Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тај час одем с Недобом графу [Јовану] Каподистрији у канцеларију. По обичном поклоненији, кажем: да је народ српски сада у крајњеј погибели и да Турци секу, вешају, на коље набијају,
Недоби увече, и тамо оно прошеније и преноћи; и Недоба повадио из тога неке главне пунктове, те и̓ он у канцеларију предао, које ће император читати пређе нашег прошенија, и рекне г.
20. декембра. Ово исто писмо однесемо у канцеларију и предамо г. Булгакову, он га из канцеларије однесе и предаде грофу Неселроди у великој сали.
22. декембра у 10 сати отишао сам у канцеларију Булгакову; он сказал: „Приди у 12. час.” Отишао сам у 12. час, а он сказал: „Дали смо расписку императору о вашем
Недоби и казао му, коме смо предали прошенија и с киме говорили; зато рекао ми је да одем до у канцеларију до Булгакова, и да му кажем да смо сва прошенија испредавали.
у 10 сати одем у канцеларију, гди чекам читав сат, а дође г. Булгаков. Сказал јему: „Ваше Превасходство, ми по совету вашему сва прошенија гди које
” 5. јануара у 1 сат по полдне одем у канцеларију, гди Булгаков даде ме одвести у велику салу; сказал: „Пождите немношко.” Там сидел пол часа.
и да га је дао грофу Каподистрији, но да га гроф није имао кад прочитати, него ће вечерас прочитати и дати у канцеларију грофу Неселроди. Питао сам: ваља ли с овим писмом да одем и сам до Булгакова? На то Недоба: „Ваља, ваља, но отиђи.
На то Недоба: „Ваља, ваља, но отиђи.” 17. јануара. Ујутру рано у 8 сати у канцеларију, но г. Булгаков јоште не бејаше дошао, зато служитељи кажу ми да неће доћи до 12 сати, но после да дођем.
Недоби, и мало поседим док он приписива тужбу Младенову на Карађорђа. По совершенију тог писма, одемо у канцеларију грофа Каподистрије и даде МИ оно писмо серпско, што је г. Павковић превео, да однесем г. Булгакову.
20. јануара. Отиђем г. Недоби и кажем да сам однео писмо у канцеларију и дао г. Булгакову. 21. јануара. Нисам никуд имао посла отићи. 22. јануара. Примим писмо г.
24. јануара. Ишао сам рано г. Павковићу, но нисам га нашао, отишао у канцеларију. — У 7 сати био сам код г. Недобе и питао га: хоћу ли писати ја или он за — — — На то г.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима. Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи
милина ти ући. Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!... Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.
А данас јок! Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!... Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам... Ето каки је данашњи свет!
Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева... Тако је било и с том главом шећера! Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу. Ја се мало зачудим, богме.
Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници. Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.
« »Изгоре све, господине, шта ћемо?« рече жустро и други пандур утрчавши у канцеларију. »Па нека гори, шта ћу му ја; овде нема никаква прописа!« одговори капетан чисто срдито и баци зборник украј.
Свуд сам, богами, тражио, па нигде! — 'Оди амо! — рече капетан па устаде и уведе Симицу у канцеларију; отвори једна врата од друге собе, где сеђаше за столом један дежурни практикант, дугачак, као притка, па му рече:
Тек беше капетан ушао у канцеларију и сео за свој сто, а пандур унесе једно писмо. Капетан отвори, прочита и полугласно рече: — Е, сиромах Симица — ништа
Капетан само што сподби оно буренце, па с њим за плот у авлију. »Дај понећемо!« вичу они. Аја — он оде као опарен у канцеларију; само тек треснуше врата за њим.
Чиновници већ да изиђу из коже, колико им је досадио! Тек беше окружни начелник дошао у канцеларију, а ето ти му донеше писмо од среског ћате из Космаја. Он прочита ћатино писмо и забезекну се.
— Добро, сер, добро! — рече начелник и додаде полугласно: — Хвала богу, сад ми бар нећеш ти досађивати! — па оде у канцеларију. Енглез упрти мајмуна под пазухо, па оде у варош, клибећи се једнако на њ. — Шта би?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тога дана била је недеља. Нисам морао ићи у канцеларију. Кад сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање,
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ћирковић задовољан, врати се кући, а сутрадан преда инштанцију, а покрај ње кочијаш унаша у канцеларију и тепсију. Чује то Марко, тада већ варошки судац, па преко пандура пошаље натраг тепсију; не прима се у депозитум.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ево ову пандурску крнтију треба поставити негде пред канцеларију и само зато је она дошла на овај свет: да прекрсти руке и са наћуљеним ушима чека кад онај изнутра наручи каву, па да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али, ако их је погодила иста судбина, она ипак није била, за сву четворицу, једнака. За канцеларију Гарсулија, сва четворица били су исти, из исте породице, браћа, четири ребелијаша.
Са росијским ђенералима и сенаторима. Отвара у тврђави Крилов своју, Хорватову, канцеларију. Имаће шест одељења! Код њега – поручивао је Исаковичима – има места! Даје по један чин више, одмах.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Даћете посребрене из малог креденца. АНА: Да, знам! РИНА (узе једну кашичицу): А после, кад оде господин у канцеларију, узећете ову кашичицу и отићи ћете...
Збогом, душице! РИНА (грлећи га, прати га до врата): Још нешто. Одавде иди у канцеларију како хоћеш, путуј ако хоћеш пô сата донде, али на подне, дај ми реч да ћеш на подне брзо, брзо доћи кући.
РИНА (дочепа нервозно телефон): Ало, ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? Видите, молим вас, то је немогуће. Није! (Остави слушалицу.) Ох, боже! АНТА: Што њега узнемиравате?
РИНА: Ало! Ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? (Нервозно оставља слушалицу.) То је ужасно! То је немогуће!
Нађите га пошто-пото и реците му нека све остави, све, и нека жури кући. АНТА: Та доћи ће он у канцеларију, доћи ће за који час... Будите стрпљиви.
МИЛЕ (гледа у сат на руци): Пре десет неће ни стићи у канцеларију. РИНА: Тврдиш као да поуздано знаш? МИЛЕ: Знам као и ти што знаш.
РИНА: Тврдиш као да поуздано знаш? МИЛЕ: Знам као и ти што знаш. Он у ово доба, пред одлазак у канцеларију, увек сврати код Лидочке на кафу. То тако бива сваког дана све откако се Лидочка вратила из Берлина.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Армицијаш наложи да се кола не макну, него когод нек дође с њим у канцеларију, да се искаже шта има у колима, јер ако вина има ту, зло по путнике. Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију.
Чамча сиђе и оде с армицијашем у канцеларију. Стане код стола, а њега армицијаш при свећи мери. — Пане добродзјејни, пане лешедицка, како смо?
Сад уђе господар Кречар и господар Софра, и ишту се управо у канцеларију. Дођу у канцаларију. Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. — Откуда сте? — Из Мађарске.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1800. године ступи као чиновник у митрополијску канцеларију у Карловцима, и у исто доба постане наставник у богословији. 1802.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— пита одаџија Аћим шефа. — Аванзовао с коња на магарца! — вели шеф. Тако Јова напусти канцеларију и дугогодишњу чиновничку каријеру.
Нашавши се на улици, он се не збуни, него отвори адвокатску канцеларију код једног пушкара у дућану. Пола дућана је држао пушкар, а пола Јова.
— О, ја блатим, блатим... — Плати, јакако, кад хоћеш с Ватром да се играш! — вели Јова па пође у канцеларију, јер је већ два часа. — О, ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Двориштем се чује коњски бакит. Ђурајица и Милорад стижу пред канцеларију јашући на голу ђогату. — Овамоде, ашигџије. Зар се тако оставља војно задужење, а?
Знаш како је, треба свом и кроз прсте прогледати, живи смо људи. ДОГАЂАЈ У МИЛИЦИЈИ У канцеларију командира милиције упаде црна Савка, сеоска луда, носи на рукама једногодишње дијете и још с врата, без поздрава и
). Спази само како се у њезину канцеларију нечујно увуља црна бакица у новим жутим опанцима и већ истог трена јој у ушима зажубори добростив мекан глас и знане
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МИЛАН: Ја се обично увече таким предметима занимам. ВЕЛИМИР: Останите ви, па се разговарајте, ја идем у моју канцеларију. (Одлази.) МИЛАН: Господична Љубо, ја се радујем да ме је прилика поставила у једно положење с вама насамо бити.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Неће, обећавам! И шта сад? Треба да као луда учим да бих што пре стигла у један од оних дивних, озбиљних затвора — у канцеларију, у брак, у пензију, на летовање? Не пада ми на памет! Ко може да ми забрани да стигнем последња у тој суманутој трци?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати. Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута. Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и
— Изволите ! рече он, враћајући се у канцеларију и пуштајући ва собом преплашена Гојка. — Шта је то било код вас с пандуром?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једног дана дошао је, певајући, у канцеларију. Попео се, певајући, на орман. Био је с ума сишао. Умро је у лудници, у оној нашој старој београдској лудници, где су
Своју сироту матер сам био преварио. Уверио сам је да сам ја одређен, у батаљону, у канцеларију. (Марсцхкомпание Но. 11). УЗ ПЕСМУ „СЕРЕНАТА“ Бечкерек, са својим касарнама, и касарнским затворима, није био
Може се замислити моје запрепашћење кад сам, кроз три дана, позват у болничку канцеларију, где ми је саопштено да одлазим хитно у једну болницу у Бечу, у болницу манастира Кћери божанске љубави, где, веле,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Реч странац имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију. Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.
У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели пред господина министра.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сад имам први час латинског језика у ВИИИ разреду, па немам времена да се с вама дуже разговарам, — и пођох у канцеларију. — Извол’те на ова врата, рече ми и уведе ме у собу, где беше јуче физички кабинет, али се пренеразих кад се нађох у
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Сасвим! СРЕТА: Молим те, брате, је л' продаде своју кућу за среску канцеларију? А што? Зар није и други имао кућу за продају?
МЛАДЕН: Чујем, него газдарица ме задржава. СЕКУЛИЋ: Јеси ли ти записао мени сваког редом ко долази код Ивковића у канцеларију? МЛАДЕН: Јесам! СЕКУЛИЋ: Где ти је тај списак? МЛАДЕН: Немам. СЕКУЛИЋ: Како немаш? МЛАДЕН: Па ја нисам писмен.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим унесе бес у канцеларију, у којој га, седећи, чека срески капетан. — Сигурно знаш што сам те звао. Причај. — Са мном се, мундирџијо, не
Осећа писмо у џепу. Жели, а не може да га исцепа. Зна од рођења, хајдучки је и јатачки син. ...Аћим Други пут уђе у канцеларију и не поздрави капетана. Верује да ће га опет саслушавати због Чакаранчевог убиства па одлучи да ни реч не прослови.
Чучну поред Аћима и поче да шапуће: — Јуче ујутру рече ми Ђорђе: „Даћу ти дукат да кажеш капетану да ме одмах позове у канцеларију.“ Ја јесам сиромах човек, али га нисам због пара пријавио.
И данас, као што ти је познато, предвече, нареди ми капетан да га стражарно спроведем у његову канцеларију. Ђорђе уђе, а ја остадох пред вратима, како је ред. Сваку сам реч чуо. — Не занима ме шта си чуо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Вечито заврнутих рукава, све одано кући, поштовао сам га ја од првога дана и никад нисам пропустио да га, идући у канцеларију, поздравим, увек љубазно отпоздрављан. Добро.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију.
Али онај што је загоненуо, није пружио довољно материјала за одгонетање. Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је
огради, претрча преко дворишта и стаде пред једна врата над степеницама, за која је држала да су на главном уласку у канцеларију. То беху врата на ходнику, пред станом капетановим. Како стаде пред врата, удари снажном песницом по њима...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Овај свечани чин поздравили су аплаузом моји бројни пријатељи. А када сам напуштао канцеларију у којој су ми предати моји драгоцени шарени папири, људи у Сити Хол парку кретали су се као да се ништа није догодило.
Отишао сам к њему, али са папирима о америчком држављанству и дипломом Колумбија колеџа. Када сам ушао у канцеларију жупана, затекао сам младог човека тридесетих година, пријатне спољашности.
Отишао сам к њему, али са папирима о америчком држављанству и дипломом Колумбија колеџа. Када сам ушао у канцеларију жупана, затекао сам младог човека тридесетих година, пријатне спољашности.
Једног јутра неки човек је дошао у моју канцеларију на Колумбији и представио се као г. Грин, организатор и оснивач Марконијеве компаније у Америци.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Је ли то извесно? ПЕРА: Извесно! А биће да господин Поповић то већ и зна, чим није дошао у канцеларију. ЖИВКА: Ама, зар никако није долазио?
НИНКОВИЋ: Молим. Чим стигнем у канцеларију. За десет минута имате љубавно писмо. (Хоће да пође.) А сад, вашу ручицу, драга пријатељице! (Пољуби јој руку.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Ту је, шта ће ти? Шта је? — Рђаво је, води ме ђенералу; али брже, брже. У тај мах уђе ђенерал у канцеларију. Димитрије му потече: — Ваше превасходство, долазим с левога крајњег крила од Пруговца. Пруговац је пао.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Па то ће бити, то ће бити, господине Вићо! 'Ајде брже, ако бога знаш, изгорех од нестрпљења! 'Ајдемо у канцеларију! (Оду десно.) ИВ АНЂА, МАРИЦА МАРИЦА (напољу, лево, чује се тресак неког суда који се разбио о земљу.
ВИЋА: Није отишао, него напио се јуче, а наши чиновници, кад се ко напије па не дође цео дан у канцеларију, кажу обично „отишао у срез”. ЈЕРОТИЈЕ: Тај ми често иде у срез.
(осталима.) Е, па 'ајде сад, господо, само храбро и паметно. Тасо, причекај ме на капији! (Сви се повлаче у канцеларију, сем Жике који остаје спавајући.) XВ ЈЕРОТИЈЕ, АНЂА, МАРИЦА ЈЕРОТИЈЕ (на левим вратима): Анђо, Марице!
МИЛИСАВ: Јок! Прво, капетан није ни стигао на лице места... XИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН увлачи се лагано у канцеларију). ЖИКА: (и не обраћајући пажњу на Миладина): А Вића? МИЛИСАВ: И ја и господин Вића стигли смо у исто време.
(Из капетанове приватне собе чује се тресак, као кад се разбијају судови. Врата се нагло отварају и отуд лете у канцеларију: тањири, шерпење и саксије са цвећем. Сви запрепашћени скачу са својих места.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сутрадан га је паланка видела како први пут у животу улази у адвокатску канцеларију, излази из ње, жури у магистрат, оданде некуда, не увардаше куда, и опет адвокату.
Случај је био тако тежак, и тако пун развојних могућности, да је паланка просто отворила билтенску канцеларију. Из дана у дан је било новости. Лудак је говорио и писао читаве расправе против Бога и Христа.
Ми ћемо сутра тату весело отпратити у канцеларију, и све ће опет бити добро. — Господин Тома се збиља вратио на рад. Али је лекар казао Бранку: — Шлог, шлог, младићу
Обе радње затворене; код Мимића капци на прозорима, а Мимић није дошао у канцеларију. Служавке се не појављују. Чак је и полиција необично закопчана. „Замршена су то посла, кажем ја вама” — вели неко.
Вози кроз живот као велики сигуран брод по мору. Доиста, Спида није имао ни магазу, ни канцеларију, ни агенте, ни писара. Кад се доселио у градић, живела му је још жена.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Чиновници би отишли с репом у канцеларију изазивајући успут силан смех код пролазника. Разуме се да се убрзо сазнало ко та одличја дели и ја сам зато
— Па ако и буде рата, зашто је официр него да се завуче у канцеларију и чита депеше са бојишта. А после, рат је прилика да добије и орден! — брани своје гледиште Клота.
Мораћу да опоменем сутра господина Панића да не доводи више свог ловачког пса у канцеларију, јер где би нас то одвело ако сви чиновници почну доводити своје домаће животиње у канцеларију, што уосталом...
свог ловачког пса у канцеларију, јер где би нас то одвело ако сви чиновници почну доводити своје домаће животиње у канцеларију, што уосталом...
И тај се акт наврзе на мене и поче ме гонити из канцеларије у канцеларију, из државе у државу, из године у годину. Почех понова да губим живце; почех се носити мишљу или да се испишем из