Употреба речи капала у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И стаде пипати око себе. То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути... Са влажних зидова капала је вода... Светлости ни зрачка.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И кад се откри путања Сва сунца где су запала, На мору твога ћутања Као дажд ноћ је капала. МЕЂА Када се јаве на црти, На крају туге и пира, Високе планине смрти, И хладна језера мира — Ко чека на међи?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Сто је био сав мокар, и с његових крајева капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Обојица су гледала горе, као укочени, изврнутим очима. Са таванице је, међутим, капала вода, прљава као жабокречина. Павле је био застао и гледао их је разрогаченим очима.

Приближујући се Будиму, Павла је пратила плаха, летња, киша, која је затим капала, дуго, са грања, са цвећа, са трава.

Неочекивано, при уласку у Беч, стигла га је била кишица и попрскала га, тако да је капала са кола, кад је из њих изишао – пред трактиром „Златно брдо“.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Гурајући главу у ведро, умивајући се пред својом колибом, Исакович помодре од горчине и беса. Док му је са браде вода капала на голе груди, осети како му срце узнемирено туче.

да је висио прав, с главом опуштеном толико да му се лице није ни видело, но само коса и проседи брци, са којих је капала крв.

Милићевић, Вук - Беспуће

Прешао је уским ходником, држећи у руци мали, позелењели, бакрени свијећњак са накривљеном свијећом која је капала, и отворио нагло врата од своје собе. Гушио га је рђав ваздух: соба је била неизвјетрена и одавно неотварана.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Погурени и промрзли газили су блато, док су главе коморџија вириле изван арњева и са носева њихових капала је вода. После успеле офанзиве, враћали су се растурени, деташирани делови у састав својих јединица на Бањичком пољу,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Мутним би оком гледао по небу, како тама и ужас расту. А из жила плавих, набреклих од хода капала би крв и вода, на клечећи женски стас. БОЛЕСНИ ПЕСНИК Нисам човек, крв ми је млака само роса далеких румених облака.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Од капије до куће белела се калдрмисана путања. Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по плочама. Трава око бунара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дечак окрете лице небу и од силнога сјаја, од неке прозрачне тишине која је капала са звезда заврте му се у глави. »Да не сањам?« помисли, али онај глас се поново јави.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И дубоко у ноћ звонио је тамо, Као глас из гроба промук'о од бола; А далеко небо ћутало је само, И капала вода са дрвећа гола. О памтиш ли, старче, кога мајка стара Тад у страшној клетви спомињаше туди?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Само је крв јаче зашикљала на уста и уши и брже капала низ браду и чупаве груди које се надимале. Повремено неко тешко, болесно и неправилно дисање подрхтавало је из

А болови су били намртво онесвешћени и крв је капала по бетону у пени. У страшној кући, неумољивом и језивом претњом милело је вребане као потајно, лукаво и кобно

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У песми »Бог ником дужан не остаје« (Вук, 2, 5) растргнута је коњима невина, лажно оптужена Јелица: где је од ње капала крв, ту је расло смиље и босиље. У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда б.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Свуда се ширио густи мирис запаљене смоле што је капала са луча. Тамо су већ били сви значајнији људи Куле. Седели су за столом поред десног зида.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Штаб пука налазио се на суседном брегу. Ишао сам уском стазом између агава, опунција и испод маслина, са којих је капала вода. Свуда наоколо видели се бедни шатори, у којима су седели згрчени војници.

На земљи, у једном крају, била је прострта слама, преко ње пребачено ћебе, а на ћебету беше емаљиран тањир, у који је капала вода у правилним размацима времена, са неке рупе на шаторском крилу.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Међу прстима бљештали су му хладни и оштри листићи врбе од жеженог сребра исковани. Са прста му је капала крв. Сунце се баш рађало. ДЕЧАК И ПРИНЦЕЗА У шуми од бетона расту стаклене куле.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности