Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кмету Радовану дођоше, опет, гости из Рековца, својта нека. Они, опет, приповедају о капетану левачкоме: како је то диван човек; како поједе по половину јагњета за ручак; како није горд, него, лепо, и од
А ти, учо, иди у школу, узми два-три пера — општина ће ти платити — па напиши господину капетану једно писмо, велико писмо, на читавом табаку!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
па ће се војска вратити и да је веће Мачва и Поцерина своје људе послала, и Сирчићу паши, и алај-бегу, и крајишничком капетану из Новога Муста-бегу, који су на Бадовинце на ову страну прешли, многе кочије траву им у логор односе и други измет
Ми смо заискали међу нас Сирчића, како сам горе казао; али, како ми новски капетан онда казује, поп Лука послао писмо капетану Али-Видајићу (који је онда за пашу ванзирао), да се он као њи̓ов спахија за њи̓ову нахију поду̓вати, и да ће њега
” А они сви углас: „А како ћемо, капетану сјâти, кад ено Влâ пуна планина?” Он сирома маше на све руком: „Е, сјаш̓те, браћо, турске вам вире!
Пошљем хабер капетану Миловану и Ђорђу Крстивојевићу, да су Турци на конаку на Ушћу и да ће данас или сутра на Забрежје, а од Београда и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ту затече Симу, испсова се опет с њиме због оне потре и рече да ће га тужити капетану ако му данас не донесе две вреће. Пошто се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливаде, поред
— Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану. — Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом.
— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету. Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине? — Спреми и окрени кола!
купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.
опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.
Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега. Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек
!... Што ће ти то?... Јес баш она — ево окрњена!... Куме, шта ће ти ово? — Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех... — Од Ђуке, је ли? — Ја, он има однекуд. — Молим те, куме, баци то! Тапија!...
— Зар ову главу? — Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!... Ја сам је и набавио капетану. Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!... Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!...
Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници. Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?
— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера. — А што је на робији? — упита Пајо зачуђено. — Што је?... Што га, сиромаха, снађе беда!
Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака. Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд! Зар овом пропалици и бекрији да даш?
— Све је тако, ама нема ни смисла ни вајде доказивати тако што капетану Паји. Капетан Паја био је од оних старих капетана, којих данас ретко има, и који су у своје време изучили само
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ево писма! У две борбе — у две... Он извади сасвим масно и изгужвано писмо из ћурчета и предаде га капетану који га понесе у руци да га прочита спрам свеће у механи.
Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће ово чудо овде”, седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета и погледа по столу, хтевши се налактити.
Шта имаш за пиће? — Свашта! — рече створење глупо се смешећи. — Пијете ли ви ракију? — рече Благоје окренув се капетану. — Не! — И ја слабо... Ама шта да се ради сад? Чекајте!... Је ли то звижди? Ућута и слуша. — Аја... донеси ракије!
Шта велите, на добром коњу? Сви коњички официри воле да говоре о коњима, па ма то било и с калуђерицама. И нашем капетану чисто сенуше очи. Он је извесно мислио на каквог араплију кад рече: — За осам сахата! — За осам, богами!
Али тада су тамо били и Черкези! Ужасне комбинације севаше капетану кроз главу. Сва варварства која су починили ови љубимци Јевропе сликаху се живим бојама у његовим мислима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Загледао је поклоне за Павла на дну кола и почео да накуса вина. „Кажите капетану да се махне жена!“ довикивао је слугама. Павле се онда поче праштати и рече, брзо, Петру и Петровој жени: „Не бојте се!
При прелазу једног јарка, пуног воде, госпожица Текла била се уплашила, па је скочила оцу у крило. Божич је довикивао капетану, да узме у крило његову жену. Он му, каже, то дозвољава. Павле на то пребледе.
Божич јој, међутим, изненада, подвикну да врати капетану сабљу и да се не понаша неуљудно. Затим јој узе сабљу, преврнув јој руку, тако грубо, да је девојче јаукнуло.
Жена му је била старија него ово девојче, али њихова веселост била је иста. Тек што је то рекла капетану, Текла Божич, почела је и да трчи, узбрдо, вичући да ће причати, свету, ако не буде могао да је стигне.
Она је изразила мишљење да, капетану, савети њеног мужа свакако нису потребни, кад је реч о женама. Њен је муж, рече, уобразио, као што то уобразе сви
Најзад се појавио и Божич, и госпожа Евдокија, са ћерком. Смејали су се капетану, што је тако поранио. Појавише се и домаћини и поче праштање, церемонијално.
Смејао се капетану, који од стида црвени, а викао је да нагоне тела треба задовољити. То кажу и францески философи! Божич је понављао,
А има начина да се године старости, и код жена, утврде, и погоде. Али, то не може да каже капетану, док му ћерка трпа рукавице у уста. Казаће му кад остану сами.
На своју жену уопште није обраћао пажњу. Остављао је капетану, нек се забављају како знају. При том шетању, Божич и његова кћи стално су се нешто смејали Исаковичу, а кад би се
Плаче у сну! А кад су саме, говори само о капетану. Исакович онда, ушепртљивши, поче да уверава госпожу Божич да је он човек частан, и да, при самој помисли да то
Није то, што она каже капетану, последица врућине, ни разблуде, него жудње за срећом у животу, коју свако биће људско, па и жена, носи у срцу.
Божич је, међутим, викао, да и капетан има да игра. У игри нема изузетака. Госпожа Божич, и сама, приђе капетану, и узе га за руку. Не би било лепо, каже, да капетан игру поквари. Увредио би домаћина, који се труди да их угости.
Црњански, Милош - Сеобе 1
за поминание имена моего“ – рече пред Цаберном, при повлачењу, шаљући га у извиђање, у варош, са неколико коњаника, капетану Антоновичу.
„Прочитаите сие со усердием – рече капетану Антоновичу, предајући му списак одабраника – и исправљаите ме, ашче негде погрешении обрешчете.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и 1887. године, сматран је као велики политички догађај. Тумачећи историју како му је требало, Костић је у капетану Пери Сегединцу, бунтовнику из прве половине XВИИИ века, оличио судбу српског народа у Аустрији.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НЕША: Ајде, ајде, трошите бар Швабама артију. Најпре кад имадо кога да тужим, идем капетану, или ако ми се не допада, Господару, па крај. Како ти пресуди, тако ти је.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
па тек када он то дозволи, мислим, када нађе за сходно, војник може да се обрати нижем по чину кога тражи, то јест капетану Поповићу и тим фазонима.
Хтела бих да са вама разговарам о смислу живота.. .“ Или овај фазон! Пази вамо, што реко онај даса капетану: пази вамо, куд зијаш? Ако немају телефон, онда користе сваку прилику кад га се дочепају да неког зивкају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ђак, поднаредник. Потпоручник је превлачио прстом преко списка, погледа до краја, а онда се обрати капетану: — Нема га... — Е, иди у другу батерију, ено тамо!
— Вала, ако они преко нас живих или мртвих дођу до вас — рече мој командир једном капетану приликом застанка — онда им слободно изиђите у сусрет и предајте рапорт.
Уочио је села и тада се обрати старом капетану: — Сада треба разбудити неколико кућа. Село је било утонуло у мрак. Пси су очајно лајали.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи! Тако редом разгледаше све шта би као требало набавити за први разред, па пређоше код Гојка.
па му се одједном одсеку ноге од страха... Дрхће и чека дан, два... Трећи дан долазе три човека у срез, јављају се капетану. Комисија! Дајте овамо Петра писара.. Он се већ сав охладио. Дај кључеве!... Запечате касу, па дај рачуне...
Него ти сад одмах иди у срез, али немој насипом, него удари преко Јасеновца, па се јави само капетану. Испричај му све, али разумеш — све... Само гледај да те онај зликовац не опази.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
поче Ђокић. Капетану се допаде одговор, па весело засија очима. — Видим да си јунак, — рече он потом, — него ти пушка није најсигурнија.
тек онако... муца овај и сагиње главу, али по севању очију му види се да је веома узбуђен. Радоња и кмет испричаше капетану цео ток борбе, за које време људи не дисаху, само да не пропусте коју реч. — А онај нам побеже...
ми и њему чинимо по вољи: стари часници одмах сами иступају, а на њихова места долазе други, за које се зна да су капетану добри. И све тако редом, па — добро и нама и господину капетану.
И све тако редом, па — добро и нама и господину капетану. Овај садашњи наш капетан, господин Мићо Бурмаз, капетановао је код нас још пре двадесет година; после га преместише
И опет се настави читање, које се понови равно седам пута. Ја ви ни сад не умем казати све што се ту читало о нашем капетану и његовим »неделима« и »безакоњу«.
— »Јà, јà, брате, ко то не зна. Него шта ћемо, људи са овом незгодом?...« Капетану као да не би право што му се прекиде сећање на његове драге успомене, па журно прекиде попа: — Ја знам, попо, шта ћу
Освану недеља. У девет часова дотрча момак из телеграфа с једном цедуљицом и даде је капетану, који сеђаше с нама пред кафаном.
— Па о томе ја, брате, и говорим, — рече Јово и маши се џепа, те отуд извуче једне новине, разви их и поднесе капетану, говорећи: — Јуче на станици купих број, па у путу узех да читам и запрепастих се... Јесте ли ви ово послали?
Док је баба Сока говорила, Јула је се била много замислила, премишљала је о Васи и — о капетану, и нађе да је боље бити капетаница но трговачка жена...
Баш беше четвртак. Стари капетан отпутовао је пре два дана, а данас се надају новом капетану. Први трговци и један писар изашли су у прво село да причекају капетана.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду. Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега! Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.
А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Они га одмах весело послушају, потрче и зовну капетана. Капетан изиђе, и они се одмах погоде, он капетану брод и трговину а капетан њему везане робове.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Лепо време, весма поспешан ветар; и тако трећи дан дођемо у пристаниште града Корфа. Платим капетану за превоз, а он зовне човека с барком, којему наместо две газете што би ме на брег изнео, дам му двадесет с уговором
велики александријски сепет пун финога венецијанскога бискота, избрани[х] маслина и попржене рибе; предаду корабља капетану 15 бутеља шкопулскога и корфиотскога вина.
Али што мора бити, то ваља да буде. Нађе се | корабаљ за остров Хиос. Мој љубими архимандрит Варлаам плати за ме капетану за превоз и препитаније до тога острова и, баш излазећи из корабља, гди ме је допратио био, метне ми у џеп прослука
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
То му је презиме остало до смрти. И мене су све до војске звали Аћим Дошљак. Мати се љутила и дала је капетану десет талира и ужирену свињу да ме у војни списак запишу — Катић.
Може му главе доћи што је ишао у агитацију за оца. Поче да одгрће сено: отићи ће капетану у срез и изјавити да он нема никакве везе са очевим злочинством.
Ти ћеш опет бити што си био. — Везуј! — викну Аћим да сви чују. — Не бој се, капетану те водим. — Бој се Ти, апсанџијо, аја се не бојим!
То ми по закону следује!“ викнуо је Дамњан опанчар, онај што му је за динар љубио опанке кад је лумповао, и претио капетану што не поштује православне обичаје.
— Чучну поред Аћима и поче да шапуће: — Јуче ујутру рече ми Ђорђе: „Даћу ти дукат да кажеш капетану да ме одмах позове у канцеларију.“ Ја јесам сиромах човек, али га нисам због пара пријавио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јест једна чела што би сваки цвет хтела да опроба. Ето баш сад зауставила се на оном лепом капетану забушанту, који, по теби, није достојан да прими топломер из њене руке, а коме она, својеручно, свакога јутра приноси
Има поп један, сад га донели у носилима, рањен кроз кичму, а Тешовићу капетану ваде десно око. — А ко то кука, ко то кука?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он није знао да је Вујо, одмах после извршене похаре, неким нарочитим, само њему познатим начином, ставио до знања капетану, да су похаране ствари код Ђурице.
Чуо је да ћеш ноћас овамо у Кленовик, па ти казао да нипошто не свраћаш к Мату. — Зашто ? — Он је ономад јавио капетану да ћеш ноћити код Јова, па су због тога дизали потеру. — Не може бити!
Краков, Станислав - КРИЛА
Лице му се у грчевима тресло. Виши официр се заруменио јаче, и одговорио капетану: — Стрпљења, скоро ћемо. Ударио је мамузама коња, и понео собом као комадић челика одломљени грч кикота.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
бегунцем, издајником, и пешио је да се убије у једној гостионици у Алексинцу, и тако је и написао писмо своме брату капетану Ј. Велимировићу. Но у гостионици због многа света није могао извршити своју намеру, стога оде и скочи у Мораву.
Черњајева порази ова вест, узе писмо, али га не отвори, већ стаде викати: »то не може бити« и оправи са мном Комарова капетану Велимировићу да види Комаров шта је у ствари.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Значи, по-позадини! — „Фикус“ млитаво размахну рукама, и обрати се потпоручницима: — Забушант, по-ручник, наређује капетану! — Онда забаци главу уназад и унесе се у лице, клатећи се, дежурном официру: — Господине, ја сам капетан.
Гледао је полуотвореним очима. — С’ушај!... Зови... оног дежурног... забушанта! — Шта ће вам он сада? Капетану се приклопише очни капци и глава клону на груди. Напрежући се, мрмљао је: — Да му кажем... ја нисам жандар...
За њима се сручи читава река од камења, готово до средине улице. Капетану „Фикусу“ тресе се подваљак од смеха. Смеју се и девојке. А и онај дечак који продаје кикирики.
— Господине капетане, ја сам поднаредник. — Поднаредниче, води ме право капетану Радославу! — рекао је тако одлучним гласом да више није могло бити поговора. — Разумем!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Пушке учестале. Пуцањ се све ближе и ближе примиче. Исаија узја коња и побјеже капетану на Кадину Воду. — И стари су ти бјежали, кукавицо сиња!
Ћипико, Иво - Пауци
Кад народ изиђе из цркве, сјећа се Раде, стриц Петар, подругуша, вели капетану пред црквом: —Ето, капетане, то ти је тај големи муштулук!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чини ми се да су припадале баш оном коњичком капетану који нас истера из стана... На суседном углу стоји група војника и разговара.
Из зграде изиђе журно један виши официр. — Поручниче — дозва једнога коњичког официра — идите и саопштите оном капетану да се сместа удаљи. Није сада време да ми он прави „корзо“ овде.
Посилни командантов појави се са неким ковертима. Један пружи ветеринару, други благајнику, а трећи капетану Душану. Гледали смо их са нестрпљењем. Благајник извуче наочаре и прочита полугласно: — „Строго пов.“...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад Иван саставио благо, носи благо Кулин-капетану. Кад је Кулин опазио благо, то Кулину врло мило било, па Ивану кнезу говорио: „Вала тебе, Иво оборкнеже!