Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Шта ће тај силан свет, па још под оружјем? Ено и г. капетана! Видиш где разрађује људе ко ће на коју страну. Ја погледам боље и видим капетана, а за њим три-четири до зуба
Ено и г. капетана! Видиш где разрађује људе ко ће на коју страну. Ја погледам боље и видим капетана, а за њим три-четири до зуба наоружана пандура за које се могло казати да су одиста лепи људи! Али г. капетан?
А ти, Лазо, отиди до моје куће, подај коњу зоби и спреми га, после подне ћемо са овим несрећником пред г. капетана у Рековац; а Марку Ћосићу кажи нека се и он спреми да заједно с пријатељ-Николом идемо.
— Ах, учитељу! — јецаше Милисав, а крупне сузе му грунуше из очију. Милисава отпратише везана у Рековац пред капетана, пред онога доброг човека коме нема равна у свој Србији.
Кад је обичан дан, ту седи поред капетана и капетаница и остала породица, а ћата отиде са пет-шест окривљеника и једним пандуром у виноград, па онде надгледа
Молила је капетана, али бадава! Капетан га је мучио, све док није признао... — Сиромах!... — уздисаше сељаци, баш они исти што су га пре
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ево један кратак разговор некога старога капетана Рашковића, из Голубића у Далмацији, с једним Светогорцем, који сам у његовом дому, на дан светога Николаја којега он
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
71 ЗАПЕВКА НА ГРОБУ КАПЕТАНА ШУЉАГИЋА 74 ИСТОЧНИЦЕ 76 ДОМОДРЖНИЦЕ 78 ВИКАЛИЦА ЖИВАНЕ СА СУБЈЕЛА АЛИ КОЈА ЈЕ ИЗ ОБЛАКА ЗИНУЛА НА ЊЕНЕ ШТАЛЕ АМБАРЕ
ЗАПЕВКА НА ГРОБУ КАПЕТАНА ШУЉАГИЋА Већ смо земној препуштени сили, њеном суду, њеном руганију; већ смо Јудин целов окусили!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад тамо, седи шест паша, ту је и наш домаћин Сирчић, и више од двадесет капетана. Седе, а ми стојимо. Пита нас један: „Зашто се ви с царем бијете, и зашто се цару не покорите?
Сва господа знаде како је он цару и везирима измет чинио”. Пет гласова, које од паша које од капетана, углас рекоше: „вала тако је, није у Влâ остао цару онаки измећар, као што је био кнез Алекса.
Рано ујутру ето ти новског капетана, мога поочима, јербо сам га синоћ јошт уз пут, како смо се из Црне Баре вратили, поочимио.
Дођемо у Црну Бару. Опазимо нашега кнеза Кедића, и Цинцара Јанка, попа Николу Смиљанића и више капетана и коњика. Међу њима стоје она четири бега.
Јаков се мени изговара и заклиње: да и он ништа знао није да ћемо овако бегати. Ја ноћим у забрешком шанцу и оставим капетана Милована Зујаловића из Тулара с препоруком, да он туне командира и дошавши народ у Цесарију превози, а да ћу ја ићи
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Одем ти ја у Шабац нешто послом. Увратим се код неког Николе, што је овде био ћата код нашег капетана. Уђем у кућу, а сама му госпођа његова ту. Погледам, а оно стоји поред дувара један гвозден астал...
је л̓ те? — Јес̓, то ће капетан градити. У нас, хвала богу, то не граде. — А имате капетана? — Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења. — А има ли деце? — Има двоје-троје...
Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука;
Што се не би написао какав леп капетан?! Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића. Биће две године како је добио чин капетански.
Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор. Капетана ћете лако познати. На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.
Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.
Па још оно његово званично понашање! Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у
и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.
Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!... Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.
— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани. — Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана. Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.
— 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана. Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље. Никад га нисам видео тако добровољна!...
Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим. Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Због тога он опет јуриша на капетана: — Јесте ли видели онога с ногом? — Кога с ногом? — Та онога без ноге? — Кога без ноге? — Та онога са штаком?
Кад је све добро! Стара жена бризну у плач: — Далеко смо од добра, мој синко! Остадосмо без куће и кућишта. Капетана као да нека ледена рука шчепа за срце, али та рука исто тако нагло попусти, јер он у исти мах опази како се преко
На! — Хвала, господин-капетане! — рече војник, исто онако поздрављајући капетана. — Држи, тата! Ја немам руке. — Ево и ја ти дајем моју ћилибарску лулу. Вреди два дуката — рече Стево, практикант.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
) Шпацира се с њим испред куће, а изнела велику лопту што је на презент добила од оног Швабе капетана сас лађе »Мариа-Анне« па се лопта, па сваки час испусти, к’о бајаги, лопту, а лопта се откотрља, а она га онда моли да
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
хтела каква млађа чавека који је леп а није сиромах; или каква млада, већег ранга чиновника; или каква пензионираног капетана, али да нема више од тридесет и пет година. Оваквих партија баш није лако наћи, па зато се госпођа Макра и не удаје.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Гле, јаучу она, златни век је прошао; то је онај рудничког казначеја Мијаила и грочанског капетана Младена. И опет дубоко ћуте, а око њих, и даље, све се тресе у епилепсији и таласа без смисла.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нарочито жели да види оне који се налазе под истрагом: браћу Исаковиче и капетана Пишчевича који је увртео у главу да оде у Росију.
Признавала је од себе за бољега само једног малог кирасира, мајмунског лика, капетана Падованија, и Павла Исаковича. Кад би јој се десило то, да јој нека љубоморна госпожа подметне неког подмуклог,
Терцинију су били дали капетана Павла Исаковича, да га, жива, или мртва, преда у граду Осеку, Генералкоманди, лично грофу Гајсруку.
Питао се с ким то путује и куда? Текла Божич је, међутим, била решила да одведе капетана у још једну шетњу. Она, потрча узбрдо, а капетан виде како одскочи, као чигра, или неки плав цвет из жита, са својим
А њена ћерка почела је, ускоро, да пиљи опет, пркосно, у капетана. Тако су се сатима возили мајор Јоан Божич и његова фамилија. И Павле са њима, до вароши Грана.
Госпожица Текла врисну кад то чу. Рекла је, гласно, оцу, да њена мати, изгледа, капетана преже, преже. Иако је и такве разговоре био чуо у Темишвару, Исаковичу такви разговори нису били ни занимљиви, ни
Понудио му је на продају своју абу. Нигде такве абе нема, каже. Молио је капетана да сиђе из кола и види његову робу. А кад Исакович и не одговори на то, човек га зачуђено погледа и упита: откуд
Нико не воли да га везују. Она се, као мати, нада више од капетана, него од ћерке. Ћерке матери, све, не кажу. Ћерка јој је, међутим, све испричала, шта би, на оном пропланку.
Домаћица му је рекла да је њена ћер, баш тог дана, добила, из Ајзенштата, нову музику „Дер Зерстреуте“. Питала је капетана да ли свира у флауту.
Ветеринар, са своје стране, очигледно, покушавао је да се иза Божича, домаћина, или капетана, крије. Није нападао жене. Божич и домаћин су, међутим, гласно викали.
Госпожа Евдокија била је стала пред огледало, код пећи, и имала је неки чудан осмех на лицу. Држала је капетана за руку и шапутала му да се не треба бојати Божича, јер јој је сам муж дозволио да играју.
То, да га једна госпожа, у присуству свога супруга, тако дрско, позива, у постељу, било је велико изненађење за капетана. Чинило му се увреда целог његовог национа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Мухамеданска властела је чинила војнички сталеж, независан од султана, са великим бројем „капетана“ (било их је на 48) који су имали седишта по варошима.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Немам времена за то! На надгробној плочи коњичког капетана сунчала су се два гуштера а очице су им светлеле као бисери. Било ми је жао да их покрећем и пођох даље.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Насред логора побесне коњ капетана Антоновича, и читава гомила сјури се на њега да га укроти. Међутим се, код последњих кућа печујских, указаше кола,
Па затим, упивши погледом влажно небо што се било наоблачило, заузда, брижан, коња и упита капетана Пишчевича, који је јахао крај њега: „Что значи при заходу Солнца ово знамение, Пишчевичу? Дојдосмо здраво и у спокоју.
Наслонив се леђима на своју колибу, Исакович, онако необучен, саслуша извештај капетана Антоновича, који је примао службу у логору за ту ноћ, и паролу, што му је посла Беренклау, који га је позвао за сутра
Разголитивши груди, отправи брзо капетана, наредив набусито да се, ноћу, у логору, нико ко бежи не хапси, а при повратку, у зору, нико не предаје стражама.
Да Исаковичу сасвим зацрни, доделише му тих дана у пук и два немачка официра. Кроз две недеље, потом, оковаше капетана Пишчевича и одведоше га да му суде, као бајаги због спремања побуне.
Хапшење и суђење његовог најстаријег официра, Пишчевича, капетана шидског, разбеснело га је толико да му је крв ударила на нос и да се почео гушити.
мислити на децу, ићи брату у Будим, ђенералу у Темишвар, куповати коње, кола, подићи ковачницу у селу, преместити капетана Антоновича, писати исцрпан извештај о повратку Славонско‑подунавског полка, а нарочито, нарочито спремати план,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сјутра у ово доба капи га већ бити неће — зато, стрикане, дед још по једну! Деде, боље је него да опет капетана лијечиш и вараш! Онај печени и оглодани кувар скочи с клупе: — Шта вара? Ко га вара?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила. Борио се против капетана и писао чешће дописе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Једног дана замоли војник свога капетана да га пушта у лов у планину, што му овај и повољи. Војник се упути кроз планину и некако залута, да не мога никако
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
људи који су пешачили за ову земљу од Ђаковице до Крфа, а затим провили на линији Марсељ-Тулон, на разарачу „Термидор“ капетана Мориса Бланшара, каји је био частан човек, а не као ови данашњи француски шалабајзери што се мувају у врећама за
Пазите само овај фазон! Већ другог дана у гарнизону неко викне Мишелину да отрчи до штаба и позове капетана Поповића. Он, наравно, одјури колико га ноге носе и уфура наглавачке у штаб, мислим, право међу официре којих је ту
Ту је био и као један пуковник, командант или нешто слично. Е, па мој Мишелино лепо поздрави чике и каже да су звали капетана Поповића тамо у гаражу, где су га стварно и звали, мислим, није прелаз или неки фазон.
У ствари, касније смо га некако провалили и дознали да никако није могао да положи испит за капетана, па су га морали пензионисати тако рећи у најбољим годинама, на срећу наше школе, која га је узела под своје, као
Лепо се видело како унапређење у резервног капетана лепрша према хоризонту и губи се, просто речено, у плавичастој измаглици!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Према томе, ви имате задатак да одведете дивизију најкраћим путем до Младеновца... За вођу релеја одређујем капетана Станојчића! — Командант упре поглед на њега. — Разумем! — проговори капетан Станојчић.
— Женске!... Где су?... Колико? — повикасмо углас. — Јес, богами. Прођем поред куће капетана Свете, командира чете, и чујем песму... Ајд, велим, да свратим. Кад тамо, замало да се претурим...
“ — Знате, стиди се женска. — Молим, молим — велим ја — извините. Кога тражите?“ — запита. — Капетана Свету — рекох. „Није још дошао“, и утрча у другу собу. Посилнога нема и ја стојим сам у предсобљу... Не смем да уђем..
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он нешто много прети учитељима. — Прети ја. Шта ћеш му — сила је велика. Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико... А зао је, братићу мој, као... као... Шта ту, шта он може учитељима!
Сад дође ред на капетана да поцрвени и обори главу. — Хм... којешта !... А шта сам ја овде ?! викну он, дижући се. — Седите, седите ви ту, док
Овај намештај, па разне ситнице, звонце... Што ја не одох у полицију ?... Дотерао бих до капетана.. па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме... зврр... улети жандарм... Зови ми... хм... кога ћу ...
И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана. Уђе капетан, љут. Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.
»Нека, боље да је не дирам«, рече у себи, па стаде прстима чешљати браду. — Говоре ли што за капетана, да неће и њега ?... — Кажу, биће премештен. Добар је човек... много добар; свима је у вољи.
шта одговара, па наставља: — Господине, капетан нам вели — и председник показа руком десно до себе, Гојко угледа капетана и би му мало слободније, зна човека, — вели нам господин капетан, да и ви имате некакве жалбе на пређашњега писара
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тома је, у другом браку, био ожењен ћерком граничарског официра, варошког капетана Панчева, Панте Вујића. Тај Панта је био чувени љубавник свог времена и сахранио је три жене.
да је у згради Варошке куће у Панчеву, која и сад стоји, морала да пере камените степенице, пред станом варошког капетана. И зими. На коленима.
узимао митраљез на раме, па трчао према непријатељу, био се оженио неком дамом, изродио са њом децу, и није могао, од капетана, даље. Ту, и тутило. Ваљда зато, био је права звер у човеку.
Улазим, дакле, код тог капетана и представљам се, урличући, а он се кикоће и каже да сам порастао. Пружа ми руку. Десет ме година није био видео.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тек онако, шале... знаш... поче он да муца, а видело се да му није најтоплије око срца, чим кмет помену капетана. — Хм, шала ја, пресешће ти... рече кмет и оде.
Синоћ им се похвалио јатак, како је »жестоко преварио капетана«, рекавши му да су они у ваљевском округу, па сад седе безбрижно, очекујући да им се донесе печено јагње, вино и
Пушку је положио немарно у једној руци, те изгледа да му је она на сметњи. Капетана нигде »ни од корова«. Ко зна где он сад очекује резултат потере.
Није ни чудо! Одједном настадоше некакве промене, и једно јутро пуче глас: »Долази нам за капетана стари Бурмаз!« Да је наша Грабовица обрнула ток уз чаршију, и то нас не би тако зачудило као овај глас, јер смо држали
Обрадовасмо се, и Бог зна како, али притајасмо радост, да не увредимо досадашњег капетана, кога су, сиромаха, отпустили из службе.
И ми се начетили, па слушамо и не дишемо. Истина, многе му речи онде и не разумемо, али сви видимо да нам капетана зорли резиле; кад дође каква крупнија реч, учитељ викне јаче, а попа се намршти и прекине га.
После му пишу за неке шумске билете, па за гласачке спискове (а ми смо још сви хвалили капетана, како је он то вешто измајсторисао, — и није човек од нас крио, све нам је сâм причао); па после о неким сеоским
Ми људи искупили се код Тапура, па разговарамо и чекамо капетана на 'ладну. Ту се довијамо од сваке руке ко може бити писац оног дописа, али ништа не могосмо закључити.
— Па кад га вцдиш, брате, 'нако у друштву, — вели Митар, — рек'о би да је анђео. И после тога, он почитује капетана к'о год и ми... И тако ућутасмо, па само погледамо навише откуд ће наићи капетан, али дванаест прође, а њега нема.
Разиђосмо се оборених глава, жалећи капетана и замишљајући како он сад невољише са оним послом, који му је свакад био с неруке.
Пре осам часова пођосмо к поштанском здању, али сретосмо уз пут капетана и од њега сазнасмо да није тога дана изашло у новинама. Као да нас поли хладном водом.
Свет јурну гомилом и све се згрува око једног стола. За тренутак наређасмо се и упресмо очи на капетана, гледајући како намешта наочаре и превија новине на ону страну, где се види, крупним словима, одштампан његов потпис.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана. Он према њима као отац, а они опет према њему као деца.
Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо. По кмет-Милисављевој кући настао прави лом, погибија кокошака. Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог,
Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му. Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. Ча-Милисав позове и Срету.
Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника. Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан. Насипаће један допис.
капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је: Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву
А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. — Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.
У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!
Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана. А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура.
Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Мори је тако унео потребне исправке и допуне у карту капетана Фолгера. Од тада су поједине научне експедиције подробније проучавале Голфску Струју.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Онда он рече: „Молим вас, браћо, упитајте капетана вашег, би ли их на откупе за готове новце дао.“ Они га одмах весело послушају, потрче и зовну капетана.
“ Они га одмах весело послушају, потрче и зовну капетана. Капетан изиђе, и они се одмах погоде, он капетану брод и трговину а капетан њему везане робове.
једину шћер и ње бабицу, што су им Турци заробили, али ни он од велике радости није се могао увјерити, већ позове капетана двије уре послијед подне, да пође у његов | двор да га искуша, јели истинито што му срце каже.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћимови политички душмани верују да сам главни четовођа Тимочке буне, који је побио неколико среских капетана и официра, побегао са стрељања и склонио се код радикала, у крај у којем га нико не познаје, и постао ,,бајаги слуга''.
трице да купи све те чаршијске ситне дућанџије, бојаџије, опанчаре и терзије без посла, сељаке које је позив среског капетана и суда довукао у чаршију, пензионере што почињу дан срчући код „Орача“ прву јутарњу каву.
За вечером се Аћим хвалио, прекјуче је то било, да је и четврти пут најурио из села среског капетана који је дошао да смени последњег председника општине, радикала, у Аћимовом срезу.
— Питај попа — тише рече Аћим, помало се и гадећи болесног, јектичавог изгледа капетана, на чијим је шиљатим раменима и смешно и јадно Висио плави мундир. — Смрт оглашује. Четири детета су остала без оца.
Андра утрну лампу и леже. Вукашин на клупи, седећи, проведе ноћ. У џепу му писмо председника владе за среског капетана. У зору закукаше две жене. Зна за ким. Нарицање га извуче на улицу.
Зна од рођења, хајдучки је и јатачки син. ...Аћим Други пут уђе у канцеларију и не поздрави капетана. Верује да ће га опет саслушавати због Чакаранчевог убиства па одлучи да ни реч не прослови.
— Откуд би, жено, таква госпођа као што је Роза јела мачке кад носи чизме боле од среског капетана? Да знаш, Роза Швабица једна је у целој Србији. Газда је чак из Крагујевца довео.
Како доликује правом апсенику и окривљеном лицу. Овде се само моја реч слуша. Ја сад могу да одем код капетана и да му кажем: Чуо сам како су се договарали да подмите сведока који зна да је Аћим дао сто дуката оном пробисвету што
— Сад кад си прочитао новине, можеш да идеш кући. Умрла ти је снаја. Аћим трже главу и погледа у капетана. — Ред је да јој запалиш свећу. Можеш да идеш. У здравље, Аћиме Катићу! — за капетаном остадоше отворена врата.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Пренели су га у кућу капетана Петра Новаковића Чардаклије, његовог пријатеља и, тамо, излечили. У Пашином двору једва да је био провео петнаестак
Али, ако би настојао да прати хронолошки низ догађаја, онда би ваљало да се запути низ падину, Улицом Капетана Мише, све до Улице Господара Јеврема.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Са том намером укрцах се у лађу која, под водством часног и одличног капетана Фиц Роја, исплови одмах иза Божића 1831 из луке Девнопота“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам имао тридесет година, нову артиљеријску униформу капетана и бели орао с мачевима на прсима. Ја сам био радо примљен, вољен и омиљен због своје скоро смешне искрености, због
И једно и друго је подједнако сурово. Мећу изгинулима био је и леш арт. капетана Милана Поповића, познатога по богатству, по интелигенцији и по врлини. Он је био прва жртва за освету Косова.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: — Не знам, господине!...
— Шта велиш, море? — викну онај с прозора. — Зови људе, буди капетана! — викну Радисав и стаде да трчи тамо и амо поред зида, не знајући да ли да уђе унутра или да стоји напољу.
и овом приликом, као и сваком... — рече он, дижући своју »шлафкапу« и поздрављајући капетана, који нешто туробна изгледа дође међу друштво и седе. — Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто.
— Који те ђаво тера ноћас?... Шта лупаш толико?... Шта хоћеш?... — Капетана... Где је капетан?... — Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. — Треба ми, њему ћу казати... само њему.
само њему... — Е, снашо, тако би могао сваки лудак да дође и да прави ларму забадава. Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. — Ђурица... Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу...
Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи. Лекар се нада да ће преболети. Капетана очекиваху други неповољни гласови.
је да и сам тога дана слатко једе бурек, који му је послао Митко ашчија, да пије старо вино, да тражи скуп дуван од капетана... Што ти је жив човек!... Дан стрељања досад су крили од њега...
« »Ала ме издаде онда крвнички! Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!... Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но највећу новост учини долазак у село Суљ-капетана, старога ратника и горанскога витеза луталице. ОД Сереза до Васјата, н од Дебра до Ћустендила спомињано је његово име
— Потесно ли ће ме нађеш — испрси се Спаса очајнички: — те да те лажем? — А си познавал некад потура Суљ-капетана? — Јесам. — Беше ли тој неки пут на нечаре? — Не знам, ага... — Не, не — збори право.
Краков, Станислав - КРИЛА
Студент је о томе у ”Ратном дневнику” читао. Већ су били пијани, када је посилни капетана Дановића доносио неку шарену боцу. — Хоћете ли малаге?
На улазу се појавила чупава глава. — Гоод евенінг... — Му деар!... Ивета је утрчала и обгрлила енглескога капетана. Душко се смешкао. Ивона, Ивета... све се то мешало по његовој глави. — И њега, и њега, — викао је Митфорд.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
би тај ће се сутра посветити, а кад изађе у село, он се свађа и грди с људима као циганка, каишари, пањка сељаке код капетана. Е нема нигде нашега попа Јове. Тај је гинуо за сиротињу. Сад нема таквих попова...
Морам знати шта је тамо. Нађите ми одмах капетана Војводића. Нађем капетана и ђенерал му нареди да узме 20 коњаника, да их размести између Алексинца и св.
Морам знати шта је тамо. Нађите ми одмах капетана Војводића. Нађем капетана и ђенерал му нареди да узме 20 коњаника, да их размести између Алексинца и св. Стефана као пошту, сам да оде до св.
Ђенерал је ђипао од муке. Брже боље дозва капетана Цветка Павловића и посла га са још два Руса и два ескадрона да заустављају и терају напред бегунце.
Димитрије одјури. Черњајев седе, написа неколико речи па се окрете мени. — Јашите, јурите све у трку, нађите капетана Сировацког, он је негде око Шуматовца, подајте му ову записку и реците му, и помозите му да се наши батаљони што
— Не, рече ми капетан, тамо ће бити Турци. Оставим шанац и после приличнога лутања нађем капетана Сировацкога и мајора Ј. Петровића, где седе под крушком више Прендићеве воденице.
Сад оставим бедем и окренем се да видим где је ђенерал. Он још сеђаше с др. Владаном и Комаровом недалеко од мртвога капетана Живана. Ђенералу су дрхтали образни мишићи, био је јако узбуђен, погледао је у Живана, а очи му се замутиле од суза.
Кажем му да се мајор Велимировић убио и да је ово писмо од његовога брата капетана Велимировића, управљено лично на ђенерала.
потпуковник; пуковник Коста Протић, командант алексиначких положаја, добио је, као накнаду за изгубљенога брата, (капетана Жив. Протића), ђенералски чин. На овај се рачун у штабу пило и веселило.
Рсавцима, кад је између Пирковца и Лабукова нападну с бока 250 наших добровољаца, са два мерзера, под командом руског капетана Протопопова.
Јаковљевић са 5 батаљона, а на левом крилу 6 батаљона под командом руског капетана Шчорбе. Заједнички фронт био им је окренут западу, т.ј. Алексинцу а одступница им је била на Алексиначку Бању.
Успут стигнем рускога капетана Максимова. Једва се вукао. Коња му убили Турци те у паду коњ повредио ногу и њему. Уступим му коња а сам пођем пешке
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тада је управник одржао говор о реду, дисциплини, говорио је о казнама и најзад представио капетана Воју „Фикуса“. —... Од данас, господин капетан је собни старешина. Његовим наредбама покораваћете се безусловно.
— Па добро... шта да радим! — уздисао је управник. — Поставио сам им онога капетана за собног старешину, а он испао сада најгори. Звао сам га. Знате шта ми каже: ,Ја две године нисам сишао са положаја.
Узрујан жагор испунио је павиљон, а кроз оно брујање зачу се глас капетана „Фикуса“: — У стрелце! Други вичу: — Ево је... — Терај отуда... — Сад је под креветом... — Побеже!
— Како?... Зар ниси видео господина капетана, пре неколико вечери? — вели Пера. — Наравно! — добацује озбиљно капетан „Фикус“. — „Сами себе и друг друга“...
Сергије заустави коња. Батаљон застаде, али су војници и даље газили у месту. Сигурно је и он познао нашег капетана. Он сјаха с коња и полете „Фикусу“ у загрљај. Онда су се погледали, држећи један другога за рамена. Опет се пољубише.
„Фикус“ се диже. — Пјом етот бокал в честј својево и нашаво друга и брата капетана Сергија Николајевича. Главе се подавише уназад и сви, као по команди, лупише изокренутим чашама о сто.
Пило се потом, готово без предаха, у здравље капетана Воје, поручника Фјодора Ивановича... Љубисав је наливао вино, али све преко чаша. — Рђаво темпираш, бато!
Запитао сам га застрашено: — А шта ћу вам ја ту? На једном крају усана капетана Стојановића јави се једва приметан, ироничан осмех: — Сасвим, сасвим, вас нећемо водити.
Не одбијам ништа — смеје се Таса, показујући своје беле зубе. Запитао сам га за командира, капетана Лазара. Рече ми да је сада добро. Био је болестан од маларије. На осматрачници се смењује с потпоручником Ћирићем.
О свирању и песми ветеринара Свете и смеху капетана Радослава говорило се целом дужином фронта наше дивизије. Сунце се клонило.
Прешли смо реку и упутили се беговој кући, где је био стан капетана Радослава. Док смо прилазили, пало нам је у очи како је кров сав изрешетан, као да се на ћерамиде сручио сноп
“ — Капетан Бора се наједном уозбиљи. — Џамићу! — гледао је строго посилнога капетана Радослава. — Наредио ти је капетан да донесеш два литра вина!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ПЕРЈАНИК: Жнаш, господару, ђе су најгушћи облаци онђе и муња сијева — тако донекле виђасмо капетана у небројној чести нашијех крволоках, ђе оштрим палошем по грудима потучене измети крстове пише, бог му помогâ!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Препô се Исаија, замислио се, док се нешто не дошјети: — Да зовнемо, вели, капетана и солдате с Кадине Воде да нас бране? — Тешко оном кога други брани!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Шта, на пример, мислиш ти, господин-Жико? ЖИКА (он није ни слушао говор капетана, већ се неиспаван бори са очним капцима који му једнако падају): Ја? Ја не мислим ништа! ЈЕРОТИЈЕ: Како не мислиш?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Капетан!... То је ваљда био капетан у комшилуку, па пала тараба, а ти онда велиш: е, сад и ми имамо капетана. За фрау Розу се говорило по варошици да је циција која ђаволу не би дала нож да се закоље.
пронашла је давно какво се биће крије тамо код газда-Гавре, и говорили су: „То би био задатак за неког хусарског капетана. Пропаде код газда-Гавре, код принципала (тако су га морали звати момци у радњи), пропаде један фини роман.
Но, госпа-Фила је била задовољна са својим животом таквим какав је. Хусарских капетана, у пограничној паланци према Србији, било је задоста, али госпа-Фила никада није скакала да вири за њима.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
3, али не затекох више тамо оног расходованог, већ једног прекобројног капетана. — Разуме се! — рече он кад му рекох све по реду — сва је погрешка у томе што је мој претходник погрешно записао ваше
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Главу заноси неизмерни терет, и у ушима непрекидно бруји од силнога треска и потреса ваздуха. — Воде капетана Власкоја, сигурно рањен... — Да ниси рањен? — запита га потпуковник Петар. Он само уздахну и климну главом.
— Е, није баш тако. Контузија је тежа од многих рана — каже потпуковник Петар и показа на капетана Власкоја, који је непомичан и без свести лежао на земљи. Војници журно однеше и капетана Власкоја.
Војници журно однеше и капетана Власкоја. Видимо непријатељску пешадију како наступа у скоковима. Неке наше батерије, иако већ на издисају, гађају.
— Одсад па до пет часова изјутра... уништићете целокупни материјал... — И топове, и муницију? — зачу се крик капетана Војка.
— питао је нестрпљиво капетан Лазар. — Видите! — потпуковник стави једну руку на раме капетана Лазара, а другу опружи. — Видите ли ону црвену земљу... Испред ње је једно гумасто дрво... — Видим...
Такав је рат. Људи су постали бездушни. Лице капетана Лазара је устрептало, очи успламтеле. Као да му још увек лебди пред очима визија када су ови исти непријатељски
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад му је сестра Леке капетана рекла то у очи, Марко ју је свирепо казнио, јер Марко је „зао при укору“. Али осуда је остала, и она је најтврђи доказ
Чудовишни су његови поступци према сестри Леке капетана и, нарочито, према Златанића Мајци. Грђе нису поступали ни Турци. Слична варварства он чини и у бугарској песми.
Овамо долази и онај јединствени опис Лекинога двора (у песми Сестра Леке капетана) који може да се пореди са описом Алкинојевог двора у Одисеји и, нарочито, описи узбуђења према спољним знацима —
Сасвим тако може се рећи за неколике друге наше песме (на пример, Сестра Леке капетана, Марко Краљевић и кћи краља арапскога), јер је наш народни песник — у свирепим условима живота — умео, покадшто (само
стисци — могао је да именује (на страни 312) свега пет песама: Женидба краља Вукашина, Женидба Душанова, Сестра Леке капетана (ко ли је ту жупски властелин, Марко или Лека?), Бановић Страхиња, Марко Краљевић и бег Костадин.
и Скадар), песма Марко Краљевић и Бег Костадин је географски неодређена, а остале три: Женидба Душанова, Сестра Леке капетана и Бановић Страхиња везане су за средиште немањићке државе (Призрен, Прилеп, Косово, Крушевац).
Сестра Леке капетана не садржи никакав антагонизам државне и жупске властеле (јер се краљ Марко зачудио и застидео пред госпоштином Леке
не садржи никакав антагонизам државне и жупске властеле (јер се краљ Марко зачудио и застидео пред госпоштином Леке капетана, господара „све призренске земље“), али је структура ове песме одређена оценом да је „Марко турска придворица“, да је
другу књигу Иван оправио покрај мора ломној Гори Црној на сестрића Јован-капетана: „Бре, сестрићу, Јован-калетане, виђи књигу, часа не почаси, позивље те ујак у сватове, да си ђевер уз танку
на муштулук мајци; а кад виђе војвода Милошу, те дората коња подиграва, а догна га близу до ђевера, до ђевера Јован-капетана, ђевојке се руком дофатио. Ал̓ да видиш проклете ђевојке!
пребродише, и честиту Босну прејездише, те падоше на крајину љуту, баш у Вакуп, проклету паланку, а на кулу Кулин-капетана; како па’ше, оба загракташе.
Јесте л’ вид’ли мога господара, господара Кулин-капетана, кој’ је глава над сто хиљад’ војске, и који се цару затекао да ћ’ Србију земљу умирити и од раје покупит хараче, да
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Овај свет, ка ушљив кожух. Ко је то икад видео, или је кад дочуо да слуга господару сми судити, или хајдук на капетана набрекивати и цара сељани истезивати, да се диви гора и вода о таквом послу!