ налете преко мене и паде стрмоглавце. Неко камење сручи ми се на леђа. Отворио сам очи. Била је то тренутна слика посматрана кроз разрогачене очи од страха.
Напрегао сам последњу снагу, хватајући се за оштро камење, да се поставим у усправан положај. Једва сам успео. Погурен, претрчао сам дно, те се дочепах супротне стране.
Они гину, да би се спасли топови, а ми да бежимо!... Никада. — Разваљујте овај бедем! Бацајте камење! викнуо сам, и ја први почео бацати. Пристигли су и остали официри. Гомила спласну. Први воз крете.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Што би са врха своје стаклене куле силазио? Ветар до њега не допире, не рањава га трње и камење. На меко седа, по меком хода. Ни птиче у златном јајету тако не живи! Али, зашто не расте?
Ако те угледају, претвориће те у камен. Погледај камење пред њиховим леглом. Видећеш да има људске очи. Само њих су им вештице оставиле.
Знам да на гозбу не идем. Шта да радим када их сан превари? — Не жури, јуначе! — залепета орао крилом тако да камење полете низ стрмину. — У смрт своју не лети! Оно што њих мучи није сан, већ несаница.
— Не зановетај. Нећемо ноћас дремнути ни часка! »Нећу ни ја!« помисли Варалица. А и како би? Јецало је камење око њега, а Месец већ свијао лук. Осети Варалица како краћају ноге под њим, али назад се није могло.
Тако дође и до Вештичје логе, зграби наказе, једну о другу веза, руком им показа да камење поново претворе у луде. Али, оне то нису могле без марама, а да им их да није смео: скамениле би га.
— Успело ти је, видим! — рече орао, а камење се покрену, у луде створи. Орао ни главу не окрену, узе Вапалицу на крила и суну к облацима.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
одговара: — Стамено, мори Стамено, Стамено, сито пролетња, Стамено, зрно бисерно, Јеси ли чула, разбрала: Ситно камење број нема, Дубока вода брод нема, Високо дрво хлад нема, Убава мома, мори, род нема.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Из облака пада крваво камење и бије по таборима Турке. Планине се клањају земљи и полазе на Стамбол. Издајник домовине одлази у пакао: Опадô је
до витих ребара да му се не размину кости мимо кости, са копљем у руци, на бесном дорату испод чијих копита искаче камење и збуњује солунске трговце, он је отелотворена жудња за осветом угњетених и понижених маса.
Из ње пада студено камење, оно бије по таборах Турке; не утече друга никаквога, ни да каже како с' погинули. Устави се на истоку сунце, а и
Многе кубуре и пушке имале су окове и везове од злата и сребра, у које је уметано драго камење, седеф и мерџани. С оружја, као и с кала и чибука, жене су преносиле вез на одела, покриваче и јастуке, или, обрнуто,
ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје... А какав је Скадар на Бојани!
Зидаће те кули у темеља. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење. Каде дође мој нејаки Јово... У песми Урош и Мрњавчевићи поновљени стихови, такође, означавају неке најважније
Такве су, између многих других, следеће риме: Повадиће то драго камење, ударат га сабљам' у балчаке и кадама у златно прстење. Милош пева, вила му отпева.
зелену као јарко иза горе сунце — пак је простре по зеленој трави, просу по њој бурме и прстење, ситан бисер и драго камење.
ђевојкама: „Која је ту Роксанда ђевојка, нек савије скуте и рукаве, нека купи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; ако ли се која друга маши, вјера моја тако ми помогла, осјећ ћу јој руке до лаката!
погледаше, а Роксанда у зелену траву; сави скуте и свил'не рукаве, пак покупи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; а ђевојке двије побјегоше.
ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје; већ ти отруј војводу Момчила, ил' га отруј, или ми га
Турише је у град уграђиват: оборише до триста мајстора, оборише дрвље н камење, узидаше дори до колена; још се смије танана невјеста, још се нада да је шале ради.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и обашка свакој травици свој дар јој вода издаје. ДРВЕЋЕ И ВЕТАР Ветар холујаст ваља дрвље и камење; По планина искорењује и собара Високе букве, храстове и дебеле тополе.
Није ли све једно — земља и прах! Кошчине ка камење ваљају се... И што је то од нас? Јучер, мој мили садруг, ка неки ми у телу зглавак, А саде, ка неке мршине липсале Од
Ако исто тек разагне је и погледа, таки и смотри унутра, ка драго светлакасто се лепо камење, врле речи за просветљавање се с душом својом! Ни вам ја за празно слушање узалуд простирем ове речи.
Поузаимљи од Јегиптена безбожних људи благо и лепе агијаре, скупе ствари што је сребро и злато, бисер и драго камење, те с отим пробегни да ти буде путнина за трошак с туђега мираза.
Паке за свод црковни и за коло што је на сред цркве, не би му некако за то справе што би ваљало томе камење, те се застара и светац се зато не облени него му се у сну јави и рече му да иде к мору и што је скоро кораб дошао
И јепископ по указу оде тамо у кораб и с оним се господаром саста, те гледа по корабу камење, ал’ му се некако ништа за његову потребу онде не свиде, и пак смутан оде натраг.
Не злато ни сребро да код себе тутољимо и кријемо, бисер и камење, него многе књиге да скупљамо! Благо што се више множи то више пакости сконаториоцу, а књиге духовне, стичући их,
Еда се дукати и новци ка и камење могу јести, ако пољске с посла хране нејма?... О НЕЗАХВАЛНОСТИ ПРЕМА УЧИТЕЉИМА Свеџбајте се о томе: како то коме за
Један и сиромах мудар, много врстнији од свих сметених градских бољара. Тко размеће камење, бриде га руке. Тко духљива учи, тупи свој језик.
КАНО С БРЕГОВА МУТНА ВОДА... Једни хвале и диче много злато, сребро, драго камење, бисер, лепе ађијаре, гиздаво одело, хубаве и високе полате, многе милкове, коње, стоку, тафру и помпу, господство.
Да камо јоште велики град и тресак, с неба ватрено камење и горуће угљевје, пожар, осојне змије, земљи проваљивање последње погубљивање, велике халовине?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Код Мане кујунџије се, наравно, најдуже задржаше. На њега и дрвље и камење!... — Ако си не бегендишеш у наш варош, ете, никога, што ти, демек, нико неје спроти теб’, — ласно за тој!...