Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Полачек кошта, смеши се. — То није тај „теј”. — Господар-Чамчо, коштајте. Ово је „камилнтеј”. Чамча се смеје. Полачек стари и господар Софра чуде се; и они коштају па се чуде. — Господин фишкал, не чудите се.
— Господин фишкал, не чудите се. Тај „теј” је родио у мојој башти. јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. — Па што сте га мени дали? — Да вас уверим какву ми хасну данас чините.