Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Узмите историју књижевности и погледајте колико их је умрло од туберкулозе! Једини је Ками завршио за воланом, али и он не би да му се није заломила Нобелова наградица.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Док чека, Бел Ами преврће књиге расуте по белим плахтама. Албер Ками Лето. Никада у животу неће дознати да је био тако близу решењу свих својих загонетки.
Један човек у соби то све зна. Презриво зажмуривши на лево око, пуши »голуаз« и све зна. То је Албер Ками. Девојка због тога пружа своју дугу, голу руку, која изгледа као прва рука на свету, и заклапа корице књиге која
Тако Ками жмури у тами затворених страница. Испод њих су стрме баште пуне шушкетавог лишћа у пет по подне, а сасвим доле врео
Матавуљ, Симо - УСКОК
— И шта још? Милица побјеже. — И што си још чуо? — настави Гојача. — Као да браство није задовољно. — Ками је задовољно! И ти си од браства, па је право да знаш сву истину.
Примише ме. Сједох крај огња с још десетином домашњих. Ками бјеше огањ! Двије-три руковијети врежине димљаху, да очи истеку.
— Сад и ја видим да је тако! И ово наше сиромаштине, ко ће уздржати! Зар нас двоје, ками да нам је! Иако је кнез био увјерен да је жену приволио, ипак се изненади тако јасном и кратком пристанку, те је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
брате, приче, Биће добре, Нанка јемчи; Удри губу што пониче Да нам сеје све понемчи — Сеје наше, код нас живи, Ками нама — ми смо криви! 7. Глени, глени ову само, Та није ли кâ сунашце? Па да ваке опуштамо, Ками нама у срдашце!
7. Глени, глени ову само, Та није ли кâ сунашце? Па да ваке опуштамо, Ками нама у срдашце! Свака од њи раја вреди, Па мастило да се штеди? 8.
Устај, пирни, не почаси часа — Па Турчину ни трага, ни гласа! Црна Горо, ками на камену! Ками, ками крвавоме дину, Да посукну низ кланац и стену!
Устај, пирни, не почаси часа — Па Турчину ни трага, ни гласа! Црна Горо, ками на камену! Ками, ками крвавоме дину, Да посукну низ кланац и стену!
Устај, пирни, не почаси часа — Па Турчину ни трага, ни гласа! Црна Горо, ками на камену! Ками, ками крвавоме дину, Да посукну низ кланац и стену!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
), па је носе проз градске улице усред подне тамо и овамо. Не боје се чести ни поштењу, тек да стеку да се ками ране. КНЕЗ ЈАНКО Бјеху ли им какве куће, Драшко? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеху куће на свијет дивота!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Били два Цуце, па се стали дијелити“, поче онај. „Шта ће да дијеле, ками, до оне куће и авлије, И нешто прљужине. Добро! То треише. А оба знадијаху само једну пјесму. — А да коме ће пјесма?
„Па богме и ово сиромаштине што нам је Бог дао, ко ће нам је уздржати, ко ли обрађивати? Зар ми стари, ками да нам је!“ рече Јока, као да бјеше она оно пријед све изговорила, па сад то наставила. Е, чујеш ти тога!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
не блеји, гдје коза не вечи, гдје пас не лаје, гдје дијете не плаче, гдје маша не куца, гдје се гусле не чују; хајд у ками, у гору, у воду: ту ти мјеста није!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Свеле су љубичице! Над судбом ће ми ками да протуже, Увеле моје да оплачу снове: Јер тебе вечност у загрљај зове И смрт бољи ти свет отвара, друже; Док мени
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И до неба кад, и пакла, тежи тим срцу мук. О мируј, претешко моје, ками камена мене, мукла стено. ИИ Отврднуло је, уздрхти чудно, превршиће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сакупи јоште више друштва; све по трагу Турке поћераше, до Сибнице села доћераше, и ту Турци у хан побјегоше, — ками мајци да остати могу!
друге боје него што је тело“ калчине — велике чарапе што се носе у чизмама камзе — у ножа ово што се држи руком ками — (старији облик место) камен (са дативом значи јаох: ками мајци — јаох мајци) камилавка — калуђерска капа камилови
се носе у чизмама камзе — у ножа ово што се држи руком ками — (старији облик место) камен (са дативом значи јаох: ками мајци — јаох мајци) камилавка — калуђерска капа камилови (клобук) — од камиље длаке камџија — бич кано — као
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Земљу око себе запустише. Нигде ништа им неста за ками зуби. Те јоште црње и хуђе прођоше од глади: ка пси мањкаваху. Почеше јести мртве своје лешине и сваку липсотину.
5. Глад у Солуну Пак једанпут би у Солуну велики глад и ниоткуд ништа за ками зуби нису имали шта јести. Дор су гинули луди од глади и пак им на то свети Димитрије би за велику помоћ, те сам