Употреба речи капије у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ал мислим да је праг Београда вода! 2. Отворите капије, уђите у Београд! Сиђите му у подруме и кујне! Попните се у горње одаје!

Док се затварају све капије, сви капци, пред смрадом наших грехова и рана, Тројеручице, нек нам се отвори црква на Твојој трећој руци сазидана!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Пре тога уговори с њима Јован Чардаклија, и Ђикић, и Влајко [Стојковић] Београци, да им капије отворе. Они су били млоге градске топове ексерима затворили, кључеве друге од капије начинили и Су-капију целу ноћ

Они су били млоге градске топове ексерима затворили, кључеве друге од капије начинили и Су-капију целу ноћ уочи Воведенија отворену држали и на војску ћесарову чекали; но војска не дође, али

” — Кажу му они, да је сва војска готова у Грабовцу, но не могу ући у град, јер су Видинлије капије затворили. Везир рекне: „Остани ти овде, Алекса, а Бирчанин и Грбовић нека иду и нека војску у лађама доведу.

коње, покријемо одозго са покровцима, да се чине товари, свежемо на првога коња звонце, и водили смо коње до Стамбол-капије. На Стамбол-капији повиче стража ,ко сте?̓ на које одговарамо: ,Ми смо кириџије, отворите капију̓.

Мокри Луг преко ливада у Саву; на среди намести неколико топова, пуца на варош, и на град, а Турци са ћошка од Варош-капије на њега бацају. Тобџија је турски био Чанак-барјактар, и добар нишанџија.

они би лако могли учинити; када дахије и њи̓ова војска изиђу на нас на Топчидер и у Врачар на бој, они би лако могли капије затворити, и шанац уфатити, пак они изнутра, и ми споља међу две ватре дахије и њи̓ову војску, и ако не би све побили,

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије. Нико за њом да би речи... Њој се сви туга на срце.

То баше знак да га испрати. И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. Ишли су ћутећи. Кад одмакоше далеко од капије, он стаде. Окрете се и сачека док му она приђе. Тада је узе за руку, која је дрхтала. — Шта ти је?... Што дршћеш?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

КОБ Срце са својим златним кључима Бије у браве тамне капије, Где ћути зла и недокучима Истина моја која вапије. А лаж са уста која пољубим (Отров у златној чаши причести,

Мој се дух божјег вина напије, Срце се светој речи отвори, А бдим пред страшном бравом капије, Као пред градом где су злотвори.

Али у патњи вечних промена, Свемоћни! дух мој сада напије За првим јутром тим без помена, За чистим прагом прве капије.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја.. ти... Још мало па је — доцне! — Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја... Чујем како се затворише врата од капије и одсудно видим на лицу моје матере онај озбиљан израз који се на њој види само кад је говор о мојој женидби.

— Иди, ако ћеш! Бог га убио ко ти у том стане на пут! Било је још толико времена да сам их могао вратити с капије, али се не макох с места, и као окамењен гледах у мајку. — Иди! То је једно добро и честито дете!

Онда се опет вратисмо, опет прођосмо. Кад се по трећи пут вратисмо (ти знаш да су овде по цео дан закључане капије), она стаде. — Имате ли кључ са собом? Ја откључах капију. Она уђе тромо.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Од целог гробља, старе цркве, околне зидове који су на неким местима већ били срозани и капије, једино је та клисарница била јака, здрава. Подигнута на диреке с кујном и собом.

— Нема Назо — одбијао је поп осећајући се неугодно кад би је видео како она свако јутро испред капије чека га, боса тапка по снегу и пиљи у њега кад га види. Чека, кад ће да јој каже да је од владике дошло да се венчају.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и оној цпећи све до црквене порте кад је онај сељак умолио да се врати и журно се изгубио, а он застао онде код велике капије одакле су војници с муком уклонили једну црну, надувену и усмрделу лешину непријатељског војника из десетог јегерског

А у оном тренутку кад се спотичући о лешину дочепао капије и окренуо се, у сред громовске експлозије, онај високи торањ посрну па се са свим клатнима, звонима, кубетом и крстом

Пуна ми глава мрави. И пролазимо кроз триумфалне капије. Како су величанствене ове триумфалне капије кроз које пролазе клатећи се моје мртве ноге до колена у римским

Пуна ми глава мрави. И пролазимо кроз триумфалне капије. Како су величанствене ове триумфалне капије кроз које пролазе клатећи се моје мртве ноге до колена у римским двоколицама препуним цвећа! Пст! Кукавица кука.

Африка

Замишљам на својим плећима огромна дуга анђелска крила. Улазимо у уличицу а затим у неку кућу, с чије се капије пење одмах на други спрат. То је у ствари један дугачак балкон који је свуда у круг око дворишта.

Црњански, Милош - Сеобе 2

те Махале, и Темишвара, прошла су била, једног дана, у пролеће године 1752, црна, путничка кола и ушла у град, кроз капије, које су чувале тобџије.

Он је угледао полк на утрини, чим су кола изишла под сводом капије принца Евгенија Савојскога. И све док није стигао до параде, није више ником дао мира.

Нико није потрчао за колима. За тили час стигли су до капије Евгенија Савојскога. А код те капије, били су већ почели да се размештају тобџије, са упаљеним лунтама у дршћућим

Нико није потрчао за колима. За тили час стигли су до капије Евгенија Савојскога. А код те капије, били су већ почели да се размештају тобџије, са упаљеним лунтама у дршћућим рукама.

На домету топа, од капије принца Евгенија од Савоје, био је југозападни форпост, једно мало утврђење, према пристаништу дереглија, које су

Затим стаде уза зид, поред слушкиња, које су се тресле од плача. Пропустио је кола, која кренуше из капије, а после је стајао, неко време и гледао за њима. Кола су брзо одмицала, преко зеленила егзерциришта.

Испод једног олука, од олова, на ком је био подигнут лимени кров. Није имала плота, ни капије. Прилазило јој се кроз лишће.

Све је радио и говорио као у сну. У том јутарњем ваздуху, који је био тако хладан и мио, испод лица, у полумраку капије, Исаковичу се чинило да не постоји он тако, само, у Будиму, него да је остао и тамо, у оној дереглији, на Бегеју.

Цела му је Аустрија личила на касарну принца Александра, у Белграду, која је имала 360 прозора. Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога. Личила на сахат‑кулу у Белграду – који су Немци држали више од двадесет година.

Волков затим приђе столу и узе са мастионице звонце. А лакеј, који уђе, отпрати Павла низ мраморне степенице, до капије у мрачној хладовини, иако је напољу била врућина. Павле је корачао погнуте главе.

Исакович је, у том трактиру, добио једну малу, скромну, собицу, из авлије, изнад капије, која се, сваки пут, кад би путници, колима, у трактир стизали, или одлазили, тресла.

Исакович је гледао, за њом, све док се није, у сумрачју капије, у лазарету, претворила у сенку. Нико, у Исаковичевој заоставштини и папирима, није нашао, поменуту, ту жену.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

јер обухвата долину Јужне Мораве од Ниша до Гњилана, и затим долину Вардара од његова извора (Вруток) до Демир-Капије.

Од Демир-Капије почиње област жарких лета која су готово без кише, услед близине мора осећа се влажна, загушљива приморска жега, која

Долазећи са севера, нарочито од Демир-Капије, запажа се осетна разлика у изгледу села и кућа. Вароши су многобројније.

Јужномакедонски Словени су већином старинци. Јужно од Демир-Капије они су се мало расељавали, мање него други варијетети централног типа.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Мимоишли смо се без поздрављања и ја сам ушао у двориште, кроз ону отковану даску, да шкрипањем капије не пробудим Станику или неког од станара.

И били су, тако ми Бога! Адвокат је имао на глави ноћну капу, тако да ми је сакривеном иза капије мало требало да се насмејем на сав глас, а можда сам се и насмејао па ми је Рашида ставила руку преко уста, сада се

Црњански, Милош - Сеобе 1

Прошао је тако ћутке, а погнуте главе, добрих пола сата за крмачом, цео пут од великог студенца, код градске капије, до дрвеног крста, пред гробљем. Свет је ишао за њим, не усудив се да га заустави.

Вуичу, да покуша, право из логора, препад, једне ноћи, на велику камениту стражару, на којој беху по цео дан отворене капије.

Без икаквог реда, спуштали су се, котрљали са брежуљака Исаковичеви људи, према првим кућама што беху запаљене, као и капије вароши, бомбама из топова.

Закрчивши излаз из вароши, та гомила је сложно пуцала, плотун за плотуном, и широка калдрма, ћошкови и капије кућа испунише се мртвима, са чијих се глава откотрљаше црни клобуци.

Аранђел Исакович седео је, кад их опет отпосла, са својим слугом, који стајаше скоро непомичан, у дну капије. „Да ме не држе за блудника“, помисли – „да нису дочули што“, мишљаше – загледан тупо у дрвени звоник и воћке у

који су скакали све на једној нози, просећи и вапијући за милостињом, не беше ништа чула, ни видела од оног што се иза капије догађало.

Газећи мокар песак, уђоше под капије града, под густо багрење, идући дуж високих зидина, зараслих травом из које су вириле топовске цеви.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Последњи пут је виђен како савија окуку изнад тријумфалне капије Принца Еугена Савојског и замиче према Ади Хуји. Кад у априлу грми, народ из тог краја и данас говори да то »Дуле

Видели сте улазе у зграде Италије, портире у ливрејама и одсеве ружичастог мермера, видели сте капије Лењинграда са мирисом Достојевског и париске улазе које чувају консијержи, у Енглеској су се зелени травњаци попут

пискове локомотива и брза промицања предела иза стакла воза, долазили до најудаљенијих страћара приљубљених уз градске капије, чији су кровови били зарасли у траву, до трошних славолука испод чијих сводова више никада неће проћи ниједан шарени

важнија од револверског хица стартера на олимпијској стази дугој сто десет метара са препонама, тај знак који отвара капије раја у земљи богу иза леђа, у дворани суморног сјаја, испуњеној димом првих цигарета у животу и првим познанством са

у животу и првим познанством са заносним мирисима младих женских вратова, тренутак који малим блудницама отвара капије страха изазваног близином мушког даха; та четири такта љубави и смрти – четири такта којих ће се Бел Ами сећати и на

Стигоше затим до девојчине капије, мрачног тунела кроз који је дувао ветар разносећи ђубре из претоварених канти. Прашњаво гвожђе са орнаментираном

До капије те је отпратио њен хистерични смех. Друга газдарица је тражила да јој будеш служавка. У трећој кући, нападе те по ноћ

кад је пријатељ код кога је неко време становао заборавио да му остави кључ од капије, па је до зоре скакутао по снегу и обилазио уснулу Каленића пијацу, завидећи смртно свима што су, умотани у топлу

Како сте се провели? – Сјајно! Шта има вечерас на телевизији? ПОСЛЕ ГОСТИЈУ Гости још нису стигли ни до капије, а човек је већ поотварао све прозоре да изиђе дим.

деца су већ извикивала његово име (то се у тој варошици сматра изузетном шалом и зове се прозивање), па се сакривала у капије и баште.

Матавуљ, Симо - УСКОК

“ Па се свијет поче згледати. На каменој клупи, недалеко од градске капије, сјеђаше пет Црногораца а четворица их сјело под клупом, на голу земљу.

Ђак Обрад и момак владичин Мило завргоше се такође пушкама, а ђак још извуче иза појаса големи кључ од капије, те испратише млађе. — Лазо! — зовну владика.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Ово је мој син, а вама ако треба дјеце, направите себи, докони сте. Веома љута, Савка без поздрава окрену пут капије, чврсто стежући замотуљак у наручју као да зазире да јој га неко не отме.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И усред ове благоте, тишине и неког полудремежа искрсне он, Димитрија, из ма које капије. Кад њега спазе сви се покрену, насмеју и узвикну. Деца се одмах скупе око њега и дирају га.

Опремиш ме. Дâш свећу, босиљак, марамицу. Чак до капије испраћаш ме, и једнако, са свију страна, загледаш ме и поправљаш одело на мени.

Чак, и кад изађем на улицу, помешам се с друговима, ја видим твоју главу где вири из капије и гледа ме, прати... Да је други празник, ја бих радије отишао на турско гробље, да гледам како пуне и пале прангије,

Она га испрати чак до капије. Ред је да га ја испратим, али она не дâ, јер зна да бих, чим бих изишао на капију и видео улицу — онај низ великих

осмех, и очи је почеле да сврбе гледајући кроз капију на улицу, по којој свет врви, промиче испред наше широм отворене капије, а нико у њу не улази, те нам двориште и кућа пусти и тужни.

Улази на капије, ускаче с коњем у собе, гонећи испред себе свираче и Фатиму, која се, у белим, свиленим јелецима и шалварима, вије око

— Жалим срмали јелек, Жалим срмали јелек! — Овамо, бре! — одједном се чу испред наше капије. Мајка скочи. Суза јој се скотрља.

А магла пада, пада... Осећа се чак по образима. Долазимо. Већ с капије виде се два фењера обешена на кућним вратима, да се види и зна где је слава. Велика соба осветљена.

ОНИ Чим сам ушао на капију, предусрете ме жена му Марика. Била је иза капије, код дрвљаника и цепала дрва. Како беше замахнула секиром, тако и стаде кад уђох.

И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од чега су сви по кући стрепили. Јер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући широко предсобље, кујна, гостинска соба, са отвореним

Но једне вечери одох. Пролазим улицом, па све мртво. Све капије затворене, а само њихова беше отворена. Уђох, и изненади ме светлост. Да није умро? помислих. Али није.

Умре он, Мита. Убрзо, из комшилука и других махала, почеше испред наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките,

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

НЕША: Има двадесет и осам година? СТАНИЈА: Прошло о Ђурђеву дне. НЕША: Е шта ћеш. СТАНИЈА: Иза Варош-капије беше неко ђубре и гробље. А сад... НЕША: Сад су најлепше куће. Тако се свет мења. Него, мајка, мени ваља ићи у дућан.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

В 1989) 4 ЈЕДНОРОГ П устош у мени твоје је имање; Твоја је она ограда без куће, На тебе гласи тапија, а кључ је Од капије у твоје непостање.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Из даљине, тамо од Тријумфалне капије, најпре сасвим мало, а онда све већа и већа слова ФИН, ФИНЕ, ТХЕ ЕНД, КОНЕЦ! Грицкамо семенке и излазимо из дворане

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Не чују се земљоделци. Ту ко није - нигде није. Клања жара са капије. Где је венчић, ранилице? А Бистрице, три Бистрице. (Удомљујем печал тиху даворијом у дистиху.

с лудог вретена у луђа прела, где глуво доба збаци мантије, заврти гумна, чавком загракће, отвори широм црне капије и пусти коло браће разбраће, коло румено! - Што не огране Слово једино усред осаме!... Гргољи пољем божур-кланица.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Не брините се ништа. Идем једноме крају улице. Улица прелази у пут између маслињака и врло брзо доводи до капије замка. Замак се више не види, заклоњен полудивљим парком.

Жене уђоше и онда цела улица би савршено пуста. Тек на крају, један старац поздравља из мрака неке капије: — Добру ноћ, господине! — Добру ноћ. Изгледа ми шумно на води? — Трамонтана мало, господине.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ДУШАН ПРЕД ЦАРИГРАДОМ У недељу су ми капије отворили на граду источноме анђели што нашки су говорили. Мишљах да тајну града знам те грчки прозборих на тргу,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Молим те, Учо, ти ниси ништа чуо... Елем, атара, патара, догурам се до њене капије. Било је некако пред подне. Ујашем у двориште, и ту, пред кућом, угледам њену мајку. „Помози бог, снајо!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Плачу горком и јецању које се чуло целе ноћи, за њим. Банаћанском бећарцу којим га испратише до капије, кад је одведен пред Суд. Чашу за свежањ сиромашни, са белим крухом, који му остаде под креветом.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СПИРА: Нисам! Реко, имам времена! ЈЕВРЕМ: Па да видиш, и нема. Сад ће још мало па да затворе капије. СПИРА: Сад ћу ја. Само да се поздравим са Павком. (Жени.) Кажем ја теби да пожуримо. (Полази у Павкину собу.

Сад је, видиш, последњи час. (Гледа на сат.) Још мало па ће се затворити капије на општини, и онда нико нов не може ући. Оно што се затекло у дворишту гласаће.

XВ ЈЕВРЕМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ: Дакле, затворише капије, Павка, затворише капије! ПАВКА: Нека затворе! Кад су затворили дућан, нека затворе и капије.

XВ ЈЕВРЕМ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ: Дакле, затворише капије, Павка, затворише капије! ПАВКА: Нека затворе! Кад су затворили дућан, нека затворе и капије.

ПАВКА: Нека затворе! Кад су затворили дућан, нека затворе и капије. СПИРИНИЦА: А ко ће победити, Јевреме, ти или наш зет? ЈЕВРЕМ: Који наш зет? ПАВКА: Па наш зет. Шта се буниш?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Кад дође пред кућу — извали пола капије, А престрашени Пепо задрхти као птиче. Мама Лиза га сачека на прагу, тужна као ружа У јесен, са нежним лицем

МИШЕВО РОЂЕЊЕ Целе вечери су тукли громови, Тресли су се Цер и Комови, Блистале муње попут сабљица. Капије скичале као прасад, Док на земљу не паде, најзад, Шест врло крупних капљица! Шест капи!

Његово потомство данас пије Соса-Солу испред Стамбол-капије, А праунук — мука ти да га видиш! — Пита га: „Wхо аре yоу? До уоу спеак Енглисх?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Доле, до капије, утврдио бињиш од мрамора, са кога је узјахивао на своје чувене коње. А он увек, како се памтило, и лети и зими,

Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане. Целе ноћи испред капије морао је да гори фењер и по три и четири ноћна стражара да дремају, јер је он, тај Софкин прамдед, хаџи Трифун,

Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла: — Немој ти.

Чак није дала момку, који је као увек наоружан иза капије спавао, да капију отвори, већ одбијајући га од капије, рекла: — Немој ти. Ти када отвараш, много лупаш, и пробудиш онога тамо горе, старога.

се није она, као друге, стојећи на капији и видећи како јој се какав мушки приближава, по обичају, сакривала иза капије и, тек када онај прође, онда да вири за њим.

Она то никад није радила. Ако би стајала, стајала би на среди капије, са иза себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши

Доле, испред куће, двориште је било давно поливено и почишћено. Од капије до куће белела се калдрмисана путања. Из кофе на бунару цурила је вода, и беласајући се спрам сунца, капала је по

оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још

седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари шамдуд са рачвастим кожастим стаблом, а до саме капије бињекташ који је био истина пропао у земљу, али му се још бљештало његово мраморно теме. Све то њега још више уплаши.

Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам. Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи. Мати га отпрати до капије, а Софка оста у кујни перући шоље.

Не може да сачека матер док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије.

брада одскочише, везавши јој испод грла белу свилену и меку марамицу, Софка изиђе заједно с њоме и испрати је до капије. И кад за њом и Магдом затвори капију, она се брзо, готово трчећи, испе горе и кроз прозор отпоче их одгледати.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

А оргије бесне џелата и хуља. Ко капије наше и светиње чува? — Нико, сем Поноћ равнодушна, глува; Наше реке теку пуне тешког муља.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Човјек — не, но прави „дивски старјешина“ (што се у пјесмама пјева) бануо из града па се раскорачио на уласку капије. Главом је свијех надвисио, а грудима би заклонио два осредња човјека.

Па што ме брига! Ако су сви кукавице, ја нијесам!“ то рекав, потрча пут капије. „Јан, Јан!“ врисну цурица. „Чујеш!“ рече он, поврнув се.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Под тремом и даље пред кућом, калдрма, све до велике двокрилне капије на свод, лево, до које се види и део зида. Лево и десно око куће лиснате воћке.

Чује се на капији лупа звекира. ВЕЛА (истрчи из кујне и отвара врата на једном крилу капије). ВЛАДИКА (улази, благосиља Велу која га љуби у руку, погледа на доксат, полази степеницама).

Урнебес, свирка, топот, подврискивање, туфеци све ближе. С лева, иза капије, лелујава светлост фењера које носе на моткама, и игра дугачких сенака. На капији се чује снажна лупа звекира.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

године, види се да је шанац, оним делом према дунавској падини, ишао од Стамбол-капије, некако баш поред Народног позоришта које ће бити подигнуто тек пошто шанац буде уклоњен а Капија разрушена, а онда

буде уклоњен а Капија разрушена, а онда наниже, мало прав а мало кривудав, данашњом Француском улицом, све до Видин-капије која се, по прилици, налазила ту где је, у Душановој, сад црква Александра Невског.

Кад су, за Аустријанцима, Турци поново ушли у Београд, поправили су градске капије које су остале неразорене а, уместо бедема, подигли палисад који је, баш на падини према Дунаву, изгледао нарочито

учествовали у рушењу и отклањању онога што је преостало од шанца причали су да су налазили, нарочито у близини Стамбол-капије, можда баш на садашњем простору Око Народног позоришта и Дома ЈНА, где је мали сквер под кестеновима и, ниже, на углу

линијом која од Трга Републике до цркве Александра Невског, и даље, следи дуж којом је некад, од Стамбол до Видин-капије, и даље, пролазио шанац.

На падинама и према Дунаву и према Сави, пукле су старе мржње. Срби, одједном под оружјем, насрнули су на градске капије које су Турци држали, Турци су узмицали у Калемегданску тврђаву, и бој је, како је рекао енглески посланик Грегори,

Следећи дан је био уторак, 5. јун,1 засењен, омађијан дан, са дубоким светлостима. Од Стамбол-капије (заузимала је простор између споменика Кнезу Михаилу и Народног позоришта), према Палилулском гробљу, на Ташмајдану,

парка у којем сад стоји, па према Народном позоришту и Кнежевом споменику, диже Стамбол-капија, најмоћнија од четири капије београдског града. Има три улаза: један на средини, велики, за кола, и по један мањи, са сваке стране, за пешаке.

што се опажа, кроз дим бакљи, то су победничка лица Срба који наступају између Турака притајених под сводовима Стамбол-капије, али се и те како опажају и ти сводови, од цигле и камена, зли.

Године 1814, за Хаџи-Проданове буне, кажу, стално су освитале нове главе. Тако се око Стамбол-капије населила страва и, сва непрозирна, падала по зидинама, пустари и прљавим водама у шанцу; остала је и онда кад кочева

Као да је пред њим нека препрека-невидимка. Није то ни сећање, његово, на зидине Стамбол-капије које су биле ту а којих сада нема; није то ви несећање пролазника, који и не знају да су те зидине постојале; можда је

(Кажу да су тачно ту, на простору од Споменика до Народног позоришта, биле вратнице Стамбол-капије.) Кад нема снегова и киша, на мермерном подножју споменика седи младеж, мали аутобуси доводе мале ђаке у Народни

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Иза ове капије простирао се свештени део града бога Амона, „Амвон света“, са својим главним храмом, светим језерцем, безбројним

Ја сам ти вечити путник, од једног болесника до другог. Али ћу до ујутро остати овде. Идем до капије да о том известим изасланике номофилаксове“. Он оде и врати се убрзо, насмејан.

„Архимеде“, узвикну он, „хајде са мном; извешћу те из вароши“. „Како можеш? Та све су варошке капије запоседнуте римским војницима“. „Не мари ништа!

Архимедес закључа врата своје собе, оде до капије и отвори је. „Шта хоћете?“, запита војнике. „Шта питаш, старкељо? - Хоћемо да пљачкамо“, одговорише му они.

Непрегледне гомиле света и силне војске витезова кренуше ка истоку. Његове капије бише насилно отворене, а кроз њих дуну свеж ваздух у атмосферу Запада, замагљену тамјаном, и надахну западни свет

Ту погибе јуначки Фалкенберг, а иста судбина достиже и команданта пука. Око друге једне градске капије, камо је појахао администратор, разбукта се исто тако жестока борба.

Ту, поред улазне капије, стоји војна стража. Не обазирем се на то, већ, тобож задубљен у мисли, корачам кроз њу. Стражар ме зауставља, но ја

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

сва Салајка, полицајци у мађарској униформи и сељаци из богате околине; и венци, заставе, каруце у цвећу, тријумфалне капије, неискразано одушевљење, једном речи, у коме је као никад дотле пливала опијена српска Атина.

Свилару се учинило да је све оно био само ужасан сан... Онда кад је застао био код капије и пошто је збуњено прешао преко фабричког дворишта, онда кад је застао код гвоздене капије да се врати у фабрику и

Онда кад је застао био код капије и пошто је збуњено прешао преко фабричког дворишта, онда кад је застао код гвоздене капије да се врати у фабрику и протестује због безразложног отпуста пред надзорником, она шкрипа и трескање натоварених кола

жн... Вхн... жн... неуморнога контрабаса, чији су звуци, са оним усклицима, а на завејане капије кућа, измамљивали румене девојке огрнуте шаловима.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Мјесечина је обасјавала ту страну улице. Заклонио сам се у сјену капије преко пута. Уз прозор, у наслоњачу, сједило је женско створење без година, огромне водене главе, с кратким жућкастим

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Од Косова плач је, Богу се вапије, Ал' нигде помоћи, свуда срца тврда: Сиђоше громови, падоше капије, Прогледаше људи, и поља и брда.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Први пак поглед на Праг изазвао је у мени чудно верско расположење. Старе капије окружене кулама са изванредном орнаментиком и записима у камену; високи торњеви средњовековних цркава са порталима

Изненађена гомила окупила се око капије, а старији сељаци који су са мном ишли у школу у детињству, упитали су ме да ли је телеграм заиста дошао из Америке.

Ћипико, Иво - Приповетке

Често избио би код мраморне големе капије. Ту, иза Св. Софије, пио би воду из султан—Ахметове чесме, — љупке, мермерне, украшене златним натписима, арабескама,

Мирно у ноћи леже зидине старога Сераја. Торњеве облила је месечина. У унутрашњости капије стоји војник. Ноћ буди успомене, јача машту. Како дању мирно је у томе дворишту!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

поникла из језичке, књижевне и васколике културне меморије; као да ју је песник извео из нашег прапамћења: небеске капије и вишњев штап, путањабора и трепавицеводиље – све су то стара познанства која свићу на границама где се различити

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Не налазимо га на путу, ни у далекој трговини, али се зато до у танчине описује како се креће од дворишне капије до своје собе: „Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући. А мрак, сумрак.

врева на улици, на пазарни дан; трећи пут, опет, видимо Магду како с корпом на глави нестрпљиво чека испред капије; четврти пут улицом жене одлазе на гробље - и сваки се пут Софка попне на спрат да то види, па сиђе.

Не може да сачека матер док се обуче, већ узела корпу с јелом и понудама, што ће се носити на гробље, и стала испред капије. Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу [. . . ]”.

А када отпрати мајку до капије, Софка ће се опет попети и са прозора, из даљине, укосо: пратити групу жена које одлазе на гробље, све док не замакну

и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Иза деснога врха Демир-Капије, на једном брдашцу, сеђаше на овнујској кожи стравичан атаман. Дуже косе, у бради, са огромном дервишком капом, испод

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

га у себи Као речи које не изговараш Као песму коју не умеш да препешачиш (Птице улећу у кључаонице Отварају се тешке капије Потомци имитирају твој крвоток Згражавање је свеопште) Још једна слепа реч и песма ће прогледати На месту где се то

Краков, Станислав - КРИЛА

У граду су бежали по улицама преплашени Јермени и Грци, и склањали се у туђе капије. Јевреји су опрезно затварали радње, јер су знали да се свака гужва заврши пљачком.

Потом је нестајало ћепенака и тргова, и стиснули се само камени зидови, у којима су дремале ћутљиве капије. Тешки звекири су уморно висили на њима.

Петровић, Растко - АФРИКА

Замишљам на својим плећима огромна дуга анђелска крила. Улазимо у уличицу а затим у неку кућу, с чије се капије пење одмах на други спрат. То је у ствари један дугачак балкон који је свуда у круг око дворишта.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ПРВИ ТУРЧИН: Сирота жена! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Још није видела!... Бабо, сад гледај доље, налијево, још мало ниже Стамбол-капије; онђе на ћошку... (Стана гледа наново.) Видиш ли сад?... СТАНА: Он је!... О, да сам ја!...

) Уверићеш се сад!... (Ћерим долази и, прекрстивши руке, ћути пред пашом.) Ћериме!... Тамо на крају Стамбол-капије, Баш где се види онај одронак Гробнице давне неког Римљана, Данас ћеш једну главу видети.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Непријатељ већ куца на капије Алексинца. У овом непријатељском приближивању вароши има неке дивље поезије, нечега што је узвишено својим ужасом,

Немојте да вас они осрамоте на јуначком мегдану. Сећајте се да је Шуматовац капија од Србије. иза ове капије цтоје ваше куће, жене и дечица. Држите це! Непријатељ је већ двапут бежао пред вама.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Њихови бајонети су светлуцали при јутарњем сунцу... Пред отвореним вратима Капије Слободе остали су мртви као неки стражари. Нас рањене, уз јаук и шкргут зуба, понели су на супротну страну.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

у потпуној супротности са артистичким анархизмом романтике, која је са онолико слатким треском разбијала све капије за продор националнога. Из тога свога свечаног, или парадног, става и држања ова поезија се нерадо мицала.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И поред тога, ту, до капије, испод ње, навек нагомилано, истовремено по неколико кола греда и камења што је ту и зими и лети заривено у земљи

Кућа је била тамо, у дну. Висока, на два спрата. Са капије видела би се само њена једна страна, и горњи бој који, окренут наниже, окречен, белео се, док од доњег спрата само се

Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом. Испред куће био висок »ћутук« и чесма са које је вода текла и свеже падала и на

Сваке суботе, увече, доносећи пазар, још с капије разузурујући се, скидајући колију, у исти мах вадио би кесу и додавао би било матери, било њему, Младену, већ ко би се

И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника. Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији.

Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца. На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију.

— Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. Он зна да до њега стоји. Да је она његова. Види колико га воли.

И онако весело, насмејано, излазећи из капије, трчала би вијући се и шибајући дугим, густим курјуцима по леђима сва зајапурена, срећна, знајући како јој то лепо

Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази. Али ипак мирно улази.

Слуша ли те? — Слуша, слуша, бата-Младене!... Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову снисходљивост, као дајући им милост,

и њега, брата Младенова, будућег зета, почне њој да се тужи: — Море, пријо, кажи оном твоме нека мање пролази поред капије, нека мање овамо гледа. Ова моја ништа не може. Види га па одмах главу изгуби. Иде, ради, а ништа не види.

Тако и она. Сина, ако затекне њих две, још са капије, срећна, подетињала, почне да дира: — А бре, младожењо, па камо матери што да пошљеш? А камо и снашки?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У Горњој Ресави (у Пањевцу) млада на поласку од своје куће скида са капије венчић од цвећа на коме је и ј. и спушта у недра, и чини то исто и код младожењине куће (ГЕМ, 25, 1962, 149 ид), а за

, 270). У Лесковачкој Морави — то је занимљива појединост — »кад спровод иде кроз махале, излазе жене на капије и нокте чачкају црним трном«, који затим баце у правцу мртваца; понегде »жене држе том приликом т.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

никако налазио дугим бесплодним умовањем, покушао је да га нађе у тамном вилајету, у заумним световима, на чије га је капије довео Јевђеније, као дечак који проводи кроз шуму слепог старца.

знам како бих другачије могла да разумем онај његов несвесни покрет руком према челу у тренутку кад је прекорачио праг капије на улазу у Кулу. Као да се брани од неке изненадне мисли која га је затекла неспремног да јој се одупре.

место за свој подвиг: ливаду, згодно мало узвишење, испод огромног горостасног храста, удаљеног стреломет од источне капије манастира.

Остали више воле њега него мене, поготово сада када их је ослободио строгих дужности и отворио им широм капије да изађу у сусрет својим скривеним жељама.

Велика, матора деца. Кирча Израњали су из сумаглице као приказе. Дотумарали су до капије, исцепани и брадати, измождени напорима, несном и хладноћом. Кљусад су им хрома, заводе се као ошамућена.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Векови су прохујали и провели бурне дане, И сурвали сјајне куле и капије и дворане. Више њих се папрат диже и с руина шушти стари', И с грактањем орô сури узвија се и шестари.

Ах, погледај доле: од капије Рони Одморни се људи с буктињама крећу, Заљубљени пастир своје стадо гони, Као млади фаон по росноме цвећу; С Акропола

Али се бораху јоште. Од градске капије свете Већ трипут одбише они крваве Будине чете. У многољудноме граду још један кладенац оста, Ал' вода нечиста беше,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Његова дивља војска куља кроз капије тога града. Језа ме хвата од ње, али се стишава при помисли да је мој положај на Алциони изван домашаја њених топова.

Ауто ме провезе широком, глатком улицом, засађеном палмама, а затим се попе стрмином брега, до саме улазне капије Акрополе. Излазећи из кола мал’ што не падох у наручје једном чичерону.

Ослушкујемо. - „Јеси ли, драги Теофрасто, добро закључао сва врата и капије? Ти знаш да ме Атињани не маре што сам метоик, дошљак, и подозревају што сам био учитељ Александров.

Средња је затворена, па зато уђосмо кроз десну, и тада видех да је унутарња страна оне средње капије претворена у мали олтар. На њему виси слика једног грчког архипастира.

В, кога је, пре сто две године, баш на сами Ускрс, турска руља обесила, у његову свечаном орнату, на портал те капије.

Та је зграда имала три капије, шест дворишта, 32 степеништа, 360 станова и хиљаду и по становника. У једном од тих дворишта стајало је и позориште у

Дунав, притешњен на другој својој обали новим насипом, кида у своме бесу немилосрдно мој врт, капије, тарабе и шалукатре мога очинског дома, па и лепи павиљон, труну, напуштени и неодржавани.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Види се чак и преко капије супротна страна улице са поређаним кућама, баштама. По дворишту промичу сенке људи, сељака, слугу, чивчија, како по

Ћерамиде стоје тако нахерено и слободно висећи, да чисто прете да падну за врат. Ниже капије, од некадашњих амбарова и штала стоје изваљени дуварови, плотови, са испуцалим и извученим, разбацаним прућем.

Цела позорница, иза капије, баште и куће, сва је пресечена новим зидом. Више капије, у почетку зида, стоје мала вратанца, капиџик, а остали зид

Цела позорница, иза капије, баште и куће, сва је пресечена новим зидом. Више капије, у почетку зида, стоје мала вратанца, капиџик, а остали зид је прав, пола од цигле а пола од летава, обојених, после

Ту смо, ту, у својој кући. И нико не сме да те пали, и нећеш ти, нећеш изгорети. Узвици деце око капије све чешћи. Виде се како промичу поред капије и убацују овамо упаљене жижице вичући: Жиж! Жиж, Парапута!

И нико не сме да те пали, и нећеш ти, нећеш изгорети. Узвици деце око капије све чешћи. Виде се како промичу поред капије и убацују овамо упаљене жижице вичући: Жиж! Жиж, Парапута!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Наравно, паланка је знала да је ту много измишљенога, и стала је вребати удовицу на улици, и при излазу из капије. Једне вечери, с леђа је ословила опет нека свежа удовица: — Не видим, кажем, Лазарићку на гробљу баш никако, а тако

Ако га госпа Нола повезе на салаш, сјаји од среће; ако га не повезе, испраћа је до капије и опет сјаји од среће; савије јој ручице око врата и шапће: да му донесе или воћку, или живог скакавца, или комад

и ветрић, задрма багермово грање, сенке грања претрчаше, као прсти преко харфе, по гвозденим шипкама велике школске капије. Потера ветар и нешто плехано преко калдрме. Чувар се трже ода сна, зграби оно плехано и стрпа у џак не гледајући.

Јова је прешао на неки чудан посреднички посао, из капије у капију. Није носио мустре, или какав каталог, него је углавном прискакао у помоћ у оним трагичним или трагикомичним

Сећате се: налицка се, троши, лаже, прави се што није. А сад! Трка ли, трка наш Јова, од капије до капије за крајцару или двије. Сад се он заљубио у фрау Розу, и слуша је к'о Бога.

Сећате се: налицка се, троши, лаже, прави се што није. А сад! Трка ли, трка наш Јова, од капије до капије за крајцару или двије. Сад се он заљубио у фрау Розу, и слуша је к'о Бога.

Изишао је из Јовине капије посрћући, утучен, унижен, самоунижен. Код куће, ником ништа није рекао, затворио се у собу, није одговарао на куцање.

Растрчала се полиција; крај обале се дреше чамци и товаре у њих чакље и рибарске „водене лампе”; капије на трима погођеним кућама неко време су се једнако отварале и затварале.

Престравила се паланка од себе, од царства зла у себи. Неки стари људи се најзад, као на прстима, извукоше кроз капије, које су нечујно отварали и затварали за собом.

Усплахирила се, нешто ју је дизало са шамлице и вукло некамо. Насмешила се тужно: „Капије на кући нема, свет је сав без ограде и врата, отворен дању и ноћу свима, ајд, Нато! али — старост.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Служитељи се нађу у чуду, јер Роман прети капије пробити и унутра ући. Зато један од њи, који је служећи остарио, превару измисли.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

домаку руке Дивно су клекли облици У зеници мајстора (Време је уједало) Млада лепота поноса Месечарска сигурност И капије вечног пролећа И светло оружје среће Све само на миг чека У десници мајстора Дамари света бију (Време је уједало И

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Па онда, дечко изјављује љубав својој колегиници, студенткињи, иза капије и при првом загрљају наиђе њен отац. И то је недовршена мисао, која се означава са неколико тачака....

Тада смо ја, наша служавка и један практикант из начелства свако предвече разговарали иза капије о љубавним стварима. Штавише, ја сам тај који је и дао повода овој љубави, јер се практикант прво са мном упознао, а

Отада смо се нас троје свако предвече састајали иза капије. О, каквих ти ту све разговора није било, да ме је који пута било срамота погледати у очи нашој служавци.

што сам ја тада био још неписмен те нисам био у могућности да забележим погдекоје разговоре које смо водили иза капије. — Јоцо, — рекла би наша служавка практиканту — дођи после вечере, кад полегају моји, оставићу ти шницлу од вечере.

исцрпео све могуће начине да откупи своју заклетву, када је већ почео био да поставља и заседе, да се крије у разне капије, да се изненадно појављује по улицама које ни како не воде његовој кући и када је, најзад, увидео да ја сваку његову

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Е виђећете... Пред кулом застадосмо. Ђуро удари кундаком у врата. Иза одшкринуте капије појави се један Арнаутин, с киме Ђура поче да разговара нешто на арнаутском.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Класови пуни мудрости, ах, како је срећан био Цар! Сада су му и ноћи биле мирне: ужасни снови нису стизали ни до капије дворца. Ближио се дан Велике Светковине. Је ли потребно знати шта се светкује? Славља су славља!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Кисељак, 11. јула 1903. НАШ СТАРИ ДОМЕ Наш стари доме, како си оронô! Капије твоје нико не отвара, По њима мирно црв дубе и шара — Гризе, кô чежња једно срце боно. Ево ми собе!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад ујутру јутро освануло и градска се отворише врата, тад ишета царица Милица; она стаде граду код капије, ал' ето ти војске на алаје: све коњици под бојним копљима; пред њима је Бошко Југовићу на алату, вас у чистом

Одмах њега слуге послушаше па капије хитро затворише. Кад с' догнаше два добра јунака, бјежи Порча око своје куле, а све виче: „Отвор'те ми врата!

ми што у двору немаш: дебелога испод Скадра меса, а погаче из поља Косова, црвенога вина из Видина, а ракије из Демир-капије; јал’ ћу твоју изгубити главу!“ Љуто је се Туре препануло, пак ми тражи по Удбињи граду те невјести сигура вечеру.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

С друге стране, опет, крезубе зидине и проваљене капије старих тврђава сјећали су путника на издајнике који су кришом давали знаке непријатељу и одавали тајне бранилаца.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

се бој учини с мало друштва њихова, врло се ослободише и сви се поигравајући развеселише, те сваки дан чете, чете на капије из града излазаху гонећи се с Татари јуришем.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

једва је чекао да престану Цигани. Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго. Зарекао се да се више неће хватати до Зоне; а није му то ни требало, јер Зона више није

Затим приђоше капији. Не прође неколико тренутака и чу се тресак капије и звек звекира, а затим сви скочише у кола и потераше...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности