Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и међу сви народи у презренију, и ништа их јоште не држи него сујеверије и простота људи, који како упазе калуђерске капе и манторосе и кукуљице, ни сами не знаду шта себи о њима воо|бражавају, а навластито кад упазе којега да је сув као
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Може ли се то сатерати у ровове? Може ли то стати под ове капе? Може ли се томе, урлајући, командовати „Лези!“ и „Устани!“, као што се командује нама?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Устаде и „збогом!” — оде своме чадору. Ми сви присуствујући онде скинемо капе и благодаримо на опроштењу и прочаја. Опет Живан и Карађорђе. После је овога Живана Карађорђе врло љубио и у 1806.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сав је тај свет разнолик. Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће... Све је то у другога друкчије! Вала само сести па гледати сехира.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. Сви поскидаше капе. Иван се прекрсти и целива крст.
Још јуче је та кућа била као и његова... — Уђи, уђи! — говорио је старац. Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. — Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!... Натраг! Одлази!...
Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали. Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... Почеше наједаред ницати чете као из земље.
дугме пришивено као украс и као штитник трешњевац — топ начињен од трешњиног дебла тукар — угао тунос — врста феса (капе) пореклом из Туниса Ћаба (Каба) — зграда у Меки где се налази узидан црни камен, светиња муслимана ћецап — цар ћев
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
и на пенсионованим потпуковницима, па ипак оно те опомиње на омарину иза које се диже олуј, одлећу и ћерамиде с кућа и капе с глава.
— Јесам, господин-капетане! — рече војник, састављајући ногу и штаку, и дотакнувши се по војнички капе. Али га штака издаде и он се придржа за једну госпођу с кучетом и зембилом, која врисну и одскочи у страну.
Прву чашу даде куму Нинку. Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе. Нинко отпоче: — Куме мој и оче, срећна да ти је Марија и наше кумство!
Учитељ је био један кројач који је страдао, врло миран и вриједан човјек. Цио дан је у школи, а ноћу шије поповске капе и шаље у варош. Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио.
Гигају се, брате, она кола, рекао би човјек сад ће испасти, а коњи као хале! Скида народ капе куда поп прође, а свакоме пуно срце. Није шала, наш поп! Али и јесте човјек! Та приличи му да је сам владика!
Од неисечених медицинских журнала које сам некад добијао праве деца змајеве и генералске капе. Ја све то гледам. Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса са Јовом адвокатом и Николом
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
закључа, замандали, затвори, закова, навуче на врата ормане, кревете, столове, столице, пећи, перјане јастуке, старе капе и поломљене чачкалице. Улице опустјеше.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Звиждећи, тргом је ишао Атаман носећи у рукама лист хартије а на глави оно своје чудо од капе које га је покривало скоро преко очију.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
За њим нагрну читава циганска капела, са женама и децом која су вриштала отимајући једно другом капе од хартије. Оркестар раштимовано загрме »Хоћемо ли у Шабац на вашар?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Какви су то послови? Човеку обећати, па после „што ти драго“. ЖЕНА: Кој је јошт тај муж на свету, који својој жени капе не купује? Муж жени капу! Та да ти је стид да се на свет покажеш! МУЖ: Како море, ти то говориш?
ЖЕНА: Ја знам, друго ниси ни научио него псовати и тући. МУЖ: Доста! ЖЕНА: А зашто доста? Због једне тричаве капе да се морамо свађати. МУЖ: Доста, кад ти кажем! ЖЕНА: Нећу да ћутим, знаш! МУЖ: Оћеш ли да почнем другојачије?
МАТИ: То је лепо! То је човек! Ја кад се с мојим тучем, бар знам зашто; а он због једне тричаве капе. МУЖ: Шта ћете ви, мамо, овде? МАТИ: Шта ћу? Оће да ми убије дете, па јошт има образа питати, гледајдер му ти посла.
Милићевић, Вук - Беспуће
Чују се и виде витлови како се лијено замачу у воду. Брашњави људи изилазе из млинова и скидају капе; сретну се по која колица која се тешко одмичу по друму, скоро насутом оштрим и крупним камењем.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ови овде нога уштапљени, А по врату тешко увијени, А на главам' капе калајбуће, А у рукам' оно вито пруће, Што час тамо, час амо с' гибају, Па прутићем около шибају?
Турцима учини се тако, Те зовнуше Мухамеда свога, — Јао Турци, прођите се тога, У се, јадни, јер тако ми среће, Ни капе вам тако претећ неће. И бију се, а да што ће друго?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
одмах паде у очи један крупан космат митраљезац с нашушуреном ћубом кестењасте косе, која му је вирила испод нахерене капе партизанке.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Чаршија, механе... ко зна шта је тамо? — за себе он говораше. И брзо, самога себе гонећи, изиђе без капе, шињела, гологлав, али не на капију, у чаршију, већ иза куће. Изиђох и ја за њим. Напољу свуда дубока, мртва ноћ.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
писце од бронзе по Калемегдану на чијим главама преко лета џоњају птице, а зими као да преко ноћи добију беле куварске капе! Бескрајна досада и све што уз то фура ... —Француски? —Знаш шта?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Статуе, капе, кипови. Нигде се нико не спрема. У снегу леже шипови под окном које не дрема. Простире Бела сметове о црне куће
В Хеј, срце руди!— Ми смо Бели Град, о лабуд-врату двеју вена вал где стучен плаче душин виноград, а с модре капе капље звездан кал, што блати Месец, свинут перорез.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Одасвуд тајне вребају очи, за буквом старом дивотно лице; ту незнан човјек смије да крочи уз помоћ капе невидљивице. У сваком куту, по свакој стази по неки јунак из приче гази.
Гдје ли се само грицкало крије?“ Дође ми једном прилика ријетка, кренух са Ћосом једнога петка, узесмо капе од невидиша, лутамо свијетом тражимо миша.
Са гране виси мајмун са главом наопачке, дере се, мами купце: „Продајем капе ђачке!“ Камилу, пустињску лађу, спопао чудан бес, кроз вашар цупка, виче: „Дођите, учим плес!
Цицу, сиротицу, уз дрво јадна једва загребла, горе назебла, у густој крошњи повише дебла, без топла шала, чизама, капе, дувала сву ноћ у предње шапе. (Цица је, знате, овдашња мачка. Толико о њој. Тачка!) Онда је . . . онда . . .
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Само не задуго. Сунце је освајало, а у вагону била запара. Људи поскидали капе и гуњеве... Ређају се нови утисци и нарушавају онај готово устаљен ток мисли, а што ближе команди, у свима расте
Враћам се шатору и мислим, какав оно беше поступак. Строј... па молитва. Око тога нешто беше... Треба командовати „капе скини!“, али да ли пре трубног знака или после? Поборавио сам те ситнице, и запитах Траила да ми објасни.
Гледали смо на десну страну, у ноћ, одакле је допирао топот коњских копита. Онда се нареди да војници скину капе. Из даљине се зачу дрхтав глас: — Благословен Бог наш всегда ниње и присно...
Цеви су зјапиле сада отворене, као мртвачка уста. На свим странама виде се трагови борбе. Разбацане чутурице, капе, делови војничке спреме, испаљене чауре. У једноме шипрагу побијени товарни коњи, изнадували се и ноге им само штрче.
Војници скидоше капе, прекрстише се и, као по команди, дигоше се сви. Као бедем, остадоше на насипу у ставу мирно...
Запахну нас несносна јара, да смо једва дисали. Чекајући да нам дођу коњи, скинули смо капе па се брисали од зноја. — Све ће нам на нос изаћи — вели мрзовољно Александар.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Кад га шинеш, а да те крв све до капе не попрска, ко да га ниси ни шино, је л разумијеш? Не разумијеш. Столица се не прави сàдвије ноге! СИМКА: Гино!
ВАСИЛИЈЕ: Мишљу мудраца, кога је прапорац с капе огласио, иза завесе светли свет који се пред њом угасио! (Светлост на позорници се гаси, а у гледалишту се пали.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Хватају официре и скидају им, ножем, хабсбуршку розету, са капе, а каткад, у гурњави, и официрске звезде, секући крагну. Скидају често и медаљу.
Погађају према кроју шињела, према кроју капе, па и према лицу. Па вичу: „Ово је наш, а онај је Шваба! Ово је наш, а онај је Шваба!“ Вели, а добро погађају.
Њине су капе црне, али они пуше исте луле, а лица стараца су на целом свету, свуд, једнака. Уђосмо на станицу, и све поста свеједно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор. И на балкону свога дома појави се седи
Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље. То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али
жига на челу, исправљене главе, достојанствено и охоло, пун славе и поноса, и куд год прође све се живо клања и скида капе пред јунаком својих дана. Трче улицама за њим и жене и деца и луди да виде великана народног.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
д. Ч’а Глиши би се у тим приликама очи засијале и он би се задовољно смешио и већ је уображавао како му сви скидају капе улицом...
Ућута мало па затим поче обртати главом, сањаше како иде улицом, сви трговци са страхом скидају му капе, а он се гордо држи, па тек само малко климне главом и отпоздрави их.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Онима у редакцији се смркне кад га виде. Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.
« — Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо: Слава борцима за народна права! — Слава!
— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СКЕНДЕР-АГА Ја се чудим, лијепе ми вјере, какав даваш приговор, владико! Видије ли суда од два пића, али капе за по двије главе? Мањи поток у виши увире, код увора своје име губи, а на бријег морски обојица.
“ Боже драги, да ту бруку видиш! Стаде јека, клепет и ломјава, стаде писка, капе попадаше, стотина их испод ногах оста; све се наби, да кркнут не може, као стока кад је звјерад гоне.
МОМЦИ ПОСТАВИШЕ КОЉИВО НАСРЕД ВЕЛИКОГА ГУВНА, А ИГУМАН ПОЧЕ ГОВОРИТИ. ИГУМАН СТЕФАН Чуј, народе, сви скините капе! Хоћу спомен да чиним душама витезовах нашега народа; данас ће им најмилије бити, од Косова нигда као данас.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ела, овако те молим, потврди оно што пријед рече!“ Сва четир устадоше и скидоше капе. Сердар скочи викнувши: „А, Стане, крило моје, помози ми да ухватимо брава!“ и хтједе напоље.
уђе крупан, средовјечан човјек, смеђијех брка; тај човјек бијаше у црногорскоме руху обријане браде; косе, испод црне капе, падаху му на плећи. То је Иво, ђакон владичин. Приступи те цјелива старца у руку, назвавши му добро јутро.
Војници око њега — у модрим гаћама и црним јапунџетима а на глави високе клинасте капе — играху чудне игре и пјеваху непознате му пјесме. Није им ни говор разумијевао, но на прсте разговараше ш њима.
Сад бијаше у некој војсци. Солдати ношаху гаће модре (као и они први), а бијели гуњић и некакве свијетле капе, као да бијаху замазане.
Оба скидоше капе, прекрстише се по три пута, па почеше јести. „Ајде Крцуне, остави шалу, биће вам је до мало!“ рече Спасоје, видјевши
Заждише свијећу на трпези. Женске запалише још мањијех свијећица, које држаху у рукама. Људи поскидаше капе и стадоше у коло, око трпезе. Поп извади оружије иза паса, па га положи на кревет.
А повећа дјеца опет, пропињаху се, чеврљају, отимљу се за мјеста. Кад се Господар примаче, људи поскидаше капе, а затутњаше пушке, да се, штоно ријек, небо проламало. Напријед је ишло неколико перјаника.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ко од њега узме иглу, има ћускију да му врати. Кусалом га закусује, а дршком му очи вади. Лак је испод капе. Лези, хљебе, да те једем. Мртав да је, а за новце да чује, скочио би. На језику мед, а на срцу јед.
Ево ме на двије ноге као кокот. — Одговори се ономе који пита: где си или како си? Ето, не могу даље од капе! — Одговори онај који се упита: расте ли? И гладан би га јео.
— Зато што су ми миле и драге. 11 Питали пса: — Зашто свакога ријепом поздрављаш? — Зато што немам капе. 12 Питао крмак крмка: — Кад тебе најбоље хране у години? — Богме, кад и тебе: они мјесец кад ме мисле утући.
(Лубеница и семенке) 199 — Пун дô људи, свакоме кубура за пасом? (Кукуруз) 200 — Сви синови у капи, отац без капе? (Жир и храст) 201 — Сви царићи у црвену, а сам царе у зелену? (Дрен и дрењине) 202 — Сто орла на једну ногу седе?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Искоче сви на пут, и тек што им делија помоз Бог назове, сви поскидају капе и пред колима на гола кољена клекну, и један од њих поче му говорити: „Благо нама, господине, кад смо те дочекали и да
Зовне побратим побратима у сватове. Овај је имао све приправно од хаљина, јере се свадби надао, али само капе није имао, или је није имао од куда купити или није могао добавити, те се тако нађе на чудо, и невоља га наћера, те
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
навала, збрка калавртски — калабријски Калигула — римски цар из В столећа калпагџија — мајстор за израду калпака (капе) калпак — капа, шешир камара — соба камарад(а) — другар камилавка — поповска капа канаве — канабе канон —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља! Издалека људи скидају капе, а жене се клањају! Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!... Бакоња дубоко уздахну. — Шта ти је?
Чагљина примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу. Сви поустајаше и поскидаше капе. Фратар, не дижући главе, рече: — Стипане, намири коња! То је најглавније. Затим се побрини за моју ложницу одма!
Стипан је на чуду био да маломе све разјасни. — Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа. Оне прозорке носе људи који добро не виде. А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.
Бог им дај да доживе оно за чим иђу! Слуге поустајаше и скидоше капе. — А у овој прилици триба се ситити још двају њиови другога, од који је један у животу, а други у божјем двору!
Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити. Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган стави врху капе, па клекну и склопи руке. — Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? — поче исповједник.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Што не прескочиш овамо? — рече прилазећи му. — Божић је... Није вам још положајник дошао — одговори Тола без капе на глави уклештеној између кочева. — Е, Мој Толе... Брат Вукашин сахрани ме дупке сто аршина под земљом.
Овде сам ја бог, и сви сте за мене једнаки. Андра професор... Деца поцепаше капе од поздрављања... У чаршији и уважени људи њему скидају капе.
Андра професор... Деца поцепаше капе од поздрављања... У чаршији и уважени људи њему скидају капе. А овде, код мене, ја станем на басамак и викнем: „Андро, метлу у шаке и лепо да покупиш ваше ђубре. Ја волим чистоћу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Вашар је био - а на вашару Сабље, пиштољи, арапски ат; Туниске капе, сребро и злато, Млетачка свила, женевски сат. - „Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и да му одсуство продужи, као и тога како је, сутрадан, гологлав, за ковчегом тужно корачао, док су људи са тротоара капе скидали и са великим га саучешћем загледали. Претешки су то тренуци били и дубоко му се у душу урезали.
“ Па се за трен ока разбегао народ. И за мало, па само црвене полицијске капе стајаху око Илије Илића. Лежи он крвав, изгужван, жут, стење, превија се.
Глава беше урасла у браду, бркови сакрили усне, испод пресоване капе вири неуређена коса, одело мокро и каљаво, снага виси, а не стоји — то беше мајор Илија Петровић.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чим народ заседе, поп се диже, а Обрад зазвони меденицом. Народ се диже, као на команду. Људи поскидаше капе и сваки у својој соври стаде се молити Богу. Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе. Поче ручак.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али све се мењало као магичним штапићем када би прошло подне. Црна одела и капе би ишчезле, а замењивале су их фланелске панталоне, шарени џемпери и капе које су тада носили и студенти и њихови
Црна одела и капе би ишчезле, а замењивале су их фланелске панталоне, шарени џемпери и капе које су тада носили и студенти и њихови прогресори.
Ћипико, Иво - Приповетке
— опази Тома. —Лако је тако говорити, — прекиде их један од старијих људи с омотаним пешкиром око капе. — Да вам причам. То је таман као оно кад се чобани, пазећи стоку, бјеху окупили око ватре, па разговарају о вуку.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ни један дан више!... ИВ ПРЕЂАШЊИ, РАКА, АНКА РАКА (гимназиста, улази без књига и без капе, сав подрпан). АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Твоја се баба, бог да јој душу опрости, у венчаној аљини саранила, а од капе јој и сад сребрна дугмета на свечаној ћурдији носим, али наши млађи све оће да светле, да су пред светом обучени,
Краков, Станислав - КРИЛА
Иначе су у заклону држали и тешке бомбе. Око кујне се ужурбали кувари, којима су за ову прилику дали чисте кецеље и капе. Један обријани је љутито пискао што је пита прегорела. Посилни су једнако долазили.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Причају да је нашима напослетку нестало картеча, те су капе шајкаче пунили куршумима, ћушкали у топове и тиме били. За време целе шуматовачке борбе дејствовала је готово сва
Зашто их не бијете и не једете? Боље да их ви поједете но Турци. Војници поскидаше капе: — Вала, господине, досад нисмо смели, а кад нам ти велиш, ми ћемо одсад клати где год ухватимо.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Вашар је био — а на вашару Сабље, пиштољи, арапски ат; Туниске капе, сребро и злато, Млетачка свила, женевски сат. „Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ Детета склоност кушаше свог.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Никола Зега, Изобичајене младине капе у Србији, ГЕМ, 1, 1926, 74, и ТРЂ, ННЖ, 3, 1931, 54; Прилози проучавању народне поезије, 2, 1935, 215). Б.
Ћипико, Иво - Пауци
Цвијета прихватила се посла као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.
пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукно, измичу се испред бијесних коња устрану и, у знак поздрава, капе се дохватају. Чуде се куд ће ова сила фратара, један бјешњи од другога.
Газда Јово, тежак, оклијева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се. — Капе доље! — загрми фра Јосо. И ви тамо! викну сељацима што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Клицали су раздрагано и распрђено тобож својим спаситељима, капе су летеле увис, низ тавна лица су се котрљале сузе радоснице, мрмљали су Оченаш, узносили бога Свевишњега, смандрљали
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Већ пре две стотине година, опажене су око Марсових полова беле капе које мењају без престанка своју величину. Када која од Марсових хемисфера уђе у своју зиму, онда се она бела капа око
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Наше даме радовале би се на нову какву мустру од капе, дембели би се справљали за ручак и спавање, а заљубљен, који своју драгану давно није видио, представио би себи како
« Јо, госпоже, у месецу се не носе капе, ни шешири, ни цветови на глави. »Шта наопако, да како изгледају жене?« Тамо су највеће жене од три стопе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Демонтирана локомотива подсећа на лешину, празни вагони зјапе као гробови. Свуда старо одело, побацане капе и хартије, просути џакови брашна, као да је вихор беснео над мирном паланком. Што није могло да се понесе, палило се.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Купало, прекрасни деран пролеће. Јунош на водама Када се у срце усели пролеће, Младићи пред дивке капе бацише и поклонише се, Све се девице насмешише с олтара На грохотне трбухе жандара. О!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сељаци би тада журно остављали мотике и косе, па или трчали у село да гасе пожар, или скидали капе, шапућући: — Бог да му душу прости!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
гдјекоји и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповни гуњ; на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке, од којијех су свилене ките висиле с једне стране низ прси, и које је осим њих слабо ко носио; врло су радо
у краћем скројена, све оружје у злато облито, у рукама пушке једнолике — једног арча, од дванаест драма; на глави им капе кадифлије, златне ките бију по појасу. Јадној мајци, сви ти су једнаци!
табор Тара — једна од двеју река од којих постаје Дрина тарпош — врста женске капе (в. бел. Е, 75) татар, татарин — гласоноша, гласник татаранка (стрела) — татарска Татомир (дели) — личност
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! Луња се прихваћа најобичнијег свакодневног посла: крпи дјечацима кошуље, чарапе, капе, пришива дугмад. Ваздан се ту има посла јер од пентрања, скакања, ваљања и трке по логору тешко да би издржало и крзно
Као на неку прећутну команду, сви дјечаци устадоше и скидоше капе. Стајали су тако на ивици шуме, уплакани, озбиљни и тихи, одавали су посмртну почаст својој скромној сеоској школи,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сад сам се родио, таки сам се разболио. На правицу идемо, где се капе и метоси деле... К'о шиба; куд ветар духа, туд се она гиба. Кад стане узбрдо зјати, онда ће знати.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане је сада узео и једног шегрта, који већ пола године дана — од последње славе Манине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу. А у могућности је да држи и калфу.