Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Он је ћутао, а из очију му потекоше сузе. По бледим уснама трептале су као рубини румене капи проливене крви. „Алекса! Алекса, шта си то учинио?... О, мој несрећни љубавниче! Моја крвава заштитио!...
у црној ноћи; после се опружи и брзо као стрела прејури преко пута, а по прашињавоме њеном трагу видео сам неколико капи крви. Шта ли је то прождрла? — мислио сам у себи. Приближим се жбуну... Сирота мала веверица је лежала, сва у крви..
Таки је свет! Таки су људи! Штавише, и сам г. негдашњи великаш, у беличасто-жутом капуту, са црвеном випушком на капи и на чакширама, сваки трећи дан долази му на ручак, па, осим што њему у очи, још и осталом свету казује да је његов
И оне љубе оно шарено цвеће што своју лепу главицу умиљато доле савија да у своја недра усиса те бисерне капи потокових пољубаца... — Ти као да из књиге читаш, моја мила Јелчице? — Ах, и читала сам!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Из тог горњег ветра, кроз овај доњи, кроз кошаву која прокишњава, ледене капи капљу у наш мрак! Закопан у свој брлог, у земуницу, у своју земуницу на десетом спрату, с девет хладних ветрова
односе и гуле их, сецкају и прже, ако зеље баре, шарана поре, ако зоб мељу, ако лимун цеде до последње капи, до последњег грама, шта чека нас? Шта ће тек бити с нама?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
међу параде уђе, наши топови почеше пуцати, један на једном а други на другом крају; у јадни̓ Бошњака и у везира капи крви у образи нема, тако су се утрашили. Прођу и оду у доњи град.
Рано ујутру искупљају се Крајишници, све са миздрацима, криви̓ капа на глави, скоро на свакога капи по две и по седам челенака. Ове челенке дају везири ономе који каурску главу донесе.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио... Једино што је осећао беше да га глава заноси... Момчад се љутила.
Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело. Учини им се да видеше лице Господње, и као то се ллице смешкаше на детенце...
У теби гледам своју младост!... И све ћу за те учинити!... Хајдмо твојој кући... И кренуше се. Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво. Крушка је тешио Лазара: — Не брини! Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.
И он угледа небо облачно, тамно... И као паде плаха киша и она му ороси лице... И капи се слеваху у грло његово... И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...
И као паде плаха киша и она му ороси лице... И капи се слеваху у грло његово... И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...
А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити... Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној. Он се опре рукама, али још беше малаксао. — Воде!... Воде!...
— Воде!... Воде!... — Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... Онда се окрете Заврзану: — Понеси Алексу! — рече му. Зора је свитала.
Има човек машице — што да прљи руке?!... Ето ти сад!... Сад бечи очи!... Киша отпоче. Крупне капи падоше и оросише му седу косу... Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу.
Он не погледа никог него седе на своје место. Тишина овлада. Нико ни да дахне. Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света...
Он дође себи и виде њено лице. Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу. Две му капи кануше из очију и прошапута: — Опростите!... Сад ми није до мојих рана!... Горе је ово!...
Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... 16. УЖАС Киша не престајаше.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Има и на тлу очајноме Увек кап Божја која капи, И крвожедни крик Саломе, И један пророк који вапи. Нигде ни пустош није сама, Свуд срце људско себе сеје, Свуд
Не чезне брдо дах да нађе, Нит шума за сен вапи; И река пре но сунце зађе Жели да умре до капи. Спрема се класје све да падне, И лишће пред ноге пању; Да земља данас жудно знадне За лепу смрт у сјању.
КИША Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља; Досадно, горко; и дан тиња, Као лампа без капи уља. По стрејама по ваздан чучи Голубље јато, док не цркне; Прљава вода одсвуд хучи, И већ од подне тихо мркне.
И пред чијом гордом лепотом од свију Само ја отворих очи очаране, И срце кô црни цвет из глухе стране, Невидљиве капи док на њега лију.
Тако јата звезда што су простор секла, Мру у капи росе на листићу плота. Од љубави наших веће су тишине... Тишина је мати љубави; и така Као голубице од себе их
Ко зна сузе ствâри које оставише? Двоструку смрт гробља где суза не капи? Бол именâ која не помињу више? Крик заборављених љубави што вапи?
ВАРДАР И уста пророкâ и мишца јунакâ, Напише се снагом твоје свете капи. Сад кроз наша срца иду крупни слапи Твојих светлих струја и огњених зрака.
Она није знала ко је он. Али је задржала његов златник који јој је требао да купи неколико капи отрова. Сутрадан, тридесет племића у црном носили су на рукама ковчег на коме су били грбови кнежева и победиоца код
Брадавице су на њеним грудима као две крупне капи крви рањене лавице. У њеним зеницама горе широке ватре као пожар у којем је непријатељ спржио сву нашу жетву од Шаса
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Напослетку, кад мрак стиже пре лађе и не могадијаше се видети ни златан перваз на агентовој капи, и њих се двојица покуњени вратише у механу. — Нема је, па нема! — рече казанџија љутито, као човек коме не иде карта.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, захваљујем лепо. — Ама само једну. — Не, не, верујте... не пијем. — Чашицу, забога... — Ах, ни капи, ни капљице — брани се гост, устаје и клања се и благодари — никад не пијем. Верујте...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Чекај ме, Наташице и опрости То мора бити што пре, овога часа, овога часа...“ А на пољу грмљавина све јача и капи, најпре крупне и ретке, па све чешће зашушташе по осушеном грању, те се они официри постепено стишавају и разилазе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
као да једе трешње – док јој је брисао зној са чела и лица – уз последњи шапат да је све тако кратко, кануло неколико капи крви. У мукама, њени су се зуби били, у те усне, дивље, зарили.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Грета је дремала очију упртих у мене. На сунцу су јој очи биле као две капи живе. Узех једини преостали лист хартије и подметнух јој га под нос. - Ево ти мог Фудбалера, Грета!
Оног о корњачама. Та Грета! Јутрос је пажљиво зурила у оно што сам почео да пишем, а очи су јој при том светлеле као капи росе кад кроз њих пролази сунце.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Неколико капи топле кише паде му у лице и он задржа коња. Над главом зачу свраку и, одмах затим, вране. У истом тренутку коњ,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Кад жена роди слабо, болешљиво дете, па се уплаши да ће умрети, она му онда прелије преко главе унакрст неколико капи воде освећене на Богојављење.¹⁰⁵ Чим се дете роди, обичај је да прво падне на голу земљу.
Кујунџија у глуво доба ноћи скује детету „тилсум“ које оно увек носи на капи као заштиту. На Косову као амајлију користе самотворну бритвицу (цела је искована од једног парчета гвожђа или челика).
² У Лици, када дечак од четрнаест година почне носити ћемер, киту на капи, преплетене опанке и лепшу одећу, тада се броји и у младиће.
Чајкановић, В., „Врачање, Народна енциклопедија, 1, Загреб 1926. Чајкановић, В., „Кумство у капи“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973. Чајкановић, В.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У ваздуху су непокретно лебдели милиони водених капи из поливачких кола и неколико минута прашина им није могла ништа.
Док је тако радила, убоде се у прст, па три капи крви падоше на снежнобело платно...« – Знам! — рече девојчица. — Тако се родила Снежана!
Матавуљ, Симо - УСКОК
из дубодолинâ и склопова, који се спуштају међу обронцима Ловћена, звиждаху млазови студена вјетра и крупне хладне капи орошаваху им ознојена лица. Људи мучаху. Гдјекоја би од жена под бременом хукнула.
“ Лабуд, поштапајући се, примаче се, па час једном, час другом тољагом стаде ударати по капи, уза смијање и халакање гомиле. Велика хитрост и присебност треба играчу да се у онијем покретима одржи у равнотежи!
Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“... Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу.
— Сјутра они горски вукови попиће га свега! Сјутра у ово доба капи га већ бити неће — зато, стрикане, дед још по једну! Деде, боље је него да опет капетана лијечиш и вараш!
ракије, а да сам је ставио пред четворицу калућера, које бих ја изабрао, од цијеле кантуначе не би досад ђавоље капи остануло. Али, нећемо тако — заврши узевши послужавник с више чашица... — Чек’ коме ћу најприје понудити?...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У визији правог дечјег писца, као у капи росе, огледа се својеврсна целовитост света. Дечји писац избегава јалове медитације, додатно усложњавање, и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Оде, вјере ми, ко на Косово! — Ехеј, погледај га, посљедње крејино перо на кићеној капи хајдучкој. Из жандармеријске касарне Саву пребацише у срески затвор, добро знану бувару, „ћузу“, а одатле га
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чекаћу те. Ти дрхташе. Лице ти побледело, у уснама ни капи крви не беше. Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш. Бојала си се.
Он тада од силне радости истрчи у кујну, скаче, грли нас, децу, љуби и диже чак до таванице. И за њена боловања ни капи пића не окуси. Али, чим се она придиже, оде и напи се као земља. И стриц је пио.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал, који је, у врашком сјемену, најжешћи крвник твоме племену? . . . . . . . . . . . . . . На Ловћен-капи замагли се храм, облачак над њим, црни један прам, сијевну муња по том прамену, кâ да су слова у том пламену, лијепо
Око струка богињина невеста је руке свела, самртне јој капи бију с обамрла бела чела. У простору грдна трема тишина је мртва, нема, Самсон чује откуцаје издајничка срца њена.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Потрчаше онамо, и вратише се кажући кнезу да у јажи нема ни једне капи воде, и припиташе га: — Од куда ћеш, кнеже, навести воду на јажу?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у рукопису кише Читаву повест о будућем лету: За усуд сваког листа једна црта Сведочи облик: семантика капи Садржи облик будућега врта Ил празног неба што блиста и вапи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Бања!“ Нормална ствар, маман, која у свему следи наше суседе, извршава породични блиц-удар без капи проливене крви. Смењује бакуту за шпоретом, чиме започиње читав талас јестивог терора.
Сизифа, исте ноћи враћала одбачене ствари, отимајући се са ђубретарима око сваког дугмета, тукући се до последње капи крви за сваку шољицу с поломљеном дршком. — И тако ти то, човече — рекох без везе — иде све до шестог у месецу ...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
„Сије писах аз!“ - писар завапи. А клетав чини инок Кипријан: „Тукла те туча јајастих капи, губо, пагубо! Траг ти се утро, трњем газио, псећи накоте!
- мада и жалим станиште бивше, разорног ритма, његов крешендо, финални удес када га шкропи кишица ситна, смислених капи бесмисла урес. С Крстовог пута скруњуј се у ме, светрајем кружним, Свевишњи уме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— рече неко. Њихове очи синуше горштачком дивљином... Браниће се, браниће, до последње капи. Потоварише чобани своје торбе, заокупише стадо и лагано, готово невољно пођоше низ планину.
Задрхтала му доња усна, а из очију му потекле само две капи. За клао је кокош, разделио за покој душе своме сину, и, тужан и сломљен, вратио се...
Била је баш то вече плаховита и хладна киша. Згурени испод шатора, слушали смо како ударају кишне капи о шаторска крила, док су посилни опкопавали свуда унаоколо канал, да вода не подиђе у шаторе.
— Није могуће! — повикасмо сви углас и искривисмо главе, ослушкујући ударе кишних капи. А овде нам је било тако угодно... Кад се вратио од командира, прича нам Александар да ћемо ноћас свакако кренути.
У цркви се од прашине није ништа видело и, тетурајући, испадосмо у црквену порту. Муња свитну и загрме. Крупне капи су влажиле суву земљу. — Савијај жицу, па у батерију! — и ми пођосмо журно. На раскрсници устукнусмо...
Ветар је повијао дрвета и у лице су нас ударале крупне и хладне капи кише. Кућа је била празна. Али таван беше слеп, те једном гредом избисмо ћерамиде. Ветар зафијука.
После онога страшнога дана, царовала је свуда около гробна тишина, коју је нарушавало само успављиво шуморење кишних капи.
Стадох на улазу и лупих мамузама да бих скренуо пажњу на себе. Из мрака се појави људска прилика. По капи познадох да је виши официр. Он ми пружи руку, и онда поче придику. — Добро су се решили да те и сада прате.
чини ми се тамо код непријатељских ровова. Пуцни учесташе, и онда, као када олуја изненадно натера крупне капи на прозорска окна, одједном се усталаса фронт и проломи се пуцњава лудачком жестином.
Седимо шћућурени у земуници и с досадом слушамо монотоно шуморење кишних капи. Шљапкају војници по влажној земљи, мокри и прозебли... Нико ватру не сме да заложи.
Сипила је по гранама, одакле су падале крупне капи и тело се јежило од влаге и хладноће. Потоци су жуборили, земља је била расквашена да су ноге западале до чланака у
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Груну гром, па се осу и разлеже грмљава преко поцрнела неба... Кану неколико крупних капи, за њима друге, чешће... пљусну киша, просуше се читави потоци из неба... Гојко се трже...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У свилене пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала тебе капу вучетину, Вучју капу и од орла крило, И на капи свакојака биља, А највише дјевојачког смиља, Да ми будеш јунак за женидбу, Да те нико урећи не може!
Не чудим се патки поткованој, Ни бијелој гуски оседланој, Нит’ вуковој капи од самура, Ни међеду зеленој долами, Ни лисици ни њену ђердану, Ни пијевцу ковчали чакширам’; Но се чудим зецу
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И оставља драгану за успомену две три капи љубичасте крви. ПУТНИК Идем слободно, нико ми није однео да љубим тужну моћ.
Него осмех лак, што цвета у мрак, ни усницама са две‑три капи крви. Руке нам не дрхте, од стара прстења, него од жуди, страха и сажаљења!
Делегацију је предводио генерал Божа Јанковић, који је онда личио на Куропаткина, а његови официри имали су на капи рајерово бело перо. Ја сам то перо, затим, годинама носио забодено у моју луду главу.
Изгледа, каткад, да ће доћи до тучâ и до пуцања из револвера. Долази до бурних дискусија. На мојој црној официрској капи, на месту розете Хабсбурга, нема ни српске триколоре. Него рупа. Идем у кућу Бенешића а после и Коњовића.
Ја га једва чујем. Ускоро затим, пред зору, добио сам собу. Све је тако смешно. Један мали црнац, у златној капи, чека ме код степеништа. Он управља лифтом. Горе, у трпезарији, и против закона, још блеште светиљке.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
се у његов чаробни сјај, и таман хтедох проћи, пун неких слатких мисли, док ми одједном задрхта сама рука, па право капи; глава се сама приклони земљи, а уста ми се развукоше на пријатан осмех којим обично сви ми старијег поздрављамо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хајдуци! — викну неко, и свима се одсекоше ноге и застаде неки терет у грудима. Бесмислено, плашљиво, без једне капи крви на лицу, погледасмо према себи, и свачије прво осећање беше жеља: да баци пушку и бега у шуму.
Предањ изађе некакав нижи железнички чиновник. Живко га заустави, учтиво принесе руку капи и благо запита: — Молим вас, кад стиже воз из Пирота? — Одмах после београдског — одговори чиновник и хтеде да пође.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Капије скичале као прасад, Док на земљу не паде, најзад, Шест врло крупних капљица! Шест капи! Мајко моја, Ко да их лекар одброја У болесникова уста!
У густишу Још мокру гриву стреса лав. Последње капи, зрна бисера, Киша низ окно прозора тера. Престаде пљусак. Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Напољу можда сунце греје, А можда киша сипа капи На мирна поља и на стреје, Ил̓ помрчина ко гроб зјапи, Ја не знам.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Српској капи свуд име погибе. Постадоше лафи ратарима, истурчи се плахи и лакоми — млијеко их српско разгубало! Што утече испод
Топал-паша су двадест хиљадах да поможе Новоме хиташе; сретоше га млади Црногорци на Камено, поље поузано. Турској капи ту име погину, сва утону у једну гробницу; мож и данас виђет коштурницу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
из врта се пружа Прозору моме, где последња ружа У болну јесен жалостиво вене, Док монотоно допире до мене Звук капи које о прозоре туку.
СИМБОЛИ Новембарски дани кад се наоблаче, А с црних се грана роне капи воде, Облаци и магле небесима броде К’о симболи који пашу пропаст значе.
Хоће ли се икад вратити у луку Завичаја давно напуштеног, куда Туробна се јесен распростире свуда, А кишне капи о прозоре туку У досадноме, једноликом звуку?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Млаз студена вјетра фијукну испод свода, врх њиховијех глава; помрачи се; неколико капи љосну на калдрму, ама крупнијех као љешници. „Удари вријеме, божê вријеме, бјеж’ народе!“ викну неко.
А кад тамо, киша почела ромињати, те капи љоскаху по сламеному крову. Стана отвори врата и промоли главу да види небо, пак поврну се и настави што бјеше почела.
“ сокољаше он некога, а обрве му се набрале, а лице му трзавица спопала и неколико крупнијех капи оросило му чело. „Тата, тата!“ „А, урте соколови!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И камен би рјечма подигао. И оца би за новце продао. Једва му кожа кости држи. Једна глава, хиљаду језика. Једне капи поштене крви нема у себи. Једном руком даје, а двјема узима. Једна му нога другој добра не мисли.
Тешко свуда своме без својега. Тешко томе ко памети нема, Самур капи на ћелавој глави, Мор-долами на грбава леђа, А чизмама на кривим ногама!
У свилене пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала тебе капу вучетину, Вучју капу и од орла крило, И на капи свакојака биља, А највише девојачког смиља, Кад ми будеш момак на женидбу, Да те нико урећи не може.
(Лубеница и семенке) 199 — Пун дô људи, свакоме кубура за пасом? (Кукуруз) 200 — Сви синови у капи, отац без капе? (Жир и храст) 201 — Сви царићи у црвену, а сам царе у зелену?
(Пије). Домаћине, не ваља ти вино: не остаје, бар иза мене, ни капи! Збиља, не ваља вино: гладан би га човјек пио! Жене, ако су и сватови, не пијте толико: тко би вам најамио!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она се стане чудити што им је, кад тамо, а то помија ни капи, а око валова земља суха, нису истекле! | Сутрадан у вече опет тако, и тако за седам вечери.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ова песма нису тешке речи Мада мало опор звучи густи звук. У њој нема капи која главу лечи И болне руке згрчене у лук. Ова песма можда личи на долину У којој се болно скаменио вук.
Затим: да слушам ветар и шум капи И задње сунце испратим кроз рачву Док мој дах тихо нестаје и хлапи... Ако од стабла не садељу бачву Ил кревет каквом
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Му руке, увлаче се под покривач, и изнад самог чела висе њене дојке и подрхтавају, да се откину као најкрупније капи млека, и он губи свест у паћеничком уживању, које Дуго, дуго траје.
Ја само себе жалим. Ти и твој отац бисте ме у капи воде попили. Али, знајте, више ми ништа не можете! — Нож лако и дубоко засече кромпир. Зато јој не можемо...
Зелено млеко ливаде још јаче замириса кад крупна и ретка киша прсну по трави. Никола дланом покупи капи с лица, помириса небо, плећкама и крстима промиле зимска студ коју сунце још није попило, а не подиже се.
Из последње куће нариче лампа. Нарицање је исцеђена сува комина. Ни капи жалости нема у њему. У мраку, кроз грање, жути се распрсла рана лампе. Тамо дале, у селу, нема ни паса ни петлова.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Хоће ли се икада распрснути?« — девојчица је нетремице зурила у плод, а време се вукло као кишне капи низ окно. Па, ипак, излете из плода, једнога јутра, коштица као златна пчелица и слете девојчици на длан.
Али путници из далека причају да на обали мора у кући од камена живи Златокоса се дечаком и мужем на чијој је капи извезена црвена жаба.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ах, никад небеска љубав не нађе за лице своје Чистије огледало од њиних невиних душа: Светле к'о капи морске, а нежне к'о слатки уздах Што га Психеја драга са тајним трепетом слуша. Но свану и дан жалости.
Над шедрваном лептири се гоне, И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају се, док полако тоне Јесење сунце... И, к'о са висина Оловни облак, по души ми
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Догод живиш, веле ти мудри филозофи, уживај у живљењу, али увек са мером“. Он испразни бокалче до капи. „Видиш, синовче, тог принципа се стално придржавам: пијем вино по утврђеној мери, бокалче по бокалче“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тако ја уђох унутра, закључах се и очекивах полазак воза. Падала је брза киша и капи као сузе сливаху се низ замагљено окно.
Он се, веселник, увек први буди. И са грана жалосно капље, а са кровова тече прљава вода, и капи стално добују по црном крову од смоле и засипају, прскају и мију прозоре који се већ беласају. Свиће...
прозора, одакле су гледали у мокре зидове суседних кућа, и како се са осушених грана над крововима од ћерамиде слевају капи као сузе. У оној густој кишној магли варошице би сасвим нестајало.
И сирене су јетко и бесно опомињале неспретнога чистача, док се деца са тротоара гласно смејала његовој капи од шаренога штофа.
сатрвен, исцрпен, испијен, у дубоком ужасу свих разочарења, он је цедио последње жилице, он је прикупљао последње капи крви да их проспе да би ти била срећна.
Узимајући, просјак подиже руку капи да ми захвали, али је брзо спусти да прими дарак моје сапутнице. И у исти мах ја приметих велику забуну на обојима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(фаза мађионичар: маст од шишмиша, с длаком крастаче, коријеном траве-обезнанке, и три листа траве од непомисли, седам капи крви од некрштена дјетета).
За тих пауза, апотекар им је, из властите сналажљивости, дотурао иза сцена коцке шећера с неколико капи опијума да им ублажи грчеве у цријевима.
Па глас да је дјед ударен од капи и да су рођаци преузели вођење поморског посла и управу имовине. А убрзо затим њихов исцрпан извјештај о стању
добро је и овако!” Био је задригао, плеторичан, тешко је дисао. Прошло ми је главом: овај ће умријети од капи. „Сличите ми на Крилова“ — рекао сам му.
Дјевојачки гласови из натопљених повртњака, још мокри од кише, под трешњевим гранама отешчалим од блиставих капи, дозивали су се преко ограда и живица у великим попут дуге свијетлим луковима.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати. Сети се воде, јер осећаше страшну жеђ. Да му је само неколико капи хладне бистре воде!... Наједаред, севну му као муња, једна мисао кроз главу, која беше гора од отрова.
А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој. Тако сам ти једва муку истерао. — Виде ли је чија је? Где се нађоше?
Жандарми певају одавно, сваки је засветлео очима, а он не осећа још ништа, као да није ни капи испио!... Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и
Гвожђе... воштаница... Митар... капетан... А-а-а-а!... то је оно!... Ђурица се освести и следи... Као да није ни капи сркнуо... Подиже главу. На једној постељи спава Митар, на другој пандур. За столом седи и дрема Добросав... Ноћ!...
иде на више... а доња усна дршће, дршће... И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. — Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа... И, ако можете...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад стари дође на једно поље, узме и оциједи кабаницу, а од оне сваке капи постане овца, тако да наједанпут све поље око старога закриле овце.
Див пристаде и шчепа каменчину, стисне је у руци и сатре у мливо, али ни капи воде из камена не потече. Онда старац узме бајаги камен, а он узео комад тазе сира, стисне га у руци док из њега
Јеси видио? — дида ће још на њег. — Знаш ли ти ко сам ја? Ја крадем сузе од свита, да нико не плаче, и ове капи по мени то су те сузе. Кад је дигод велика суша, ја мало стресем тамо, и то је роса.
Ћипико, Иво - Приповетке
—А да га је ово, — шалио се лекар, уочивши врч што је у рупи у зиду стајао , нагне га и излије неколико капи. Текућина је слична нечистој мутној води. —Окусите, да видите како је добро! — насмеја се жупан.
Момче је било босо. У издераној гуњини и црно— горској капи на глави. Било је као поплашено: некако немионо и убојито погледа испод себе.
на једну страну чамца и пустила руку да јој низ чамац нагне, прсти јој се топе у мору, она и нехотице окуси неколико капи и осјети слану воду у устима. И замишљено гледа у морску дубину. Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи!
Али олуја не попушта: небо се натуштило, рекао би сад ће пљусак ударити, а једва неколико крупних капи пространце шиба их у лице. А сијева са свих страна; чамац очиглеце не може да ухвати краја.
ни маестрал не пири, за два—три дана узастопце ни роса не пада, а сигурно по цијеломе шкољу нигдје ни капи воде... Еле, баш једнога од тих дана, у пукло подне, сакривена чекам и држим крај од конопа...
Пред кућом му је го крш, што се зими следи, а лети је сув; нигде надалеко капи живе воде, већ се пије кишница што се сакупља између стена, пије се онако млака, каљава, са стоком, до задње капи.
капи живе воде, већ се пије кишница што се сакупља између стена, пије се онако млака, каљава, са стоком, до задње капи. Ако је лето пресушило, нестаје и ње, а тада треба је носити на леђима чак из трећег комшилука.
Стара Стана, насмејана, чучи на земљи, гледа своје дете и слуша како одскоком звече старе плете на црвен—капи. А деца горе, зној их облива и пада на жедну, топлу земљу; препланули, сад ће да им образи распуцају...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сад испијам чашу, да вино не лáпи, Да „злотвора“ у њој не буде ни капи. Ти сад чини своје, а ја ћу се смирит’ — Ал’ зато ћу ипак кроз тарабу вирит’. »Стармали« 1889.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
„доста“ и да сањам биље Прсте очи слух другачије распоређене У шуми неголи у телу КАП МАСТИЛА Шта све може да стане у капи мастила једно ненаписано сунце једна непотписана птица један ненацртани цвет и још ће остати толико да се напише
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Проклет, бог дао!... (Почивка.) Радаче, слушај!... РАДАК: Чујем, Станоје! И чисто читам твоје болове Из оне капи што је у око С крвавим умом мрко канула.
ИСАК (споља): Нека по пламу суве кровине Нечисте капи крви њихове Као на врелом гвожђу прскају!... ГЛАСОВИ (споља): Убијте их! Сеците! У ватру с њима!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се запенуши. И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца, они
И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца, они веле: „Овако се сузе леде!“ Следише се росне капи Да се с њима ружа кити. То последње сузе беху, — Престало је срце бити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он наједном паде ничице... Војници су застали неодлучни. Други легли... По песку прпоре куршуми као кишне капи на мирној води. Посматрао сам, заклоњен иза камења, агонију друге чете, забезекнут и згранут... Влајко уздахну.
Нешто ме шљапну по руци, онда по шлему. Око нас запрпорише крупне кишне капи. Муња оштро севну, да нам засенуше очи, а из облака се проломи грмљавина. Отпоче пљусак.
Муње су парале облаке, киша је немилице лила. Седели смо најежени на коњима, док су крупне кишне капи пљуштале по нама. Са свих страна је севало, грмело, грувало...
Природа као да је побеснела. Али изгледало је као да се стихија удаљује. Кишне капи биле су све ређе. Сјахао сам с коња да бих се мало загрејао.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Моћ у лицу, у осмејку лежи, У речима милозвучним живи; А свемоћност у бистрој је капи Што по лицу притворности веште У одсудном затрепти тренуту.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Наставише јопе' пити. Ардовић по ардовић — лето дође; ардовић по ардовић — љето прође, јесен дође. Ниђе капи ракије! Шједе они мамурни. Шљива премакла, па се забринули. Кажем вам, ниђе капи ракије!
Ниђе капи ракије! Шједе они мамурни. Шљива премакла, па се забринули. Кажем вам, ниђе капи ракије! У цијелој намастирској нурији само је те јесени у Гавре Брадаре пекô кот'о.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И тако вечно ове исте стопе, Крв нова сити. О, земљо олује, Мрко ти чело страшне капи шкропе И чудне химне изнад тебе хује! Заразно твоји миришу олтари: Ту век врх века у стенама спава.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Тканице којима свекрва опасује нову младу, на три места закићене су б. (СЕЗ, 19, 1913, 166); б. у великој капи, смиљевцу, који млада носи кроз 40 дана после венчања, такође је апотропајон (упор.
с горње стране, налази се по једна затвореноцрвена пјега која је најсличнија некој мрљи насталој на неком предмету од капи крви. То је и дало повода лаковјерним женама врачарама у Јању да повјерују у то да је то ̓крв св.
их у амбар, бунар, кућу, виноград (СЕЗ, 70, 1958, 383), а у Сретечкој жупи крст од врбе је обавезан украс на младиној капи (ГЕИ, 1, 1952, 154) — и у једном и у другом случају ради заштите и ради обиља.
61, 137), даје се жени без деце у чају (СЕЗ, 65, 247) и невести да роди мушко или женско (СЕЗ, 19, 84), носи се на капи ради заштите од злих духова (СЕЗ, 84, 164), бере се и плете у венце о Ђурђевдану (ГЕМ, 20, 17 ид) и у многим другим
Ћипико, Иво - Пауци
Жена га погледа и већ јој се смијех појави у угловима усана; још јој је смијешан у црвеној капи. Али погледавши га у очи, учини јој се да је те очи моле, и сједе сучелице њему. — Што хоћете?
Тек што он изиђе, дошуња се опћински лугар са службеним биљегом на капи. Вели: —Поручили сте по ме... —А, да! — сјети се газда.
— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи ... — Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...
Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита. Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан.
А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их.
Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. —Окиснићемо! — сјети се она. Разапни лумбрелу!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ћелије су загушљиве, водене капи висе с таванице и капљу по поду. Цеде се низ зидове. Малтер у цркви се подлупио. Почео је да прска.
'“ Гледам напоље кроз уски прозор. Млако подневно сунце отопило је већ снег по крововима и са стреја шљапкају крупне капи. Мутна светлост трепери у барицама.
Окрећем се према вршку сунца што се измала на истоку и жмурећи чекам да ми се капи осуше на образима. Долази ми да скачем и вриштим, неки ми голицави враг тумара о грудима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Често се грађани жедни са стражом тукоше тамо, Тражећи прљаве капи, да усне оквасе само И страже страдаху тако у мраку и долини, И звонко падаху с глава бакарни шлемови њини.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
путем једначину његовог меридијанског пресека, ја увидех да је та једначина иста таква као она која одређује и облик капи воде која услед атхезије виси на хоризонталној плочи.
Вегенер, који је патио од срца, подлегао је вероватно срчаној капи. Његов верни пратилац ту га је сахранио, понео са собом Вегенеров дневник и нестао за увек у снегу и леду.
Са црнога неба падају на Земљину кору прве капи кише, и ту се пиштећи испаравају. Земљина кора пуца, румена светлост засија, но брзо се гаси.
Тек када је температура оног слоја пала испод 364 града, падоше прве капи кише на Земљу. Тим настаде јача циркулација у атмосфери и њено брже хлађење, а услед исталоживања поче њен притисак да
Због тога, ваљда, и добише називе мора, иако на Месецу нема ни капи воде. Та мора добише чудна имена. Ово је маре фригорис, хладно море; ово је маре имбриум, кишовито море; ово, маре
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Кад мало касније бјеше ми потреба, Од капи воде, од мрве хљеба, Или од које забаве ине, Да мене жеља или плач мине; Ко ће ми слађе, ко л' брже дати, Нег' опет
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А морам да бежим од Јосифа и његовог клавира? Толика грмљавина, а никад капи кише... Не знам како и ви, чика Авраме, не осећате шта је с нама.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
аqуа Тофана) — злогласни отров, вероватно на бази арсеника, чијих је неколико капи убијало споро али сигурно. Назван је по Теофанији ди Адамо, италијанској тровачици погубљеној 1633, у Палерму (итал.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
врату Парчад се његовог мача претварају У дробни хлеб Света мајка Субота По други пут га рађа Жив је у црвеној капи росе Игра у запаљеном колу божура Пева у песми коса на овом пољу БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА ПОЉА Овде где смо Загосподарили
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свако јутро пред шатором лекара читава поворка војника. Свлаче се за преглед на пољани, док хладне кишне капи росе голо тело. Прича нам после лекар: — Њиховој болести не помаже аспирин, ни кинин.
Командант рече да ће овде бити наш логор, између маслина. Крупне кишне капи оросише земљу, а затим се проли бујица из облака. Склонисмо се испод маслина, али вода се цедила кроз растресите гране.
Али најгоре и најцрње је што нигде нема ни капи воде. Од свих невоља којима је изложен људски организам, изгледа најтеже патње долазе од те несрећне жеђи.
Где је језеро?“ — Само толико могу да изговоре својим одебљалим језиком. Има их који већ три дана нису ни капи воде окусили. А до језера треба да иду, онако малаксали, пет часова. И мене мори жеђ такође.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Мрле! Пишем седам немогућих речи над хартијом: и у свакој се цеди, заокругљује, по кап крви, а у свакој капи помало земље, труња од коре дрвене, и мржње. Зашто и мржње! Нисам ли исцепао на четири Свето писмо!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чудо! У ведром, плавом небу сав сребрнаст лебдео је облак обасјан сунцем, а из њега су пљуштале капи кише. Како је која на земљу пала претварала се у крупан и црвен маков цвет.
И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена сјаја. Поче Чобанин да привиђа Звезду. У капи росе видео ју је, у лету свица, у оку гуштерице. Полако заборави на сан.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Над шедрваном лептири се гоне И сјајне капи, са безброј рубина, Расипају се, док полако тоне Јесење сунце...И, кô са висина Оловни облак по души ми паде,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Она ту иде мјесто њега, а умјесто њега добиће и батине. Потиштени Стриц жалио се капи сасвим озбиљно као да је поред њега жив живцат Јованче: — Сад нам не гину батине ко киша небеска.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
избрати, царско сплетено цвеће и света лоза, господски здржан красни појас по времену с круга света скупљени, од једне капи наспорена голема река, од ватрене искре небесно постало сунце!
штапком подпирати се, неголи с руками размахивати, полако шетање сврх трчања задушна, лише уз ветар (а никад на нашој капи без њега није с многих страна).
Сутон му су стиже, го се свуче, за срамоту оста, с пазара овога живота празан оде, тако оскудан да није врстан био ни капи воде ниоткуд себи достати.