Јакшић, Ђура - ПРОЗА
гладне тиране са далеког запада да ону крв што после жестоких бојева заостаде, да је сад питоме немачке стенице кап по кап исисају... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
гладне тиране са далеког запада да ону крв што после жестоких бојева заостаде, да је сад питоме немачке стенице кап по кап исисају... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
„Грлице, шта ти је?“ питаше ме тужно осмејкујући се. „Воде!... Само једну кап воде!...“ Он се маши руком у недра, извади један мали судић чуднога изгледа.
себе и драгога. Ала су слатки ти часови заноса, где се свака кап крви наше заклиње пред свемогућим да љуби, где је и она румен на невиноме лицу само љубав, где ти и суза о љубави
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
и хладан ветар; учеста севање и грмљавина; облак се наднесе готово над само село, поче прокапљивати погдекоја крупна кап.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Све ми се чинило да га мрзи... Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде... И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио.
Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође. Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај.
Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. И он стаде купити влагу са зида... Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. Али то му још више раздражи жеђ...
Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. И он стаде купити влагу са зида... Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. Али то му још више раздражи жеђ...
И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи... А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом... И он осети како га вода гуши. Хтео би да се отме, али не може...
И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи... А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом... И он осети како га вода гуши. Хтео би да се отме, али не може...
Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... И паде, паде као кап. Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. Старица је жмурила и дисала испрекидано...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
и звона, Сумрачна и хладна сву ноћ и дан цели, А у напуштеној и немој капели Сама плаче бледа жалосна мадона. Кап за капљом клизи низа мрачне стене; А кроз разнобојна окна једва доспе Месец, да нечујно хладно сребро проспе По
Има и на тлу очајноме Увек кап Божја која капи, И крвожедни крик Саломе, И један пророк који вапи. Нигде ни пустош није сама, Свуд срце људско
ТАЈНА Кад мину месец жут за косама, Тада с небеских црних ледина, — Као кап паде та реч једина: Тад појмих шта је моја осама... И појмих као отет чарима, Шта значи страх мој међу стварима.
звезда док лагано пада, И с цвећа се диже свила, као косе, Моја нова љубав родиће се тада Као нови листак и нова кап росе.
ЗА ЗВЕЗДАМА Убрисаћу с уста мучну кап горчине — И као краљевић из старинске бајке, Поћи ћу за гласом што зове из тмине, Као гласи давно нестануле мајке.
Увек незаситно, моје срце хоће И задњу кап чаше још неиспијене... Два су кобна врела човекове злоће: Љубав спрам божанства и љубав спрам жене.
дојке нас си отровала, У болу и слави да будемо први; Јер су два близанца што си на свет дала — Мученик и херој, кап сузе и крви.
трубе победе, и вали Твог огњеног мора и сунчаних река: Ми смо, добра мајко, они што су дали Свагда капљу крви за кап твога млека.
ХИМНА ПОБЕДНИКА Победа ће прећи све путеве наше, И огледнути се у дну свију река; Умирућим дати кап из своје чаше, А новорођеним кап отровног млека.
Победа ће прећи све путеве наше, И огледнути се у дну свију река; Умирућим дати кап из своје чаше, А новорођеним кап отровног млека.
Кад је поред друма издахнуо обешеник, гомила је грабила за конопац, манито, као што се премрли од жеђи грабе за кап воде. Једно девојче, које је било заљубљено, полукрвавим рукама зграби комадић конопца и притиште га на усне.
Никад у море горко твој млаз не увире, Већ као Млечни Пути сјаји са сунцима! Нити под небом страшним кап срца умире Што даје повест земљи и мит врхунцима. 1943. („Американски Србобран“, 29.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја видим како испод бабина рукава кану кап и блесну спрам месечине. — Па зар си заборавио на чардак пун шишарке? — Пун је!
Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се
Наднијело се увело старчево лице на пун живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па боље овако ништа да не једем и миран сам. И заиста, чим окуси што масније, а још ако макар кап пића попије, онда се провали од пића, побесни, ваља се. А док тако не једе, пости, вреднијег, мирнијег нема.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За грофа Бестушева то је била она кап жучи која прелива чашу, која се пунила одавна. Оберхофмајстер императрице Елисавете, после тога, није више имао, у
јој, на то, рече да не би, ни да хоће, лагати могао, него да ће, заиста, и он у Росију, а њу, да може, понео би као кап воде на длану. Да јој то каже, зато је дошао!
Носио га је, на рукама, љуљушкао, спуштао у колевку, као кап воде на длану, па му је мрмљао, мумлао, певушио и шаптао. Ходао је горе-доле са дететом на рукама и дању, неуморно.
А као да је хтео да пуној чаши дода и једну кап смеха, Вишњевски је, за Трифуна, који је полазио у Миргород, и поред свасти, Дунде, нашао лепо друштво: госпожу
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нисам желео да будем овца, иако нисам могао да будем ни лав. Тиса је била као велика кап живе: светла, изнутра покретна, сва растопљена на сунцу.
Не знам како изгледа срчана кап, али оно што сам тада доживео било је нешто слично. Мушкарац који се одмакао у страну и својим леђима заклонио жену
Црњански, Милош - Сеобе 1
По разливеним водама, у рупама и јаругама, месечине. Трску прозора и крова, са које капље небројено капљица, кап по кап. Облаке, што се ковитлају све наниже. Непрегледне врхове врбака, пуне шибља.
По разливеним водама, у рупама и јаругама, месечине. Трску прозора и крова, са које капље небројено капљица, кап по кап. Облаке, што се ковитлају све наниже. Непрегледне врхове врбака, пуне шибља.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако на болно место кане само кап млека, болест ће, кажу, засигурно проћи.² Колико је у српском народу значајан култ млека види се и по томе што је
У Поречу се строго пази да при дојењу не падне на земљу ни кап млека, јер се боје да ће онда породиљи млеко усахнути.
У горњој Крајини верује се да не ваља да се породиља купа, „јер ако кане само кап њене варенике у воду, онда би јој могла лако сва вареника отићи“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
је у знак за давно изгубљену, па наново пронађену љубав из прелазних дана младости, па им се блазираност топила кап по кап, а страх да ће овај чудесни монолог ускоро престати испуњавао их неизрецивом тугом. О лаку, лаку ноћ!
је у знак за давно изгубљену, па наново пронађену љубав из прелазних дана младости, па им се блазираност топила кап по кап, а страх да ће овај чудесни монолог ускоро престати испуњавао их неизрецивом тугом. О лаку, лаку ноћ!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Као и пут у космос, и путовање у природу још је на почетку. Исто је обићи свет, и цвет: И кану кап вина у цвет и пијан бумбар облете свет.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
94. И лађани ветрић туди Чини му се да му збори, А срдашце то у груди Кô да с' оће да раствори, Све кап по кап да с' истопи, Око нечег да се склопи. 95.
94. И лађани ветрић туди Чини му се да му збори, А срдашце то у груди Кô да с' оће да раствори, Све кап по кап да с' истопи, Око нечег да се склопи. 95.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Па ипак ...ипак храбро, с пријегором, гутам ову горку кап свога првог, дјечјег, распећа: поред мене је овај смјели, невезани, који све хоће и све може, његова је рука на мом
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А на сваком цветку паја једна мала чиста кап, је л' то магла уздисаја, што се слегла у ту кап? Ил' је капља светог зноја, што је с кола канула, па кô крвца усред
А на сваком цветку паја једна мала чиста кап, је л' то магла уздисаја, што се слегла у ту кап? Ил' је капља светог зноја, што је с кола канула, па кô крвца усред боја на пупољак панула?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(8. ВИИ 1989) РАВНОДНЕВИЦА Два кљуна ваге у пољупцу скоро, А лето као да оклева, цеди Још кап, онда још једну, тако споро, Као да мери својом метафором Колико бивше вреди и не вреди.
Врућица чело ти жари Док свуд се несреће множе. Знам да те додир мој вређа, Увек ти напипам рану — А тражим у океану Кап зноја са твојих веђа. Како да лежај ти прострем Па да одболујеш мало?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
да смо најгостољубивији на свету и све, а онда једнога дана, када завршите школу и отворите новине, начисто вас опали кап! Ништа од свега, углавном, није тачно, сем онога да је Хајдук Вељко спавао под дрветом.
Лова је одлазила и долазила. Одлазила у огромним количинама, стизала кап по кап. Једанпут смо залутали чак и у позориште.
Лова је одлазила и долазила. Одлазила у огромним количинама, стизала кап по кап. Једанпут смо залутали чак и у позориште.
Чаша му остаде у висини уста, а он одједанпут пребледе. Мислила сам да ће га ударити кап. Замислите сад његову ситуацију: код прве чаше — угледао змију!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она страсна, бескрајна, слепа, која не размишља много, но само бира место, где би канула кап отрова!... Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Они туку и пет, и шес, и седам сати, по тројца на смену, и ништа! Они га туку, а он им ћути ко кап! Све што зна да им каже, то је не знам! А дајде ти њега мени на вртаљ сата, па ће му мало бити једна уста!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дојке са пупом као кап вина на белој ружи пуној месечина, сете ме смрти. Тада, залуд ширим гране на тебе голу. Све ми се чини због тебе је
Све ми се чини због тебе је јесен и чим заспим у лудој ће страсти и болу из твојих цветова млечних једна кап у јесен да кане. Нада мном ће у лишћу свелом уди твоји засијати, мртви, мраморни, вечни.
Или сјај јутарње буктиње Сунца, што диже у бескрај, па нас љуља, у плаветнилу, као росну кап? Лед вечерњаче, румен, у надземаљској тузи?
А, чини ми се, једна једина, таква, блиста кап, над песком пустиња, и тла, над земљом, далека. Заиста, зрак сам само?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Што ће му зеленило!.... Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула. Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
МУЗИКА 252 СЛУТЊЕ ПО ВЕТРУ 253 ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ 254 ВЕТАР И ПАПИРИЋ 255 ШУМА ПОД СНЕГОМ 256 ЗИМСКИ СУМРАК 257 КАП 258 ПЛАМИЧАК КРОЗ ПРОЗОР УЧИОНИЦЕ 259 ЗВЕЗДЕ 260 НОВЕМБАР 261 П.П.П.П.П.П.
Храст голи, на ледини, И птица, под дрветом, Осташе верни, једини, Јануару, месецу светом. КАП Кап сјаја ко да следи се у јарку. Заустављен је минут пре истека.
Храст голи, на ледини, И птица, под дрветом, Осташе верни, једини, Јануару, месецу светом. КАП Кап сјаја ко да следи се у јарку. Заустављен је минут пре истека.
Век букну кроз кап чисте течности И намигну према вечности Која је, мало даље, крај Винковаца Напасала стадо оваца. Седео сам у возу.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Округла врата, притврђена јаким челичним завртњима, нису пропуштала ни кап воде. Са једне стране кугле била су два мала прозора са пречником од 20 сантиметара; они су били од цилиндричног
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Хоће ли ме наћи међу њима твоје Бистре очи, драга? Хоће л̓ из кондира, Ко претеча скромна вечитога мира, Пасти кап на ране што зјапе и гноје? Хоће л̓ пасти капља што болове спира? Чекам. Нигде никог. Светлост дана гасне.
Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви, Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило! О, како ти се слатко смејем сада! Жртва се руга џелату што коље.
водим, — А ја белим светом расух живот цео; И на обалама где је вечна плима, И у сваком граду, сваком месту, има По кап моје крви и мог срца део.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
је он оставио, ипак га они још толико поштују да ето сада његово јединче и љубимче готово што на рукама не носе, и као кап воде на длану не чувају.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Понео га ђаво на рогове! Пропао се на њега Содом и Гомор! Рђа га убила као чавао на путу! Рђом кап’о док му је кољена! Своју дјецу на огањ некâ! Сува га муња покосила! Сунце га не грејало, док мене не видио!
Обрадовао се као сироче сунцу. Оде на јагму као алва. Стегло се као гладна година. Паде као кап. Помрчина као тесто. Право као стријела. Пролази као мимо турско гробље. Проћ’ како јутарња роса.
— Ми старимо, свет се подмлађује. — На млађима свет остаје. О ЧОВЕКУ — Чељаде на свијету, кап на листу. — Од повоја без покоја. — Дрво је дрво, кам је кам, а човек је и дрво и кам.
— Свака вода к мору тече (иде). — Од мала мало. — У мало може бити доста, а у доста мало. — Кап по кап иде све до кап. — Мали во уз великог оре. — Малог хвали, а големог терај. — И велик мањег требује.
— Свака вода к мору тече (иде). — Од мала мало. — У мало може бити доста, а у доста мало. — Кап по кап иде све до кап. — Мали во уз великог оре. — Малог хвали, а големог терај. — И велик мањег требује.
— Свака вода к мору тече (иде). — Од мала мало. — У мало може бити доста, а у доста мало. — Кап по кап иде све до кап. — Мали во уз великог оре. — Малог хвали, а големог терај. — И велик мањег требује. — Од мале искре велик огањ.
— Брзо плети, Петре, плот су три прута по три пут. — Прође поп кроз прокоп и проведе ’рта под покровцем. — Прокапа кап кроз покровац те у лонац. — Прокицошио ми си ли се, сине? — Проши конац кроз покровац!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О сви смо ломни ко штап На првом рубу греха Кад падне прегорка кап У плави зумбул смеха. Тешко је: дрхтиш ко бор. Па ћутиш... Што склапаш вид? Зар није црно ко флор?
Тешко је: дрхтиш ко бор. Па ћутиш... Што склапаш вид? Зар није црно ко флор? И песма: да л плави вир? Или кап пала на зид? Само је будила мир.
Дај ону страшну реч што тоне Још непробуђена у мрак меса Од које груди мукло звоне Као негледана кап небеса. Дај речи које имају тело И у телу срце црвено, Све оне које ће горко чело Наћи у свету разбијено.
КАМЕНУ ШТО ЋУТИ Опрости камену што ћути Опрости што тајну сакрива: Како ти се над умом слива Самоћа и теку минути Кап по кап у празан круг Што се шири ко вид пред страхом. Опрости птици која и дахом Хоће да ти постане друг.
ШТО ЋУТИ Опрости камену што ћути Опрости што тајну сакрива: Како ти се над умом слива Самоћа и теку минути Кап по кап у празан круг Што се шири ко вид пред страхом. Опрости птици која и дахом Хоће да ти постане друг.
Од давна ли то слух издваја Шум спор — кад кап на кап пада Ко прастар часовник ван града Што време у себи раздваја.
Од давна ли то слух издваја Шум спор — кад кап на кап пада Ко прастар часовник ван града Што време у себи раздваја.
ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ У једно сигурно лето Топло као кап плача Ходаћеш туђ низ све то Заклоњен зидом шетача. И глув већ за реч што лупа У слух о тешка врата Проћи ћеш кроз
НИ ПРЕДЕО МАГЛЕН Као да смо сишли под земљу, у трап, Немо смо стајали тако: дуб и дуб. О зар је ноћ ова била она кап Што препуни чашу и већ прели руб.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим зажмури и кроз трепавице виде удаљеног и смањеног Чакаранца, није већи од чворка, згрушана кап крви... — и тиме се против мене служите, Ви, полицајци! — Аћим не верује.
Симка љушти кромпир и не подиже главу. У ћутању, њена суза исече се на ножу. Она. му не показује лице, а он види ту кап на ножу. Значи, није истина. Ситно, љигаво, гадно. А зашто му је јутрос рекла? Ђорђе седе на столицу.
Кора срца је испуцала и боли. ...Те ноћи пред кишу, овакве густе ноћи, кад су кап и шиљате као овас да би пробиле помрчину и смрскале се о земљу... Некад у таквим ноћима није спавао.
Да оквасим језик, умрећу. Дохвати са стола шољу млека и пружи јој. — Нећу млеко. Отров је млеко. Воде, само кап воде. — Не смеш воду. — Мрзиш ме. По гласу... Одувек си ме мрзео. Ђорђе јој грчевито стеже руку.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сребрна ружа те чека. — Где да је тражим? — Код Рибље Главе! — Звезда утону у траве као кап росе, а мали чистач пође да тражи Рибљу Главу. »То је бар лако!« — помисли обрадован.
« — помисли, али кад син упита полазе ли, он потврдно климну главом. Кад су испловили, море је блистало као разливена кап уља. Чинило се да клизе у јаркој, плавој светлости. Дечак је певушио од радости, а дани пролазили.
— Више никада нећеш бити гладан! — као кап росе патуљак склизну у папрат и нестаде. Узалуд га је дечак тражио. Тек ту и тамо јављао се његов радосни смешак налик
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви...
„Пригрли ова јата благодатна!... И када једном дође смрти доба, Наша ће суза на кам твога гроба Канути топло к'о кап сунца златна...“ И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти, и собу ми зари... Из кута мукло бије сахат стари.
Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви; Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило! О, како ти се слатко смејем сада! Жртва се руга џелату што коље.
Размрскане главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева Вила!... В.
Размрскане главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева Вила!... В.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А шта се десило са водом? - И она се разделила у ситне делиће, ситније но иједна кап и дигла се у ваздух. Тај ваздух пун је таквих ситних, невидљивих делића воде.
Показало се да се прецурела вода при зароњавању круне у њу не може тачно измерити увек прецури по која кап више но што би требало, а свака кап била је од пресудног значаја.
вода при зароњавању круне у њу не може тачно измерити увек прецури по која кап више но што би требало, а свака кап била је од пресудног значаја. Но Архимедес пронађе један други, поузданији пут који га доведе циљу.
У соби у којој се породица била окупила налазио се један часовник, покретан водом која је, кап по кап, цурила из једног малог отвора и, падајући, својим ударцима правилно покретала казаљке сата.
У соби у којој се породица била окупила налазио се један часовник, покретан водом која је, кап по кап, цурила из једног малог отвора и, падајући, својим ударцима правилно покретала казаљке сата.
билтен објављен у “Монитору” који је саопштио пропаст велике војске Наполеонове у руској зими Монжа је ударила кап. Чим се од ње мало опоравио, похитао је Наполеону и остао уз њега када га скоро сви напустише.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у мојој души неутољиво горућим подстреком свих жртава, као света ватра, у најљућим оним часовима изгнаничких мука, и кап рођено место, које сам мрзео, не осећах ни толико колико земљу у којој сам ону незаборављену и толико горку бол свога
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Бака се хвалила да она не прелије ни кап воде преко руба здјеле од воштана платна. Ја сам био просто луд за тим тушем-нéцессаире-ом, и небројено сам пута, у
писма и солилоквије, вјерујући да је тек у тим „аморфним формама” успио да из себе истијешти чисту и згуснуту кап „суштине” равно на папир.
Тако, на примјер, ако неко има да умре од рака, сасвим је искључено да му, рецимо, падне кап. Може да се љуби у уста са кужнима, може да знојан скаче наглавце у мрзлу воду шеснаест пута дневно, он неће оболети
— А он буљи и буљи очи, под лалоком му поиграва мала жица из које се сваког часа очекује да прасне кап — и не схваћа. Човјек фактично не схваћа!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Ја црна живота, мајко моја!« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ Ја одмах извадим ћесу од пара и избројим педесет и један дукат, а боца се рахатлука одмах донесе. Сву је у кап испијем. Одмах се развеселих и заборавих на све. Почнем пјевати на мезару мога оца; већ од суза ни спомена нема.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
По завршетку свих говора и церемонија издата је команда да се пумпа вода, али из цеви није потекла ни кап. Професори и стручњаци су узалуд покушавали да пронађу у чему је проблем.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Иако су кофе биле напуњене до врха, ниједна кап воде није се из њих проливала. Усклађено кретање тела са осциловањем обрамице, пружало је леп призор.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па се свега одриче и одлучно обећаје сину божјему, који је и за њ кап своје драгоцјене крви пролио, да неће више никада блудно сагријешити. — Исусе мој, милосрђе!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ПЕСМА 144 ПЕСНИК 146 БЕДА ПОЕЗИЈЕ 147 МОРЕ ЗА РАДНИКЕ 148 МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА 150 НИЗВОДНО 152 ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ 154 КАП МАСТИЛА 155 КРИТИКА МЕТАФОРЕ 156 ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ 157 ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ 159 ЗАМОРЕНА ПЕСМА 161 СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО
слап Исцељен заблудом претворен у кип Јаву кад збуни песник и маг Крије почетак тајну и миг Од језера дубља стоји кап Поверене боли достојан стих Марљивим заборавом измењен лик Вени у грому касна за лек Прогнане шуме где ногом
нежности Да кажем своме телу „доста“ и да сањам биље Прсте очи слух другачије распоређене У шуми неголи у телу КАП МАСТИЛА Шта све може да стане у капи мастила једно ненаписано сунце једна непотписана птица један ненацртани цвет и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип! РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још у грудима... Вуче!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Као да се небо згрчило над нашом главом, и нека невидљива сила стеже све јаче, да се исцеди и последња кап. Муње су се сустизале, громови се надметали, планине и јаруге су јечале.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1829. Сава Мркаљ СТАРАЦ Сва ми тужном крепост оде, Стар сам, слаб сам, о незгоде! Једва лозна кап и шала Би сад мене разиграла. Оде моја сва милота, Оде цвеће и красота; Црвенило и белило Из мог лица одлетило.
Кад је погледиш, кап од бистре росице видиш, Саму т’ чистоту око, саму милину пије. Разговор пут нам скрати, и сам сам чудио с’ себи
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Та само једна кап — Витезова ће купит хиљаду Да својом крвљу плати порезу Што од Венеције иште Бајазит... ДРУГА ПОЈАВА У врту пред
— Бадава — севдалија си, Ђурашко! КАП. ЂУРАШКО: Ха! ха! ха! Откуд, Богдане, ја севдалија, Кад севте беше што сам певао?
БОШКО: Па да л’ је лепа?... Је л’ бар упола Од првенчета душе болане? КАП. ЂУРАШКО: Лепа, и није — већ како ком, (У себи.) Ал’ мени памет зане несрећном! БОШКО: Да — ал’ ен’ и Вује!
Тек нешто ново јест? Па виђаш ли је, ха? ВУЈО: Играм се с њоме. БОГДАН: Шта? Шта, Вујо, Играш се с њом?... КАП. ЂУРАШКО (у себи): Игра се с њоме! Е гле ти скотине! Та пристала би и уз богиње! И он се игра с њом!
БОШКО: Ма збиља, Вујо? Ја је не виђех — Је л’ онолико лепа госпођа Кол’ко је наше песме узносе? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Песма је узноси?
“ ВУЈО: Лијепа?... Не жнава ни српски — како лијепа? БОШКО: Ма стас, и лице, очи какве су? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Очима да те убије, У душу вечно да се упије, Да те залуди, да те занесе, Тренутом вечност да ти
ВУЈО: Млада је, па се и набијели... КАП. ЂУРАШКО (за себе): На очима ти је бело, дртино! БОШКО: А како господар, ха? А како двор? КАП.
КАП. ЂУРАШКО (за себе): На очима ти је бело, дртино! БОШКО: А како господар, ха? А како двор? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Е, ту је чвор! ВУЈО: Господар?... Хм!... господар је с госпођом. КАП.
А како двор? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Е, ту је чвор! ВУЈО: Господар?... Хм!... господар је с госпођом. КАП. ЂУРАШКО (за себе): А ја бих рекао Да је господар у њој нестао. БОГДАН: А с њим је госпођа — Та то сви знамо.
— Ма воли ли је? Је л’ весô, храбар. Је ли погодан? Је ли пред њоме мушки слободан? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Као пламичак свеће воштане, Што на све жеље ветра пристане — Тули се, букне, гаси се, плане,
А сада збогом, ђецо... ја одох. (Вујо Одлази.) КАП. ЂУРАШКО: Уздрављу!... Е, чусте ли га сад? БОШКО: Ми чусмо јад! БОГДАН: Чусмо погрду...
БОГДАН: Хајд’, да проливамо крв! Ал’ да је знати барем узрока, За кога тече последња кап. КАП. ЂУРАШКО: За Венецију... БОШКО: Бог је убио! КАП. ЂУРАШКО: А што? БОШКО: Како: а што?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Так'и ми се рађали! — узвикну весело Мићан и пружи ми пуну чашу башице. — Сама прва кап! Де-де, даље причај. — Е, људи моји, нит је та'кије' нишанџијâ кад било, а какав је земан настô тешко да и' и буде, —
Док окусим, знам колико је гради. Мићан му додаде пуну чашу. — Знаш што је, Мићане, ако још само кап... Знаш што је кап? Кажем ти, ако још само једна кап кане — слободно мореш цијелу пинту пролити: не ваља!
Док окусим, знам колико је гради. Мићан му додаде пуну чашу. — Знаш што је, Мићане, ако још само кап... Знаш што је кап? Кажем ти, ако још само једна кап кане — слободно мореш цијелу пинту пролити: не ваља!
Мићан му додаде пуну чашу. — Знаш што је, Мићане, ако још само кап... Знаш што је кап? Кажем ти, ако још само једна кап кане — слободно мореш цијелу пинту пролити: не ваља! Управ ти је сад под мјеру: десет гради.
С овим се народом не мере ништа почети. Понеси, Мићане, по Богу брате, ако иђе кап имаш! Наставише јопе' пити. Ардовић по ардовић — лето дође; ардовић по ардовић — љето прође, јесен дође.
Кршна, наочита, млада кô кап, па је царски оружници од драгости на рукама носе, а све због њезине памети и науке! А моја стара шјела насред
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Дршћући те грлим руком што сва пече, Пропињу се теби испуцале усне, Душа хоће вечност пољупцем да рече, А крв у кап једну стопи се и згусне.
Зашто нисте јесен дана стрли Бисер пићем из змијскога пакла Кап последњу срчући, док грли Врат вам она што нас с неба смакла?
И рекнеш ли ипак, да се мора стати, Учињено биће, јер судија ти си; Последњу кап крви бесно ћемо дати, Да се њом испишу грозни летописи.
Из свакога цвета хоћу по кап једну. Кидајмо их! Али низ је њихов вечит. Ређају се боје пресветле, претамне И игре мириса слатке и помамне
И једног дана усред игре лаке Она му разби пехар, кад га таче Најслађу кап да посрче занесен, И сад, ено га. Усред Маја јесен! И он кô кепец блуди сам и плаче.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Настасијевић ПЕСМЕ Садржај ПЕТ 2 ЛИРСКИХ КРУГОВА 2 ЈУТАРЊЕ 3 ФРУЛА 4 ЈАСИКЕ 5 ИЗВОРУ 7 РУМЕНА КАП 8 ЗОРА 9 ЂУРЂЕВЦИ 11 САН У ПОДНЕ 12 ГРОЗД 13 ДАФИНА 14 ВЕЧЕРЊЕ 15 ЉИЉАНИ 16 БИЉКАМА 18 ВЕЧЕРЊА 19 ЧЕСМИ КРАЈ
Сред ора стидна кад стидана, помени, водо, за мене. РУМЕНА КАП Румена кап љубици на пропланку, ил’ златокоса враголију доснева.
Сред ора стидна кад стидана, помени, водо, за мене. РУМЕНА КАП Румена кап љубици на пропланку, ил’ златокоса враголију доснева. Лагана ноно, миље низ травку, гази сан зајутарјем.
Ил’ присојкиња се у котур савија, сунце на уранку. Зоре јој очи прозиром у руј, драго на сан доходило, румена кап. Лагана ноно, миље низ травку, гази сан зајутарјем. ЗОРА Неј, на белом коњу зори ми зора и девојка.
Бона, кад клоне дан, приклони главу рамену мом, горама у руј. ЧЕСМИ КРАЈ ПУТА Ронила ронила ми дробну кап у сретање. На зов мој бистри, кад зором одвијуга, туга се румена с вечери отуд огласи, сејо.
На зов мој бистри, кад зором одвијуга, туга се румена с вечери отуд огласи, сејо. Ронила ронила ми дробну кап у сретање. То женик свате проведем. Крв пјаним бризга на ресе, занаго, сејо, мре ми на руци невеста.
По бледу за ноћ сахраним, или то утрне срце за даљи некуд пој. Ронила ронила ми дробну кап у сретање. Ближи се, преболећу. Ни влакна себе земљи у расточење.
Ил’ се од бола посветила, по кап нам уља за лек из незнани, миљем да светли кандило, бол твој где жив још остао, сејо, где бела промину.
О мируј, претешко моје, ками камена мене, мукла стено. ИИ Отврднуло је, уздрхти чудно, превршиће. И за кап само, и за кап, неизречје ово у реч, смаком потопило би створа, смаком твар. о мируј, мируј.
ИИ Отврднуло је, уздрхти чудно, превршиће. И за кап само, и за кап, неизречје ово у реч, смаком потопило би створа, смаком твар. о мируј, мируј. Шапата неспокоју овом, вапаја не.
И похоти то боловати за скрнављењем. Задњу јер не доварив чистоте кап, лази немоћна, плази низ брда ова, низ трбухе, у млака сванућа. ИВ Стамено између животâ по зид.
Широко небо умору, даљина блага скапању, топла ли земља мајка. ВИ И кажу, за кап-две мирисног уља по телу товар је потргано ружа.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
од смрти његове жене, »на дан његовог венчања неко из његове родбине понесе тестију с водом па дуго сипа на гроб кап по кап. Водом ,гасе̓ коске жене које тада, по народном веровању, ,горе̓.
смрти његове жене, »на дан његовог венчања неко из његове родбине понесе тестију с водом па дуго сипа на гроб кап по кап. Водом ,гасе̓ коске жене које тада, по народном веровању, ,горе̓.
Код Поповаца девојка се боцне иглом и пусти кап крви у смокву коју шаље момку, и верује да ће он за њом лудовати ако такву с. поједе (СЕЗ, 65, 1952, 250). С.
сам тај дан ујутру, са семеном се помеша гомилица жита изнад кога је — као жртва — заклан петао (тако »да капне некоја кап крви у жито«); и, сем тога, ставља се у семе бела пара (да пшеница буде чиста и бела), јаје (да буде крупна и једра),
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
стрела пљуштала је у празно по зупцима бедема, чвркала о камен и падала натраг затупљених врхова не пустивши ни кап наше крви. Када је Брзанов напад престао, избројали смо његове губитке.
Најзад сам му рекао: „Доротеју, ако из овог твог дрекала потече једна једина кап ракије, носићу те као коњ на овим мојим грбавим леђима од зоре до подне куда год ти хтеднеш.
се ето рађа у оштром воњу и црвенкастој пени не забрињава овог грбавог ђавољег брабоњка, иако ће га прва њезина бистра кап претворити у сипљиво кљусе, и ја сад тачно не могу да се определим да ли ми је милије што ћу ускоро кроз гушу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Таква кап била је сићушан, али савршено тачан модел мог огромног резервоара. Овај интересантан резултат саопштио сам, посредовање
Водена пара је овде суви идеални гас; од пара лебде у овом делу атмосфере само металне. Она сићушна кап сребрне росе што се кондензовала на стакло нашег прозора, то је роса живине паре. Око нас влада мркла ноћ.
Догод је, дакле, температура доњег слоја Земљине праатмосфере била виша од ове, није ниједна кап воде, кондензована у горњим, хладнијим, слојевима атмосфере, могла стићи до Земљине површине.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ПЕСМА Ја кос Црноризац међу птицама Склапам и расклапам крила Чинодејствујем насред свога поља Претварам у кљуну Кап росе и зрно земље у песму Ти боју сутра буди леп Што ће рећи праведан Ти зелена царице траво Ти једина победи Ти
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Хемија: Брак је једињење два елемента, од којих ипак сваки задржава своје особине. Једна кап стране киселине, канута у то једињење, врло га лако нагриза и раздвоји у саставне делове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Душан отвори коверат и поче полугласно мрмљати: — Резервном кап... и тако даље. Пристао ми је вечерас свештеник пука Господин... како сам га звао на рапорт.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Боже, ослободио сам се свих веза, свих морала: Гушим се, зар, у плазми досаде; да је једна кап бар супе остала Кроз победу се ову смешну да прикраде. У овој ноћи сви су чанкови празни никакво поткреплење!
Мрка другарицо, афазијо! Мрле! Пишем седам немогућих речи над хартијом: и у свакој се цеди, заокругљује, по кап крви, а у свакој капи помало земље, труња од коре дрвене, и мржње. Зашто и мржње!
”Ћути, ћути, грешниче. Погледај овај цвет! ”Сећаш се оне звезде што сијаше кроз уста сељаку? То беше свежа кап воде у његовом стомаку.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим осети како туга, као плима, плави читаво њено биће и згушњава се у блиставу, чврсту кап. Није се више мицала. Није отварала уста. 3аједно с чежњом расло је у њој зрно бисера.
Као кап росе блистао је и смешио се. Жена подскочи од радости, али се одмах затим забрину: шта једу таква малена, светла бића?
Била је то она једна, последња кап: стид и гнев зали образе Крилатог Белка. Он се поклони мајци и рече да одлази: хоће ли с њим — он више не може остати
У лишћу смокве ни дашка ветра није било, а море је блештало као разливена кап уља. Само је од пучине ка обали вијугао сребрни траг.
Досети се Варалица, притрча и кану кап воде на дететове очи: оно прогледа, другу кап му кану на усне: насмеши се дете, трећа му груди додирну и оно поче да
Досети се Варалица, притрча и кану кап воде на дететове очи: оно прогледа, другу кап му кану на усне: насмеши се дете, трећа му груди додирну и оно поче да дише спокојно и дубоко.
— Она ће остати наказа за сва времена! — победоносно ће Смрт, али се Варалица и ту не превари. Животворну кап кану на очи младе мајке и плавом се светлошћу напуни мрачна шупљина: друга јој кап на голу главу паде: расу јој се око
Животворну кап кану на очи младе мајке и плавом се светлошћу напуни мрачна шупљина: друга јој кап на голу главу паде: расу јој се око лица слап златне косе.
Још жалосније је било гледати старце и децу како се муче да удахну кап ваздуха. Птице, које су преостале, утучено су чучале на голим гранама дрвећа, не усуђујући се да отворе кљун, да
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Неке бијеле као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви.
Пригрли ова јата благодатна! И када једном дође смрти доба, Наша ће суза на кам твога гроба Канути топло ко кап сунца златна''... И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти и собу ми зâри...
Пред њом свићу јутра жетвена, и она Све стубове кутње, младе кô кап росе, И дичне и светле кô краљеви с трона, Гледа међу класјем са одсевом косе.
1912. ТЕЖАК Замахујем. Свуда купина се сплела Па ми земљу крије... И на мрке груде са мојега чела Све кап по кап лије. Ја ћу овде једро посејати зрње Што ће плода дати, Висока и златна, и где беше трње Лепота ће сјати...
1912. ТЕЖАК Замахујем. Свуда купина се сплела Па ми земљу крије... И на мрке груде са мојега чела Све кап по кап лије. Ја ћу овде једро посејати зрње Што ће плода дати, Висока и златна, и где беше трње Лепота ће сјати...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Гледај, па шта је ово данас? — жмирну старац — нијесам гуцнуо ни кап ракије, а већ по бреговима скитају некакве ђавоље корњаче, жбуње проходало, чуда се дешавају.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Од сад лав се мишу моли, бољарин на гласу од просјака кап воде проси, не од другога кога незнана, него исто од тога који је пре желио шњегове софре мрвица му окусити...