Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сједи он сам напријед, швићка камџијом, а на метар испред њега љуљају се сјајне округле Маријанине сапи. Дај сад зини и запјевај, мајчин сине, у овој
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкају камџијом по својим дугим чизмама. Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по
вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом плетеном камџијом.
— А, ти ли си?! Врисну полицајац и замахну камџијом. Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже
само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...
Али да и он зна, да га одовуд гледају! !... О, онда би заборавио оне ударце камџијом, оно понижење и сва страдања... — Господине Гојко, рече писар улазећи, да вам издам часком плату, па изволите тамо у
!«... И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова. — Чујемо да вас је тукао камџијом. Испричајте то како је било и зашто ? нам Капетан се диже, приђе Гојку и метну му руку на раме. — Будите слободни...
Краков, Станислав - КРИЛА
Ипак се бежи. Одједном одозго са две стране заклокоташе туђински митраљези. Шиба челик стоструко стостручном камџијом. Посрће се. Пада. Неко се диже. Опет пада. Свако гледа да се издвоји, да бежи у другом правцу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Руским официрима генерал рече на поласку: удрите их камџијом.; кажите да ћу стрељати свакога десетога из ћупријске бригаде, ако она да повод да се изгуби битка.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Одлази). Улази полицаја. ПОЛИЦАЈА (на улазу, онима иза себе): Дајте кола! Брзо! А она? Ако само писне, камџијом ћу каише с леђа да јој скидам! (Ка Коштани): А, готова си? Хајде! КОШТАНА (не гледајући га): Готова!
(Ка Коштани): А, готова си? Хајде! КОШТАНА (не гледајући га): Готова! ПОЛИЦАЈА (замахује камџијом): Ћут’! Сад ти кожу одерах! (Виче): Дајте кола! Улазе кола, пандури, Цигани, сватови, са свирком.
Улазе кола, пандури, Цигани, сватови, са свирком. КОШТАНА (стреса се). ПОЛИЦАЈА (Коштани, показујући јој камџијом на кола): Хајде! ПАНДУР (полицаји): Полицајо, чекај, сад ће Салче, њену мајку, да доведу, да се с њоме опрости.
(Погружено одлази.) ПОЛИЦАЈА (обрадован одласком Миткиним полети бесно ка Коштани): Пењи се, јер сада ћу камџијом парчад коже са леђа да ти кидам. (Пандурима): Уносите је у кола.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Коњ ластавица је полетео, а наши јунаци су се разбегли куд који. Но девојка их је све скупила камџијом, испитала их ко су и откуда, а онда бацила на земљу свој калпак и наредила да га дигну, па ко га дигне и метне на
А кад не може неправду да отклони речју, он је шиба троструком камџијом. По свему личи на неумитног судију, строгог и правичног, који хода по свету да кажњава неправду.