Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и поздравимо како смо умели; и он нас поздрави срећним пришествијем и посади сва четири на столице, а он сам седе на канапе.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Тата је казао да ће поред Савке дати осам стотина форинти, а ја ћу јој дати леп штафирунг, канапе, столице, два шифоњера и огледало.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн наслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у џеповима од прслука, с изгубљеним очима на стропу, у збрканим
Он јој рече нека причека. Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе. И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша. Видио се комад сивкастог неба.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
У крају стоји фортепијано; а у прочељу канапе, више њега велико огледало а пред њим астал и наоколо столице.) 1. ВУЧКО (ступи) ВУЧКО: Ја!
ЉУБА: Ти знаш да ја не трпим то по соби. ВУЧКО: А што, кад је лепше, него оно швапско? (Показује на канапе.) ЉУБА: То се тебе не тиче Ништа; него устај, те носи одатле! ВУЧКО: Ја! Устај! Све устај, а кад ће бити „седи“?
ЉУБА: Сад се више у чарапама не иде. СТАНИЈА (врти главом): Ко би ти најпре смео ући с папучама? (Седне на канапе, па ђипи.) Куку, шта је ово? ЉУБА: Шта, мајка? СТАНИЈА: Што ме нешто из миндерлука удари?
) Куку, шта је ово? ЉУБА: Шта, мајка? СТАНИЈА: Што ме нешто из миндерлука удари? ЉУБА (смеје се); То је канапе на федерима. СТАНИЈА: Па што бије? ЉУБА: Не бије ништа, него се слегне, да се боље седи. Ето овако. (Седне.
ЉУБА: Седи, Пијада. ПИЈАДА (скине шешир, метне га на кревет, потом седне на канапе и продужи Станији): Знате. док се цовек не навикне.
ЉУБА: Ама немој то, мајка, ено канапе, па седи љуцки. СТАНИЈА: Ху! ЉУБА: Срамота је вући јастук из кревета пред страним.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Наопако? Кад умрем, онда ћу ову реч заборавити. (Персиди.) Шта ми пиљиш у зубе? Оћеш да те посадим на канапе? (Персида изиђе.) ТРИФИЋ: Али кажи ми, молим те, зашто си ти тако незадовољна? СУЛТАНА: Мислиш ти да сам ја слепица?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Практикант варошког суда у престоници, он се прогласи чуваром државне канапе; преко пута њега за истим столом стари практикант Шљивић, кратковиди сметењак, чувар је државне игле и црвеног воска.
— Није велика, али је пресуђена — каже Шљивић сасвим равнодушно, и све удешава оне канапе око наочара, па се прави и да не обраћа пажњу на оно што говори Икета, а у ствари сав се напрегао да чује, и већ
првога идућега дана, кад је понова на своју стару дужност хтео ступити, да је његово дотадашње место чувара државне канапе упражњено, и то са разлога што га је он, поводом оне мисије, као и легата покојне велике и заслужне Српкиње Драгиње,
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Мислиш ти да је он гурбијан као ти? ЈОВАН: Ајде, видићемо. ФЕМА: Неће њему више нико ногу скр’ати, (показује канапе) ту је њему место. Пропопо, Јохан, донећеш ћилим да простремо овуда (показује астал).
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Затиме се села На свој канапе, А десетак јела Већ је дошло пре; Ту ноздрве шкакље Разних јела нук, Ту су руке чакље, Гортан гладни вук.
А како су изгледале канапе (па и новосадске) у ово доба, писао је најпоузданије Ј. Игњатовић. На једном месту у својим мемоарима (Рапсодије из